Saturday, August 3, 2024

Vampirske Priče


 Vampire Tales
Vrsta: 1. integral

Crtez: Pablo Marcos, Bill Everett, Winslow Mortimer, Jordi Bernet, Paul Reinman, Esteban Maroto, Rich Buckler, Mannie Banks, Jesus Blasco, John Romita, Vicente Ibañez, Tom Sutton, Klaus Janson, Carmine Infantino, Lombardia

Scenario: razni

Izdavac: Carobna Knjiga (2023)

Premijera serijala: 1973-1974

Dimenzije: 24.2 x 17.3 cm, HC

Br strana netto: 230 

Tiraz: 800

Zanr: horor, pulp

Kolor? c/b

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Minimalna.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 4-8/10

Scenario: 3-7/10

Ciljne grupe: nostalgicari, palpovci, horor fanovi 

Prednosti: raznovrsnost crtaca, nostalgija, nepretenciozno

Minusi: premaleni format

Vrlo neočekivan potez, objavljivanje ovakvog serijala. Ako ima nečega čemu nisam davao ikakve šanse da se ikada pojavi na ovim prostorima to su ovakve kolekcije "starih" američkih pulp horor priča. Kažem "starih", jer za mene su 50te stare u tom pulp horor/sci-fi smislu, ne toliko 70te. Velik sam fan takvih revija, kao što su Astounding Stories, Weird Worlds i slično, a toga nažalost nikada neće biti. Međutim, u odsustvu takvih integrala nije ni ovo mala uteha već prilično fino iznenađenje.

Radi se o Marvelovoj produkciji, verovali ili ne. Zvuči nemoguće, a opet, eto: i Marvel je uspeo da izbaci nešto nevezano za svoju plejadu retardiranih superdebila. Uostalom, Konan je (donekle) njihov, tako da kao izdavač/institucija nisu baš kompletno beskorisni. Ovo je maltene kao nešto što je Marvel izbacivao "sa strane", još i kao kvazi-časopis da bi izbegli striktnu stripovsku cenzuru tog doba. Jedino što podseća iole na standardne Marvel/DC budalaštine je lik Morbijusa, vampira anti-heroja. Sve ostalo je prilično palpovski, u stilu 50ih i 60ih - kao i 70ih naravno.

Totalno anti-hipsterski strip: em nema skoro ni trunke političkog preseravanja (mada ponekad ima marvelovskog filozofiranja), em je crtež generalno dobar (i "staromodan"), em su priče generične i anti-moderne. Ja međutim volim stariji pulp (50te, 60te), i ne smeta mi što su scenariji često predvidljivi i uglavnom klishe. Ovo je kič maltene na nivou Ed Wood filmova, mada poređenje nije sasvim na mestu već samo služi da se shvati da je deo čari upravo taj naivan sadržaj i formulaicne priče. Ovo se ne čita zbog nepostojećih fenomenalnih scenarija već zbog nostalgije, zbog crteža, i zbog... Jer je jednostavno zabavno i nepretenciozno, a i staromodno u onom pozitivnom smislu. (Kod stripa "staromodno" skoro uvek ima pozitivnu konotaciju, bar meni, za razliku od muzike i kinematografije u kojima to nije nužno slučaj.)

Dodatni plus je što ima puno različitih crtača (kao i scenarista) tako da je osigurana varijacija u pristupu i atmosferi. Bilo bi mnogo manje zanimljivo da su samo jedan scenarista i jedan crtač zaduženi, mada ne bih imao ništa protiv ukoliko bi to bio neki od najboljih crtača te ere. Npr Nekradamus je nešto slično ovome: Osterheld i Lalia su jedini koji su radili na serijalu, a pošto je Lalia dobar crtač a Osterheld solidan horor scenarista, to funkcioniše. Ko voli Nekradamusa taj treba i ovaj serijal da nabavi, jer nema značajne razlike, sem što je Nekradamus naravno bolji, jer su Argentinci svakako bolji od američke komercijale. Zbog velikog broja crtača je i logično da kvalitet varira od mediokriteta (Reinman, Ibanez) sve do veoma dobrog crteža (Maroto, Mortimer).

Tom Sutton je jedan od zanimljivijih. Crtež mu dosta varira - od mediokritetnog pa sve do veoma dobrog - ali ukupni utisak je dobar, a i kadriranje je kvalitetno. Naravno, Maroto kojeg sam znao od pre se najviše ističe: iako i on zna da brljavi, ima neki upečatljiv i lep stil - miks veoma lepih žena i avanturističkog kadriranja - koji daje sveukupno bolji utisak nego što to postižu detalji. Mortimer je nov za mene, i na prvu loptu mi se dopala staromodna elegancija njegovog crteža, prvenstveno likova.

Što se scenarista tiče, uopšte ne čudi da je najgluplju priču sročio upravo Stan Lee, veliki šarlatan i uništitelj američkog stripa i zapadne kulture. Heroj mnogima, ali meni je to alavi kreten koji je delimično zaslužan zašto se Ameri isključivo bave kostimiranim pajacima tj dečijom tematikom. Nije on izmislio super-debile, iako bi rado da mi u to poverujemo, ali ih je "nametnuo", na neki način. (A opet: "teško" zombije navesti na sveže meso...) Skoro svim pričama se mogu naći mane, istina, međutim njegova priča iritira jer na veoma detinjast/početnički način preteruje sa "zlobom" glavnog zlikovca. Lee tretira čitaoca kao imbecila time što u svakom kadru zlikovac mora da izvređa nekoga ili da iskazuje svoju preteranu aroganciju, i to na načine koji su tupavi: do te mere je iskarikiran da ubrzo postaje presmesan, čak i za pulp. U fazonu "jel vam jasno koliko je zao ovaj tip? ako nije, evo još primera... a možda ni to nije dovoljno, zato evo još, pa još..." Lee je dunster.

Podrazumeva se da se ne vrti baš sve oko vampira. Ima tu i vukodlaka kao i drugih nekih ustaljenih horor tema i likova, npr đavola i demona. Maštovitost naravno nije ni blizu nivoa Uncanny Tales i sličnih posleratnih revija, jer ti stripovi su bili sličniji Zoni Sumraka, međutim i VP je tu negde, sa sličnim pristupom. Ali ipak je ovo Marvel, tako da neka preterana originalnost i kvalitet nisu u ponudi...


Vrsta: 2. integral

Crtez: 

Scenario: 

Izdavac: Carobna Knjiga (2023)

Premijera serijala: 1974-1975

Dimenzije: 24.2 x 17.3 cm, HC

Br strana netto:  

Tiraz: 700

Zanr: horor, pulp

Kolor? c/b

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 

Scenario: 



Saturday, July 27, 2024

Sedam života Kopca - Juillard



  Les 7 Vies de l'Épervier 1

Vrsta: 1. integral

Epizode: 1 do 4

Crtez: Andre Juillard

Scenario: Patrick Cothias

Izdavac: Carobna Knjiga (2020)

Premijerno: 1983-1988

Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC

Br strana netto: 184

Tiraz: 1,000

Zanr: istorijski, fantastika

YU istorijat: ?

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne bas.

Golotinja? Da, i puno perverzija.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 8/10

Scenario: 6/10, 7/10, 8/10, 9/10

Ciljne grupe: perverznjaci, BD-ovci, odrasli

Prednosti: zanimljivo, elegantan crtez

Minusi: apsurdne starosti dece, nepotrebne perverzije

Ovo sam nabavio jer je bio na velikom popustu, inače ne bih ni znao da postoji. Fibra ga je bila izdala, čak i uz reprint, što znači da je poznat ili hajpovan serijal, a to i objašnjava zašto je Čmarobnoj Knjizi prodaja išla toliko slabo da smanje cenu na više od 50%. (Jedno of mnogih izdanja CK koji su doveli do toga da krenu u rat protiv Fibre.)

Prvi album, a i donekle drugi, sadrže neke nebuloze koje su me bile navele na zaključak da je scenarista ili nesnadjen ili lud. Ali se treći album (i donekle taj drugi) ispostavio kao veoma dobar, i tu ne deluje uopšte nesnadjeno. Uostalom, treća i četvrta epizoda se više bave političkim intrigama francuske kraljevine, što je zanimljivije od radnji vezanih za malog prestonaslednika (koji je stavljen na pauzu) i malu grrl-power klinku (koja je manje bitna u 3. albumu).

Ono što mnogo smeta u inače zanimljivom serijalu su likovi "osmogodišnje" dece, tog mladog princa i te girl-power klinke, koji su inače rođeni na isti dan, a čije sudbine time verovatno (nažalost) definišu čitav serijal. Nažalost kažem, jer oba ova lika su nebulozna. Glavni problem je što niti izgledaju kao da imaju osam godina (pogotovo ne ona) niti se ponašaju i pričaju kao da imaju osam, ama ni približno. Mentalni sklop im je 15 godina ili više. Da li je scenarista Kotjas uopšte ikada upoznao neko dete staro osam godina? Jel ikad porazgovarao s detetom od osam ili devet godina? Deset, jedeanaest? Da li uopšte živi na ovoj planeti? Jel čuo o deci samo u bajkama? Trebao je da se pozabavi decom tog uzrasta, barem malo, pre nego što je krenuo sa scenarijem a pogotovo razvojem likova. Još ajde der da se jedno "dete" ponaša kao da ima mnogo više, ali ubaciti dva takva lika je zaista smešno.

Vrlo malo što ova "deca" rade ili govore (pogotovo Arijen) ima trunku veze sa pravom osmogodišnjom decom, pogotovo u tom prvom albumu koji je prilično glup na momente, a time priča gubi totalno na realizmu. Ovaj serijal je maltene osakaćen ovim propustom, barem je to slučaj u prvim epizodama. Možda drugim čitaocima ne smeta ovakva budalaština, možda je čak ni ne konstatuju jer ignorišu detalje, ali mene apsurdno-fiktivna star-mala deca ekstremno nerviraju jer se time uništava kredibilitet scenarija, a time i poverenje u pisca. Jer ukoliko pisac nije kadar da razaznaje psihologiju deteta od 8 sa tinejdžerom od 15, šta onda uopšte zna? Ima ovde elementa fantastike, ali je ovo prvenstveno istorijski (tj kvazi-istorijski) serijal, a time ima dužnost da se barem okvirno bavi realnim životom tog perioda - kad već potencira socio-politicke teme kao korupciju, tlačenje, bedu i slično, odnosno kad već ne ide u pravcu neke čiste epske fantastike za mlađu publiku. (Štaviše, ovo nije uopšte za decu.) A kod takvog pristupa se podrazumeva da se deca ponašaju makar donekle kao deca, a ne kao odrasli.

Primera radi, mali princ koji sa osam godina kaže kako ga ne privlače žene! (1. album.) Otkud tako mladi klinja može uopšte da zna koji pol ga privlači, i to sa takvom sigurnošću? Uostalom koje dete bi ikad priznalo svoju homoseksualnost tako rano, čak i da znaju za svoj identitet? Nijedno. Osmogodišnja deca ne znaju gde udaraju, nemaju pojma o životu, kao što uostalom ni velika većina tinejdžera nema tri grama mozga, a kamoli da imaju sposobnost da jasno definišu svoje seksualno opredeljenje, i to pred velikom grupom ljudi. Uostalom, ovo je i tipično za Francuze: nema ničeg bez perverzija. Filmovi i stripovi su im prepuni seksualnih aberacija. Klinja greškom ulazi u prostoriju u kojoj kralj orgija sa desetak golih ljudi, a onda slede razne nebuloze i pedofilske aluzije.

Nedugo potom se nastavlja niz pedo-aluzija, kada osmogodišnja devojčica Arijan ucenjuje svog brata Gijoma time što preti (u shali) da će svima reči da on potajno masturbira. Onaniranje desetogodišnjaka i nije baš prikladno za strip ili film, zar ne? (Znam da se pedofili među vama ne slažu sa mnom, ali vas ni ne pitam...) A još manje nam je potrebno da njegova osmogodišnja sestra o tome priča, pa još i s njim. A pre toga imamo i njeno zaljubljivanje u svog strica (ili oca) Kopča (čiji identitet ona još uvek ne zna), a ovo ne samo na finjaka uvodi incest u priču (bez čega mnogi francuski scenaristi i njihova publika jednostavno ne mogu, baš kao i što ne mogu bez pedofilije) već opet potencira pedofiliju. Nešto kasnije, Kobac čak pravi kompliment o njenom izgledu poređujući Arijan sa njenom majkom! Znači incestuozna pedofilija. Poredi njenu lepotu (devojčice od devet godina) sa njenom majkom s kojom je imao (ili želeo) aferu. Samo mi nemojte pričati kako je ovo bilo normalno u Francuskoj 17. veka...

Kasnije, Arijanin brat Gijom gubi opkladu s njom, i mora da joj lize zadnjicu, kao kaznu. Klinka od 9 godina skida gaće i on kreće (makar nevoljno) da je tamo lize. Do lizanja ne dođe jer ih nešto prekine, a možda je Kotjas morao iz legalnih razloga da tu scenu prekine da ne bi imao probleme sa zakonom: jer valjda čak i u Francuskoj postoje neki zakoni zaštite maloletnika a time i zakoni vezani za literaturu, umetnost i stripove, tj šta se sme a šta se ne sme. Verovatno da postoje, jer pedofilija se neretko provlači kroz BD-e, ali uvek uvijena u foliju, manje-više suptilna, da bi mogli da prođu cenzuru.

Meni lično ništa od toga nije preterano suptilno jer ja vrlo jasno kapiram strip scenariste i sve njihove namere i podtekstove, međutim većina stripofila ne konta ili samo polu-kapira šta se sve radi u scenariju, tj čega sve ima između redova. (Nema uvek, naravno.) Kao što uostalom ni ne primećuju očiglednu političku propagandu u npr marvelovskim tupavim pizdarijama. Stoga me ne bi čudilo da izvestan broj ljudi ne okarakterišu Kopca kao perverzan strip jer prosto čitaju kao pavijani, bez previše razmišljanja, bez mozga. Da nije tako, ne bi bilo ljudi kojima TriganKapetan Miki ili Tanguy i Laverdure nisu imbecilni stripovi.

Kako ovakve "suptilne" i ne-tako-suptilne perverzije mogu da prođu bez oštrije kritike stripofila, nije mi sasvim jasno. Je li u pitanju ovo gore pomenuto "pavijansko čitanje"? Ili možda to govori o stripofilima i o modernom društvu generalno? Stiče se utisak da je određen broj stripofila (i to ne mali broj) fasciniran incestom i pedofilijom, jer je retko pominju kada čitaju takvo štivo (praveći se ludim) a kad ih i pomenu onda je to češće u "šaljivo" pozitivnom nego negativnom kontekstu. Meni lično ne smeta da se te teme provlače, ali samo kada imaju poentu, odnosno kada se npr neki zlikovac osudi/kazni zbog pedo-ponašanja ili se radnja vrti oko npr Bordžija pa je to integralni deo priče. Ovde to nije slučaj; ovde je pedofilija ubačena čisto radi razonode i titilacije, jer Kotjas ili zna da to dobro prolazi kod (francuskih) stripofila, ili je i sam perverznjak koga loži da se bavi takvim scenarijima.

Arijen i Gijom treba da su deca u prva četiri albuma (ona 8 potom 9, a on 10 potom 11 godina) a fizički lice više na tinejdžere od 13-15! To je ogromna i neoprostiva razlika, pre i posle puberteta, kompletna nebuloza. Da stvari budu još gluplje, ona kao mlađa sestra pobeđuje svog brata u fizičkim izazovima kao npr mačevanju što je veoma otrcan i tipičan ultra-moronski feminizam modernog doba. Muški feministi su mi oduvek bili ogavne ljige, dupeuvlakači najgore sorte, ali osim toga ovo nervira jer čini Arijan još nerealnijom nego što već jeste. Em uopšte ne liči na devojčicu od 8-9, em se uopšte ne ponaša kao takvo dete, em je superiornija starijem bratu - koji nije nikakav mlitavi šonja. Da je nekakav nesposobni šonja sa X nogama, pa OK, to bi moglo da prođe. Ali ovako, imamo nebulozne situacije koje krše osnovna pravila logike ljudskog ponašanja i biologije. Da li je neko od vas ikada upoznao neku klinku od negde 7-11 godina a da ovako priča i da je ovako fizički vešta i samopouzdana i da se zaljubljuje u muškarca srednjih godina? Naravno da ne. (Ovakvo zaljubljivanje je čistokrvna muška fantazija kakvih u francuskim filmovima ima pregršt.) Prema tome Arijan je lik iz bajke - ne iz istorijskog serijala.

Kome je stalo da se šlihta levičarskom establišmentu te da promoviše feminizam i ostale pomodarske gluposti, slobodno neka to radi. Izvolite pa se feminizirajte do mile volje, pravite budale od sebe, jer je to em profitabilno em se uklapa u današnji opšte-vladajući idiotizam. Ali to radite sa barem nekom osnovnom trunkom logike, a ne kreiranjem likova koji su jednostavno apsurdni. Uostalom, primera radi, Jovanka Orleanka nije imala 9 godina kada je krenula u pohode već 16-17. A kad sam već na ovoj temi, neke istorijske činjenice vezane za nju su izvitoperene od strane feminista i feministkinja tj lažljivih levičara. U popularnoj kulturi je prikazana kao ratnik, zbog čega mnogi veruju da je to i bila, što je kompletna budalaština. Jovanka je bila korišćena kao maskota u bitkama, kao simbol i motivator (nosila je zastavu), nikada nije bila uključena u bitke, nikada nije neprijatelja napala mačem na bojnom polju. Jer da jeste, skoro sigurno bi ubrzo nastradala a time danas i ne bi postojala legenda o njoj... Jovanka je bila jedna naivna seljančica koja nije znala gde udara. Generalno, 99% tadašnjeg stanovništva Francuske (kao i ostatka sveta) su bili totalno neobrazovani i primitivni ljudi, a ona kao mlad uzorak tadašnjeg čovečanstva tek nije imala pojma o internacionalnoj politici - a ko veruje da je bila upućena je kompletan idiot. Najverovatnije je bila jadno devojče koje su iskoristili - gle ironije - upravo muškarci, u svoje političke svrhe. (Pomalo kao što je izmanipulisana ona nesretna, doduše poremećena, Greta Turdberg, koju koriste ekološki "dušebrižnici" u svoje psihopatske svrhe a ona jadna kao robot radi sve što se od nje očekuje, uključujući i dramatično histerisanje tipično za levičarske ekstremiste.) Ona je gotovo sigurno bila marioneta par ljudi, a onda nesretno nastradala umesto njih... Ili uz njih.

Pominjem nju jer verujem da je autor bio inspirisan njom, makar malo, u kreiranju lika Arijan.

Ima i dva primera svršavanja mrtvaca, a u prvoj sceni se prikazuje i sperma kako izlazi iz qrca. Čisto da upozorim ljude koji imaju decu, ovo nije za njih... Kotjas ne propušta skoro nijednu priliku da ubaci neku svinjariju. Niko ne dovodi u pitanje pakleni život jadnika koji su obitavali u Francuskoj ranog 17. veka, ali tendencije su da se potenciraju perverzije umesto nekog uobičajenog socijalnog komentara.

Postoji i jedan nezanemarljivi logički problem u konceptu. Serijal definitivno ima istorijske pretenzije, tj nije puka epska fantazija, ali se istovremeno bavi magijom, vešticama, prognoziranjem budućnosti i sličnim stvarima. Time nastaje jedan ključni paradoks, a on se sastoji od toga da Kotjas šalje poruku tj kritiku o brutalnosti i fanatizmu tadašnje crkve (spaljivanje veštica i slično) - ali istovremeno sebe kontradiktira jer veštice i magija (a time valjda i đavo) u ovom serijalu zaista postoje. A na taj način se drastično smanjuje krivica Vatikana i njegovih inkvizitora, jer ako veštice i đavo postoje onda crkva nije izmislila neprijatelja pa se iživljava bez ikakvog temelja, već imaju opipljivo opravdanje za svoj sadizam i "rat protiv zla".

Čevrta epizoda je najbolja, i veoma zanimljiva, ali mi je lik mlohavog, pihtijastog inkvizitora prilično nebulozan. Ovaj mali, debeli degenerik je nekim čudom samurajski velemajstor koji poput vrhunskog džedaja seče glave i udove munjevitom brzinom. Te scene jesu interesantne, ali su zbog izgleda tog lika apsolutne presmešne.

Ali da budem jasan: ovde sam izneo uglavnom negativnu kritiku, kojoj nije cilj da skrene svu pažnju sa činjenice da je ovo zabavan, interesantnan i originalan serijal koji definitivno preporučujem - barem što se prvog integrala tiče. Drugi tek predstoji...

Crtež je iznenađujuće dobar i imponira prvenstveno elegantnošću. Pozadine nisu nešto posebno spektakularne ali su lepe i precizne, kao i likovi kojima lica ne variraju iz kadra u kadar kao što je to slučaj kod većine crtača (čak i mnogih veoma dobrih).

Friday, July 26, 2024

Dorohedoro



DOROHEDORO
Vrsta: serijal (22 tankobona)

Crtez/scenario: Q Hayashida

Izdavac: Darkwood (2023-???)

Premijerno: 2000

Dimenzije: 19 x 13 cm, SC

Br strana netto: uglavnom nekih 170 strana

Tiraz: 2,000

Zanr: body horror, fantastika, humor

Kolor? uglavnom c/b

Politicki obojen? Ne.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 7-8/10

Scenario: 10/10

Ciljne grupe: mangashi zeljni kvalitetnog crteza

Prednosti: scenografija, likovi, radnja, originalnost, nepredvidivost, bizarnost

Minusi: glave premale u odnosu na telo, face suvise klasicno mangatardirane

Iako (još uvek) nisam mangaekspert, a i tek sam pročitao prva 3 od ukupno 22 dela serijala, već mogu pouzdano da tvrdim da je ovo najverovatnije jedna od najboljih mangi.

Svestan sam da manga serijala ima mali milion, međutim takođe znam da je barem 90% svih tih serijala naškrabano to jest loše nacrtano, ili u najbolju ruku neki standardni manga prosek - što je po meni ispod proseka, jer tipična manga je slabo nacrtana. Pošto je kod mene crtež uvek na prvom mestu onda Dorohedoro automatski postaje jedna od najboljih mangi - čak i pre čitanja. A tek posle...

Izuzetno originalan serijal, uvek zanimljiv i veoma fino nacrtan. A opet, možda je ovaj serijal kopirao fazone iz nekog starijeg japanskog serijala? Moguće, ali čisto sumnjam.

Navodno je u pitanju žena autor, ali s obzirom na tajanstvenost ove osobe koja grčevito krije svoj identitet, i činjenicu da skriva svoje pravo prvo ime iza pseudonima Q, a još pritom i što DH uopšte ne deluje kao nešto što bi žena nacrtala i napisala, moja pretpostavka je da se radi o muškarcu - koji je iz nekog razloga odlučio da sebe predstavi kao ženu. Da bi lakše sakrio svoj identitet? Ali to je samo moja pretpostavka, možda nisam u pravu.

Kako god, serijal je tačno osmišljen po mojoj meri: unikatan miks horora i fantazije, pretpostavljam i sa manjom primesom naučne fantastike, ali to će već vreme pokazati. Znaću mnogo više kad budem stigao do - recimo - polovine serijala. Ako budem stigao...

Lokacija radnje deli se na tri različita sveta: prvo je tu Rupa koja najviše podseća na Zemlju ili na nešto nama poznato. Onda imamo svet magova. Rupa je žrtva te dimenzije; u Rupu demoni to jest "ljudi" iz sveta magova ulaze - po potrebi - da bi se iživljavali tako što eksperimentišu na nesretnicima sa svojom destruktivnom i sadističkom magijom. Treći svet je Pakao: tu završavaju magovi kada crknu (a pretpostavljam da su tu i Mandela, Princeza Dijana i Gandi: ko zna, možda se i oni kasnije pojave). Maltene je nepotrebno reći da je Pakao potencijalno možda najzanimljiviji svet iako se vrlo malo pojavljuje - bar u prva tri dela. Verujem da će i tu kasnije biti mnogo više radnje.

Ništa od gore pomenutog nisu spojleri jer sve to saznajemo vrlo brzo u prvom tankobonu. Sam početak prvog dela je prilično fascinantan: odmah upoznajemo glavnog lika, s glavom guštera, i to na takav način da pretpostavimo da je on zlikovac, a mag kojeg ubija nevina žrtva. Pisac nas zajebe onako na finjaka, lukavo. Taj lik, Kajman, je međutim žrtva magova, ali istovremeno i njihov najveći neprijatelj i ubica. A tu je i Nikaido, silikonska plavuša sa tipičnom mangafacom.

Ne, ni ovde likovi ne liče na Azijate, već mnogo više na pubertetske Evropejce. Zašto japanski strip izbegava realan prikaz ljudi sa Orijenta, to zaista ne znam... Odnosno, imam poneku pretpostavku ali bi bolje bilo da je zadržim za sebe.

S tim Kajmanom i Nikaido počinje jedan izuzetno neobičan serijal u kojem su događanja prilično bizarna i nepredvidiva. Atmosfera je odlična (jer crtača nije mrzelo da senči puno što nije slučaj sa većinom drugih mangaša koji samo otaljavaju posao), dočaravajući neki sasvim drugi svet, to jest svetove/dimenzije, koji iako imaju dodirnih tačaka s našim su dovoljno drugačiji da zadovolje maštovitije fanove horor žanra kojima uopšte nisu potrebne očigledne sličnosti s našim svetom.

Baš tako, DH nije za obične horor fanove, nije za plebs. Njih samo zanimaju vampiri, zombiji i ostale istrošene teme, a originalnost im generalno smeta, jer ih neobičnost zbunjuje i tera da razmišljaju, a to oni ne vole. Ako vam se dopao serijal Hellraiser, onda je veoma dobra šansa da će i ovo da vam legne. Iako ima puno body horrora, strip ima i dosta humora - a stil tog humora je potencijalno još jedan razlog da posumnjam da je muškarac ovo pisao i crtao.

Ako bih išta kritikovao to bi jedino bilo to što je humor ponekad suviše prenaglašen, a to oduzima ozbiljnost horornog karaktera stripa. Drugim rečima, sa (mnogo) manje humora možda bi strip bio za nekoliko nijansi jeziviji, morbidniji. Međutim, humor nije loš i ne smeta. Ovo ionako više dođe kao "iznuđena" kritika - kad bih baš morao nešto da kritikujem. (Ako ste već bili na ovom blogu već znate da ja volim da kritikujem.)

Ova recenzija, ma koliko već genijalna bila (he he), se kao što rekoh za sada odnosi tek na prva tri dela. Videćemo još kako će se nastaviti serijal. Možda nivo padne drastično, ko zna... Mada sumnjam.

Za razliku od Richarda Corbena, koji je imao naviku da crta male ljude sa uglavnom većim glavama, ovde su likovi svi veoma visoki s malim glavama. Ne u svim kadrovima ali uglavnom. Zašto je tako, ne znam. I stanovnici Rupe i magovi - koji su dve različite vrste iako podjednako liče na ljude - su nacrtani ovako.

Face su prikazane manje-više u standardnom manga fazonu, odnosno svi izgledaju kao da imaju 13 godina, što je manjak naravno jer se na taj način stripu oduzima deo fantastičnosti i mistike. Kod mange je generalno problem što velika većina crtača ne mogu da se odlepe od navike i potrebe da tako crtaju likove, šablonski. Na samom začetku mange, u 20. veku, neki bolid "pionir" je tako započeo da crta i taj debilan stil se nažalost do dan-danas održao. Japancima je jako stalo do tradicije, a verovatno taj podatak objašnjava tako grčevito održavanje jedne tako glupe tradicije u njihovom stripu.

Sise glavne likuše Nikaido deluju silikonski, a to je - možda - još jedan razlog da se posumnja da ovo nije crtala žena. Jer zar ne bi žena grudi prikazala na prirodniji način? Što naravno ne znači da nema ženskih crtača koje crtaju sise na silikoniziran način... Verovatno ih ima, jer zašto bi samo muški crtači bili kreteni. (Mrzim silikone...)

Ukoliko se ispostavi da je ovo ipak žena crtala, to bi onda(k) bio ubedljivo najbolji crtež jedne striparice ikad. (Striparica: ženski crtač, ne striperka). A to je, opet, još jedan razlog da se sumnja u pravi identitet ove osobe. Ne kažem da žene ne mogu ovako dobro da crtaju, ali možda upravo baš to i tvrdim...

Velika je šteta i grehota što je baš Darkwood otkupio DH. Oni su notorno spori i neorganizovani, te ne očekujem da ću ikad pročitati čitav serijal, sem ukoliko doživim duboku starost - na primer 256 godina. Jako me to nervira jer me baš zaintrigirao ovaj ludački i blentavi Dorohedoro, do te mere da bih možda čak mogao vrlo brzo da pročitam sve u jednom cugu. Retko sam se ikada bio zagrejao za neki strip u ovoj meri, barem što se scenarističkog aspekta tiče. Darkwood je u roku od sedam meseci izdao samo tri broja, a ovakav jadan tempo mogu samo da dodatno uspore, nikada da ubrzaju - znajući njih... Jedan tankobon dvomesečno bi bio minimalan tempo, ali njima je i to previše brzo. Realno, tempo od jednog broja mesečno bi bio sasvim zadovoljavajuć, ali to je puka fantazija - još veća od fantastičnih zbivanja u Paklu ili Rupi. Veća je šansa da se radnja iz Dorohedoro obistini nego da Darkwood jednog fiktivnog dana drastično ubrza tempo izdavanja mangi. 

Da nisu prenatrpali katalog notornim glupostima kao što su Naruto/Pičkuto, One Piss, Napad Titana i Ubica demona, onda bi i Dorohedoro mogao brže da ide. Ali prioritet su ipak prvenstveno dečija publika, mali moroni između 8 i 18 godina koji se upravo na ovakve budalaštine lože. (Naravno da ima i punoletnih bolida koji skupljaju ova sranja... Njima tek nema pomoći.) Razumljivo je da Darkwood prvo radije ide tamo gde je veći profit, ali to ne menja moje frustracije vezane za trenutnu izdavačku situaciju. Ali ne mogu previše da se ljutim na njih, jer im je izbor serijala, ne samo mangi, u proseku mnogo bolji od većine izdavača. Kad pogledamo kakva teška sranja pizdavači kao Fibra i Komiko redovno izbacuju (u slučaju komičnog Komika malo manje redovno), onda se čovek i ne može preterano ljutiti na izdavače kao što su Darkwood koji barem imaju ukusa, odnosno se trude da oplemene strip scenu a ne da je ojade. A kad smo već kod toga, u izdavače sa ukusom takođe spada i Lokomotiva koja je po meni u zadnje vreme najbolji izdavač na ovim prostorima.

Zapravo ja nisam ni upućen u radnju tih gore navedenih mangatardiranih smradoserijala već samo znam da im je crtež očajan, a to mi je sasvim dovoljno... A i scenariji su pretpostavljam tupavi baš kao i debilni crtež.

Da je Dorohedoro izdala hipsterska Laguna ili lopovska Čmarobna knjiga, čitav serijal bi bio kompletiran za godinu-dve, dok će tromom Darkwoodu trebati bar četiri-pet godina da ovo napokon otalja do kraja. Pa zar ne mogu barem po dva broja da izbace na svaka dva meseca? Zar je to previše tražiti? Ne radi se ovde o milionskim tiražima... Uostalom, radije bih da izlaze po dva-tri broja odjednom posle pauza od nekoliko meseci, jer je mnogo lakše čitati ovakve serijale u nizu. Sve je u nastavcima, a ko će da popamti sve što se desilo u pređašnjim brojevima...

A jebiga, tu su opet te ogavne ironije... Darkwood imaju dobar ukus odnosno znaju da izaberu ali nemaju strukturu, dok Laguna i Čmarobnjaci imaju para ali nemaju ukus. I tako onaj pravi fan stripova bude jeben, od serijala do serijala, sa strane skoro svih izdavača to jest pizdavača.

Svaki broj ima nekoliko strana u boji. Te strane fantastično izgledaju i zato je prava šteta što čitav strip nije u koloru. Nije to onaj običan, moderni, jeftini, smrdljivi, lenji, kompjuterski kolor koji podseća na plastiku i dečiju literaturu, već je visokog kvaliteta s nijansama, odrađen sa stilom. Stoga je i moguće da se takav kolor ne bi dopao na primer čitaocima Marvela i sličnih sranja, jer superherojtardi su navikli na nizak kvalitet u svakom smislu, te smatraju da je sasvim normalno imati veoma niske kriterijume, u svemu. Doduše i većina mangatarda je navikla na nizak kvalitet, bar što se crteža tiče, a tu mahom ubrajam plitkoumnu klinčadiju koja skuplja gore navedena govna.

Nažalost, cene u Delfiju za originale na engleskom su suviše frapantne da bi tako nešto došlo u obzir kao alternativa višedecenijskom čekanju da Darkwood ovo dovrši. Traže 1900 RSD po broju, što je za mek povez, mali format i tako mali broj stranica presmešno. Jest da je VIZ format malo veći, ali to je skoro pet puta skuplje. Takva je situacija zato što Japanci nabijaju cene. Kod njih je sve ultra-skupo. Čak bi se i Skandinavci šokirali s tim cenama...

Zapravo, zbog te činjenice pravo je čudo što se uopšte objavljuju mange na ovim prostorima. Jer Japancima ovo tržište uopšte - ali uopšte - ne treba. Čak bi se moglo i reći da im ni celokupno evropsko tržište nije preterano neophodno. U samom Japanu se proda brdo mangi svake godine, i to bukvalno brdo, možda čak i planina. Manga crtači plivaju u parama... Neki zasluženo a neki mnogo manje. A opet, ko bi im zamerio. Sve ukupno, Japan je spasioc svetskog stripa, jer Zapad je u ovom veku puk'o u svakom smislu...

Prodajte svoje smrdljive Fibro-cigle i pobacajte svoje niskobudžetne mange, i krenite radije sa nečim kvalitetnim i zabavnim kao što je Dorohedoro. Ako imate gram mozga nećete se razočarati...

(Nagovaram vas da kupujete Darkwoodova izdanja čisto da bi se više prodavalo te da bi Darkwood eventualno ubrzao tempo izdavanja. Upravo tako: kupujte što više primeraka da bih ja što pre završio s čitanjem serijala. Zato ajde, šic na trafike...)