Kuroje Jebljovski
Nepretenciozan, iskren, neljigav, politički nekorektan i anti-debilistički strip blog koji se većini neće dopasti. Svi stripofili koji su preosetljivi, bez kriterijuma, i levičari - ovo nije za vas.
Kuroje Jebljovski
Arzach
Jedan od najpoznatijih albuma 70ih, bar sto se evropskog stripa tice. Za razliku od drugih albuma Metalnih Godina, Arzak ima vrhunski crtez u celini, sem zadnje dve strane koje su osrednje. Prva prica, Zaobilaznica, je c/b i nema veze sa ostatkom albuma. Radnja je apstraktna, prepuna nebuloza i besmislica. Prica je pretrpana brbljanjem, monolozima koji u velikoj meri nemaju nikakvu poentu i deluju sumanuto. Giraud se ponekad malo previse preseravao, suvise zabavljao u "inside joke" smislu. A opet, crtez i scenografija su mastoviti i odlicni, tako da se glupom scenariju moze oprostiti. Koliko je prva prica opterecena beskorisnim baljezganjem, toliko su narednih nekoliko prica kompletno gluvo-neme tj bez ikakvih dijaloga, naracije, cak i bez onomatopeje tj stripskih zvukova. Radnja je oskudna ali ostavlja citaocu prostora da je intepretira kako hoce, protiv cega nemam nista. Arzak ima neku svoju unikatnu logiku kojoj mozda nije ni potreban dodatak tj objasnjenje. Za razliku od Arzaka koji moze da se subjektivno intepretira, prva prica ne znaci nista: to je ta manje-vise tanka linija izmedju preterane/beskorisne apstrakcije i one koja sadrzi dovoljno informacija da moze da dobije na smislu ili poenti. Moebiusov rad je cesto lelujao izmedju ova dva pravca. Zato su mu eksperimentalni (sci-fi) albumi toliko hit-and-miss: neke price valjaju, neke ne. |
Posle toga sledi jedna kraca Arzak prica sa naracijom (na slici); ona dodje nesto kao sazeta radnja neke vece i duze avanture, kao skica radnje koja nikada nije ostvarena. Steta, jer da ju je Moebius uradio to bi bila sasvim fina epska fantazija. Album sazdrzi dosta vrhunskih splash-pages. Uopste je ovo album u kojem je jasno Moebiusovo maksimalno angazovanje; nema onog njemu tipicnog zabusavanja, lenjog crtanja bez sencenja, bez detalja, krivudavih brzopoteznih linija - greske koje je neretko pravio u svojim ne-Bluberijevim stripovima. |
La
citadelle du vertige
Slepa Citadela otvara album, i to ne na bas najbolji nacin. Moebius priznaje da je ovo bio njegov pokusaj da se lati vitestva i srednjovekovnih legendi, ali je umesto jednog dugog serijala ispala ova polu-dovrsena, slaba prica. Pocinje relativno zanimljivo ali se kompletno raspada na kraju. Moebius i sam kaze u uvodu da su mu se prijatelji smejali na ovom propalom pokusaju zanra koji mu ocigledno ne lezi i ne zanima preterano. Crtez 6/10, prica 5/10. Deima je tipicna narkomanska budalastina, tj hocu reci vrsta price koju citaoc obicno asocira sa klisheom naduvanog crtaca 70ih koji srlja od table do table bez ikakvog plana, izgubljen u svojim LSD halucinacijama. Nejasna radnja, a tek kraj besmislen. Crtez 5/10, prica 4/10. Balada napokon nudi citaocu odlican crtez, a i prica je prilicno neobicna tj dovoljno opicena da bude dostojna reputacije famozne Heavy Metal revije. Kraj je veoma hipi, tj anti-militaristicki, na uobicajeno tupav i besmislen nacin tipican za tadasnu ("underground") levicu. Opste je poznato da je u 70im medju umetnicima (a pogotovo kvazi-umetnicima) bilo obligatorno imati anti-Establishment stavove tj biti levicar tj biti poslusna ovca (koliko god to zvucalo kontradiktorno). (Danas ta ista levica je Establishment, zato je danas biti pro-Trumpovske orijentacije jedini istinski anti-establishmentski cin - za one kojima je "pobunjenistvo" od velikog znacaja.) Crtez 9/10, prica 8/10. Absoluten Calfeutrail je vrsta stream-of-consciousness tj nasumicno-improvizacionog pristupa koji mi se najvise svidja kod Moebiusa. Ovakve price je radio bez ikakvog prethodno izradjenog scenarija, a rezultati ovakvog slobodnog tumaranju su ponekad veoma uspesni, kao ovde. Sto se mene tice mogao je ovu pricu slobodno da razvuce i na full BD duzinu, sve u padu... Ne bih imao nista protiv. Kraj, kao i citava prica, je apstraktan i totalno zavisan od licne interpretacije - a da pritom nije iritantno glup. Originalnost i apstrakcija umesto jasne radnje ponekad mogu i te kako da urodi plodom, mada je to ipak redje slucaj kod vecine crtaca/umetnika. Crtez 10/10, prica 9/10. Pita od Jabuka je, verovali ili ne, prica koju je uradio za jedan zenski list/reviju/sta-vec, a neverovatno je s obzirom da prica ima pomalo pedofilnu notu. Ironicno je sto je Moebius hteo da docara fantaziju jedne adolescentkinje, ali je postigao suprotno napisavsi tipicnu musku fantaziju. Uostalom, sta francuske muskarce vise pali od mastanja o nezrelim, maloletnim klinkama? Oni su po tome notorni. Crtez 8/10, prica 7/10.
|
Escale
sur Pharagonescia
Valja li covek? (slika gore) je jos jedna humoristicka sci-fi zajebancija, sa crtezom koji jako podseca na Bilalov stil iz 70ih. Jasno je da je Bilal kopirao Moebiusa a ne obrnuto, ali obojica su tu negde po kvalitetu, na istom nivou. Ova vrsta crteza je bila jako uticajna u ono doba, npr ni Alfonso Font nije daleko od tog stila. Crtez 9/10, prica 9/10. Zadnjih 8 strana se sastoje od 5 prica iz ciklusa Hermeticka Garaza. Treca prica ima los (karikaturni) crtez, ostale su uglavnom dobro nacrtane. |