Update: 2.2025. (10. album)
El Mercenario
Kult Svetog Plamena
 |
Vrsta: 1. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1981 Dimenzije: 31.8 x 24 cm, HC Br strana netto: 47 Tiraz: 500 Zanr: epska fantastika Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Da. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 9/10 Ciljne grupe: tradicionalisti, esteticari Prednosti: atmosferican jak crtez, veoma zabavna prica Minusi: manje promene kolora na nekim tablama |
 |
| Ovaj legendarni serijal je ostao urezan u glave mnogih klinaca koji su u 80im kupovali Stripoteku, medju kojima je bila i moja malenkost tj velikonenkost. Pogotovo ova epizoda, a jos konkretnije prvih 4-5 strana koje imaju skoro ikonski znacaj za neke od nas (sada matorih drtina). Jedino neke Korbenove strane u boji iz te iste revije, Stripoteke, su imale (i jos uvek imaju) jos veci znacaj za mene. A tu je i prva epizoda Storma. Mozemo slobodno ove albume nazvati Svetom Trojkom kolornih dodataka tadasnje Stripoteke: Storm, Najamnik, i Korben (odnosno Svet mutanata, Bladstar i Den 1.) Nista zarkije nisam tada zeleo da imam u kompletnim albumima tada, a bogami mozda ni sada. 40 godina je trebalo da se neko seti da ovo napokon izda na Balkanu (ne racunajuci inferiorno SC izdanje 90ih, samo ove prve epizode, u kojem kolor nije na nivou). Lokomotiva je u rekordnom roku izbacila prvih 9 albuma, tj za samo nekih 6-7 meseci sto je za balkanske pojmove (a kamoli za male izdavace) neverovatan tempo, ali je to doslo s cenom: uspeli su da delimicno upropaste prva tri albuma, i to talasastom stampom, kao da je neko prao stripove u kadi pa ih onda okacio o stipaljke da se suse. Na srecu nisu svi primerci s takvim lelujavim papirom, ali velik broj jeste - a neki ljudi su se zajebali jer su "napamet" kupili svoja prva tri primerka, ne obracajuci paznju na nizak kvalitet, ne prelistavajuci albume kako treba, radi provere. (Ili ih kvalitet nije tangirao, bilo im samo bitno da lepo izgledaju na polici.) Pritom je ovaj izdavac upotrebio tanji i jeftiniji papir koji nije bas najidealniji za ovakav umetnicki crtez odnosno slikarstvo odnosno uljani strip. Ali tako je to kada placas najjeftiniju (?) strip stampariju - notorni Simbol - da ti radi stripove, i kada pokusavas da stedis na materijalu, a pritom imas muda da nalepis zapadne cene na svoje albume. Jedan Lokomotivin Najamnik kosta samo 2.5 evra manje od nemackog izdanja, a ovo nemacko ima uz to i bolji papir. S te tacke gledista sam veoma razocaran u Lokomotivu, koji su se pokazali kao ili nesposobni ili alavi (jedno od ta dva, a mozda i oba trojica), a koji su se ranije bili pokazali daleko sposobnijim kad su izbacili nekoliko Druuna i Mladog Torgala (ili kako li se vec zove taj debilni serijal) na veoma dobrom papiru, veoma kvalitetno. Sta im bi da stede na materijalu bas za tako dugo ocekivanog Najamnika? Neoprostivo. Da sam u stanju, ja bih uzeo sve brojeve na nemackom, ali posto nemam tu opciju bio sam "prisiljen" da se zadovoljim ovim. Kvalitet (u neiskrivljenim primercima) nije los, ali papir je morao da bude deblji. Crtez spada u one retke slikarske radove tipa Don Lawrence, Richard Corben, Fernando Fernandez, Carlos Puerta i Bilal - cije sam stripove vec komentarisao na blogu. (Linkovi dole.) U smislu hiper-realizma, Segrelles predvodi ovu skupinu; jedino mozda jos Puerta priblizno realno prikazuje svet i likove. Uljane boje i uljani akvarel ovde dominiraju, ali ne na neki uzurban, deciji nacin (da ne navodim sada primere) vec su boje pomno birane i strpljivo nijansirane te stvaraju dubinu i realizam kakvi se veoma retko srecu u stripu. Segreljes sve radi jako dobro, npr scenografija mu je odlicna: stene, vodu, nebo i planine sve lepo radi, pogotovo u ranijim epizodama. Ali portreti lica i depikcije cudovista su mu uza specijalnost. Ono sto njegovim slikama daje poseban kvalitet je sposobnost kreiranja sjaja. Neki portreti u Segreljesovim albumima su skoro kao fotografije lica, sto ne samo da imponuje s tehnicke strane vec (sto je mnogo bitnije) fantasticno deluje. Nisu svi kadrovi na istom visokom nivou, ali to se ni ne moze ocekivati. Segreljesu je trebalo u proseku 10 dana da zavrsi jednu stranu, a da je radio sve "savrseno" verovatno bi mu trebalo duplo vise. Bitan je ukupan utisak, ne samo svaki individualan kadar. Uostalom, za svaka 2-3 "prosecna", manja kadra koji nisu spektakularni dodje najednom neki veci (ili manji) koji je odlicno odradjen i prosto te oduva. Sveukupni efekat ovakvog stila (i strpljenja i rada) je da drasticno poveca efektivnost price time sto joj daje kredibilitet i atmosferu. Konkretno u ovoj epizodi scenario je veoma dobar, uprkos cinjenici da ju je Segreljes radio "navrat-nanos": prvo je eksperimentalno uradio sest strana kao jednu pricu, pa onda to prosirio, pa onda nekako pokusao da i to prosiri na stabndardni BD format kada je potpisao ugovore sa raznim izdavacima. Zato prica i deluje kao da ima segmente. Njemu su i ostali albumi neretko takvi, a on bi prvi priznao da nije neki poseban scenarista. SPOJLERI: Prvi album nekog unikatnog serijala je taj koji se obicno najvise ovajdi o faktor originalnosti, zato prica i da ima vece propuste bi mogla da se izvuce zbog tog "revolucionarnog" crteza i neobicne atmosfere. Struktura epizode kao sto rekoh jeste neobicna, jer u sustini imamo dva dela koja su samo labavo povezana. (Ali su ipak povezana.) Mozda to nekome smeta, meni sigurno ne; kod stripa se nikada ne opterecujem (klasicnom) strukturom scenarija, vec mi je jedino bitno da uz dobar crtez ide prica koja mi nije dosadna. U oba dela Najamnik spasava neku sjajno ilustrovanu (polu)golu zensku (jedna crnka, druga plavusa), znaci sve taman kako treba! Sto se mene tice, da je u svakoj drugoj narednoj epizodi Najamnik spasavao neku golu ribu na spektakularan nacin - i to bih pozdravio. Tits & violence. Nazalost, serijal u scenaristickom smislu dozivljava jedan veci pad od 4. do 6. albuma, a pritom i sam Najamnik biva ponekad delegiran u polozaj sporednog lika - koji umesto da spasava ribe dobija instrukcije od njih (tj jedne konkretno). Ali kasnije cu vise o Vinsovim greskama... Svaki album sadrzi i dodatni tekst koji je propracen (uglavnom) impozantnim ilustracijama, u duzini od nekih 15ak strana. Jos bolje, ovi prilozi nisu neka prazna baljezganja "kriticara", analiticara i ostalih vrsta govnara (koji za razliku od mene, sebe - kao uostalom i scenarije - previse ozbiljno shvataju) vec u njima Segreljes licno pojasnjava sve, od toga kako je usao u svet stripa (tema ovog broja) do detaljnih opisa arhitekture sveta u kojem se serijal odvija. Dodaci dosta variraju po kvalitetu od albuma do albuma, zavisno od teme, ali su sveukupno uspesna stvar. Ja sam generalno protivnik propratnih stripskih tekstova, pogotovo onih maratonskih (kao kada npr Fibra ubaci u cigletinu tesku 2.5 kilograma citavih 50 strana usranih analiza, neupadljivih skica i nepotrebnih ili cak felericnih objasnjenja), jer samo debljaju vec teske stripurine, a retko sadrze zanimljive tekstove. Ovde to nije slucaj, jer niti su dodaci kilometarski (tj kilogramski) a sami albumi su ionako standarni BD format, sto znaci da tezina nije bitna jer nikada nema vise od 65 strana. |
 |
| Ako postoji neka mana u ovom izdanju, to jedino moze biti nepotrebna izmena boje u nekim kadrovima. Uporedite ovu originalnu verziju pocetka price sa onom gore: nebo mi se ovde mnogo vise svidja jer je sarenije i zato sto je nestereotipicno zuckasto - dok je nova verzija jednobojnija, verovatno kompjuterski izmenjena, a to prebacivanje iz "raznolike zute" u standardniju plavu smanjuje atmosferu. Ukoliko je ovo Segreljesova odluka, nije nimalo mudra bila. Pogotovo glupo je menjati bilo sta iz tih prvih strana prvog albuma, koje imaju ikonski znacaj za njihove (sada matore) fanove. Zasto menjati nesto sto je maltene savrseno? |
Formula
 |
Vrsta: 2. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1983 Dimenzije: 31.8 x 24 cm, HC Br strana netto: 46 Tiraz: 500 Zanr: epska fantastika Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Da. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 7/10 Prednosti: odlican crtez, atmosfera Minusi: neki scenaristicki propusti |
 |
| SPOJLERI: Druga epizoda nastavlja maestralan crtez prikazan u uvodnom albumu. Opet dolaze do izrazaja Vinsentove jace strane, a to su odlican "crtez" lica u gro planu, sposobnost da se scenografija docara kao velelepna tj citaoc dobije osecaj da se sve zaista odigrava u ogromnim klisurama i dolinama, elegantno prikazana cudovista, kao i (meni) veoma bitna golotinja. A tu spadaju naravno i depikcije ubistva, koje Segreljes radi na sebi svojstven nacin, brutalno a opet veoma stilizovano. Ubijanje (zlikovaca) uglavnom prikaze u seriji od nekoliko (veoma) slicnih kadrova. Jedini je izuzetak ubistvo celavog cuvara tamnice na kraju price, koje se odvija u jednom kadru. Prica je sasvim zadovoljavajuca: puna je akcije, trtljanja nema puno. (Nisam ja toliko protiv debelih tekstualnih balona koliko je u pitanju Segreljesova nesposobnost da takve opsirnije dijaloge ucini dovoljno zanimljivim.) Jedino sto mi smeta je sto Najamnik nije vise lider vec maltene pomagac - barem u drugom delu pricu, kada saradjuje po prvi put sa svojim novim partnerom. Odnosno partnerkom. "Ispostavlja se" da je ta osoba u oklopu, Nan-Tej (glupo ime), zapravo zensko, sto je poprilicna budalastina. Odnosno, budalastina je sto je Najamnik iznenadjen ovom cinjenicom, a za njeno zensko spolovilo saznaje tek kada mu se ona skine gola u celiji! Pa zar ona nema zenskast glas kao (skoro) sve zene? Zar Nan-Tej prica muskim glasom? Zar je Najamnik gluv? Retardiran? Ovo je tipicna jeftina stripska prevara; samo zato sto u stripu citaoc ne moze da cuje zvukove ne znaci da oni ne postoje u prici odnosno ne znaci da scenarista moze da se pravi lud, da se pretvara da ih nema kako bi nam servirao obrt kasnije. Ako mi ne cujemo Nan-Tejin glas - to ne znaci da ga Najamnik ne moze cuti! Ovaj propust postaje jos gluplji u kontekstu prve epizode, u kojoj Najamnik odmah prepoznaje da je "kult svetog plamena" sacinjen iskljucivo od zena, iako su skoro sve sakrivene u svojim odorama. Nesto manja glupost, ali takodje upadljiva, je sto Klaust uopste ima potrebu da unajmljuje "telohranitelja" za sve svoje posete alhemicarima. Lakoca s kojom je pobegao iz doline - bez telohranitelja tj pilota - nam govori da je svaki put mogao sam da dolazi, a da pritom ne mora da "placa" odnosno ubija svog najamnika svaki put. Nema logike da je tako lako umakao profesionalcima kao sto su Najamnik i Nan-Tej tj da ga oni susrecu tek u njegovoj palati kasnije. Cim je toliko spretan - cemu onda pilot i pomagac! Pogotovo sto zeli da sacuva tajnu lokaciju te svoje destinacije. Glupo je i sto naucnici iz doline uopste saradjuju s takvim olosom kao sto je Klaust. Jer oni dobro znaju da ovaj ubija svakog svog najamnika. Mada, ovo je jos i mali propust, pogotovo u odnosu na mozda najgluplji obrt. A taj je na zadnjoj, 46., strani, kada se ispostavlja da je Klaust preziveo ekzploziju koja je raznela ne samo njegovu laboratoriju vec i gornju polovinu kule! Kako je preziveo tu eksploziju, bez jedne ogrebotine? To Segreljes nama nikada ne pojasni, jer je vise nego jasno da nije imao pojma kako da to opravda. "Nekako je preziveo" je opis koji koriste scenaristicki dunsteri - mada, Segreljes nikada i nije tezio da bude vrhunski pisac, niti je bio rodjen za to. Vrlo je ocigledno da je ta 46. strana naknadno dodata, tj da se album prvobitno bio okoncao na 45. strani. Strana je dodata da "opravda" ili makar potvrdi Klaustovo prezivljavanje eksplozije, jer se u kasnijim pricama ovaj nezanimljivi lik opet pojavljuje. Takodje mi smeta, kao sto sam nakratko pomenuo, sto je Najamnik vise pomagac Nan-Tej nego klasican heroj koji se prvenstveno oslanja na sebe i svoje sposobnosti. (Sto donekle moze da se i opravda velikim obrtom u 9. epizodi.) Nije mi uopste jasno zasto je Segreljes imao potrebu i teznju da svog heroja tj titularnog lika tako "obezvredi" maltene, sto ga potcini jednoj zeni. Zar je feminizam harao u Spaniji vec tik nakon pada Djeneralisima Franka? Tesko. Poznato je da je Spanija trenutno kompletno obavijena velom i smradom politicke korektnosti (kao i citava Zapadna Evropa uostalom), ali Najamnik je radjen puno godina pre nego sto su se Spanci "vesternizovali" (u smislu prihvatanja zapadnjacke neo-marksisticke lobotomije). Citaoc ne zeli da heroj bude polu-heroj. Ako hoces strip o coveku koji je samo polu-sposoban ili koji je polu-nesnadjen, onda bolje napisi neku "dubokoumnu" hipstersku glupost koja se (uglavnom pretenciozno) bavi sa human condition, nemoj da se bavis epskom fantastikom u kojoj nema mesta za ovakve eksperimentalne kojestarije koje krse osnovna pravila tradicionalnog stripskog pripovedanja. Nazalost, Najamnikov status u serijalu se od 4. epizode jos vise srozava... Ali na srecu, to ne ostaje tako do kraja serijala. |
Iskušenja
 |
Vrsta: 3. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1984 Dimenzije: 31.8 x 24 cm, HC Br strana netto: 46 Tiraz: 500 Zanr: epska fantastika Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Da. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 9/10 Prednosti: atmosferican jak crtez, veoma zabavna prica Minusi: nista |
.jpg) |
| Treci album je mozda i najbolji, barem sto se prvih 5-6 tice. Ova prica ima najvise elemenata fantazije, a vrlo malo nebitnog blebetanja koje zna da "krasi" naredne dve price. A i desava se pre nego sto Nan-Tej postane glavni lik i junak tj junakinja serijala. Najamnik je testiran tako sto su mu dati razni teski zadatci, i to me malo podseca na drugi album Storma tj na drugu polovinu te price. Onaj predosadni zlikovac Klaust igra samo manju sporednu ulogu ovog puta, a to je definitivno jos jedan veliki plus ove epizode. Klaust je nekako preziveo atentat iz prethodne epizode, a ni sam Segreljes ne zna kako, vec i on izrazava cudenje kroz Najamnika i njegovu koleginicu Nan-Tej - sto je pomalo jeftin fazon da se "opravda" takva glupost. Segreljesova odluka da se serijal bavi tako nezanimljivim i jednodimenzionalnim zlikovcem je velik propust. Mogao je ladno da smenjuje zlikovce sto bi serijal nacinilo mnogo raznovrsnijim. U ovoj epizodi crtez je na vrhuncu, a pritom raznolikost radnje nudi veoma razlicite atmosfere, pejsaze i scene. Crtez gole ribe na strani 19 (str 21 u albumu) u prvom panelu je fantastican. Segreljesove zene su malo "mesnatije" odnosno normalno su gradjene - nisu anoreksicni stapovi kakve promovisu modni dizajneri i ta citava gej klapa koja mrzi obline i grudi, vec imaju obline, lepotu, grudi i sve ostalo sto je potrebno. Moze biti da Fernandez gole zenske crta jos bolje, ali Segreljes je u ovome svakako jedan od najboljih. Dodaci su u ovom albumu veoma dobri. Tema je kako je Segreljes usao u svet stripa, a ima i odlicnih slika. Nisu dodaci u svakom albumu jednako interesantni i vredni, blago receno, ali ovog puta je sve na mestu. |
Žrtva
 |
Vrsta: 4. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1988 Br strana netto: 45 Tiraz: 500 Zanr: epska fantazija Kolor? Da. Golotinja? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 7/10 Prednosti: atmosferican jak crtez Minusi: tanka prica |
 |
| Najupecatljiviji deo albuma su prvih 10ak strana, tipican atmosfericni, elegantni, segreljisticki uvod uz minimum teksta. Ovaj deo izvlaci album. Najamnik je odlican strip kada je ovako "minimalisticka" radnja sa sto manje trtljanja i ekspozicije i kada Najamnik dela sam bez tudje pomoci, a najslabiji je kada imamo mnostvo panela u kojima ljudi ne prestaju da blebecu (ili kada mu Nan-Tej izdaje instrukcije). A to je delom zbog toga sto Segreljes ne ume posebno dobro da barata dijalogom (jer gubi vreme na nebitne detalje) a delom zbog toga sto je epska fantastika upravo onda najupecatljivija kada dela pricaju za sebe, umesto (previse) reci. Neobican svet ionako ne zahteva tonu ekspozicije, bar ne u stripu koji treba komunikaciju slikama da vrsi nesto vise nego recima. SPOJLERI: Scenario je dosta slabiji nego u prethodnoj prici, koju ubrajam medju najbolje. Pogotovo posle spasavanja decaka prica postaje previse prosecna. Problem je sto se u drugoj polovini radnja vrti oko kompletno nebitnih detalja kao sto su duzina fitilja. Koga to zanima: daj akciju baziranu na solidnoj karakterizaciji i bitnim stavkama, a ne tracenje kadrova na objasnjavanje u tancine kako ce da se minira deo planine. Strip ne bi trebao da bude inzinjerski prirucnik vec mora prvenstveno da se bavi svojim likovima - u nekoj bitnoj interakciji, a ne u detaljnim raspravama kako najbolje minirati stenu. To bi bilo kao kad bi neki "ludi naucnik" (u nekom filmu) krenuo da 15 minuta objasnjava kako funkcionise njegov novi izum. Pritom se opet pojavljuje dezurni zlikovac koji je nezanimljiv. Ne volim serijale u kojima se jedan te isti zlikovac seta iz epizode u epizodu: to ubija raznovrsnost i element iznenadjenja, a pritom nam brzo dosadi takav lik. A da ne pricam o tome da unapred znamo da je neunistiv i da nikada nece biti ubijen na kraju price. Taj Flash-Gordonovski pristup mi je odvise jadan i stereotipican. Naravno, i ovde Najamnik dobija sansu da ga ubije ali Segreljes nadje neki izgovnjor da on to ipak ne uradi - cak i ne pokusa. Ali Segreljes u propratnim tekstovima i sam priznaje da je limitiran kao scenarista, kao i da je imao konkretno s ovom epizodom probleme sa scenarijem. Bio je prvobitno poceo sa zavrsenom pricom od 16 strana a onda je morao da je prosiri na BD standard. Nije ni cudo sto je radnja onda ispala tako tanka. Decakova odluka da se zrtvuje zarad manastira nije preterano logicna ni realna, a i kompletno ponistava Najamnikov uspeh s pocetka price. Sto se tice tih propratnih tekstova, koji su pretpostavljam identicni onim u originalnim spanskim albumima, ovog puta podrzavam njihovo ubacivanje. Obicno su dodaci veoma dosadni, pretenciozni, sadrze nebitne skice, a ponekad su kilometarski sto albume cini previse teskim i to bez ikakve preke potrebe. Medjutim, ovde rec ima iskljucivo Segreljes, a mene zanima samo ono sto on ima da kaze o svojim stripovima - a ne preseravanja nekog prepotentnog kvazi-intelektualca. Uostalom, nema nikakvih usranih skica vec samo gotovih radova; u ovom albumu tema su cudovista. Kada bi neki netalentovani hipster mladje generacije rekao da voli da crta cudovista? Naravno nikad. Takvi kreteni vise vole da palamude o "socio-politickim" aspektima svojih stripova (prevod: politicki-korektno uvlacenje establishmentu). Segreljes je prizeman lik, koji na jednostavan i ne-megalomanijacki nacin prica o svom radu. Uostalom, dodaci su sasvim OK kada se ubacuju u zasebne albume od samo 45 strana. |
Tvrdjava
 |
Vrsta: 5. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1991 Br strana netto: 45 Tiraz: 500 Golotinja? Da. Rasprodato? Ne. Crtez: 8/10 Scenario: 6/10 Prednosti: neke dobre fore u zadnjoj trecini Minusi: slabiji crtez, dosadna prva trecina |
 |
| U ovoj 5. epizodi primetan je pad u kvalitet crtanja tj slikanja, a prica je nikad banalnija. Najslabija epizoda. Boje su nesto siromasnije odnosno jednostavnije tj manje nijansirane, a zato album deluje "plasticnije". (Sto se mozda vise dopadne mladjim stripofilima koji su odrasli na jadno kolorisanom stripu.) Likovi koji su u pozadini su previse povrsno otaljani, dok su ovi u gro planu jos uvek veoma dobri a ponekad i odlicni. Zmajevi nemaju onaj segreljevski "sjaj" kao pre. Scenografija je pritom manje spektakularna, sto je donekle i rezultat previse "srednjovekovnog" scenarija. Sve ovo ukazuje na to da je Segreljes pokusavao da ustedi na vremenu. A to je pomalo cudno jer ima tri godine izmedju ovjavljivanja prethodnog albuma i ovog. Scenario pati od previse srednjovokovnog pristupa. Ova epizoda da nema zmajeve mogla bi ladno da prodje kao obicna avantura iz 15. veka (ili iz 18. zbog prekomernog fokusa na pomorske bitke), a to je steta jer ovo treba da bude epska fantastika. Ovaj album ima previse ljudi, previse baruta, a premalo cudovista i natprirodnog. Uporedite ovu pricu sa trecom i razlika postaje veoma jasna. Kasnije se serijal vraca opet (mnogo) vise fantaziji pa cak i naucnoj fantastici, a tako je trebalo biti u svim pricama. Jer koga jos zanima usrani Klaust - jedan obican starac ciji je lik skrpljen iz raznih klishea s kojima smo odavno upoznati. Kvalitet epske fantastike i sci-fi u izvesnoj meri zavise i od kvaliteta zlikovaca. Ovaj je previse dosadan u svakom smislu te reci. SPOJLERI: Pritom je prica predvidljiva, barem sto se ishoda tice. Cim saznamo na samom pocetku da je plan da se ubije Klaust nama je odmah jasno da on nece biti ubijen, jer je Sergeljes smatrao da bas jedan ovakav starkelja drzi interes citaoca - a ne cudovista i gole ribe. Doduse za razliku od 4. epizode opet imamo nesto golotinje, ali nedovoljno da bi se spasila prica koja je opet relativno razocaravajuca. Za razliku od 4. price koja odlicno pocinje a onda biva mnogo slabija, ovde je obrnuto: pocetak je smoran, a kasnije stvari postaju zabavnije. Prvih 17-18 strana nemaju nikakvu akciju (!) i sastoje se iskljucivo od suvisnog trtljanja; veci deo dijaloga se bavi nebitnim detaljima vezanih za barut i lansere! Na 10. strani cak imamo i detaljniji nacrt neke aparature, sto sumnjam da zanima vise od 5% citalaca. Segreljes je kao scenarista bio prilicno neishlifovan jer je dozvolio da licni interesi preuzmu scenario. Njega je zanimao barut i slicne gluposti pa je i nama to servirao kao bitan deo price. (Otprilike kako je Tolkien zasrao sa dzinovskim paukovima: njemu su pauci bili zastrasujuci te ih je zato izabrao da budu "atrakcija" i glavna pretnja u sumi. Kad pises za siru publiku ne smes kao scenarista previse da se oslanjas na sopstvene kriterijume, vec se moras orijentisati na generalne konsensuse i verovanja.) Dodaci su ovog puta dosta slabi, skoro i nebitni. Fokus je na tvrdjave, ali ne uz velike splash pages vec neke dosadne analize za koje Segreljes cak koristi par fotografija. A ima i objasnjenja vezana za topove i barut, sto nisam ni hteo da procitam. |
Crna Kugla
 |
Vrsta: 6. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1993 Br strana netto: 45 Tiraz: 500 Golotinja? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 7/10 Prednosti: atmosferican jak crtez Minusi: glavni lik postaje potrcko |
 | ||
| Prica je nesto bolja od prethodne dve, delom zato sto se odvija u tri razlicite lokacije tj segmenta a time nudi vecu vizuelnu raznovrsnost. Najbolji je srednji deo, iako je u sustini u pitanju obicna "egiptoloska" avantura. Ali tu krecu problemi. Najamnik je najkasnije u ovoj epizodi postao obican potrcko od Nan-Tej, ribe koja je maltene glavni lik u zadnjih par epizoda. Nemam ja nista protiv da Najamnik ima vojnog partnera, pogotovo ako je zgodna zenska, ali tu je Segreljes napravio dve debilne greske. Pod jedan, vise se pita ona nego on. Ona je ta koja prevodi "staro-egipatski" (ili sta li je vec), ona je ta koja donosi zakljucke, ona je i ta koja donosi skoro sve odluke. On je obican pomocnik, da ne kazem maltene vojnik niskog ranga, sto je u potpunom kontrastu sa Najamnikom kakav nam je predstavljen u prvim albumima, tj samostalnim ratnikom koji ne ebe zivu silu. Ali ovo ne bi ni bila tolika omaska da nije drugog problema... A to je da Nan-Tej nijednom ne pokazuje svoje obline u ovoj epizodi. Koji qrac ubacujes zgodnu ribu kao glavnog lika ako ces da je uguras u usrani strednjovekovni oklop? Koja je svrha? I kad skine oklop u drugom delu price, ona je i dalje skroz obucena. Po meni je Najamnik serijal koji zivi od svojih lepih akvarela i scenografije - ali i od golotinje. Ovo je klasican muski strip, ili bi barem trebao biti. Prvi album je imao dosta golotinje, dok je ovaj maltene puritanski, kao da je radjen za usrano americko trziste. Taj prvi album je trebao da bude nesto kao mission statement za Segreljesa, "skica" kako treba odraditi citav serijal: Najamnik kao klasicni heroj koji spasava oskudno odevene ribe i koji se bori protiv razlicitih zlikovaca. Ne protiv jednog te istog, vec protiv vise njih - bas kao sto je slucaj u prvom albumu u kojem se bori protiv cak tri razlicita neprijatelja. Ali vec sam pricao o tome koliko je los Klaust kao zlikovac, i koliko je tupavo i dosadno da se pojavljuje isti negativac u svakoj epizodi... A pritom se Segreljes jos i pohvalio (u prilogu prvog albuma) kako je bio mudar sto je sacuvao Klausta u drugoj epizodi, sto ga eksplozija nije ubila... Smesno i ironicno, to sto Vinsent nije bio shvatio koliko je debilna odluka da se citav serijal svede na maltene samo jednog glavnog zlikovca. Pa ko bi gledao Bond filmove da mu je nemesis uvek jedna te ista facurina? Ko bi citao Konan stripove da se ovaj uvek bavi istim neprijateljima? Otkad je repeticija pametna? Zar nam Raymond nije svima odlicno ilustrovao koliko je tupavo i dosadno da Imperator Ming bude u skoro svakoj Flash Gordon epizodi? Ko jos zeli neunistive zlikovce - jer ako je zlikovac neunistiv onda cemu uopste boriti se protiv njega! Onda i citaoc zna ishod u svakoj epizodi. A da ne govorim koliko jadno deluje svaki "junak" koji nikada i nikako ne ume da dokrajci tj porazi svog glavnog neprijatelja... A kao da ovo sve nije dovoljno, Najamnik se konstantno zali, kao neki cupi. U nekoliko navrata u ovim zadnjim epizodama se zali na opasnost misija. Kakav je to stripski junak koji se stalno plasi necega? Jadikovke cujem dovoljno u pravom zivotu, kako od sebe tako i od drugih, stoga mi ne trebaju jos i u ovakvom stripu - od heroja price. Ali sta ja pricam... Nan-Tej je ovde glavna. Najamnik je peti tocak, bez koga su verovatno mogli da obave ovu misiju. Odnosno, Najamnikov udeo u uspehu nije beznacajan ali ne prevazilazi udeo od nekog tipicnog sporednog lika. Najamnik umesto da bude lider je najobicniji vojnik koji sledi uputstva, a retko donosi odluke. Nadajmo se da ce se ovo promeniti u nastavku serijala jer kastrirani Najamnik nikome ne treba... Kastrirane cupi imamo vec sasvim dovoljno u modernom - levicarskom - stripu, kojeg uglavnom izbegavam. | |
Putešestvije
 |
Vrsta: 7. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1995 Br strana netto: 45 Tiraz: 500 Zanr: epska fantastika, sci-fi Golotinja? Da. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 8/10 Prednosti: raznovrstan scenario, mastovito Minusi: pomalo nejasna zadnja trecina |
 |
| Velik boljitak serijala krece s ovom epizodom. Segreljes se napokon odvojio od ebenog baruta i predosadnog Klausta, a Najamnik je napokon opet oslonjen na sebe i svoje (ne)sposobnosti, tj vise nema Nan-Tej da mu daje instrukcije za svaku sitnicu, da mu prakticno govori koje stopalo da pokrene prvo kada negde treba da krene... Serijal se preporodio! Album se sastoji od nekoliko avantura koje su maltene kompletno nepovezane, a mastovitost je zamenila barut i ostale tricarije. Jeste da je scenario pomalo blesav tu i tamo, ali je veliko osvezenje posle repetitivnosti koja je kocila progres i zabavu u epizodama 4 do 6. Te epizode su bile zaglibile Najamnika u blato ustaljenosti, a ova epizoda ga je izvadila iz tog blata i oprala, ocistila, spremila za naredne (nadam se bolje) avanture. 4 do 6 su bile na isti kalup, sa istim likovima, i sa nedovoljno varijacija u scenografiji. Ovog puta Najamnik stize na neko egzoticno ostrvo, ocigledno veoma daleko od svog sveta. (Sto dalje to bolje: dosta je vise bilo alhemicara i njihovog prepucavanja po tornjevima i klisurama.) Niti znamo ko ga je tamo poslao niti zasto ide - ali to je i nebitno! Vazno je da je prva trecina vizuelno visoko-atraktivnog karaktera, sa sasvim novim pejsazima - a sto je jednako bitno: sa golim, prelepim ribama. Ovog puta nisu onako "mesnate", sa izrazenim i jakim oblinama kao u svim drugim epizodama, vec su tanje, manje i devojkastije. To je dobro, jer bi mu inace svi zenski likovi u serijalu bili previse slicni, sto je inace "problem" mnogih crtaca, pa i onih najboljih. Uostalom, ko bi poverovao da ribe gradjene kao Nan-Tej mogu da polete? Kasnije sam procitao i propratni tekst u kojem Segreljes potvrdjuje moje sumnje da je ovog puta bio zeljan da napokon uvede vece promene. Govori o tome kako je hteo da napravi "bajkovitu" pricu. Bez obzira kako izaberemo da nazovemo pristup 7. epizodi, jedno je sigurno: gole zvoncice su sto puta bolje od barutskih zafrkancija. Ja sam ovu epizodu scenaristicki "obradio" pre nekih 15 godina, odnosno izmenio tekstove u skoro svim balonima, sprdnje radi. Zato su mi sve strane albuma bile veoma poznate sada kada sam napokon procitao strip, a ove strane sa letecim golim zenskama (gore na slici je jedna od njih) i njihovog ostrva su mi ikonicne, obozavam ih. U linku dole imate dve moje obrade Najamnika. (Da, uradio sam i 10. epizodu.) SPOJLERI: Drugi deo se bavi kraljevstvom nekih velikih insekata. Jos blesavije od prethodne price, ali zabavno i zanimljivo. Ovakva treba fantastika (ove vrste) da bude: nepredvidljiva i sarenolika, a ne repetitivna. Koga jos zanimaju alhemicari, barut, biblioteke i usrani zlikovac koji lici na osisanog Deda Mraza! Smor! Ovo je prava stvar. Doduse, nakon insekata, negde na pola albuma, pojavljuje se Klaust. Ali bez stresa: ovog puta se zadrzava u prici samo nekoliko kadrova zatim ponovo nestaje i vise se niti pojavljuje niti pominje. Taman! Ovaj deo price je Najamnikov san, i nije losa zamisao. U svakom slucaju, ovo je manje-vise uvod u zadnji deo epizode, koji je pomalo konfuzan ali nikad dosadan. Jasno je da je Najamnik na ovom "pustom" ostrvu, do kojeg je jedva ziv stigao, spasen od strane nekih vanzemaljaca - koji su zauzvrat "samo" trazili da im pomogne da napuste Zemlju tj da se vrate (?) na svoju planetu. Kao sto je imao puno srece u drugoj prici kada su ga spasle letece devojke, tako i ovog puta on ne mora puno da razmislja i mozga. Vanzemaljci (koje Segreljes nijednom ne pokaze) su mu dali sve instrukcije, sve mu objasnili, a on je "samo" morao da sledi instrukcije i da na taj nacin izvede njihov plan do kraja. |
Godina Hiljadita
 |
Vrsta: 8. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1996 Br strana netto: 46 + 9 Tiraz: 500 Zanr: sci-fi Golotinja? Jedva. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 9/10 Prednosti: odlican crtez, dominacija sci-fi Minusi: idiotska frizura Nan-Ki |
 |
| SPOJLERI: Osvezavajuci preporod serijala u 7. epizodi se na srecu nastavlja i u ovom broju, ali jos bolje. Prva sci-fi epizoda: skoro citava radnja se odvija na drugoj planeti. Tema je kataklizma: nekadasnja kataklizma kao i predstojeca koju Najamnik zeli da spreci. A imami i rogate vanzemaljce koji su pomalo "cheesy" ali i prilicno zanimljivi. Sto je najbitnije, nema vise dosadnog Klausta, barut se samo jednom pominje, a glavni alhemicar se ispostavlja da je vanzemaljac (sa Atlantide), i da mu je Nan-Tej zapravo unuka. Na ovaj nacin Segreljes elegantno racionalizuje njihovo ne-srednjovekovno naucno znanje, a time i uvodi serijal u svoju sci-fi fazu, sto meni sasvim odgovara - jer se srednjovekovni fazon vec bio izlizao to tada. Slag na tortu je kratka bonus prica u prilogu, od 9 strana, koja se bavi propascu Atlantide. Nisam ni znao da je ovo postojalo. Stoga je ovo jedan od najboljih albuma serijala. Jedino sto mi smeta je kretenska frizura novog lika, zenske Nan-Ki, kao i nacin na koji se odigrava njen prvi susret sa glavnim zlikovcima, rogatim vanzemaljcem i njegovom zenskom. Naime, ona sredi oboje, bez pomoci Najamnika. Cak joj zivot ne spasava Najamnik vec cilager, brat alhemicara. A time se opet postavlja pitanje: zasto se serijal zove po Najamniku? Pogotovo validno pitanje od 9. epizode nadalje, jer Segreljes tvrdi da je Nan-Lik prakticno glavni lik od tada nadalje. Ali posto jos uvek nisam procitao tu epizodu ne mogu jos uvek da kazem da li je dobro ili glupo integrisana. |
Izgubljeni Preci
 |
Vrsta: 9. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2022) Premijerno: 1997 Br strana netto: 46 Tiraz: 500 Golotinja? Jedva. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 9/10 Prednosti: veoma zabavna prica, spektakularna scenografija Minusi: nista |
 |
| Sad kada sam napokon procitao i ovaj 9. album, postaje jos jasnije da se serijal moze podeliti u 4 dela, bar po nekim mojim kriterijumima: Epizode 1-3: Uvod, veoma kvalitetan segment. Epizode 4-6: Pad u scenariju, ponavljanje i nemastovitost, cak i blazi pad u crtezu. Ubedljivo najslabiji segment, relativno razocaravajuc. Epizode 7-9: Veliki i nagli oporavak serijala, i ulazak u sci-fi. Odlican segment, jednako dobar ako ne cak i bolji od prvog jer ovde nema slabijih epizoda. Epizode 10-12: Kompjuterski deo serijala, jos uvek ga nisam citao te nemam nikakav konkretniji komentar. Od 10. epizode krece upotreba Photoshop-a, sto Segreljes i pominju/najavljuje u prilogu ovog albuma. Do koje ce mere taj potez da osteti crtez jos uvek nisam siguran. Neke skenove sam pregledao ali dok ne budem drzao fizicki primerak naredne epizode u rukama ne mogu dobro proceniti situaciju. Neki stripofili su medjutim u zabludi ako veruju da je Vincente citave naredne albume radio preko kompa. Nije, vec je taj softver koristio kao pomocno sredstvo, verovatno za scenografiju, kolor a verovatno i letelice (sudeci po njegovom jednom komentaru u prilogu). Ovo tvrdim jer se po skenovima vidi da je lica jos i te kako slikao uljem/akvarelom (ili cime vec). SPOJLERI: Prica, crtez, scenografija, likovi i izbor kolora su u ovom albumu maltene nikad bolji. Veoma sam prijatno iznenadjen da je Segreljes napravio pomake u skoro svakom smislu umesto da je devoluirao - sto bi bilo logicnije kada su u pitanju ovako tehnicki zahtevni serijali. Poredjenja radi, albumi Carlosa Puerta vremenom postaju sve slabiji, a i kod Lorensovog Storma je pad u crtezu krenuo (negde od 10. epizode). Zadnja trecina price je najbolji deo; beg iz prasume i avantura na okeanu: sve je to genijalno izvedeno, a i veliko je osvezenje sto se radnja premestila iz onih klisura i planina na neke druge vrste lokacija. Bilo je prasuma i okeana i pre, ali ovog puta se skoro sve odvija u ovakvim okruzenjima. Kod likova nema iritantnih gluposti, kao sto ih je bilo ponekad ranije. Ovog puta je Najamnik heroj a ne prisipetlja ili neciji potrcko, ali oba zenska lika nisu vise sveznajuce Lise Simpson vec su delom nesnadjene i zavise od pomoci Najamnika. Nadajmo se da ce i u narednim brojevima stvari biti ovakve jer mi se iskreno vec sere od girl-power budalastina, koje zahtevaju da zanemarimo sve seksulane razlike - a ukoliko to moramo da radimo onda zenski likovi i nisu zene. Jedino je steta sto Segreljes nije ubacio malo golotinje. Ima samo jedan polu-vazeci kadar ovakve vrste, inace nista. A to mi je mnogo glupo s obzirom da imamo cak dva glavna zenska lika, a jedna od njih je mogla makar u scenama Majanskog zrtvovanja da bude malo manje pokrivena dronjcima. Sto se priloga tice, vrlo je solidan. Prvih 6 strana se bave ovom pricom, uz neke veoma lepe uvecane kadrove, i to bas one koji su medju najzanimljivijim. Ostatak propratnog teksta se bavi avionima. |
Džinovi
 |
Vrsta: 10. album Crtez/scenario: Vicente Segrelles Izdavac: Lokomotiva (2023) Premijerno: 1998 Br strana netto: 46 Tiraz: 500 Golotinja? Puno. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 9/10 Prednosti: veoma zabavne price, spektakularna scenografija Minusi: pocetak Photoshopa u zadnjoj prici |
 |
Jedan od najboljih albuma, a ujedno i zadnji rađen na tradicionalan, normalan način, bez varanja tj kompjutera. Odnosno ovaj antološki album koji se sastoji od četiri priče je ujedno i prvi kada je Segreljes (s)krenuo da koristi Photoshop. Na svu sreću ovo se odnosi samo na zadnju priču, što je i vrlo očigledno svakome koji iole nije autističan tj svakome ko je kadar da razaznaje nijanse a pogotovo krupnice. Autistični ljudi imaju problema da razaznaju najosnovnije ljudske emocije, jer ne umeju da čitaju lica. Slično tome, velik broj stripofila uopšte ne ume da razlikuje prosečan crtež od odličnog, a bogami mnogi ne mogu ni loš od odličnog da razaznaju. Njima je svaki stil istog ili sličnog kvaliteta, a to su najčešće oni pavijani koji pretenciozno tvrde da je "svaki crtež dobar". (Nisu ni svesni da su im mozgovi isprani od zapadnog marksizma, u kojim je sve isto i svi su isti, nikakav trud nije loš, i svako se mora nagraditi ili makar pohvaliti ukoliko stvori nešto - ma koliko to nešto bilo loše. Totalno uništavanje kriterijuma i standarda, drugim rečima.) A pošto je autizam trenutno jako u modi, makar među hipsterima, onda neka se ne osećaju uvređenim ovim poređenjem već neka ga prime kao kompliment: jer čega se pametan stidi budala se ponosi. Pošto ja nisam ni autističan ni pomodar a još manje hipster, već kad sam prvi put čitao ovaj album, odnosno kada sam prelistavao skenove pre puno godina, sam odmah bio primetio da su tih zadnjih desetak strana nekako drugačije. Kvalitet je vidno opao, likovi i scenografija delovali su mi plastičnije tj nešto nižeg kvaliteta. Tada nisam znao da je u pitanju kompjuterizacija, jer mi nije ni na pamet bilo palo da bi Segreljes ili bilo koji drugi (vrhunski) crtač pribegao kompjuterima za veštačku pomoć. Tada nisam ni znao da se to bilo pojavilo u stripu. (Skoro se uopšte nisam bio bavio stripom u tom veoma dugačkom periodu, pa verovatno zato.) Vrlo sam staromodan po pitanju umetnosti, kako muzičke a pogotovo likovne. Tehnologija uništava umetnost mnogo više nego što joj pomaže, a razlozi za to bi trebali biti veoma očigledni, opširna tema koju ne nameravam da načinjem ovde. Nisam protiv kompjuterskog crteža i kolora iz idealističkih razloga, jer je tobože loše tražiti prečice, već čisto iz estetskih razloga: od ružnih plastičnih linija pa sve do ogavnog hladnog kolora, do sada nisam primetio da kompjuteri imaju išta da nude svetu stripa - sem dodatnog uništavanja stripa. U tekstualnim dodacima Segreljes objašnjava zašto i kako je krenuo s kompjuterima, odnosno kreće da se pravda. Kao da se tako nešto može opravdati, pogotovo s tačke gledišta nekoga njegove generacije. Neki mnogo mlađi šmokljan, npr neki stripački milenijalac, kada bi priznao da koristi kompjuter za crtanje to ne bi previše čudilo: prvo zato što bi ionako bilo očigledno, a drugo jer bi bilo prihvaćeno kao normalno - jer šta očekivati od jednog milenijalca? Segreljes se na ovaj način nekako i prodao, u veoma slično smislu kao kad se jedan veliki anderground bend kao Metallica proda mainstream-u kao gomila gramzivih uličnih kurvi. Naveo je nedostatak vremena, što je razumljivo s obzirom na kvalitet njegovog slikanja/crtanja, ali je i dodao kako kako mu se strip već bio smučio tada. Međutim, to bi bilo kao kad bi neki veoma traženi arhitekta počeo da deli projekte svojoj deci, koja su tek krenula da studiraju arhitekturu, da oni odrade te zgrade i mostove umesto njega jer on nema vremena i ne da mu se. (Poređenje bi moglo biti bolje ali šta je tu je...) Ako mu se onomad bilo smučilo da toliko vremena i truda troši na Najamnika onda je jednostavno trebao da prekine serijal, ili da uspori ritam izlaženja drastično, pa kad izađe izađe. A i prvobitna namera mu je bila da ova epizoda bude zadnja. Visok kvalitet se ne može održavati forsiranjem, na silu. Ako nešto vremenski postane zeznuto crtač se mora prilagoditi situaciji, ali ne na uštrb kvaliteta jer onda sve gubi smisao. Ili odradi posao kako treba, onako vrhunski kao što je radio prethodnih 20 godina, ili batali sve. Nigde nije pisalo da Najamnik mora da se nastavi po svaku cenu. Ja lično sam vrlo zadovoljan i sa ovih 10 albuma, što uopšte nije malo s obzirom koliko je posla išlo u samo jednu stranu, a kamoli njih 450. U propratnom tekstu Segreljes tvrdi da je osvežio serijal sa kompjuterskom grafikom, što je kompletno netačno. Samo je sebi olakšao život i ubrzao "štancovanje" Najamnika. Međutim dovoljno je realan da pomene loše strane korišćenja Photoshop-a, na primer priznao je da uljane teksture ne mogu da se potpuno zamene kompjuterskim trikovima. Ja bih otišao korak dalje i rekao da uopšte ne mogu da ih zamene. Jer čim se ovoliko gubi kvalitet, ko je onda uopšte poenta? Naredne tri epizode serijala, 11 do 13, nemam u svojoj kolekciji jer me ne zanimaju: sve su urađene kompjuterski, i to još više nego četvrta priča u ovom albumu. Slaba je vajda što je on taj posao uradio dobro, ali samo s obzirom na okolnosti; strip ne izgleda loše - s obzirom da je kompjuterizovan. Ali pošto su mu "crteži" izgubili na kvalitetu time što više ne liče na prave slike mene to više ne zanima. Ja da čitam strip koji je neki kompjuter israo iz svoje stražnjice, ne želim. Ne verujem da sam do sada naišao na ijedan strip rađen na monitoru a da mi se jako dopao. Možda se varam; možda sam naivan, možda nisam ni primetio da je neki odličan strip urađen na ovaj način, ali sumnjam u to. Ne mogu potezi rukom na monitoru nikada da pariraju potezima na papiru sa olovkom ili mastilom, to jednostavno nije isto, a kompjuter nije u stanju da to 100% replicira. Čak i da može 95% da to uradi meni bi to bilo nedovoljno, a veoma je daleko od te cifre. A to je jedan od glavnih razloga zašto je moderni strip propao, veoma široka tema u koju neću sada da zalazim. Mlađim stripofilima ova promena i pad nakon 10. albuma sigurno ne smetaju, jer su oni navikli na plastiku, na loš crtež, na osrednjost, a nemaju ni smisao za estetiku jer su uglavnom odrasli na komercijalnom smeću i na hipsterijadi. Barem to važi za veliku većinu. Doduše, Najamnik ionako nije ni izdat za njih već za nešto stariju publiku koja se stripa seća iz mladosti: čisto sumnjam da ima puno mlađih kupaca Lokomotivinog izdanja. Čak i taj sitni tiraž od 500 primeraka je pitanje kada će da se rasproda, a pritom Najamnik nikada nije izašao u Hrvatskoj što znači da Lokomotiva pokriva potrebe čitavog Balkana. 500 primeraka za tržište od 20 miliona ljudi?! Katastrofa je koliko malo ljudi prati stripsku umetnost. Ali ii to je tema u koju neću ovde da zalazim... Kolor u ovim kompjuterskim epizodama nije nimalo loš, štaviše, ali je zato ta plastičnost koju sam pomenuo nedovoljno dobra da se meri sa radom iz prvih 10 epizoda. Pravim radom, bez varanja koristeći prečice. Da ponovim: nemam ja ništa protiv prečica, ali samo pod uslovom da kvalitet ne pati. Album je veoma zabavan i odlično naslikan, barem te prve tri priče, sa većom dozom humora nego obično, i sa dominacijom twistova. Svaka priča je u fazonu "ništa nije kako isprva deluje", što je veoma efikasan pristup ako je odrađen kako treba. Nije slučajno što upravo 7. i 10. album spadaju među najbolje, jer oba su kolekcije priča. Kraće priče prave svoje poente mnogo brže, a još bitnija prednost je što se scenografije mnogo češće menjaju a to znači mnogo više varijacija u boji kao i u sadržaju. Kod nekih serijala ovo nije značajno, na primer kod nekih bazično nacrtanih crno-belih stripova, ali kod jednog ovakvog je to još i te kako bitno. Dva-tri albuma iz srednjeg perioda upravo zato pate, jer su dosta jednolični u vizuelnom smislu, jer se radnja odigrava na jednom te istom mestu ili mestima što rezultira u prevelikoj statičnosti što se lokacija i pejzaža tiče, te mnoge strane deluju previše slične jedna drugoj, a i radnja time postaje manje zanimljiva. Na ovaj način je Segreljes mogao da naslika razne, sasvim različite lokacije što meni mnogo više odgovara. Pritom album sadrži puno sisa, možda i najviše upravo u ovom albumu. A to ne može nikako da škodi, pogotovo što odlično crta ženske likove. Sve četiri priče su bazirane na šablonu spašavanja golišave ženske od čudovišta ili nekog zlikovca, a to je upravo glavna premisa i kod prvog albuma, koji je po meni kultni i legendaran i za koji me veže prilična nostalgija. Da sam ja bio pitan, čitav serijal je mogao da ima ovu premisu a da mi nikada ne dosadi. To je svakako mnogo bolji osnov za razvijanje radnji nego prečesto pojavljivanje glavnog zlikovca Klausta koji je najkasnije posle drugog albuma postao smoran. To je jedan običan čangrizavi čiča, stereotip matorog čarobnjaka, ništa zanimljiviji od totalno suvoparnog Imperatora Minga iz Flash Gordona. Ali već sam dovoljno drobio o tom debilu i zašto mi je glup lik... Prva priča je ubedljivo najbrutalnija, možda čak i sadrži najjače nasilje u čitavom serijalu. Skoro pa i body horror. Druga priča se bavi prastarom temom ispunjavanja tri želje, ali bez da ovog puta duh zajebe svog gospodara na kvarno time što sve tri želje ispadnu šit zbog "rupa u zakonu", što se gotovo uvek dešava (barem na filmu i u serijama) a jako me nervira, već je ovog ovog puta gospodar taj koji zajebava duha. Treća priča se sastoji od čak tri dela (strane iznad i ispod), i odlično je osmišljena. Od ove ideje je možda čak i mogao da se uradi čitav album od 45 strana. Ko zna, možda bi radnja patila zbog toga, a možda bi bila još bolja. Četvrta priča, ona urađena pomoću kompjutera, je takođe puna iznenađenja i opet humor igra dosta bitnu ulogu. |
 |
| Nesumnjivo jedan od najboljih albuma u mojoj kolekciji. Sva sreća što je napokon neko izdao ovaj serijal na Balkanu, a velika je sreća što je to upravo Lokomotiva jer vrlo brzo rade, a od nedavno su im sva albumska izdanja i sa tehničke strane na visokom nivou. Jesu mnogo skupi, to im je velika mana, ali bar rade posao kako treba - nakon nekih početničkih grešaka - što se kod srpskih izdavača (i firmi generalno) nikako ne podrazumeva. Da je Darkwood otkupio ovaj serijal trebalo bi im četiri-pet godina da stignu do 10. epizode, ako bi ga uopšte i dovršili. Da se oni pitaju a da su radili serijal, izdali bi ga u tri velike cigle, ali koliko ja znam kupci prava za Najamnika nigde na svetu nemaju tu opciju. I nemačka i španska izdanja su singl albumi. Nisam siguran za ovaj podatak, ali verujem da je ili izdavač ili Segreljes zabranio da se serijal izbacuje u integralima, slično kako Mebijusova udovica ne dozvoljava nešto tako kod Metalnih Godina. Meni je super ovako kako je: fini lagani albumi veoma lak za rukovanje. Doduše ne bih ništa imao protiv ni da su izbacivane dve epizode po albumu; i to bi bilo sjajno a sigurno i jeftinije. Da je fašistička Čarobna Knjiga ovo radila, što je nekako nezamislivo jer oni rade skoro isključivo integrale ovih starih serijala, format ne bi bio dobar ili bi već nešto drugo zabrljali kao i obično. Kad god im štampa Rotografika, što je navodno najbolja štamparija u Srbiji za stripove, gotovo uvek im kopije imaju utore unutar stripa, što je apsolutni blam i sramota. Da je Komiko otkupio prava - ne daj Bože! - serijal bi bio u potpunosti objavljen u 25. veku. Isto važi i za Makondo, sem što bi se možda stiglo do kraja koji vek ranije. Golkonda i Najkula naravno ne bi ni hipotetički mogli da budu izdavači Najamnika, jer nijedan ni drugi nisu ikada izbacili nešto dobro: ova dva pizdavača kao da znaju šta ja volim pa zato zaobilaze sve te serijale i albume, meni u inat. Što se Stalkera tiče, oni odlično rade posao i izbor naslova im je među najboljim od svih izdavača (uz Lokomotivu), ali oni su dosta limitirani po broju albuma koje mogu da izdaju godišnje te ne bi mogli da se late ni jednog ovakvog dužeg serijala. To je u neku ruku dobra stvar, jer zbog toga tendiraju da izbacuju zasebne albume i kratke serijale, mnoge od kojih drugi izdavači ne bi ni pipnuli. Jer su i ti pizdavači i njihova publika džiberi... |
Opširne recenzije:
Mange:
Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html
Bernet:
Corben:
Toppi:
Palacios:
Bilal:
Manara:
Boucq:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/12/price-i-legende-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
Ortiz:
Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html
Solano Lopez:
Lawrence:
Moebius:
Grrl-Power:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
Ostale recenzije:
