El Mercenario
Kult Svetog Plamena
 |
Vrsta: 1. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1981 Dimenzije: 31.8 x 24 cm, HC Br strana netto: 47 Tiraz: 500 Zanr: epska fantastika Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Da. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 9/10 Ciljne grupe: tradicionalisti, esteticari Prednosti: atmosferican jak crtez, veoma zabavna prica Minusi: manje promene kolora na nekim tablama |
 |
| Ovaj legendarni serijal je ostao urezan u glave mnogih klinaca koji su u 80im kupovali Stripoteku, medju kojima je bila i moja malenkost tj velikonenkost. Pogotovo ova epizoda, a jos konkretnije prvih 4-5 strana koje imaju skoro ikonski znacaj za neke od nas (sada matorih drtina). Jedino neke Korbenove strane u boji iz te iste revije, Stripoteke, su imale (i jos uvek imaju) jos veci znacaj za mene. A tu je i prva epizoda Storma. Mozemo slobodno ove albume nazvati Svetom Trojkom kolornih dodataka tadasnje Stripoteke: Storm, Najamnik, i Korben (odnosno Svet mutanata, Bladstar i Den 1.) Nista zarkije nisam tada zeleo da imam u kompletnim albumima tada, a bogami mozda ni sada. 40 godina je trebalo da se neko seti da ovo napokon izda na Balkanu (ne racunajuci inferiorno SC izdanje 90ih, samo ove prve epizode, u kojem kolor nije na nivou). Lokomotiva je u rekordnom roku izbacila prvih 9 albuma, tj za samo nekih 6-7 meseci sto je za balkanske pojmove (a kamoli za male izdavace) neverovatan tempo, ali je to doslo s cenom: uspeli su da delimicno upropaste prva tri albuma, i to talasastom stampom, kao da je neko prao stripove u kadi pa ih onda okacio o stipaljke da se suse. Na srecu nisu svi primerci s takvim lelujavim papirom, ali velik broj jeste - a neki ljudi su se zajebali jer su "napamet" kupili svoja prva tri primerka, ne obracajuci paznju na nizak kvalitet, ne prelistavajuci albume kako treba, radi provere. (Ili ih kvalitet nije tangirao, bilo im samo bitno da lepo izgledaju na polici.) Pritom je ovaj izdavac upotrebio tanji i jeftiniji papir koji nije bas najidealniji za ovakav umetnicki crtez odnosno slikarstvo odnosno uljani strip. Ali tako je to kada placas najjeftiniju (?) strip stampariju - notorni Simbol - da ti radi stripove, i kada pokusavas da stedis na materijalu, a pritom imas muda da nalepis zapadne cene na svoje albume. Jedan Lokomotivin Najamnik kosta samo 2.5 evra manje od nemackog izdanja, a ovo nemacko ima uz to i bolji papir. S te tacke gledista sam veoma razocaran u Lokomotivu, koji su se pokazali kao ili nesposobni ili alavi (jedno od ta dva, a mozda i oba trojica), a koji su se ranije bili pokazali daleko sposobnijim kad su izbacili nekoliko Druuna i Mladog Torgala (ili kako li se vec zove taj debilni serijal) na veoma dobrom papiru, veoma kvalitetno. Sta im bi da stede na materijalu bas za tako dugo ocekivanog Najamnika? Neoprostivo. Da sam u stanju, ja bih uzeo sve brojeve na nemackom, ali posto nemam tu opciju bio sam "prisiljen" da se zadovoljim ovim. Kvalitet (u neiskrivljenim primercima) nije los, ali papir je morao da bude deblji. Crtez spada u one retke slikarske radove tipa Don Lawrence, Richard Corben, Fernando Fernandez, Carlos Puerta i Bilal - cije sam stripove vec komentarisao na blogu. (Linkovi dole.) U smislu hiper-realizma, Segrelles predvodi ovu skupinu; jedino mozda jos Puerta priblizno realno prikazuje svet i likove. Uljane boje i uljani akvarel ovde dominiraju, ali ne na neki uzurban, deciji nacin (da ne navodim sada primere) vec su boje pomno birane i strpljivo nijansirane te stvaraju dubinu i realizam kakvi se veoma retko srecu u stripu. Segreljes sve radi jako dobro, npr scenografija mu je odlicna: stene, vodu, nebo i planine sve lepo radi, pogotovo u ranijim epizodama. Ali portreti lica i depikcije cudovista su mu uza specijalnost. Ono sto njegovim slikama daje poseban kvalitet je sposobnost kreiranja sjaja. Neki portreti u Segreljesovim albumima su skoro kao fotografije lica, sto ne samo da imponuje s tehnicke strane vec (sto je mnogo bitnije) fantasticno deluje. Nisu svi kadrovi na istom visokom nivou, ali to se ni ne moze ocekivati. Segreljesu je trebalo u proseku 10 dana da zavrsi jednu stranu, a da je radio sve "savrseno" verovatno bi mu trebalo duplo vise. Bitan je ukupan utisak, ne samo svaki individualan kadar. Uostalom, za svaka 2-3 "prosecna", manja kadra koji nisu spektakularni dodje najednom neki veci (ili manji) koji je odlicno odradjen i prosto te oduva. Sveukupni efekat ovakvog stila (i strpljenja i rada) je da drasticno poveca efektivnost price time sto joj daje kredibilitet i atmosferu. Konkretno u ovoj epizodi scenario je veoma dobar, uprkos cinjenici da ju je Segreljes radio "navrat-nanos": prvo je eksperimentalno uradio sest strana kao jednu pricu, pa onda to prosirio, pa onda nekako pokusao da i to prosiri na stabndardni BD format kada je potpisao ugovore sa raznim izdavacima. Zato prica i deluje kao da ima segmente. Njemu su i ostali albumi neretko takvi, a on bi prvi priznao da nije neki poseban scenarista. SPOJLERI: Prvi album nekog unikatnog serijala je taj koji se obicno najvise ovajdi o faktor originalnosti, zato prica i da ima vece propuste bi mogla da se izvuce zbog tog "revolucionarnog" crteza i neobicne atmosfere. Struktura epizode kao sto rekoh jeste neobicna, jer u sustini imamo dva dela koja su samo labavo povezana. (Ali su ipak povezana.) Mozda to nekome smeta, meni sigurno ne; kod stripa se nikada ne opterecujem (klasicnom) strukturom scenarija, vec mi je jedino bitno da uz dobar crtez ide prica koja mi nije dosadna. U oba dela Najamnik spasava neku sjajno ilustrovanu (polu)golu zensku (jedna crnka, druga plavusa), znaci sve taman kako treba! Sto se mene tice, da je u svakoj drugoj narednoj epizodi Najamnik spasavao neku golu ribu na spektakularan nacin - i to bih pozdravio. Tits & violence. Nazalost, serijal u scenaristickom smislu dozivljava jedan veci pad od 4. do 6. albuma, a pritom i sam Najamnik biva ponekad delegiran u polozaj sporednog lika - koji umesto da spasava ribe dobija instrukcije od njih (tj jedne konkretno). Ali kasnije cu vise o Vinsovim greskama... Svaki album sadrzi i dodatni tekst koji je propracen (uglavnom) impozantnim ilustracijama, u duzini od nekih 15ak strana. Jos bolje, ovi prilozi nisu neka prazna baljezganja "kriticara", analiticara i ostalih vrsta govnara (koji za razliku od mene, sebe - kao uostalom i scenarije - previse ozbiljno shvataju) vec u njima Segreljes licno pojasnjava sve, od toga kako je usao u svet stripa (tema ovog broja) do detaljnih opisa arhitekture sveta u kojem se serijal odvija. Dodaci dosta variraju po kvalitetu od albuma do albuma, zavisno od teme, ali su sveukupno uspesna stvar. Ja sam generalno protivnik propratnih stripskih tekstova, pogotovo onih maratonskih (kao kada npr Fibra ubaci u cigletinu tesku 2.5 kilograma citavih 50 strana usranih analiza, neupadljivih skica i nepotrebnih ili cak felericnih objasnjenja), jer samo debljaju vec teske stripurine, a retko sadrze zanimljive tekstove. Ovde to nije slucaj, jer niti su dodaci kilometarski (tj kilogramski) a sami albumi su ionako standarni BD format, sto znaci da tezina nije bitna jer nikada nema vise od 65 strana. |
 |
| Ako postoji neka mana u ovom izdanju, to jedino moze biti nepotrebna izmena boje u nekim kadrovima. Uporedite ovu originalnu verziju pocetka price sa onom gore: nebo mi se ovde mnogo vise svidja jer je sarenije i zato sto je nestereotipicno zuckasto - dok je nova verzija jednobojnija, verovatno kompjuterski izmenjena, a to prebacivanje iz "raznolike zute" u standardniju plavu smanjuje atmosferu. Ukoliko je ovo Segreljesova odluka, nije nimalo mudra bila. Pogotovo glupo je menjati bilo sta iz tih prvih strana prvog albuma, koje imaju ikonski znacaj za njihove (sada matore) fanove. Zasto menjati nesto sto je maltene savrseno? |
Formula
 |
Vrsta: 2. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1983 Dimenzije: 31.8 x 24 cm, HC Br strana netto: 46 Tiraz: 500 Zanr: epska fantastika Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Da. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 7/10 Prednosti: odlican crtez, atmosfera Minusi: neki scenaristicki propusti |
 |
| SPOJLERI: Druga epizoda nastavlja maestralan crtez prikazan u uvodnom albumu. Opet dolaze do izrazaja Vinsentove jace strane, a to su odlican "crtez" lica u gro planu, sposobnost da se scenografija docara kao velelepna tj citaoc dobije osecaj da se sve zaista odigrava u ogromnim klisurama i dolinama, elegantno prikazana cudovista, kao i (meni) veoma bitna golotinja. A tu spadaju naravno i depikcije ubistva, koje Segreljes radi na sebi svojstven nacin, brutalno a opet veoma stilizovano. Ubijanje (zlikovaca) uglavnom prikaze u seriji od nekoliko (veoma) slicnih kadrova. Jedini je izuzetak ubistvo celavog cuvara tamnice na kraju price, koje se odvija u jednom kadru. Prica je sasvim zadovoljavajuca: puna je akcije, trtljanja nema puno. (Nisam ja toliko protiv debelih tekstualnih balona koliko je u pitanju Segreljesova nesposobnost da takve opsirnije dijaloge ucini dovoljno zanimljivim.) Jedino sto mi smeta je sto Najamnik nije vise lider vec maltene pomagac - barem u drugom delu pricu, kada saradjuje po prvi put sa svojim novim partnerom. Odnosno partnerkom. "Ispostavlja se" da je ta osoba u oklopu, Nan-Tej (glupo ime), zapravo zensko, sto je poprilicna budalastina. Odnosno, budalastina je sto je Najamnik iznenadjen ovom cinjenicom, a za njeno zensko spolovilo saznaje tek kada mu se ona skine gola u celiji! Pa zar ona nema zenskast glas kao (skoro) sve zene? Zar Nan-Tej prica muskim glasom? Zar je Najamnik gluv? Retardiran? Ovo je tipicna jeftina stripska prevara; samo zato sto u stripu citaoc ne moze da cuje zvukove ne znaci da oni ne postoje u prici odnosno ne znaci da scenarista moze da se pravi lud, da se pretvara da ih nema kako bi nam servirao obrt kasnije. Ako mi ne cujemo Nan-Tejin glas - to ne znaci da ga Najamnik ne moze cuti! Ovaj propust postaje jos gluplji u kontekstu prve epizode, u kojoj Najamnik odmah prepoznaje da je "kult svetog plamena" sacinjen iskljucivo od zena, iako su skoro sve sakrivene u svojim odorama. Nesto manja glupost, ali takodje upadljiva, je sto Klaust uopste ima potrebu da unajmljuje "telohranitelja" za sve svoje posete alhemicarima. Lakoca s kojom je pobegao iz doline - bez telohranitelja tj pilota - nam govori da je svaki put mogao sam da dolazi, a da pritom ne mora da "placa" odnosno ubija svog najamnika svaki put. Nema logike da je tako lako umakao profesionalcima kao sto su Najamnik i Nan-Tej tj da ga oni susrecu tek u njegovoj palati kasnije. Cim je toliko spretan - cemu onda pilot i pomagac! Pogotovo sto zeli da sacuva tajnu lokaciju te svoje destinacije. Glupo je i sto naucnici iz doline uopste saradjuju s takvim olosom kao sto je Klaust. Jer oni dobro znaju da ovaj ubija svakog svog najamnika. Mada, ovo je jos i mali propust, pogotovo u odnosu na mozda najgluplji obrt. A taj je na zadnjoj, 46., strani, kada se ispostavlja da je Klaust preziveo ekzploziju koja je raznela ne samo njegovu laboratoriju vec i gornju polovinu kule! Kako je preziveo tu eksploziju, bez jedne ogrebotine? To Segreljes nama nikada ne pojasni, jer je vise nego jasno da nije imao pojma kako da to opravda. "Nekako je preziveo" je opis koji koriste scenaristicki dunsteri - mada, Segreljes nikada i nije tezio da bude vrhunski pisac, niti je bio rodjen za to. Vrlo je ocigledno da je ta 46. strana naknadno dodata, tj da se album prvobitno bio okoncao na 45. strani. Strana je dodata da "opravda" ili makar potvrdi Klaustovo prezivljavanje eksplozije, jer se u kasnijim pricama ovaj nezanimljivi lik opet pojavljuje. Takodje mi smeta, kao sto sam nakratko pomenuo, sto je Najamnik vise pomagac Nan-Tej nego klasican heroj koji se prvenstveno oslanja na sebe i svoje sposobnosti. (Sto donekle moze da se i opravda velikim obrtom u 9. epizodi.) Nije mi uopste jasno zasto je Segreljes imao potrebu i teznju da svog heroja tj titularnog lika tako "obezvredi" maltene, sto ga potcini jednoj zeni. Zar je feminizam harao u Spaniji vec tik nakon pada Djeneralisima Franka? Tesko. Poznato je da je Spanija trenutno kompletno obavijena velom i smradom politicke korektnosti (kao i citava Zapadna Evropa uostalom), ali Najamnik je radjen puno godina pre nego sto su se Spanci "vesternizovali" (u smislu prihvatanja zapadnjacke neo-marksisticke lobotomije). Citaoc ne zeli da heroj bude polu-heroj. Ako hoces strip o coveku koji je samo polu-sposoban ili koji je polu-nesnadjen, onda bolje napisi neku "dubokoumnu" hipstersku glupost koja se (uglavnom pretenciozno) bavi sa human condition, nemoj da se bavis epskom fantastikom u kojoj nema mesta za ovakve eksperimentalne kojestarije koje krse osnovna pravila tradicionalnog stripskog pripovedanja. Nazalost, Najamnikov status u serijalu se od 4. epizode jos vise srozava... Ali na srecu, to ne ostaje tako do kraja serijala. |
Iskušenja
 |
Vrsta: 3. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1984 Dimenzije: 31.8 x 24 cm, HC Br strana netto: 46 Tiraz: 500 Zanr: epska fantastika Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Da. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 9/10 Prednosti: atmosferican jak crtez, veoma zabavna prica Minusi: nista |
.jpg) |
| Treci album je mozda i najbolji, barem sto se prvih 5-6 tice. Ova prica ima najvise elemenata fantazije, a vrlo malo nebitnog blebetanja koje zna da "krasi" naredne dve price. A i desava se pre nego sto Nan-Tej postane glavni lik i junak tj junakinja serijala. Najamnik je testiran tako sto su mu dati razni teski zadatci, i to me malo podseca na drugi album Storma tj na drugu polovinu te price. Onaj predosadni zlikovac Klaust igra samo manju sporednu ulogu ovog puta, a to je definitivno jos jedan veliki plus ove epizode. Klaust je nekako preziveo atentat iz prethodne epizode, a ni sam Segreljes ne zna kako, vec i on izrazava cudenje kroz Najamnika i njegovu koleginicu Nan-Tej - sto je pomalo jeftin fazon da se "opravda" takva glupost. Segreljesova odluka da se serijal bavi tako nezanimljivim i jednodimenzionalnim zlikovcem je velik propust. Mogao je ladno da smenjuje zlikovce sto bi serijal nacinilo mnogo raznovrsnijim. U ovoj epizodi crtez je na vrhuncu, a pritom raznolikost radnje nudi veoma razlicite atmosfere, pejsaze i scene. Crtez gole ribe na strani 19 (str 21 u albumu) u prvom panelu je fantastican. Segreljesove zene su malo "mesnatije" odnosno normalno su gradjene - nisu anoreksicni stapovi kakve promovisu modni dizajneri i ta citava gej klapa koja mrzi obline i grudi, vec imaju obline, lepotu, grudi i sve ostalo sto je potrebno. Moze biti da Fernandez gole zenske crta jos bolje, ali Segreljes je u ovome svakako jedan od najboljih. Dodaci su u ovom albumu veoma dobri. Tema je kako je Segreljes usao u svet stripa, a ima i odlicnih slika. Nisu dodaci u svakom albumu jednako interesantni i vredni, blago receno, ali ovog puta je sve na mestu. |
Žrtva
 |
Vrsta: 4. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1988 Br strana netto: 45 Tiraz: 500 Zanr: epska fantazija Kolor? Da. Golotinja? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 7/10 Prednosti: atmosferican jak crtez Minusi: tanka prica |
 |
| Najupecatljiviji deo albuma su prvih 10ak strana, tipican atmosfericni, elegantni, segreljisticki uvod uz minimum teksta. Ovaj deo izvlaci album. Najamnik je odlican strip kada je ovako "minimalisticka" radnja sa sto manje trtljanja i ekspozicije i kada Najamnik dela sam bez tudje pomoci, a najslabiji je kada imamo mnostvo panela u kojima ljudi ne prestaju da blebecu (ili kada mu Nan-Tej izdaje instrukcije). A to je delom zbog toga sto Segreljes ne ume posebno dobro da barata dijalogom (jer gubi vreme na nebitne detalje) a delom zbog toga sto je epska fantastika upravo onda najupecatljivija kada dela pricaju za sebe, umesto (previse) reci. Neobican svet ionako ne zahteva tonu ekspozicije, bar ne u stripu koji treba komunikaciju slikama da vrsi nesto vise nego recima. SPOJLERI: Scenario je dosta slabiji nego u prethodnoj prici, koju ubrajam medju najbolje. Pogotovo posle spasavanja decaka prica postaje previse prosecna. Problem je sto se u drugoj polovini radnja vrti oko kompletno nebitnih detalja kao sto su duzina fitilja. Koga to zanima: daj akciju baziranu na solidnoj karakterizaciji i bitnim stavkama, a ne tracenje kadrova na objasnjavanje u tancine kako ce da se minira deo planine. Strip ne bi trebao da bude inzinjerski prirucnik vec mora prvenstveno da se bavi svojim likovima - u nekoj bitnoj interakciji, a ne u detaljnim raspravama kako najbolje minirati stenu. To bi bilo kao kad bi neki "ludi naucnik" (u nekom filmu) krenuo da 15 minuta objasnjava kako funkcionise njegov novi izum. Pritom se opet pojavljuje dezurni zlikovac koji je nezanimljiv. Ne volim serijale u kojima se jedan te isti zlikovac seta iz epizode u epizodu: to ubija raznovrsnost i element iznenadjenja, a pritom nam brzo dosadi takav lik. A da ne pricam o tome da unapred znamo da je neunistiv i da nikada nece biti ubijen na kraju price. Taj Flash-Gordonovski pristup mi je odvise jadan i stereotipican. Naravno, i ovde Najamnik dobija sansu da ga ubije ali Segreljes nadje neki izgovnjor da on to ipak ne uradi - cak i ne pokusa. Ali Segreljes u propratnim tekstovima i sam priznaje da je limitiran kao scenarista, kao i da je imao konkretno s ovom epizodom probleme sa scenarijem. Bio je prvobitno poceo sa zavrsenom pricom od 16 strana a onda je morao da je prosiri na BD standard. Nije ni cudo sto je radnja onda ispala tako tanka. Decakova odluka da se zrtvuje zarad manastira nije preterano logicna ni realna, a i kompletno ponistava Najamnikov uspeh s pocetka price. Sto se tice tih propratnih tekstova, koji su pretpostavljam identicni onim u originalnim spanskim albumima, ovog puta podrzavam njihovo ubacivanje. Obicno su dodaci veoma dosadni, pretenciozni, sadrze nebitne skice, a ponekad su kilometarski sto albume cini previse teskim i to bez ikakve preke potrebe. Medjutim, ovde rec ima iskljucivo Segreljes, a mene zanima samo ono sto on ima da kaze o svojim stripovima - a ne preseravanja nekog prepotentnog kvazi-intelektualca. Uostalom, nema nikakvih usranih skica vec samo gotovih radova; u ovom albumu tema su cudovista. Kada bi neki netalentovani hipster mladje generacije rekao da voli da crta cudovista? Naravno nikad. Takvi kreteni vise vole da palamude o "socio-politickim" aspektima svojih stripova (prevod: politicki-korektno uvlacenje establishmentu). Segreljes je prizeman lik, koji na jednostavan i ne-megalomanijacki nacin prica o svom radu. Uostalom, dodaci su sasvim OK kada se ubacuju u zasebne albume od samo 45 strana. |
Tvrdjava
 |
Vrsta: 5. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1991 Br strana netto: 45 Tiraz: 500 Golotinja? Da. Rasprodato? Ne. Crtez: 8/10 Scenario: 6/10 Prednosti: neke dobre fore u zadnjoj trecini Minusi: slabiji crtez, dosadna prva trecina |
 |
| U ovoj 5. epizodi primetan je pad u kvalitet crtanja tj slikanja, a prica je nikad banalnija. Najslabija epizoda. Boje su nesto siromasnije odnosno jednostavnije tj manje nijansirane, a zato album deluje "plasticnije". (Sto se mozda vise dopadne mladjim stripofilima koji su odrasli na jadno kolorisanom stripu.) Likovi koji su u pozadini su previse povrsno otaljani, dok su ovi u gro planu jos uvek veoma dobri a ponekad i odlicni. Zmajevi nemaju onaj segreljevski "sjaj" kao pre. Scenografija je pritom manje spektakularna, sto je donekle i rezultat previse "srednjovekovnog" scenarija. Sve ovo ukazuje na to da je Segreljes pokusavao da ustedi na vremenu. A to je pomalo cudno jer ima tri godine izmedju ovjavljivanja prethodnog albuma i ovog. Scenario pati od previse srednjovokovnog pristupa. Ova epizoda da nema zmajeve mogla bi ladno da prodje kao obicna avantura iz 15. veka (ili iz 18. zbog prekomernog fokusa na pomorske bitke), a to je steta jer ovo treba da bude epska fantastika. Ovaj album ima previse ljudi, previse baruta, a premalo cudovista i natprirodnog. Uporedite ovu pricu sa trecom i razlika postaje veoma jasna. Kasnije se serijal vraca opet (mnogo) vise fantaziji pa cak i naucnoj fantastici, a tako je trebalo biti u svim pricama. Jer koga jos zanima usrani Klaust - jedan obican starac ciji je lik skrpljen iz raznih klishea s kojima smo odavno upoznati. Kvalitet epske fantastike i sci-fi u izvesnoj meri zavise i od kvaliteta zlikovaca. Ovaj je previse dosadan u svakom smislu te reci. SPOJLERI: Pritom je prica predvidljiva, barem sto se ishoda tice. Cim saznamo na samom pocetku da je plan da se ubije Klaust nama je odmah jasno da on nece biti ubijen, jer je Sergeljes smatrao da bas jedan ovakav starkelja drzi interes citaoca - a ne cudovista i gole ribe. Doduse za razliku od 4. epizode opet imamo nesto golotinje, ali nedovoljno da bi se spasila prica koja je opet relativno razocaravajuca. Za razliku od 4. price koja odlicno pocinje a onda biva mnogo slabija, ovde je obrnuto: pocetak je smoran, a kasnije stvari postaju zabavnije. Prvih 17-18 strana nemaju nikakvu akciju (!) i sastoje se iskljucivo od suvisnog trtljanja; veci deo dijaloga se bavi nebitnim detaljima vezanih za barut i lansere! Na 10. strani cak imamo i detaljniji nacrt neke aparature, sto sumnjam da zanima vise od 5% citalaca. Segreljes je kao scenarista bio prilicno neishlifovan jer je dozvolio da licni interesi preuzmu scenario. Njega je zanimao barut i slicne gluposti pa je i nama to servirao kao bitan deo price. (Otprilike kako je Tolkien zasrao sa dzinovskim paukovima: njemu su pauci bili zastrasujuci te ih je zato izabrao da budu "atrakcija" i glavna pretnja u sumi. Kad pises za siru publiku ne smes kao scenarista previse da se oslanjas na sopstvene kriterijume, vec se moras orijentisati na generalne konsensuse i verovanja.) Dodaci su ovog puta dosta slabi, skoro i nebitni. Fokus je na tvrdjave, ali ne uz velike splash pages vec neke dosadne analize za koje Segreljes cak koristi par fotografija. A ima i objasnjenja vezana za topove i barut, sto nisam ni hteo da procitam. |
Crna Kugla
 |
Vrsta: 6. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1993 Br strana netto: 45 Tiraz: 500 Golotinja? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 7/10 Prednosti: atmosferican jak crtez Minusi: glavni lik postaje potrcko |
 | ||
| Prica je nesto bolja od prethodne dve, delom zato sto se odvija u tri razlicite lokacije tj segmenta a time nudi vecu vizuelnu raznovrsnost. Najbolji je srednji deo, iako je u sustini u pitanju obicna "egiptoloska" avantura. Ali tu krecu problemi. Najamnik je najkasnije u ovoj epizodi postao obican potrcko od Nan-Tej, ribe koja je maltene glavni lik u zadnjih par epizoda. Nemam ja nista protiv da Najamnik ima vojnog partnera, pogotovo ako je zgodna zenska, ali tu je Segreljes napravio dve debilne greske. Pod jedan, vise se pita ona nego on. Ona je ta koja prevodi "staro-egipatski" (ili sta li je vec), ona je ta koja donosi zakljucke, ona je i ta koja donosi skoro sve odluke. On je obican pomocnik, da ne kazem maltene vojnik niskog ranga, sto je u potpunom kontrastu sa Najamnikom kakav nam je predstavljen u prvim albumima, tj samostalnim ratnikom koji ne ebe zivu silu. Ali ovo ne bi ni bila tolika omaska da nije drugog problema... A to je da Nan-Tej nijednom ne pokazuje svoje obline u ovoj epizodi. Koji qrac ubacujes zgodnu ribu kao glavnog lika ako ces da je uguras u usrani strednjovekovni oklop? Koja je svrha? I kad skine oklop u drugom delu price, ona je i dalje skroz obucena. Po meni je Najamnik serijal koji zivi od svojih lepih akvarela i scenografije - ali i od golotinje. Ovo je klasican muski strip, ili bi barem trebao biti. Prvi album je imao dosta golotinje, dok je ovaj maltene puritanski, kao da je radjen za usrano americko trziste. Taj prvi album je trebao da bude nesto kao mission statement za Segreljesa, "skica" kako treba odraditi citav serijal: Najamnik kao klasicni heroj koji spasava oskudno odevene ribe i koji se bori protiv razlicitih zlikovaca. Ne protiv jednog te istog, vec protiv vise njih - bas kao sto je slucaj u prvom albumu u kojem se bori protiv cak tri razlicita neprijatelja. Ali vec sam pricao o tome koliko je los Klaust kao zlikovac, i koliko je tupavo i dosadno da se pojavljuje isti negativac u svakoj epizodi... A pritom se Segreljes jos i pohvalio (u prilogu prvog albuma) kako je bio mudar sto je sacuvao Klausta u drugoj epizodi, sto ga eksplozija nije ubila... Smesno i ironicno, to sto Vinsent nije bio shvatio koliko je debilna odluka da se citav serijal svede na maltene samo jednog glavnog zlikovca. Pa ko bi gledao Bond filmove da mu je nemesis uvek jedna te ista facurina? Ko bi citao Konan stripove da se ovaj uvek bavi istim neprijateljima? Otkad je repeticija pametna? Zar nam Raymond nije svima odlicno ilustrovao koliko je tupavo i dosadno da Imperator Ming bude u skoro svakoj Flash Gordon epizodi? Ko jos zeli neunistive zlikovce - jer ako je zlikovac neunistiv onda cemu uopste boriti se protiv njega! Onda i citaoc zna ishod u svakoj epizodi. A da ne govorim koliko jadno deluje svaki "junak" koji nikada i nikako ne ume da dokrajci tj porazi svog glavnog neprijatelja... A kao da ovo sve nije dovoljno, Najamnik se konstantno zali, kao neki cupi. U nekoliko navrata u ovim zadnjim epizodama se zali na opasnost misija. Kakav je to stripski junak koji se stalno plasi necega? Jadikovke cujem dovoljno u pravom zivotu, kako od sebe tako i od drugih, stoga mi ne trebaju jos i u ovakvom stripu - od heroja price. Ali sta ja pricam... Nan-Tej je ovde glavna. Najamnik je peti tocak, bez koga su verovatno mogli da obave ovu misiju. Odnosno, Najamnikov udeo u uspehu nije beznacajan ali ne prevazilazi udeo od nekog tipicnog sporednog lika. Najamnik umesto da bude lider je najobicniji vojnik koji sledi uputstva, a retko donosi odluke. Nadajmo se da ce se ovo promeniti u nastavku serijala jer kastrirani Najamnik nikome ne treba... Kastrirane cupi imamo vec sasvim dovoljno u modernom - levicarskom - stripu, kojeg uglavnom izbegavam. | |
Putešestvije
 |
Vrsta: 7. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1995 Br strana netto: 45 Tiraz: 500 Zanr: epska fantastika, sci-fi Golotinja? Da. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 8/10 Prednosti: raznovrstan scenario, mastovito Minusi: pomalo nejasna zadnja trecina |
 |
| Velik boljitak serijala krece s ovom epizodom. Segreljes se napokon odvojio od ebenog baruta i predosadnog Klausta, a Najamnik je napokon opet oslonjen na sebe i svoje (ne)sposobnosti, tj vise nema Nan-Tej da mu daje instrukcije za svaku sitnicu, da mu prakticno govori koje stopalo da pokrene prvo kada negde treba da krene... Serijal se preporodio! Album se sastoji od nekoliko avantura koje su maltene kompletno nepovezane, a mastovitost je zamenila barut i ostale tricarije. Jeste da je scenario pomalo blesav tu i tamo, ali je veliko osvezenje posle repetitivnosti koja je kocila progres i zabavu u epizodama 4 do 6. Te epizode su bile zaglibile Najamnika u blato ustaljenosti, a ova epizoda ga je izvadila iz tog blata i oprala, ocistila, spremila za naredne (nadam se bolje) avanture. 4 do 6 su bile na isti kalup, sa istim likovima, i sa nedovoljno varijacija u scenografiji. Ovog puta Najamnik stize na neko egzoticno ostrvo, ocigledno veoma daleko od svog sveta. (Sto dalje to bolje: dosta je vise bilo alhemicara i njihovog prepucavanja po tornjevima i klisurama.) Niti znamo ko ga je tamo poslao niti zasto ide - ali to je i nebitno! Vazno je da je prva trecina vizuelno visoko-atraktivnog karaktera, sa sasvim novim pejsazima - a sto je jednako bitno: sa golim, prelepim ribama. Ovog puta nisu onako "mesnate", sa izrazenim i jakim oblinama kao u svim drugim epizodama, vec su tanje, manje i devojkastije. To je dobro, jer bi mu inace svi zenski likovi u serijalu bili previse slicni, sto je inace "problem" mnogih crtaca, pa i onih najboljih. Uostalom, ko bi poverovao da ribe gradjene kao Nan-Tej mogu da polete? Kasnije sam procitao i propratni tekst u kojem Segreljes potvrdjuje moje sumnje da je ovog puta bio zeljan da napokon uvede vece promene. Govori o tome kako je hteo da napravi "bajkovitu" pricu. Bez obzira kako izaberemo da nazovemo pristup 7. epizodi, jedno je sigurno: gole zvoncice su sto puta bolje od barutskih zafrkancija. Ja sam ovu epizodu scenaristicki "obradio" pre nekih 15 godina, odnosno izmenio tekstove u skoro svim balonima, sprdnje radi. Zato su mi sve strane albuma bile veoma poznate sada kada sam napokon procitao strip, a ove strane sa letecim golim zenskama (gore na slici je jedna od njih) i njihovog ostrva su mi ikonicne, obozavam ih. U linku dole imate dve moje obrade Najamnika. (Da, uradio sam i 10. epizodu.) SPOJLERI: Drugi deo se bavi kraljevstvom nekih velikih insekata. Jos blesavije od prethodne price, ali zabavno i zanimljivo. Ovakva treba fantastika (ove vrste) da bude: nepredvidljiva i sarenolika, a ne repetitivna. Koga jos zanimaju alhemicari, barut, biblioteke i usrani zlikovac koji lici na osisanog Deda Mraza! Smor! Ovo je prava stvar. Doduse, nakon insekata, negde na pola albuma, pojavljuje se Klaust. Ali bez stresa: ovog puta se zadrzava u prici samo nekoliko kadrova zatim ponovo nestaje i vise se niti pojavljuje niti pominje. Taman! Ovaj deo price je Najamnikov san, i nije losa zamisao. U svakom slucaju, ovo je manje-vise uvod u zadnji deo epizode, koji je pomalo konfuzan ali nikad dosadan. Jasno je da je Najamnik na ovom "pustom" ostrvu, do kojeg je jedva ziv stigao, spasen od strane nekih vanzemaljaca - koji su zauzvrat "samo" trazili da im pomogne da napuste Zemlju tj da se vrate (?) na svoju planetu. Kao sto je imao puno srece u drugoj prici kada su ga spasle letece devojke, tako i ovog puta on ne mora puno da razmislja i mozga. Vanzemaljci (koje Segreljes nijednom ne pokaze) su mu dali sve instrukcije, sve mu objasnili, a on je "samo" morao da sledi instrukcije i da na taj nacin izvede njihov plan do kraja. |
Godina Hiljadita
 |
Vrsta: 8. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1996 Br strana netto: 46 + 9 Tiraz: 500 Zanr: sci-fi Golotinja? Jedva. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 9/10 Prednosti: odlican crtez, dominacija sci-fi Minusi: idiotska frizura Nan-Ki |
 |
| SPOJLERI: Osvezavajuci preporod serijala u 7. epizodi se na srecu nastavlja i u ovom broju, ali jos bolje. Prva sci-fi epizoda: skoro citava radnja se odvija na drugoj planeti. Tema je kataklizma: nekadasnja kataklizma kao i predstojeca koju Najamnik zeli da spreci. A imami i rogate vanzemaljce koji su pomalo "cheesy" ali i prilicno zanimljivi. Sto je najbitnije, nema vise dosadnog Klausta, barut se samo jednom pominje, a glavni alhemicar se ispostavlja da je vanzemaljac (sa Atlantide), i da mu je Nan-Tej zapravo unuka. Na ovaj nacin Segreljes elegantno racionalizuje njihovo ne-srednjovekovno naucno znanje, a time i uvodi serijal u svoju sci-fi fazu, sto meni sasvim odgovara - jer se srednjovekovni fazon vec bio izlizao to tada. Slag na tortu je kratka bonus prica u prilogu, od 9 strana, koja se bavi propascu Atlantide. Nisam ni znao da je ovo postojalo. Stoga je ovo jedan od najboljih albuma serijala. Jedino sto mi smeta je kretenska frizura novog lika, zenske Nan-Ki, kao i nacin na koji se odigrava njen prvi susret sa glavnim zlikovcima, rogatim vanzemaljcem i njegovom zenskom. Naime, ona sredi oboje, bez pomoci Najamnika. Cak joj zivot ne spasava Najamnik vec cilager, brat alhemicara. A time se opet postavlja pitanje: zasto se serijal zove po Najamniku? Pogotovo validno pitanje od 9. epizode nadalje, jer Segreljes tvrdi da je Nan-Lik prakticno glavni lik od tada nadalje. Ali posto jos uvek nisam procitao tu epizodu ne mogu jos uvek da kazem da li je dobro ili glupo integrisana. |
Izgubljeni Preci
 |
Vrsta: 9. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1997 Br strana netto: 46 Tiraz: 500 Golotinja? Jedva. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 9/10 Prednosti: veoma zabavna prica, spektakularna scenografija Minusi: nista |
 |
| Sad kada sam napokon procitao i ovaj 9. album, postaje jos jasnije da se serijal moze podeliti u 4 dela, bar po nekim mojim kriterijumima: Epizode 1-3: Uvod, veoma kvalitetan segment. Epizode 4-6: Pad u scenariju, ponavljanje i nemastovitost, cak i blazi pad u crtezu. Ubedljivo najslabiji segment, relativno razocaravajuc. Epizode 7-9: Veliki i nagli oporavak serijala, i ulazak u sci-fi. Odlican segment, jednako dobar ako ne cak i bolji od prvog jer ovde nema slabijih epizoda. Epizode 10-12: Kompjuterski deo serijala, jos uvek ga nisam citao te nemam nikakav konkretniji komentar. Od 10. epizode krece upotreba Photoshop-a, sto Segreljes i pominju/najavljuje u prilogu ovog albuma. Do koje ce mere taj potez da osteti crtez jos uvek nisam siguran. Neke skenove sam pregledao ali dok ne budem drzao fizicki primerak naredne epizode u rukama ne mogu dobro proceniti situaciju. Neki stripofili su medjutim u zabludi ako veruju da je Vincente citave naredne albume radio preko kompa. Nije, vec je taj softver koristio kao pomocno sredstvo, verovatno za scenografiju, kolor a verovatno i letelice (sudeci po njegovom jednom komentaru u prilogu). Ovo tvrdim jer se po skenovima vidi da je lica jos i te kako slikao uljem/akvarelom (ili cime vec). SPOJLERI: Prica, crtez, scenografija, likovi i izbor kolora su u ovom albumu maltene nikad bolji. Veoma sam prijatno iznenadjen da je Segreljes napravio pomake u skoro svakom smislu umesto da je devoluirao - sto bi bilo logicnije kada su u pitanju ovako tehnicki zahtevni serijali. Poredjenja radi, albumi Carlosa Puerta vremenom postaju sve slabiji, a i kod Lorensovog Storma je pad u crtezu krenuo (negde od 10. epizode). Zadnja trecina price je najbolji deo; beg iz prasume i avantura na okeanu: sve je to genijalno izvedeno, a i veliko je osvezenje sto se radnja premestila iz onih klisura i planina na neke druge vrste lokacija. Bilo je prasuma i okeana i pre, ali ovog puta se skoro sve odvija u ovakvim okruzenjima. Kod likova nema iritantnih gluposti, kao sto ih je bilo ponekad ranije. Ovog puta je Najamnik heroj a ne prisipetlja ili neciji potrcko, ali oba zenska lika nisu vise sveznajuce Lise Simpson vec su delom nesnadjene i zavise od pomoci Najamnika. Nadajmo se da ce i u narednim brojevima stvari biti ovakve jer mi se iskreno vec sere od girl-power budalastina, koje zahtevaju da zanemarimo sve seksulane razlike - a ukoliko to moramo da radimo onda zenski likovi i nisu zene. Jedino je steta sto Segreljes nije ubacio malo golotinje. Ima samo jedan polu-vazeci kadar ovakve vrste, inace nista. A to mi je mnogo glupo s obzirom da imamo cak dva glavna zenska lika, a jedna od njih je mogla makar u scenama Majanskog zrtvovanja da bude malo manje pokrivena dronjcima. Sto se priloga tice, vrlo je solidan. Prvih 6 strana se bave ovom pricom, uz neke veoma lepe uvecane kadrove, i to bas one koji su medju najzanimljivijim. Ostatak propratnog teksta se bavi avionima. |
Opširne recenzije:
Mange:
Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html
Bernet:
Corben:
Toppi:
Palacios:
Bilal:
Manara:
Boucq:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/12/price-i-legende-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
Ortiz:
Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html
Solano Lopez:
Lawrence:
Moebius:
Grrl-Power:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
Ostale recenzije:
