Saturday, October 17, 2020

Cicca Dum-Dum - Bernet

 

Cica Dum-Dum

Vrsta: integrali (1-3)

Crtez: Jordi Bernet

Scenario: Carlos Trillo

Izdavac: Darkwood (2018)

Premijerno: 1998-2006

Dimenzije: 26.8 x 17.6 cm, HC

Br strana netto: 130 x 3 

Tiraz: 600

Zanr: gangsterski, humor, avanturisticki, fantazija, porno

Dokle sam stigao? Do 3. integrala.

Kolor? c/b

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Mnogo, puno i cesto. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 7-9/10

Scenario: 3-10/10 

Ciljne grupe: fanovi Torpeda 

Prednosti: kvalitetan crtez, veoma zabavan scenario, pregrst odlicnih fazona

Minusi: pornjava uvek vise smanjuje nego sto povecava kvalitet radnje, humor u redjim slucajevima previse jeftin
Serijal je bio narucen za Penthouse gde je i prvi put objavljivan, tako da tacno znate sta mozete da ocekujete. Seks je eksplicitan i neretko perverzan, nista nije cenzurisano, a seks-humor je prljav i bez kocnica. Humor, u globalu, je mesavina jeftinog/prostackog i urnebesnog; ima dosta gegova koji su me glasno nasmejali, moram priznati da sam se u jednom navratu valjao od smeha, jer strip je toliko luckasto retardiran da ne moze da ne izmami barem osmeh uprkos svom ulicarskom jeziku. Ima originalnih fora uprkos toliko preterane i ucestale pornjave.

Drzati van domasaja dece. Veoma daleko. Na najvisu policu ili jos bolje zakljucati u neki sef.

CDD dodje kao neka zabavna pornografska mesavina Torpeda i Indijane Dzouns, sa veoma opustenom radnjom i blesavim, iskarikiranim likovima. Klasicna muska fantazija (na kvadrat), jer Cica je 100%na nimfomanka (jos "gora" od Drune), mozda najekstremnija nimfomanka u istoriji stripa. (Nagadjam, jer nisam posebno upucen u pornostripsku scenu.) Nacrtana je u tipicnom Bernetovom stilu tj kao ultra-prototip najlepse moguce holivudske glumice sa najboljim mogucim telom, sto ce reci kao prava lutka za naduvavanje, izvajana riba koja uvek hoce i moze i ne zna za umor. Strip je krajnje neozbiljan, negde na nivou Loony Toons.

Feministkinje bi pale u nesvest kada bi se njihove dlakave, testosteronske sape docepale ovog stripa. Verovatno bi objavile fatvu Bernetu i Trilju, i zahtevale da im se glave uruce brzom postom cim zavrse u giljotinskom koshu nekog levicarskog dzelata-cenzora. U drugoj prici se pojavljuje veoma bitan lik, jedna nimfomanska lezbejka, a ona mrzi muskarce i penise isto koliko obozava Cicinu (neobrijanu) picu. Njen lik (delimicno) postoji da bi se ismejavale zagrizene feministkinje, bar se meni tako cini.

Medjutim, strip se indirektno, mozda suptilnije, podsmeva i muskoj napaljenosti - ili se bar tako cini tj tako se moze interpretirati. Tesko je reci sta je ovde namerno a sta slucajno, sta je jeftina sprdacina a sta sadrzi gram satire, jer strip je radjen za Penthouse a ne za Der Spiegel. Definitivno su seks i humor na prvom mestu, a tek onda neke "dublje" namere veoma daleko iza. Tako i treba da bude, naravno.

Epizode ovog puta nisu kratke, kao sto je obicaj kode Berneta, vec je svaka 65 strana. Ukupno 6 epizoda. Crtez je u prvim epizodama samo za nijansu slabiji od 80ih tj od serijala i one-shots kao sto su Torpedo, Kraken ili Custer. Ali od 3. epizode kvalitet je za jos nijansu slabiji.
A kad sam vec kod 3. epizode, urnebesna je, do sada najbolja. 4. epizoda je jos ludja. Serijal je zaista sve kretenskiji; sa svakom epizodom Triljo kao da je pokusavao da nadmasi ludost iz prethodne price.

Prve cetiri epizode su ubedljivo najbolje. U trecem albumu tj od 5. price nadalje kvalitet scenarija drasticno pada.

Upozorio sam vas na ekstreman sadrzaj a vi radite kako hocete...







https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/satrapi-ostala-hipsterska-sranja.html



Wednesday, October 14, 2020

Incal - Moebius



Updated: 2.9.22.


 Inkal

Vrsta: integral (sve)

Epizode: 1-6

Crtez: Moebius

Scenario: Alejandro Jodorowsky 

Izdavac: Fibra (2011)

Premijerno: 1981-1988 

Dimenzije: 31.9 x 24 cm, HC

Br strana netto: 293 

Tiraz: 1,500 (dva reprinta)

Zanr: sci-fi, fantazija, humor

YU istorijat: Vista

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Fibra jeste, CK nije.

Crtez: 7-9/10

Scenario: 7-10/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, esteticari, BD fanovi

Prednosti: delom odlican crtez, originalnost, nepredvidivost

Minusi: kvalitet price pomalo varira, crtez takodje, ruzna naslovnica, previse propratnih strana, cigla
Jedan od najpoznatijih strip serijala, jedan kojeg gotovi svi fanovi BD-a znaju.
(Bonelijevi Svedoci tesko da su culi za Inkala odnosno mozda im samo ta rec nesto malo govori... Nema tu niti Indijanaca niti kocija punih strela niti ostrih tomahavka u Inkalu stoga im je ovo skoro jednako strano kao i neka dobra knjiga ili vrhunski film.)
Serijal sam procitao pre tri godine, i nedavno opet. U "kratkim" crtama...

Zapocinje sa najboljom epizodom, a onda polako pada u kvalitetu, mada zadnja epizoda nije slabija od nekoliko prethodnih. Taj zavrsetak je pomalo previse "filozofsko-metafizican" za moj ukus, a i za mnoge druge stripofile mada nije los.

Inace Jodorovski daleko bolje razvija radnju nego sto je okoncava; kod skoro svih serijala mu kvalitet opada, pogotovo pri kraju. Ovo je definitivno slucaj sa Tehnosima koji zavrsava sa ubedljivo najgorim albomom, Zavrsni Inkal takodje pada u kvalitetu od drugog albuma, a kod odlicnog Kastaka zadnjih 5-6 strana predstavlja najslabiji deo price. Tipicno je za Jodorovskog - koji je zagrizeni pobornik Tarota i slicnih ezotericnih kojestarija - da se bavi takvim temama, da pise bombasticno i preterano, tako da covek kod njega mora da prihvati da uz ono dobro sto nastaje iz tog ludila ima i negativnih stvari. Samo je pitanje koja je balansa dobrog i loseg ludila, a taj odnos je ipak pozitivan u Inkalu.

Pad u scenariju krece kada Jodo nekako na silu pravi druzinu od svih glavnih (pozitivnih) likova. Svi ovi likovi su bili zanimljivi i razliciti dok su agirali zasebno, ali cim ih je Jodo ubacio u krdo, oni svi postaju ovce koje prate glavnog zenskog Isusa price. Metabaron, koji treba da bude opak lik, postaje najobicnija jednodimenzionalna faca, a Diful samo sto ne padne u katatoniju. Njihovo putovanje "dole" je bilo donekle zanimljivo na prvo citanje, ali vec se kod treceg citanja stice utisak da je prica trebala biti mnogo bolja.

Crtez je takodje najbolji u prvoj epizodi a onda biva slabiji - sto me zaista cudi jer Inkal nije bio neki sporedan serijal za Moebiusa, te ne kapiram zasto citav serijal nije uradio na nivou (srednjih/kasnijih) Bluberija (ili Arzaka). Pad je pogotovo ocigledan u prikazu ljudi koji pocnu da bivaju suvise iskarikirani i za moj ukus previse simplisticki prikazani, dosadni, posebno za jedan sci-fi serijal koji ipak nije prvenstveno humoristicki. Meni ta povremena traljavost Moebiusa nije nimalo simpaticna i iz tog razloga ga ne smatram najboljim ilustratorom - iako sam ga stavio ispred svih na svojoj Best 100 Comic-Book Illustrators listi. On jednostavno nije smatrao za shodno da sebe ulozi 100% u svaki strip stoga ima radova koji su dosta slabiji nego sto su mogli biti, a ima i katastrofalnih (mada su oni retki). Jedan od mnogih primera je strana 11 trece price, treci kadar (109. strana u integralu): to je tipicno otaljan, osrednji crtez koji je sto nivoa ispod njegovog najboljeg crteza. Ja takav lenji pristup nikako ne odobravam jer ja bih radije 5 fantasticno ilustrovanih albuma neko 30 uzurbano-slabijih. Zasto mu je Bluberi bio toliko bitniji, da u njemu retko zabusava, a u Inkalu sebe ulaze mnogo manje, to ne razumem uopste. Ono je je*eni vestern: upravo je u Bluberiju mogao vise da zabusava, jer vestern fanovi imaju u proseku nize kriterijume.
Medjutim, velik broj stripofila nemaju ni trunku estetike u sebi te nece ni primetiti te razlike/nijanse o kojima pricam.

Inace, Inkal je izdat i od Carobne Knjige. Prednost CK izdanja je sto postoje dva integrala, znaci dva stripa koja se lakse mogu citati od ove Fibrine cigle. Prednost Fibre je medjutim tehnicka superiornost u odnosu na skoro sve izdavace. Cuo sam da Fibrin Inkal ima bolju stampu i kolor od CK, ali to ne mogu da povrdim niti da negiram. Cena je negde ista u oba slucaja, barem ovde u Srbiji, i barem u striparnicama. Dimenzije stripa su vece u Fibrinom izdanju, medjutim s obzirom da Inkal u velikoj meri ne predstavlja Moebiusov najbolji crtez, to nije presudni kriterijum, bar ne meni.

Inkal je prvi serijal iz edicije Jodoverse, mada ne u hronoloskom smislu. Lik Metabarona je kasnije dobio svoj spin-off u Kasta Metabarona, a tehnopape su podrobnije objasnjeni/nabljuvani u Tehnopape. Takodje postoje dva serijala direktno vezana za Dzon Difula, a to su Pre Inkala i Posle Inkala.
Metabaroni su najbolji serijal od svih ovih, ukljucujuci i Inkala, barem scenarijski. Kastaka je kraci serijal, ali crtacki jos bolji od Metabarona a scenaristicki jednako dobar.

Tehnopape je dobar, zanimljiv serijal ali u velikoj meri upropascen modernom fabrickom/kompjuterskom/plasticnim/LEGO kolorom.
Pre Inkala nisam imao prilike da citam jer je Fibrino izdanje davno rasprodato - a neupuceni dunsteri iz Carobne Knjige nikako da ga izdaju iako (valjda) znaju da ga nigde nema na balkanskom trzistu vec godinama. Ili mozda postoji neka pravna zackoljica koja sprecava izdavanje, ko bi znao.
Ali eto, tri citave godine posle objavljivanja vecine Jodoverzuma, CK napokon krece sa ovim serijalom.

Posle Inkala; prvi album je ubedljivo najbolje nacrtan/ilustrovan i prepun je akcije (nema puno Jodinog filozofiranja), a crtez potom znatno slabi u ostala dva. Ima tu i nekih drugih off-shot serijala, ali oni su crtacki previse inferiorni da bi ih uopste i pominjao.








Rowlf - Richard Corben


 rowlf

Vrsta: zaseban album

Crtez/scenario: Richard Corben

Izdavac: Volksverlag (1981)

Premijerno: 1970-1972

Dimenzije: 28.7 x 21.8 cm, HC

Br strana netto: 59 

Tiraz: nepoznat

Zanr: horor

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Verovatno.

Crtez: 1. prica - 8/10, 2. prica - 8/10

Scenario: 1. prica - 10/10, 2. prica - 8/10 

Ciljne grupe: nostalgicari 

Prednosti: radnja, dobar crtez, kolor, nepredvidivost, originalnost

Minusi: nista posebno

Album se sastoji iz dve price. Ovo je odlomak iz prve, Story of Rowlf.
Radnja je veoma originalna i dobro osmisljena i zabavna. Pocinje maltene kao neka opicitis bajka a onda stupaju na scenu zlikovci koje niko ne bi ocekivao u ovakvom kontekstu. (Sem mozda fanova Korbena koji su vec naviknuti na svakojake ludorije.)
Crtez je iz najranije faze Korbena ali nekako neobican jer mnogo detaljniji i senceniji. Valjda sam navikao na kratke price iz ovog perioda koje su slabo nacrtane pa me malo iznenadio nivo ovde.


2. prica, Beast of Rowlfton, je nesto slabija. Manje po crtezu, vise po radnji. Ali i ova prica je solidno osmisljena, takodje mesa humor sa grozotama sto je tipicno.
Korbenove zene su medju najboljim u svetu stripa; on se ne plasi da im da obline, maltene da im iskarikira seksualnost. Glavni zenski lik nije stereotipican, nije to nikakva "damsel in distress" vec zlo. Prica je ipak nepredvidiva a to nikad nije na odmet.

Monday, October 12, 2020

Mort Cinder - A. Breccia



Updated: 22.6.23.



Ovo izdanje Fibre iz 2021. je najnovije i ultimativno ne samo na ovim prostorima vec i u citavom svetu. Moja preporuka svim vlasnicima starijih MC albuma je da ih se ratosiljaju i zamene ovim, jer ovde se radi o ekstremnom pobaljsanju tabli zbog nabavke neuporedivo boljeg materijala.

Pre ovog albuma nisam ni znao kako izgleda MC. Detalja u crtezu ima daleko vise: sve "bledje" linije (poseban tush? olovka? nesto trece?) su prisutne, a time strip deluje prilicno drugacije. Retke su strane koje nisu obnovljenje, vecina tabli su s tim "novim" detaljima tj prvobitnim crtezom.

Pritom je odabir papira daleko bolji nego kod nekih drugih c/b albuma kod kojih je Fibra totalno omanula, npr kod drugog izdanja Alvar Majora (700 strana - pa jos teskog/sjajnog papira) i kod Torpeda gde su izabrali sjajan papir koji unistava Bernetov crtez. Papir je ovog puta idealan.

Cak je i tiraz duplo veci nego obicno, sa 1000 primeraka. A i to ce da se brzo rasproda.


 MORT CINDER

Vrsta: integral (sve)

Crtez: Alberto Breccia

Scenario: Hektor "German" Oesterheld 

Izdavac: Darkwood (2018)

Premijerno: 1962-1964 

Dimenzije: 32.2 x 24.5 cm, HC

Br strana netto: 211 

Tiraz: 750

Zanr: istorijski, fantazija, horor, misterija

YU istorijat: Stripoteka

Kolor? c/b

Politicki obojen? U nekim pricama, ali prikriveno.

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 3-9/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, esteticari, levicari 

Prednosti: odlican crtez i sencenje, originalnost

Minusi: neke slabe price, losa bleda stampa na nekim stranama, dubiozan moral, knjiga kao cigla

Ova strana predstavlja strip onako kako je odradjen u novom Fibrinom izdanju, ne u Darkwoodovom.

Vrlo popularan strip medju sredovecnim nostalgicarima koji su bili opcinjeni bajnim, neobicnim crtezom i originalnom premisom.

Medjutim, citajuci 30 godina kasnije ovaj kratki serijal od 10 prica stice se jasan utisak da scenario nije ni priblizno na nivou crteza, nije toliko dobar kao sto mi se to tada (onako mladom i tupavom) cinilo. Neke price su samo povrsno zanimljive i bez prave poente a neke imaju komunisticki podtekst koji je relativno suptilan ili cak neprimetan za lenje (ili politicki neupucene/nezainteresovane) citaoce, ali za mene je iritantan i kompletno bespotreban.

Oesterheld je bio zadrti komunista, i to one najgore sorte: aktivno je podrzavao jednu notornu marksisticko-teroristicku organizaciju, znaci mozda je bio i potencijalni ubica. (Hajde, ne hvatajte se za glavu u cudu, kao da nijedan strip scenarista ne moze biti ubica - a pogotovo ako je komunjara. Nije on nikakva ikona niti cvecka vec obican (ne)covek od krvi i mesa. Prestanite da se ponasate kao ovce i da konstantno idealizujete crtace i scenariste.) Njegovo politicki motivisano ubistvo (kao i njegove dece) u 70im ga je postavilo na andjeoski pijedestal kod svih levicarskih stripofila, koji ga smatraju gotovo kao mitskog "mucenika" i zrtvenika za dobrobit covecanstva. Jos samo fali da mu okace krnju od trnja pa da ga jos i proglase mesijom, slicno nezasluzenoj/preteranoj fami koja prati Gandija, Princezu Drolj, Mandelu i jos neke teske folirante tj "moralne gromade".

(Samo zato sto je neko ubijen iz politickih razloga ne znaci nuzno da je bio dobar covek tj da se borio za nesto dobro, kao sto biti okoreli idealista nije ekvivalent "moralnoj dobroti". (Cak stavise dapace...) Samo naivcine padaju na ovakve fore, na ovakve gluposti, samo budale ovako simplisticki rezonuju.)

Hektor se smatra legendom, i to moralnom gromadom, ne "samo" velikanom stripa - a razlog tom bunilu kod mnogih stripofila je prvenstveno jer ga je ubila desnicarska diktatura u Argentini, a manje zbog svojih (cesto precenjenih) scenarija koji su retko bili na nivou njegovog posmrtnog statusa.

SPOJLERI:

1. prica, od 6 strana, je zanimljiva i sluzi kao uvod.

2. prica, i ubedljivo najduza (84 str), je atmosfericna, ali neuporedivo vise zbog crteza nego relativno banalne, klishe price o ludom naucniku i njegovim zombi eksperimentima. (Zar se nije Ed Wood cesto bavio ovakvim glupostima? Po cemu se ova prica znatno razlikuje od debilno-zabavnog Bride of the Monster? Osnov je vrlo slican.) Istina, tekst je mnogo bolji nego kod genericnih zombi prica, ali je sadrzaj ipak suvise klishe.

Ezra i Sinder bivaju kidnapovani dva puta sto je potpuno suludo te nepotrebno razvlaci ionako vec razvucenu radnju. Vrlo je cudan i jadan taj potez, da se ista fora ponovi u prici. Sta to moze scenario da dobije time sto ih ludi naucnik hvata ponovo? Pa jel ovo Tom & Jerry?

Prvih 20-30 strana su radjene sa losim originalima; na crtezu fali detalj, i to prilicno; tacno se primecuje da su skenovi koje je Darkwood bio dobio (od koga god) losi. Ovaj problem u velikoj meri nestaje najkasnije oko polovine price a onda crtez tj kvalitet stampe ne smeta vise. Bar u ovoj prici. Fibra je 2021. reizdala MC, sa boljim skenovima, stoga obavezno to uzeti. A i na taj nacin izbeci povremeno bledilo DW-ove stampe.

3. prica nas prvi put uvlaci u nemoralan svet Osterheldovog komunjarsko-psihopatskog mozga, nazalost.

U ovoj prici Ezra i Sinder posmatraju jednu staricu koja se decenijama kasnije jos uvek nada povratku svog sina iz rata. Sinder prica Ezri kako je on poznavao tog tipa, koji je jos uvek ziv, i da je taj lik izdao citavu svoju cetu (u WW1) koja je nastradala kao rezultat njegovog kukavicluka i egoizma. Ono sto shokira je da ni Sinder niti Ezra, a time naravno Osterheld, ne osudjuju izdajnicki postupak ove protuve! Glavna dva lika niti kaznjavaju ovog ludaka niti ga makar okrivljuju za brutalnu veleizdaju: cak mu pomazu! To je neka crvena logika koju normalan covek ne moze da pojmi, a ni da prihvati.

Treba imati na umu da je komunisticki stav prema WW1 sasvim drugaciji nego prema WW2. (Komunisti izigravaju velike anti-ratne idealiste/pacifiste/dobrice, ali njihov stav prema ratovima varira drasticno u zavisnosati o kom se ratu radi.) Lenjin, cim je oteo vlast 1917. od kratkotrajne demokratske vlasti (koja je usledila posle pada cara), je Rusiju povukao iz tog rata, ali ne iz toboze "moralnih pobuda" kako neki idioti veruju vec prvenstveno zato sto je morao da konsoliduje svoju novostecenu moc u Rusiji, u ogromnoj zemlji u kojoj ako otmes vlast ne mozes da kompletno zavladas za nedelju dana jer to zahteva vremena, novca, leseva i ostalog - a to nije bilo ni zamislivo dok se istovremeno salju trupe i namirnice na neke druge, daleke frontove. (Ima puno neukih idiota medju komunjarama koji naivno veruju da je Lenjin povukao Rusiju iz rata iz pacifistickih pobuda. Smehotresno, zar ne... psihopata da uradi nesto iz moralnih pobuda. Uostalom, Lenjin se povukao iz tog rata samo da bi zapoceo veoma prljav gradjanski rat koji je godinama trajao i u kojim je bilo na milione mrtvih.)

Osterheldu smeta pokolj u WW1, i taj rat osudjuje (sto je i normalno), ali mu nikako nisu smetali bezbrojni ratovi i konflikti koje su komunjare pokretale i vodile u ime srpa i cekica i sirenja Ruske Imperije tzv SSSR.

Kako god bilo, bez obzira kakav stav covek ima prema WW1 ne razumem kako moze da se takav svirepi cin izdaje/masovnog ubistva sopstvenih trupa tretira sa toliko bezbriznog nehaja kako to Osterheld ovde cini... Sinder i Ezra pricaju sa izdajnikom i cini se da su im sudbine njega i njegove majke daleko bitnije/tragicnije nego sudbine ubijenih/izdatih vojnika i njihovih porodica. Zato mi se ova prica iskreno gadi. Kome normalnom ne bi?
A opet, koliko vas je uopste primetilo "moralni nemar" Osterhelda? Verovatno vas ima taman dovoljno da odigrate dubl u tenisu...

A tek kraj imbecilne price?

"On je bio mlad momak tada, tek 19 godina." - kaze nemoralni Sinder a time opravdava izdajnikov neoprostivi postupak. Sta reci: Osterheld je degenerik. Svi su nekada imali 19 godina pa opet je vrlo malo njih uradilo tako nesto kao lik iz ove price. "Imao je 19 godina": kakvo je to debilno "opravdanje"! Nije imao 8 godina. Zasto drugi tinejdzeri iz njegove cete nisu izdali svoje drugove?

Taj "izgovor mladosti", kako se moze nazvati, se sve cesce koristi da bi se pravdali totalno neprihvatljivi postupci mladih sociopata, a moze se najcesce cuti od strane nemoralnih "dobrica" koji smatraju da treba da opravdaju cin nekog fudbalskog huligana ili nekog drugog mladog delikventa. (Npr nedavna masovna ubistva balavca od 13 godina, u Beogradu.) Razbijes nekome glavu flasom - a onda se neminovno javi neka matora budala da kaze: "pa mlad je, svi smo mi svasta radili u tim godinama". Ja nikome nisam razbio glavu niti se gadjao flasama, a ponajmanje sam poslao u smrt gomilu kolega ili prijatelja...

A ne sumnjam u to da 95% citaoca nije ni konstatovalo ovaj kretenizam, jer vecina stripofila ni ne prate radnje nesto posebno pomno vec onako sa iskljucenim mozgom, a onda se cude kada naidju na ovakav tekst... Pa nije problem u meni, problem je u vama sto sve citate preko qrca.

4. prica ima odlicnu polaznu tacku, tj lokaciju i vreme radnje, ali i ova avantura je ukaljana bizarnim moralom i (ne)namernom propagandom.

Sinder je tu jedan od robova koji grade Vavilonsku kulu (ili sta li je vec) za neke drevne psihopate. Sta mislite, da li Sinder zapocinje pobunu protiv tlaciteljskih robovlasnika?

Ne! On ih brani od pobune robova!

Ne salim se. Pojavljuje se neki misteriozan lik koji pokusava da navede robove na pobunu, a on je isprva predstavljen kao neko veliko kvarno zlo (!). Sinder se - iz razloga jasnih samo scenaristi - momentalno okrece protiv njega i sprecava pobunu. Zbog tog totalno nelogicnog slihtanja robovlasnicima, Sinder uskoro postaje njihov miljenik...

Postavlja se osnovno pitanje: zasto? Ili bolje, WTF?

Osim toga sto je receno da Sinder zeli da se izgradnja kule zavrsi (zasto??? jer voli arhitekturu? jer mu je zabavno gledati kako hiljade ginu od gladi i vrucine?), nema jasnih motiva za njegovo ponasanje koje se granici sa kretenizmom, cak i psihopatijom.

Nimalo ocigledno, ali ipak jednostavno objasnjenje postoji:
Osterheld predstavlja izgradnju Vavilona kao neki "uzviseni cilj" za koji je vredno zrtvovati hiljade i milione ljudi. Ovo je osnov marksisticke ideologije, degenericni princip koji komunisti oberucke prihvataju u teznji da covecanstvo dostigne "savrseno drustvo" tj Utopiju odnosno Raj. Vavilonska kula je ovde simbol za komunisticke ciljeve, za tu smesnu Utopiju o kojoj je izvesni izvikani "filozof" (da ne pominjem ime djavola) trabunjao u svojim nenormalno dosadnim, nelogicnim i kontradiktornim piskaranjima.

Ovaj smehotresni koncept da jedan (inace "cestiti") covek (Sinder) moze da stane na stranu robovlasnika kompletno urnise ovu price, do te mere da tu nije ni potrebno imati uvid u politicke konotacije ove price - da bi (iole inteligentan) citaoc zakljucio da je prica glupa ili u najmanju ruku lose koncipirana.

Ispostavlja se da je "gubavac"/uzbunjivac zapravo vanzemaljac poslat sa svoje planete da spreci izgradnju rakete u kuli. Nudi neki nebulozan, edwoodovski razlog u fazonu "ljudska vrsta nije jos spremna da se dene u svemir, samo bi prouzrokovali haos" bla-bla-truc... (Skoro bukvalno ista ideja kao u anti-legendarnom Ed Wood filmu Plan 9 From Outer Space, jednom od najglupljih filmova svih vremena.)

Prica nema niti logike, niti smisla, niti morala. Nije nimalo jasno sta je pisac hteo da kaze - sem da je savrseno OK ginuti za "vise ciljeve", kao sto su to uostalom uradili Osterheld i njegove cerke koje je ubila jedna od bezbroj latinoamerickih hunti (koju su oni hteli da zamene sa jednako krvolocnom levicarskom huntom: sjasi Kurta da uzjase Murta.)

Sve u svemu zanimljiva prica zbog crteza, atmosfere i bazicne ideje, ali scenario je nebulozan.

5. prica je zatvorska drama/avantura. Nista posebno, kao solidna epizoda Zone Sumraka. Crtez je ovde nesto slabiji jer ima vise belih povrsina, a i zatvor kao takav nudi manje mogucnosti za zanimljive pozadine.

6. prica je takodje zatvorska, ali ova je dosadna i konfuzna.

7. prica je dobra, klasican horor a-la Zona Sumraka.

8. prica je o brodu koji prevozi africke robove na Zapad. Dobra prica, a sto je veoma interesantno i pomalo neocekivano, pominju se na pocetku arapski trgovci kao glavni organizatori pustosenja africkih sela radi skupljanja robova!

Zasto je ovo cudno? Jer u levicarsko dominiranoj kulturi, koja trenutno vlada Zapadom kao kuga, je nepisano pravilo da se sva krivica za crnacko ropstvo svaljuje iskljucivo na belce tj Evropejce, jer sada su Arapi i muslimani "zasticene vrste" od strane Zapadne levice. Da je Osterheld pisao ovu pricu npr u 90im (a da ne govorim sada) ja garantujem da ne bi pominjao Arape - koji su medjuostalom i neprijatelji Izraelaca, drzave koju levicari osudjuju kad god stignu. (Sto je ekstremno paradoksalno-ironicno jer Zapadnjacki Jevreji neguju politicku korektnost tj ekstremnu levicu.)

9. prica nas opet vraca na Osterheldovo levicarenje i poremecen sistem vrednosti.

(Levicari mogu da kukaju koliko god hoce da objektivno/empiricno ne postoji nijedan "pravilan" sistem vrednosti, ali svaki je bolji od njihovog, pa i moj.)

U ovoj degenericnoj prici, vanzemaljac "prerusen" u arheologa zrtvuje svoje kompletno osoblje (nevini ljudi ni za sta krivi) "radi ljubavi".
U prevodu: ako ti je cilj "uzvisen" nije ni problem a i nimalo nemoralno zrtvovati zivote drugih da bi se doslo do tog cilja. Drugim recima, komunisticki diktator kada zrtvuje velik deo svog naroda toboze za "napredak" tj Utopiju ima moralno pravo to da radi. Kao sto je Che Guevara imao moralnu osnovu da izrekne streljanje 600 zatvorenika jer je krajnji cilj njegovih nedela Utopija.

Arheolog doduse i sebe na kraju zrtvuje za svoju usranu ljubav. (Sto ne umanjuje njegovu krivicu, vec samo znaci da nije licemer.)

Osterheldska po(r)uka? Budi fanatik, ubijaj i bivaj ubijen ako treba, radi svakog "uzvisenog cilja". Jer (uzviseni) cilj opravdavo svako sredstvo. To je komunizam u svojoj sustini.


10. prica, zadnja a ujedno i najbolja, se bavi "spartanskim" zbivanjima koje znate iz filma 300 ili iz Milerovog osrednje nacrtanog stripa po kojem je radjen. Porediti Milerovu jadibediju od crteza sa Breccinim je kao da poredite neki Kjubrikov film sa filmom Zivka Nikolica. 

Nazalost, Darkwood je ovde debelo zasrao, jer pola epizode je stampano u nekom odvratnom "bledilu". Od 225. strane u Darkwood izdanju se primecuje velika razlika u odnosu na prethodne strane.

Mort Cinder izdat je i od Fibre, mnogo ranije, plus reprint s novim skenovima. Fibrin vlasnik obozava komunisticke scenariste tako da je vise nego logicno sto su i ovo izdali, i to dosta rano. A zasto i ne bi? Ovde je barem crtez vrhunski, dok su im druga levicarska izdanja mahom lose naskrabana sranja. (Vise o tome u linku Persepolis dole.)

Eto, barem ponekad da i taj stripski toalet zvani forum.stripovi bude od koristi. Neko je ovo postavio tamo da prikaze "original" integral of Fantagraphics na engleskom (gore) i raniju Fibrinu verziju (dole). Razlika je frapantna. Ovo je pokazano pre najnovijeg Fibrinog re-izdanja.

Koliko god mogu da prebacujem Fibri da su komunisticki nastrojeni, njihovu profesionalnost sto se tehnicke strane izdavastva tice veoma retko stavljam u pitanje. (Sem kada biraju sjajni papir za c/b stripove, sto je teska idiotarija.) A slicno vazi i za Darkwood - s tim sto je srpski izdavac sjebao zadnjih 15ak strana losom stampom. Bar u mom primerku.
 
A opet, Fibra u svom uvodu - za prvo izdanje - objasnjava (ili se izvinjava/pravda) zasto je kvalitet slab(iji), i sve u svemu deluje kao da bi ipak mogli delimicno da snose krivicu jer su imali izbor koju ce verziju/opciju (od dve ponudjenje) da izaberu. Sudeci po verziji Fantagraphics-a rekao bih da se Fibra prvobitno zajebala. Ali su gresku popravili 2021.

Sve u svemu ne preporucujem ni Darkwood verziju ni prvu Fibrinu vec obavezno uzeti ovu drugu Fibrinu.

Darkwood verzija ima puno dodataka tj propratnih tekstova, kako interesantnih tako i pateticnih. Procitajte "tuznu" pricu o Osterheldu pa cete shvatiti. Zalopojni esej ide pod nazivom Kada je strip postao tuzna prica, a napisao ga je izvesni Sergej Karov - ko god on bio. (Nomen est omen, "Sergej ce napisati dobar uvod - ali na Kurov dan".) Neki nebitan komunista, jer toliko pristrasan tekst napisati zahteva velike kahones i djon obraze...

Inace, Breccia nije bio komunjara... Zao mi je da razocaram one od vas koji  mastaju o tome da koriste srp i cekic kao nindza oruzje (ili kao srednjovekovne instrumente torture) da njima kidaju kosti svojih "imperijalistickih" neprijatelja. Nadali ste se da je i on bio komunista.

Vise o ovom serijalu kao i o Brecci imate u sledecim linkovima.


A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html

Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:

Hipsterizam u stripu:

Hugo Pratt - Dekonstrukcija:

Navike stripofila:

Crtaci rangirani:

Mange:

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije:


The Odd Comic World of Richard Corben


 Die ausser-gewöhnliche Welt des Richard Corben

Vrsta: antologija

Crtez/scenario: Richard Corben

Izdavac: Volksverlag (1977)

Premijerno: 1970-1976

Dimenzije: 27.4 x 21 cm, SC

Br strana netto: 74 

Tiraz: nepoznat

Zanr: horor, sci-fi, fantazija, humoristicki

YU istorijat: Stripoteka (neke price)

Kolor? 39 str u boji, 35 c/b

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 6-10/10

Scenario: 5-10/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, odrasli 

Prednosti: originalne i odlicne price

Minusi: crtez cesto (mnogo) slabiji od Korbenovih albuma

Strana iz prve price, koja je i crtacki i scenaristicki najslabija.

Mozda najbolja Korbenova antologija sa generalno prilicno upecatljivim pricama, ukupno 9. Tu su i neke od najboljih, kao stu su 3., 4., 7. i 8. prica.
5. i 6. su humoristicke, dok je 7. prica tragicna, 8. i 9. su sci-fi (jedna nasilna druga filozofska), tako da je tu citav dijapazon raspolozenja i tema. 1. prica je verovatno najslabija.

4. prica, Howard, je veoma originalna, zanimljiva - ali je zavrsetak totalno konfuzan. Na zadnjoj strani se postavlja mnostvo pitanja: kakvo "cudoviste"? zasto je zenska prezivela? Apsolutno nista nije jasno.

7. prica, C-Dopey, je mozda i najbolja, jer najinteligentnija i sa veoma lukavim zavrsetkom.

Robot-Killer je najesktremnija prica, zapravo "parodija" na nekog strip junaka koji ubija robote, ali daleko bilo da se ovo moze nazvati humorom. Kome je ovo smesno, verovatno je sociopata.

Razar je jedna od tri price koje se sprdaju sa bajkama i vitezima. Pomalo je konfuzna jer scenario deluje prebrzo napisan.

5. prica nije nesto najsjajnije koncipirana, jer je satira suvise ocigledna i radnja zbrzana, ali zadnji kadar je veoma dobar. Srednji kadar na 3. strani ove price je najupecatljiviji.

6. prica je dosta bolja, jer ima sulud zavrsetak.

9. prica ima fantastican kolor i prezentaciju, i inteligentan kraj, i u totalnom je kontrastu sa 8. pricom koja vrvi od sadizma i ludosti.

Nivo crteza je tipican za ranog c/b Creepy Korbena koji se nije puno trudio da ilustracije budu "savrsene" ali je zato smisljao veoma originalne price koje je prikazivao na njemu svojstven nacin - koji ga odvaja od svih strip autora. Korben ne bezi od morbide tako da ovo nije za svakoga.

Ako se ne varam, nijedna od ovih prica nije objavljena u Creepy Presents Richard Corben kojeg je Darkwood objavio kod nas kao Jezovnik a o kojem imam vec post ovde, u linku ispod teksta.


Corben: