Kastaka: Poreklo Metabarona
 |
Vrsta: integral Crtez: Das Pastoras (10/10) Scenario: Alejandro Jodorowsky (9/10) Izdavac: Carobna Knjiga (2019) Premijerno: 2007/2012 Dimenzije: 30.5 x 21.7 cm, HC Br strana netto: 110 Tiraz: 1,000 Zanr: sci-fi, prequel Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Rasprodato? Da. Ciljne grupe: jodorovci, metabaronci, ludaci Prednosti: fantastican kolor, odlican crtez, zabavna prica Minusi: poneka manja glupost |
 |
Kastoka je tipican... Da, Kastoka. Jer su svi likovi bez izuzetka stoka. Kastoka je tipican ludacki, pomalo neozbiljan, ekstremni strip dezurnog manijaka Jodorovskog, ciji cilj nije da stvori nesto intelektualno vec da shokira a predspostavljam i da (sebe) zabavi. Zato je bitno sve gluposti uzimati sa osmehom na licu jer ovo nije krvava bajka o ljudima vec o nekim uber-fiktivnim larger-than-life jodo-vanzemaljcima. Vec sama premisa na koju nailazimo posle kratkog uvoda ima neke rupe u logici. Dobijamo na znanje da na “najmanjoj planeti u galaksiji" zivi jedno "pleme" koje se podelilo na Bele i na Crvene - koji cine svih 2000 stanovnika. Valjda je Jodorovski u nekom svom astronomskom neznanju/naivnosti smatrao da ako je Patulj-Ahur toliko “mali” da je logicno da humanoidno stanovnistvo bude sitno. Ali ubrzo se ispostavlja da toliko malo stanovnistvo nema nikakve logike, iz dva razloga. Prvo, broj je premalen zbog njihovog mentaliteta koji se sastoji od fanatizma, mazohizma, ubilackog divljastva - i niceg drugog. Crveno i belo pleme se mrze, ali neguju istu tradiciju, busitaku/busikaru, koja vrlo ocigledno naginje ka japanskoj samoubilacko-fanaticnoj proslosti. Medjutim, za razliku od ove planete Japan je "oduvek" bio gusto naseljen – pa je bilo i donekle "logicno" da ubijanje i harakiri ne predstavljaju prevelik problem, i da cak mozda olaksavaju problem prenaseljenosti. Prosto je nemoguce da ovakva nakaradna, degenericna, genocidna, jodorovskovska civilizacija, koja ne postuje ni svoje ni tudje zivote, moze da opstane a da ih ima toliko malo. (Nigde nije sugerisano da im je broj mali zbog nasilja vec samo zato sto je "mala planeta".) Zapravo, s takvim manijackim ponasanjem, pravo bi bilo cudo da 2000 ljudi izguraju duze od desetak godina a da se medjusobno ne pobiju do zadnjeg coveka. Bilo bi zato daleko logicnije da Jodo nije ubacio taj kretenski podatak da ih ima samo oko hiljadu po plemenu, jer je time postigao svoj prvi auto-gol. Da je barem naveo cifru kao 50,000, to bi bilo prihvatljivo. Ili bolje da uopste nije navodio nikakve cifre. Pa nije ovo Star Trek da nam se listaju brojevi stanovnistva i slicno! Ovo je manijacko-bajkoviti sci-fi a ne standardni sci-fi. A evo i drugog razloga... Posle pokolja juznog plemena tj posle Pirove pobede severnjaka – Kastoke – sledi scena kako jedini preostali plodni muskarac krece da zatrudnjuje sve zene Kastoke. Citiram: “narednih 12 godina oplodjivao je po tri zene dnevno”. Ovo nas navodi da se malo pozabavimo matematikom. Ukoliko pretpostavimo da ove zene imaju trudnoce u trajanju od 9 meseci i da svaka godina traje 12 meseci, onda se ispostavlja sledece: 3 x 365 = 1095 trudnih zena godisnje Ova racunica uzima u obzir pretpostavku da veliki je*ac Dajal ne oplodjuje zene po drugi put, dan nakon sto se porode sa prvim njegovim detetom, vec im ostavi nekoliko meseci da se oporave da bi bile spremne za narednu trudnocu. Znaci, ova cifra nije bukvalna vec okvirna. Neka bude da zacne izmedju 1000-1200 dece godisnje. Medjutim, kako je citavo juzno pleme pobijeno u ratu/genocidu s pocetka price, mora se pretpostaviti da on opsti samo sa zenama Kastoke. A kako to da ih ima tako puno? Kastoka, sa svojim stanovnistvom od nekih 1000, ne bi smela da ima vise od 500 zena, ako pretpostavimo da su zene i muskarci u priblizno istim brojevima zastupljeni. Prema tome, ova racunica je totalno preterana i nelogicna. Da ne govorimo o tome da ne mogu bas sva zenska lica u Kastaki biti mlade zene vec tu mora biti i starijih neplodnih zena kao i maloletnih devojcica. Znaci nema cak ni 500-inak plodnih i spremnih zena vec mozda daleko manje, recimo 200-300. Njih bi kastakanski pastuv (po onom navedenom ritmu) otaljao za nekih 2-3 meseca, a onda bi morao da ceka da ove prve iznesu trudnoce pre nego sto moze opet da ih prcne - u smislu da ih oplodi s drugim detetom (ukoliko je druga tura bila u planu). E sad, znam ja da bi Jodo bio odusevljen idejom da se zatrudnuju i babe i male devojcice, jer je teski perverznjak, ali to ne sme jer mu nijedan izdavac ne bi dopustio tako nesto. Na Zapadu pedofilija jos uvek nije legalna i drustveno prihvatljiva; neo-marksisticka "socijal-demokratska" levica radi na tome da to sto pre promeni, ali jos uvek je Jodo daleko od toga da moze da se bavi takvom tematikom, barem na otvoren nacin kako bi on to najradije ucinio. Bi on, rado, u to sam ubedjen... jer vecinu ostalih perverzija je vec pokrio u svojim drugim (ne)delima. A dokaz za to je strana 34 na kojoj Omezo kaze Dajalu: "nasi 13-godisnjaci su sada plodonosni, sto znaci da je tvoj zadatak (oplodjivanja qrvi) zavrsen". Svaki pazljiviji citaoc ne moze a da ne primeti isinuaciju a to je da potencijalno uskoro krece maloletni seks u Kastaki. Nije da mi je trebao dokaz za ovo, ali eto cisto da ne bude da izmisljam tj da kaljam Jodin "ugled" - ako tako nesto uopste i postoji... Uostalom, postoji i treci razlog zasto je stanovnistvo od 2000 greska. Prava je budalastina da dva tako mala seoceta biju onakve spektakularne bitke. Pa gde to ima? |
 |
Sto se tice ove moje male ekskurzije u matematiku od malopre, to je vise bila sala nego ozbiljna i bitna poenta, jer se ovo ne odigrava na Zemlji, ovo nisu ljudi – odnosno ne znamo sta su iako su humanoidi – tj ovo je naucna fantastika a u njoj ovakve "nelogicnosti" mogu da (donekle) prodju. Jodo cim se lati nekog "prizemnog" zanra krene da nize budalastine i potpuno se gubi. Zato je sci-fi idealno igraliste za njega i njegovu mastu, jer je u sci-fi svetovima uglavnom skoro sve dopusteno, skoro sve je moguce. Zato su njegovi sci-fi serijali toliko zabavni a ostale stvari kao Presveto srce i Bouncer su mahom maloumni ili u najmanju ruku dosta felericni. Opravdanja se lako mogu naci za bilo sta sto uradi u sci-fi zanru. Postoji jos jedna nelogicnost u ovom citavom cirkusu sa oplodnjom qrvi, ovaj, htedoh reci kastakanskih zena: zasto uopste Dajal mora da pravi bas toliko dece? Pa zar nije stanovnistvo Kastake bilo samo 1000 do pre velikog istrebljenja Belih? Zasto bi se Kastaka sada toliko opterecivala povecanjem stanovnistva kada su oduvek bili samo saka jada? Tu se malo Jodo pogubio - a sve ove gluposti su mogle biti izbegnute da nije naveo "jedva 2000" kao populaciju Patulj-Ahura. U redu, jasno nam je da su svi muskarci osim njega sterilni te da plemenu trebaju novi zdravi muskarci, ali za to nije bilo potrebno da zatrudnjuje nekoliko zena dnevno i to preko toliko dugog perioda. Zar su zeleli da udesetostruce stanovnistvo? Zasto? A opet, da bi se nastavilo ubijanje, ovoj planeti treba sto vise narastaja - ako cemo realno. U svetu Metabarona (jer je ovaj dupli album prequel tom serijalu) likovi s lakocom srljaju u smrt, ubijaju clanove svoje porodice i to potpuno bez motiva - odnosno samo da bi se zadovoljile neke sulude tradicije, i veoma lako donose odluku da izvrse samoubistvo. To je neki shizofreni fanatizam tipican za Jodu kod kojeg se nista ne radi umereno: sve mora da bude ekstremno i iskarikirano. Zato ne moze preterano da iznenadi kada majka Dajala izvrsi ritualno samoubistvo samo 8 dana nakon porodjaja, jer tako nalaze zakon (koji je kaznjava jer je silovana od strane "belih"!). Scena koja bi bila komicna da nije tako ubedljivo ilustrovana od majstorskog Pastorasa. Inace, Jodo mozda nije cuo za majcino mleko i koliko je bitno za razvoj bebe, inace bi busitaka zahtevala da se Orijela ubije tek nakon 6 ili 12 meseci. Mozda deluje da (opet) cepidlacim, ali ovo je ipak bitna omaska jer se zdravlje Dajala stalno potencira, jer je jedno duze vreme bio jedini plodni muzjak na Patulj-Ahuru. On kao decak cak ne sme da izlazi napolje da ga ne bi "ujela zmija" ili slicno. Ali OK, i ovo mozemo da opravdamo time sto kastaganci nisu mozda sasvim bioloski isti kao mi... A kad vec pricamo o humoru, namernom kao i nenamernom (sto kod Jode nije uvek lako razaznati), strana na kojoj Dajal krece sa oplodnjom zena se cita maltene kao erotska parodija, pa cak cistokrvna seks komedija. (Str 31 u ovom integralu.) Komedija se potom nastavlja (str 32-34) u ceremoniji u kojoj crveni Omezo (krvni neprijatelj pokojnog oca od Dalaja, belog Dividala, koji je zapoceo citavo sranje 26 godina ranije sa silovanjem crvene Orijele) ne moze da smisli predaju moci Dajalu, jer ga ovaj toliko podseca na omrznutog Dividala. Omezo popizdi, krsi pravila busitake, i preti zbunjenom Dajalu. Urnebesno je na kakav unikatan i specifican nacin Jodo objedinjuje dramu sa humorom. Tu se gube granice izmedju drame i komedije, to de mere da citaoc nije nacisto kako uopste treba da reaguje. Zato je najbolje reagovati onako kako ti se cefne, jer koga zapravo briga sta je Jodo naumio. Vazno je da je prica zabavna. A ne samo da je zabavna vec ide i neverovatnim tempom, tipicnim za ovaj serijal. Radnja je veoma kompaktna. Jodo ne gubi vreme na tricarije. A ne gubi se vreme ni na romanticno udvaranje. Ono sto sledi (str 37-41) je romanticna komedija ali u jodovskom stilu: Antigrea (cerka Dajalovog mentora, koji je izvrsio genocid nad Belima) upada u Dajalovu palatu, i tu sledi susret koji je cistokrvna komedija - sa primesama sizofrenije. Nakon prvobitne obostrane antipatije, ovo dvoje se potuku, a zatim zavrse na podu u zagrljaju. Znaci 100%ni holivudski rom-com sem sto je izveden u duhu Jodinog ludila. Dvoje "mladenaca" su potpuno izolovani od ostatka Kastoke, a to je "objasnjeno" u prvom kadru 35. strane. Navodno se citavo drustvo okrenulo protiv Dajala, i to momentalno, cim se Omezo onako razjario na njega. Od VIP do CRAP, u sekundi. Ovo je potpuno suludo, jer sve te zene u "publici" em imaju njegovu decu em su vaspitavane i ucene decenijama (26 godina) da je Dajal ne samo poseban vec i najdragoceniji clan drustva. Stoga je imbecilno da ga bukvalno u 5 sekundi raja odbaci kao nepodobnika, a pogotovo jer to Omezo nije od njih cak ni trazio. To su neke jeftine manipulacije likova tj jeftine fore kojima Jodo zna ponekad da pribegne kada ne ume bolje da nastavi pricu u zeljenom pravcu. Ne bih rekao da ovo remeti pricu, ali smanjuje nivo realizma i ozbiljnosti. A opet, o cemu ja to pricam... Jodo i realizam. Medjutim, ja ovde uglavnom listam njegove gluposti, a pritom moram da se jasno izrazim (ako to vec moja visoka ocena za scenarijo nije uradila) da prica ima puno zanimljivosti i nepredvidljivih obrta. Jedan od boljih je dolazak Tehnosa, koji - sto je vrlo zanimljivo - ne unistavaju odmah Patulj-Ahur (jer im smeta kao potencijalna baza neprijatelja) vec Omezu i njegovoj Kastoci daju sansu da budu od koristi. Ali posto je Omezo samo dobar u genocidu i klanju, on i njegov narod napadaju Baronov klan a time i okoncavaju svoju mizernu egzistenciju time sto toliko naljute Tehnose da im ovi razore citavu planetu. Ovo je em zanimljiv momenat, em salje porodicu Barona u nove (kosmicke) avanture, em jos i cini neku vrstu ironicno-pravednickog zavrsetka. Ironicnog i pravednog jer je Omezo bio izvrsio potpun genocid nad Belima, a sada su Tehnosi njega i Crvene istrebili. Sve osim Barona, Antigree, i njihove dve cerke bliznakinje. A troje od njih cetvoro, eto opet ironije, nose u sebi krv Belih. Sledi jedna tipicno manicna/preterana scena (str 57) koja odlicno oslikava jedan od razloga zasto Jodini stripovi ne mogu da se ekranizuju, a da rezultat ne bude los. Baron Dajal i njegova zenska trojka (supruga/cerke) odlucuju da postanu pirati, i to rade na tako animiran, naivan odnosno tradicionalno-stripski nacin da bi ovako nesto delovalo kretenski na velikom ekranu. Nazalost, mnogi filmadzije ne shvataju sasvim te kljucne razlike izmedju filma i stripa (kao sto neki ne kapiraju cak ni razlike izmedju pozorisne i filmske/TV glume) i zato sam ubedjen da bi vecina cak i "renomiranih" rezisera uprskali ovakav film. Jodini kvaliteti leze u preterivanju i u animiranom ponasanju odnosnu u stvarima koje nisu podobne za film. Delimicno i zato ekranizacija Inkala nece valjati mnogo. Pomalo je nerealno s kakvom lakocom Baron i njegova familija pljackaju Tehnose. Baron je citavo detinjstvo proveo u palati, a nikada nije bio van svoje planete Patulj-Ahura - koja je u tehnoloskom smislu veoma daleko ispod Tehnosa. Medjutim, on se u medjuzvezdanom prostoru snalazi kao riba u vodi, kao da je za to citav zivot obucavan a ne za borbe prsa u prsa. Mi znamo jos od Metabarona koliko je njegova kasta mocna, medjutim to sve tek treba da se izdesava u buducnosti. Ovde je prikazan prvi Baron, i to u svom prvom kosmickom izletu - pa cak i neplaniranom tj nesto na sta nije bio uopste spreman - ali uprkos tome on se snalazi kao da je ovako nesto radio godinama. Cak je njegov brod opisan kao brzi od brodova Tehnosa, sto tek nema logike - pogotovo za jednog dugo izolovanog ratnika koji vuce korene iz drustva koje je davno bilo izabralo "prevazidjeno" oruzje jer nisu puno voleli tehnologiju. Prica u drugom albumu je jos bolja nego u prvom. Piraterija i bitke s Tehnosima cine prvi deo, a zatim Baron i cerke otkrivaju planetu Marmolu, na kojoj kasnije zapocinje kasta. Medjutim, zadnjih 5-6 strana mi deluju previse zbrzane i zgusnute. U najkracem roku (2-3 kadra, i bez ikakvog logicnog uvoda) od dve cerke zbog hirurske intervencije postaje jedna, i to zbog nekog totalno na silu izmisljenog "duplog zdravstvenog baksuza" zbog kojeg su obe cerke trebale da umru u roku od pet sati. Ovo je bio bas onako tupav scenaristicki preokret samo da bi Baron imao jednu cerku, i da bi ta zatrudnela u piratskom gnezdu. Na tom piratskom asteroidu je Jodo izvukao jos jedan polu-smrdljiv "kec" iz rukava (odnosno blize nuli nego kecu) kada je naterao "davaoca sperme" Ulriha Plavog da izvrsi samoubistvo tokom bitke sa Nartom. A zasto se uopste tukao s njom "30 sati" nakon seksa? To nikome nije jasno. Koji je motiv Ulrih imao da se bori s njom? Sto je pomenula rec "kukavica" ranije? Pa valjda je Ulrihu bilo jasno da ta rec nije upucena konkretno njemu. Uostalom, kada je "shvatio da je upoznao idealnu zenku za sebe", zasto je odlucio da se ubije? Nidje veze. Malo se previse Jodo zaneo sa tim "sudbinsko-kosmickim" slucajnostima odnosno s tim da Baron i Narta nadju samo jednog prezivelog pirata, i da bas on bude u tom nekom busitakarskom fazonu samoubistva. Totalna budalastina, ali se oprasta jer je album kao celina ipak bio veoma zabavan. |
 |
Pastorasov crtez je maestralan. Odnosno kada govorim o ovom crtezu ja ujednom pricam i o koloru jer su oni nerazdvojivi pojmovi. Nacin na koji Spanac koristi boje u svrhu sencenja me ponekad jako potseca na pokojnog Himeneza. Na primer kadrovi 2 i 3 na strani 47, ili nacin na koji su naslikani svemirski brodovi na strani 44. (Na slici.) Moglo bi se cak reci i da je sveukupno nesto bolji od Himeneza, a to je prvenstveno zbog mnogo boljeg crtanja lica a i zbog nesto vece preciznosti i elegancije. A kad bih sada krenuo da listam primere kada Pastoras najvise briljira ne bih znao gde da stanem: citav album je prepun fantasticnim bojama, mastovitih prizora i velelepne scenografije. Strip nije natopljen sivilom odnosno iskljucivo tamnim bojama, kao sto je to naveliko vec moderno u sci-fi/krimi/horor filmovima i stripu, vec se koristi citav spektrum. Ko voli sarenilo umesto bednog sivila ne moze da zaobidje obaj album (sem ako je anti-jodista, cega jos i te kako ima uprkos njegovom velikom uspehu). Pritom likovi nisu otaljivani kako je to njegov prethodnik Himenez znao da radi vec su skoro uvek precizno/preciznije nacrtani. Obojica su odlicni u prikazivanju emocija svojih likova, tu su u egalu negde. Scenografija u ovom albumu pripada samom vrhu svetskog stripa - pogotovo modernog stripa u kojem vladaju aljkavost, kompjuterski kolor, niski kriterijumi, hipsterizam i neoriginalnost. Mene je stoga zapanjio podatak da ovi albumi poticu iz ovog veka, jer uopste ne deluju tako. Moderne stripove "krasi" ogavan plasticni kolor, kakvog ima npr u Tehnosima - a da ne pricam o superherojstini koja odavno vec ne lici na strip vec na kompjutersku filmsku animaciju. Das Pastoras je u neku ruku tradicionalista - ne naravno u fazonu Salinasa ili Fostera vec u duhu "slikara" 70ih i 80ih, kao sto su Don Lawrence, Richard Corben, Himenez, ili Bilal. Jedini iz mladje generacije za kojeg jos znam da se ne oslanja na CGI i jeftine trikove vec slika svoje album je Carlos Puerta, cija se trilogija Crveni Baron (link dole) jos uvek nije rasprodala, uprkos velikom popustu i briljantnom crtezu. Ali sta da se radi, ne znaju svinje sta su dinje... |
Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:
Hipsterizam u stripu:
Hugo Pratt - Dekonstrukcija:
Navike stripofila:
Crtači rangirani:
Opširne recenzije:
Mange:
Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html
Bernet:
Corben:
Toppi:
Palacios:
Bilal:
Manara:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
Ortiz:
Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html
Solano Lopez:
Lawrence:
Moebius:
Grrl-Power:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
Ostale recenzije:
