Martin Mystere
 |
Uvod Ovo je serijal koji sam skupljao kao klinac, počevši od svoje 12. godine. Bio mi je daleko zanimljiviji od standardnih Bonelli detinjarija, a kamoli Teks, Kapetan Miki ili Veliki Blek. Ne sugerišem da je Bonelli fabrika govana kao na primer Marvel ili DC, ali to su ipak mahom stripovi za decu. Dok su Marvel i DC serijali mahom za one najprimitivnije stripofile sa veoma uskim ukusima i shvatanjima. Deca se kad-tad opamete ali primitivci (skoro) nikad. Ipak su deca uglavnom inteligentnija (?) od primitivaca tako da je ovo neka vrsta komplimenta, valjda... Ono što želim da kažem, na nešto jednostavnijem srpskom, je da koliko god je Bonelli donekle smešna institucija, njihovi američki pandani su daleko gori i gluplji. Privrženost Boneliju mogu da razumem, ali nikada neću razumeti ogromnu popularnost superheroja - koji bukvalno čine nešto najgluplje što postoji u stripu: to mi je van pameti, totalni idiotizam... Desi se i da ja nešto od toga pročitam, ali to je zaista retko a još ređe je da mi se to što pročitam i dopadne. Ne zna se šta je gore: superherojske dogodovštine koje je pisao ultra-netalentovani šarlatan Stan Lee u 60 i 70-im, ili ove novokomponovane pizdarije koje pišu raznorazni pretenciozni levičari. Ukoliko neko od vas koji čita ovaj tekst spada u velike fanove superherojštine, nemojte se naći uvređenim jer to je samo moje mišljenje. Ili budite uvređeni, mene to zaista ne tangira... Možda niste svi primitivci, možda je u pitanju neka druga šifra koju još uvek nisam uspeo da identifikujem kod vas. Kostimirano-kamuflirani heroji koji prosipaju moralne govorancije dok spašavaju svet (ili univerzum, pa čak i multiverzum!) svake nedelje?... Bože sačuvaj i sakloni. Da nije toliko dosadno i predvidljivo bilo bi smešno. Ed Wood da je živ pravio bi superherojske filmove, u to budite sigurni... Opet sam odlutao u neku levu temu. To se često dešava, na svim mojim blogovima. To je moja šifra! Jedna od mnogih. Ali šifra ili ne, ne vidim zašto bih morao da se striktno pridržavam sebi zadate teme, kad ovo ionako čita samo šačica ljudi. Kad budem krenuo da zarađujem od blogova (znači na Kurov Dan) onda mogu da razmislim o tome da pišem sa više discipline i fokusa. (Odnosno ne da pišem već da govorim u mobilni, jer već neko vreme ništa ne pišem već sve ide "govornom poštom".) A dok se to ne desi (dolazak Kurovog Dana) ima da trabunjam koliko god mi se ćefne, o čemu god hoću, da se nadovezujem i razvezujem po volji. A sad da se vratim na Bonelli... Zagora sam upoznao i dosta čitao/skupljao počevši od 9. godine kada sam bio proveo tri dana u bolnici. Bilo mi je ekstremno dosadno jer su dani gmizali kao godine - ali na svu sreću moj jedini muški komšija u toj velikoj sobi (za porodilje) je imao par "žutaća" sa sobom. Do tada ih nikada nisam čitao niti držao u rukama. Odmah sam se navukao. (Iz nekog razloga su me stavili među gomilu porodilja! Žene na sve strane, ali bio sam suviše mlad da bih to cenio onoliko koliko je trebalo...) A tu je bio i Mister No, koji mi je tada bio veoma zabavan. Doduše za razliku od Zagora i MM, Noa u ovim mojim sredovečnim godinama ne mogu da čitam jer je crtež u proseku veoma slab: baciti serijal u smeće odnosno dati ga u ruke jednog škrabatorskog dunstera kao što je Diso sve govori o tome koliki je Mister No bio prioritet Serdju Boneliju u odnosu na druge serijale. A i scenaristi ponekad vole da nas podsete na to da su levičari; ispolitizovati smešnog, stereotipičnog, stripskog junaka kao što je Mister No, makar samo u svakoj 5. ili 10. epizodi, je veoma kretenast čin. Ako su Kasteli i Nolita zaista verovali da su samo desničarski režimi u Latino Americi bili problem onda su to zaista dve velike čegevarsko-osterheldske budale. Uostalom Kasteli se kasnije i u Marti Misteriji razmahivao svojim levičarenjem, mada ne na onakvom ogavnom komunističkom nivou kao što to rade precenjeni šlihtači establišmentu tipa Alan Moore. Zagor i Mister No: pre pojavljivanja MM su mi to bili omiljeni serijali iz te kategorije stripova, odnosno Bonelijevi žutaći. Teksa nisam čitao uopšte, koliko se sećam, a Kapetan Miki, Komandant Mark i Veliki Blek sam samo sporadično uzimao u ruke. Ta "vestern"/američka Bonelli faza je kod mene bila kratkog veka, do negde moje 11., a kada se Marti Misterija pojavio to je tada bio jedini Bonelli kojeg sam kupovao. Nešto kasnije sam bio krenuo i sa Dilan Dogom, još jedan Bonelijev serijal koji je donekle odskakao od ostalog kiča, što u suštini znači da nije imao nikakve veze sa pustinjama, konjima i smornim revolverašima. Ni jedan ni drugi serijal nisu imali nikakve veze sa vesternom, žanrom koji mi je veoma dosadan, bez obzira da li su u pitanju stripovi ili filmovi. Postoje retki izuzeci naravno... Kupim ponekad i neki vestern strip, ali samo ako je crtež na najvišem nivou. Da se razumemo, i MM i DD su nekako šundnjikavi, tako da se ne može reći da je kič fabrika Bonelli ikada izdala i jedan visokokvalitetan serijal - ako ćemo da ih poredimo sa npr najboljim francuskim serijalima (što možda baš i ne bi bilo fer). To im doduše nikada nije bila ni namera, barem to pretpostavljam, jer ako jeste onda je Sergio Bonelli bio imbecil. Taj izdavač je bio donekle pandan američkim Marvel/DC, u smislu da su sve ove "komerc imperije" prvenstveno gledale da zarade, i to uglavnom na klinčadiji. Kvantitet im je oduvek bio daleko bitniji od kvaliteta: što više i što brže štancovati, na uštrb priče ali mnogo više na uštrb crteža. Biti zanimljiv širokim narodnim masama im je bio glavni cilj, a tako nešto uglavnom znači da kvalitet mora da bude srozan. Marvel/DC su naravno neuporedivo slabiji, iz više razloga: manjka im šarm italijanskog/evropskog stripa (delimično zbog toga što su glavni junaci kostimirani i što sebe suviše ozbiljno shvataju - umesto da ih blam bude kada se pogledaju u ogledalo), a kvalitet crtača je u proseku dosta niži. Američka strip publika, koja ima najniže i najgore standarde i kriterijume na svetu, je toliko navikla na nizak kvalitet da su sami sebe uspeli da ubede da su na primer Frank Miller i Steve Dillon majstori crteža! Masovna hipnoza, višedecenijsko ispiranje mozgova... Ako postoji neko ko ne bi smeo da pisne na temu crteža to je američka publika koja apsolutno pojma nema o tome. 99% njih nisu nikada imali značajniji kontakt sa evropskim stripovima, a bogami velik broj njih nije ni čuo za Korbena i neke druge njihove velikane, što znači da nisu čak ni upućeni u domaću scenu kako treba! To ti je slično Amerikancu koji čitav život sluša Bon Jovi i Motley Crew (ili kako ih ja zovem Blow Jobi i Motley Screw) a nikada se ne pozabavi ranom Metalikom ili ako mu je to suviše drndavo i moćno onda makar sa Alice In Chains. Znači klasični zombi, rob popularne kulture. A i prilično su jednolični američki superherojski pizdavači jer su se skoro isključivo fiksirali na superherojštinu: visokomoralni pozeri koji pre nego što krenu u spasavanje sveta uvek moraju prvo da navuku svoje klovnovske odore. A nikad ni ne zaborave da daju uzvišene govore prepune patetike i facebookovske mudrosti. Glupo da gluplje ne može biti, jer superherojština je najobičniji kič - a opet išarana izvesnom dozom pretencioznosti koja ovo čitavo sranje od strip/film scene čini još blamažnijom. Decenijama izdavati isključivo superheroje je po meni čistokrvni anti-kreativni autizam, a takva nemaštovitost i nefleksibilnost Amerikanaca mora da bar do neke mere loše utiče na čitave generacije klinaca koji odrastaju uz takvo smeće: da li je bolje za dečiji mentalni razvoj da čitaju Marvel ili Bonelli? Naravno ovo drugo, sem ako je cilj pretvoriti kopilana u nemaštovitog bolida sa veoma uskim shvatanjima i interesima. Nema nikakve sumnje da je američki strip već odavno totalno puk'o, a veliki deo zasluge za ovo snose Marvel i DC koji decenijama zatupljuju mlade naraštaje, uništavajući kreativnost umesto da ga pospešuju. Sada čak i američka kinematografija nema apsolutno ništa više da ponudi, što pogotovo važi za fantaziju i sci-fi, a i to je delimično zato što se skoro svi takvi filmovi vrte oko smešno odevenih natprirodno-nadarenih morona. Ali to je već neka druga tema... Kod Bonelija se nekada uglavnom sve vrtelo oko klasičnog vesterna, što je samo za nijansu podnošljiviji žanr od superheroja, ali su imali i Ameriku 18. veka, a onda su vremenom krenuli da se bave i drugim žanrovima; čak je i Zagor postao polu-fantastičan strip - neki miks vesterna, naučne fantastike i horora. Zbog ove italijanske superiornosti u domenu komercijale je ironično što upravo jadni i bedni Marvel može da se diči jednim odličnim serijalom kao što je Konan, iako im je praktično sve ostalo mizerno ili čak totalno sranje. (Mada nije na odmet pomenuti da je malo falilo da šundmajstor Stan Lee odustane od ovog serijala još na samom početku: valjda mu je smetalo što nije retardiran i smoran kao kao što je to slučaj sa superherojštinom.) Batman, Spiderman, Superman, Qracmen, Dilkanman, Pizdaman, Pizdawoman: ne zna se šta je gore, gluplje i blamantnije. Bilo bi logičnije i zaslužnije da je Bonelli uspeo da izbaci neki tako kvalitetan serijal kao što je Konan. Ipak su se daleko više trudili od Marvela... Možda je ipak vreme da pređem na glavnu temu? Marti Misterija je nešto kao Indiana Jones sa primesama X-Files, a time nažalost i Ancient Aliens. Upravo u tome se pronalazi veliki paradoks: MM je bio osmišljen da bude neuporedivo inteligentniji i "obrazovaniji" lik od Zagora i Teksa (likovi koji pretpostavljam nisu ni pohađali osnovnu školu - a čitali su ih mahom osnovci), ali u naučnom i kulturološkom smislu se MM bavi svim onim budalaštinama koje spadaju u kvazi-nauku i izmišljenu istoriju tj šarlatanizam. Kad čitam MM cenim zabavni input koji nude koještarije kao što su magične moći piramida, ali me to istovremeno pomalo i nervira jer ovaj strip, hteo ne hteo, (ne)namerno promoviše ovakve tupsonarije. MM se bio pojavio mnogo pre nego što su kvazi-nauka, kvazi-istorija a pogotovo teorije zavera postali tako popularni kao što su danas: idiokratija moderne Zapadne Levice se postarala da "drevni vanzemaljci" i ostale pizdarije pređu iz domena fantastike u domen "nauke" i "istorije". (Ancient Aliens šalabajzeri tretiraju sci-fi filmove kao drevne istorijske zapise umesto kao zabavu! A ima zabrinjavajuće puno naivčina i fantazera koji sve ovo shvataju ozbiljno.) Zatupljivanje (i zastrašivanje) masa je prvi i osnovni zadatak (Zapadnih) komunjara, te nimalo ne čudi što je došlo do ovakve intelektualne devolucije... Sigurno da postoje čitaoci MM koji su 100% svesni da ovaj Bonelli serijal nije edukativan (iako sadrži i neke osnovne činjenice, koje se međutim uzurpiraju time što se iskrivljuju u svrhu zabave - što je naravno sasvim legitimno ali uništava bilo kakav "edukativni" potencijal), međutim očekivati od (uglavnom naivne) stripske publike da većinski razaznaje idiotizam od reale je najblaže rečeno optimistično. Prosečni MM čitaoc (ovde se osvrćem samo na odrasle fanove) nije kadar da razlikuje činjenični deo neke epizode od onog fantastičnog - koji scenarista izvuče od postojećih naučnih/istorijskih činjenica. Kao što rekoh, savršeno je legitimno bazirati fantastiku na mitologiji i naučnim i istorijskim činjenicama, jer to je uostalom osnov horora a pogotovo naučne fantastike, ali postoje dva osnovna načina da se ovo uradi: jedan način je očigledan i iskren odnosno indirektno daje čitaocu do znanja da je ovo samo puka zabava, a drugi način je da se to iskrivljavanje činjenica predstavlja kao deo prave nauke i istorije. MM primenjuje i jedan i drugi pristup, zavisno od scenariste i epizode. Kad god primenjuju taj drugi pristup krenu da podsećaju na Ancient Aliens i slične pizdarije. Bilo bi glupo ljutiti se na MM zbog ove (minimalne) promocije šarlatanizma, jer ovaj serijal niti je u bilo kakvoj značajnoj meri pridoneo masovnom zatupljivanju (Zapadnih) nacija, niti se bio nakačio na ovaj trend da ga eksploatiše - barem ne na početku. Naravno da je i u 70-im izlazila hrpa moronskih knjiga koje su promovisale "moć" i misteriju Bermudskog Trougla i slične izmišljotine, ali ta vrsta baljezgarije nije imala ni približno popularnost i "kredibilitet" kao što je to slučaj danas. Nemam ja problema da čitam stripove s takvim tematikama, čak naprotiv, jer naučna fantastika i horor su se oduvek bavili kvazi-naukom i bullshit-istorijom, ali mi je nekako glupo i preterano (jer odviše kontradiktorno) što je Marti Misterija predstavljen kao ozbiljan istoričar, arheolog, pa čak i naučnik. Kad krene da serenda o teorijama zavera i templarima ja ne mogu a da se ne prisetim milion dokumentaraca sa šalabajzerskih američkih "dokumentarnih" kanala (History Channel, Discovery) koji se bave upravo ovim temama, na slično tupav način. Međutim, takvi momenti u kojima se ove teme "zloupotrebljavaju" na neki neprikladan način su ipak ređi. Najčešće se MM bavi ovim blesavim temama na korektan sci-fi/horor/triler način, a ne tako da bi nam približio baljezganja raznih šarlatana koji štancuju takve nebulozne knjige radi vila i jahti. (Moguće je da neki od ovih bolida zaista iskreno veruju u te gluposti, ali pre će biti da su skoro svi ili svi oni šarlatani koji ciljano lažu mase radi unosnih karijera.) Nisam ekspert za MM, ali verujem da ima preko 400 epizoda i da kvalitet u scenarističkom smislu pada, pretpostavljam negde od sredine ili nešto kasnije, kao što to najčešće biva. Najranije epizode, odnosno onih stotinak koje su izašle u 80-im u Dugoslaviji, izdaje (međuostalom) ogavni srpski pizdavač Veseli Četvrtak, i to u takozvanim "knjigama". Do sada je izašlo sedam tih "knjiga", koje se uglavnom sastoje od po četiri do sedam brojeva, odnosno od 350 do 700 strana po "knjizi". Čemu ta potreba da se debeli strip integrali brkaju sa knjigama? Pretpostavljam da je razlog identičan onom da "comic book" tj "comic" postane "graphic novel". Odnosno lečenje kompleksa pojedinih stripofila koji bi vrlo rado da poveruju sopstvenim lažima da je čitanje stripova slično ili čak isto kao čitanje knjiga. Čisto da ne dođe do zabune: smatram da su 99% knjiga smeće, ili u najmanju ruku mediokriteti sročeni od strane lažova i jedva-talenta, a to važi za fikciju kao i za ne-fikciju. Prema tome ne radi se ovde o nekom mom naivnom verovanju da je čitanje knjiga nekako uzvišeno ili intelektualno. Daleko bilo: milioni idiota redovno čitaju knjige bez da imalo intelektualno napreduju, te ovaj hobi sam po sebi apsolutno ništa ne govori o svakom čoveku ponaosob, jer su ti isti milioni knjigo-čitaoca mahom debili. Ja ovde govorim o neospornoj činjenici da neki stripofili imaju kompleks niže vrednosti jer strip u određenoj meri (nekada u mnogoj većoj meri) nije opšte priznat kao umetnost (sem naravno u Francuskoj), dok se čitanje knjiga smatra uzvišenom zanimacijom, automatski: u fazonu, "a, ova osoba čita knjige znači da je verovatno pametna i obrazovana". Zato stripofili imaju sulud poriv da debele integrale nazivaju "knjigama": kao da broj strana određuje da li je nešto strip ili knjiga! Presmešno. Strip je strip, knjiga je knjiga, a kome god je potrebno objašnjenje zašto je tako taj najbolje da se vrati u jaslice jer to je njihov intelektualni nivo. Niko vam nije kriv što vas je sramota da priznate čitanje stripova: ojačajte malo svoja bedna mala muda i prestanite toliko da brinete o svom "intelektualnom imidžu" odnosno kako vas okolina percepira. Mene na primer savršeno zabole šta ljudi misle o meni. Ukoliko usvojite ovakav stav više nećete imati potrebu da koristite debilne termine kao "grafička novela", niti ćete imati potrebe da stripove oslovljavate kao "knjige", niti da pišete pretenciozne recenzije u kojima na silu izvlačite neke nasumične filozofije i skrivena značenja. Kompleksi su gadna stvar; iako ih svi imamo bitno je da ne dozvolimo da dominiraju. Kao što rekoh, pizdavač VČ je do sada objavio samo 42 prvobitne epizode. Kažem "samo" jer su ovi neopevani klošari krenuli pre čak 12 godina sa ovim "knjigama", a tek su izdali 7 njih! Nemaju nikakav izgovor: niti su u pitanju luksuzna izdanja, niti tvrde korice, niti ima kolora (sem kod šačice naslovnica)... Znači tu ne postoji nikakav pravi izgovnjor zašto već odavno nisu izbacili prvih 100 epizoda. Prvobitni ritam im je bio svake dve godine po jedna "knjiga"! Kao da su maloumni - ili rade na nekom pećinskom budžetu sa srednjovekovnom tehnologijom, u štamparijama koje su locirane u najdubljim močvarama Luizijane. Čak su uspeli da između 2017. i 2022. naprave pauzu od pet godina kada nisu izdali baš ništa! (Valjda da se oporave od tolikog neverovatnog napora, jer ručno nositi taj silni materijal do tih dalekih močvara i nazad sigurno ne može biti lako...) Uprkos činjenici da su prva tri broja bila vrlo brzo rasprodata. Znači bukvalno nisu imali nijedan jedini čvrst razlog da ne samo uspore već kompletno pauziraju serijal toliko dugo. Šta reći? Balkanska posla: klasičan slučaj i primer. Kad god se džiberi i džabalebaroši late nekog posla rezultati su uvek spori ili jadni, a ponekad oba trojica. Konkretno, kakav je rezultat? "Knjige" su sasvim pristojno urađene: nema uobičajenih bledih strana, odnosno loše štampe, što se često susreće u redovnim izdanjima ovog notorno aljkavog pizdavača. (Srpske štamparije su jad, beda i čemer: nikako da izađemo iz Srednjeg Veka. U velikoj meri izdavači - pa čak ni pizdavači - ne mogu da se okrivljuju za ovo.) Povez je stabilan - strip komotno može da se čita uprkos debljine, a dizajn je veoma fin. Ali to nam ne vredi puno kada je tempo toliko spor. To je pogotovo frustrirajuće s obzirom da je čitalaštvo koje ovo skuplja već odavno u srednjim godinama, te nemamo 100 godina da čekamo da se oni nakane da dovrše serijale, odnosno u ovom konkretnom slučaju da izbace tih prvih stotinak epizoda. Mnogi sredovečni stripofili su gojazne lenštine pa zato crkavaju već u svojim 50im: njima munjevito ističe vreme da nabave sve epizode. A mislim da se slažete sa mnom da i debeli morževi imaju pravo da čitaju šta žele, imaju pravo na MM. Naravno da je sve to već izašlo u 80-im u izdanju Lunov Magnus Strip, takozvani "žutaći", ali kvalitet tih starudija se može sumirati u dve reči: toalet papir, pa još i onaj već upotrebljeni - jer je braon boje. Njihov kvalitet je toliko nizak da jednostavno nema svrhe skupljati i čitati tu staru hartiju, već se čovek samo može nadati da će neko od izdavača da sve to izbaci još u ovom veku. Ali pošto bezobrazni, krajnje neozbiljni VČ drži monopol u Srbiji, debeljuškasti fanovi moraju da se oproste sa ostatkom epizoda. A bogami i ja... Kad smo već kod gojaznosti, bilo je kritike na račun preterane debljine; prva četiri broja su po 700 strana i više, što je možda previše glomazno. Posle su smanjili na 500, što je negde idealan kompromis za ovako nešto, ali su toliko pogubljeni da su peti i sedmi broj izbacili sa samo 350 strana. Yeb'o lud zbunjenog, tipičan primer balkanske traljavosti, lenjosti i neprofesionalizma. Nije meni mnogo bitno da stripovi nekog serijala izgledaju identično i super-uredno na polici (jer je VČ modifikovao rikne posle prva četiri broja), nisam jedan od tih, ali ovakav pristup (p)izdavaštvu sasvim dovoljno govori o kakvim neozbiljnim gilipterima je u pitanju. Dovoljno je samo videti fotografije jednog od glavnih urednika iz Vrljavog Četvrtka i sve je odmah jasno: radi se o nekom blamažnom luzeru koji ne može da se odluči da li hoće da bude hipster ili klovn. Što je maltene ista stvar doduše... Izdavati Bonelija a izigravati hipstera! Pa može li gluplje? Teško... Uostalom, kako "knjiga" može imati samo 350 strana? To je onda najobičniji Maxi. Ali šta da se radi, doslednost Balkancima nije jača strana. Možda će jedna od sledećih "knjiga" da ima 57 strana... Šuntavi Četvrtak takođe izbacuje redovnu seriju mnogo novijih epizoda, a za skoro 20 godina uspeli su da izbace samo 75 broja. Ovo mi je mnogo manje bitno od MM "knjiga" jer to je već slabija faza od koje me zanima samo manji procenat brojeva, odnosno samo one epizode koje su dobro nacrtane a tih nema puno: maksimalno 15ak od tih 75. Kupujem samo brojeve koje su crtali Alesandrini i Deveskovi. Ostali me ne zanimaju, a to uključuje i Tortija koji se vremenom dosta profušario; nikada nije bio posebno dobar ali crtež mu je bio upotrebljiv. Ubedljivo su najgori amaterski Ongaro i još jedan dunster čije prezime počinje na O; valjda se zove Orlandi. Kopola je prilično mediokritetan takođe, samo za nijansu bolji od Ongara. Alternativa VČ-u ne postoji, odnosno kupovati izdanja hrvatskog Libellusa mogu da si priušte samo ljudi koji pljačkaju banke - i to uspešno i redovno. Alavci iz te hrvatske pizdavačke kuće su bili "odlučili" da Bonelli nije šund već najviša moguća likovno-intelektualna umetnost, te izbacuju sve u tvrdokoričenim izdanjima i to po cenama koje su smehotresno nerealne. Primera radi, VČ je dugo bio naplaćivao nekih 300 RSD po epizodi: meke korice, prosečan papir, izdanje za trafiku, nekih 150 strana. Libellus međutim istu tu epizodu izbaci sa tvrdim koricama, bez kolora, bez povećanja formata - a naplate 6 do 10 puta više! Mogu neki ljudi da pričaju šta hoće i da ih pravdaju, npr njima verne libelus-ovce, ali Hrvati sigurno nemaju 10 puta veće plate od Srba. Tiraži su Libelusu zato ekstremno niski, jer jednostavno nema toliko budala na ovom svetu, odnosno na Balkanu, koji bi konstantno plaćali ovakve cene za ovako pretenciozno upakovane knjižurine, koje još pritom zauzimaju ogroman prostor. Ako uzmemo u obzir da velika većina bonelijevaca skuplja bar 2-3 serijala, a svaki serijal ima par stotina epizoda uglavnom, onda tek postaje nejasno kako je ovakva izdavačka politika mogla uopšte da uzme maha. Sva sreća su tu takođe i hrvatski Strip-Agent i Ludens koji raji nude daleko povoljnija i normalnija izdanja. Hrvati imaju sreće što nijedan njihov izdavač nema monopol nad velikom većinom Bonelli serijala, dok je baš to slučaj u Srbiji. Svaki pokušaj da se neko drzne da izazove prevlast Veselog Četvrtka (koji je sve samo ne veseo kada treba da se deli pita) se okončava tužbama i pretnjama; izdavač Pergam je samo jedan primer toga. Mene prosto čudi da postoji i pet idiota koji troše toliko novca na pregršt bonellijevih "super-luksuznih" izdanja, a kamoli da kupuju stotine tih precenjenih, preskupih cigli. Koji je to bolid bio koji se dosetio da jedan običan šund strip treba izdavati kao da su u pitanju sabrana dela Šekspira i Dostojevskog! Libellus je maltene religiozni kult, više nego običan izdavač: slično fibratorima, poklonici ovog pizdavača se ponašaju kao verski fanatici i kompletno su operisani od zdravog razuma - a ne znaju šta će sa svojim novcem, koji valjda kaplje sa neba kad god oni to požele. Sva sreća pa ovih pavijana ima samo par stotina, i jednih i drugih... Fibratori i libelusovce su neopevani bolidi koji zavređuju samo prezir jer štete strip izdavaštvu: jedni podržavaju hipsteraj i antistripizam, a drugi podržavaju nenormalni koncept da se šund prodaje u skupocenim luksuz izdanjima. Oni su nešto slično debilnim glasačima za vreme političkih izbora: znate da njihov glas važi isto koliko i vaš, i da će sve da syebu svojom glupošću. Koje su mane i prednosti ovog serijala? Kao što sam već objasnio, zaverenički bullshit i kvazi-nauka su istovremeno i prednost i mana, mada naravno više ovo prvo. Još jedna prednost je crtež koji je generalno bio dosta solidan u prvih 100-200 epizoda. Nisam MM ekspert, tako da ne bih precizno mogao reći kada je crtež bio bolji, kada je scenario bio najbolji, ali po onome što znam i vidim deluje mi da je crtež otprilike na istom nivou u prvih par stotina epizoda, dok je scenario nesumnjivo morao da oslabi vremenom, što je ne samo boljka veoma dugačkih serijala, već pogotovo Bonelijevih serijala. Najbolji crtač je ubedljivo Đankarlo Alesandrini, koji je i radio veliku većinu naslovnica. Njega sam već pomalo prodiskutovao na listi 100 Najboljih Strip Crtača Svih Vremena, koja se nalazi na ovom blogu u dva dela. Koristi neki opušten stil koji donekle vuče na francuski strip 70-ih i 80-ih, odnosno ima neke veze sa Mebiusom, Bilalom i ostalima, ali i sa Špancima kao što su Font i Ortiz. Nije ovo precizan opis, samo onako okvirno. Alesandrinijev crtež za divno čudo nije pao u kvalitetu posle više decenija, samo se malo izmenio; sada malo više vuče na karikaturno nego ranije. Ja ga ne navodim kao najboljeg zato što ga je Bonelli izabrao da bude dežurni MM crtač, već zato što je objektivno najbolji, a nesumnjivo spada u Top 3 svih redovnih Bonelijevih ilustratora. Deveskovi je prilično solidan crtač, mada se koliko ja znam on pojavio kasnije. Torti nije loš, podseća malo na Mari-ja, mada mu je kvalitet opao u zadnje vreme. Od prvobitnih crtača treba još istaći Ricci-a, koji poseduje neobičan stil, pogotovo u smislu kako crta face. Ima tu i puno prosečnih i osrednjih crtača, jer ipak je ovo Bonelli a ne Heavy Metal časopis - mada je i famozni francuski časopis znao da zabaguje ponekad sa mediokritetima. Ili što bi pretenciozniji stripofili rekli, "Metal Hurlante". (Zašto staviti pridev posle imenice?!) Najveći problem sa MM je što neretko ima previše blebetanja, previše detaljnog ulaženja u pozadinu priče, čak i dosadnog ćaskanja - mada sam ovim opisao praktično svaki Bonelli serijal. To su ipak Italijani, a oni vole da puno parlandiraju. Zaista ne smatram da je ovo slučajnost: Italijani puno pričaju te su im (komercijalni) stripovi takođe generalno puni torokanja. Tipična MM epizoda je nekih 100-150 strana, a skoro svaka od njih (svaka epizoda ne svaka strana) bi mogla ladno da se smanji na 50-ak strana - čime bi priče bile daleko bolje. Previše se opširno sve objašnjava, kao da je u pitanju roman a ne strip. Ima čak i istorijskih a ponekad i kvazi-istorijskih segmenata koji su uglavnom nepotrebni priči ali koje je tvorac Kasteli ubacivao iz kojeg god razloga... Da "edukuje" čitaoca? Jer je bio pomalo pretenciozan? Jer je voleo da prepričava te stvari koje je pročitao u ozbiljnim istorijskim knjigama kao i u onim šalabajzerskim? Da razvlači radnju jer je izdavač tako zahtevao? Koji god da su razlozi, ja bih ubacio više akcije, drastično smanjio torokanje i palamudiju, a i trebalo bi biti manje tog jeftinog stripskog humora. I na to se troši prostor i baca vreme čitaoca. Tupave fore su više za tinejdžere i decu, i uglavnom me ne zabavljaju. Ne kažem da trebaju MM i DD da budu suvoparno-moralističko-preozbiljni prolivi kao što ih štancuju/kenjaju Marvel i DC, taman posla, ali bih smanjio humor za 50%. U redu je što je strip opušten, što su vrlo retki visokomoralni, maltene politički govori kakve srećemo u američkoj šundariji, ali ne treba ni sa komedijom preterivati jer se time smanjuju efekti horora i fantastike. Ovo nije uopšte velik minus, čisto da pomenem... Još jedna mana je copy-paste radnji i ideja iz popularnih američkih filmova. Ponekad se preuzme neka premisa ili čak čitava radnja filma koji je poznat većini sci-fi fanovima, ali to je valjda češća pojava u kasnijoj fazi serijala. Dešava se da ovo uspe, ali je ponekad dosadno jer već viđeno. Ne bunim se ja zato što ovo dovodi do manjka originalnosti, savršeno me zabole za originalnost u jednom običnom komercijalnom stripu, već mi više smeta jer je onda radnja predvidljiva. Dijalog je neuporedivo bolji od ultra-smaračine koje se nalaze u Marvel i DC kičeraju, pogotovo kad ih je pisao netalentovani Stan Lee, ali mu je mana što scenaristi ne znaju kada da stanu sa brbljanjem, kao što već rekoh. Strip je ipak prvenstveno vizualni medijum, što veoma mnogo scenarista zaboravlja. Fora je u tome da se što manje reči iskoristi, da slike govore mnogo više... |
Recenzije
.jpg) |
Vitezovi hrama / Palanque Crtež: solidan Priča: solidna Nakon neobične eksplozije očigledno je da su bolničari neki prevaranti a ne pravi medicinari. Lik koji izvodi Stefane je suviše specifično nacrtan, na strani 4 (Strip-Agent). Ove fore je već bilo u jednom horor filmu, zaboravih u kojem. Bolje bi bilo da ovo nije bilo toliko očigledno pa kada saznamo da su bolničari bili ekipa iz nekog tajnog društva da to onda bude iznenađenje 20 strana kasnije. Saznajemo da Kolumbo nije otkrio Ameriku (but of course...) nego da su neki templari tamo bili već u 12. veku. Ali priča uopšte ne pokazuje kako su uopšte stigli tamo i zašto. Na strani 55 saznajemo da su solarne aktivnosti uticale na pozitivan ili negativan ishod raznih drevnih civilizacija. Međutim, koliko ja znam svaki solarni ciklus je samo 11 godina dug, a ne da traju stotine godina kao što se ovde implicira. Ne želim da zalazim u to kako bi sunčevi ciklusi mogli da utiču na civilizacije, jer to je već fiktivno-naučni deo priče, što je sasvim legitimno. Na strani 78, posle napada na tajnu organizaciju od strane još tajnije organizacije povezane s tom organizacijom, neki lik spašava Martija iako je par minuta ranije hteo da ga ubije. Nema objašnjenja za ovo. Na strani 93 običan krst ubija "demona", što nema nikakve logike. Nama je dato do znanja da je to skup nekih bakterija, valjda iz svemira, koji zaposedaju tela ljudi i životinja, prema tome zašto bi "pravila religioznog horora" važili za njih? To bi bilo kao kad bi Betman uništio nekog svog neprijatelja pomoću češnjaka a ovaj nije ni vampir ni ništa slično. Zašto bi se "telepatski mikroorganizmi" nađeni u nekoj pećini ponašali kao demoni? Egzorcizam i krst su efektivno oružje protiv ovih stvorenja. Međutim, na 55. strani naredne epizode dobijamo i objašnjenje za ovo, a to je da je sveštenik imao telepatske moći kojih nije bio svestan i zapravo je njima sredio demona. Retko je da nešto što deluje nelogično kasnije na logičan način bude pojašnjeno, a ovo je jedan od tih ređih primera. Ovo važi za filmove takođe, ne samo za stripove. Strane 16 do 20 su tipičan primer preteranog forsiranja istorije kao i humora. Izbaciti treba ovakve segmente da radnja teče brže. Na 29. strani imamo tek notornu budalaštinu, kada Marti podseća lika iz tajne organizacije da mu pomaže isključivo da bi spasio Stefani, ne da bi ubio demona. Ovo je totalno nelogično s obzirom da ovaj demon predstavlja ogromnu pretnju za čitavo čovečanstvo. Prema tome koga boli qrac za Stefani. Ona je uostalom razlog zašto je uopšte i iznikla čitava ova situacija sa demonom. Ispada da je Marti previše glup da shvati prioritete jer razmišlja kao neki patološki pacifista, odnosno kao neki maloumni Mister Spok. (Jedan od najsmešnijih aspekata tupavog Star Trek serijala je što Spok navodno simbolizuje logiku i zdrav razum, a mogao bih da nabrojim pregršt primera (što sam i uradio u IMDb recenzijama) kada je Spok bio totalno nelogičan, čak i mnogo emocionalan - što on navodno nikad nije. Razlog za to je očigledan: možda je Spok osmišljen kao totalno racionalan lik, ali su scenarije pisali ljudi a ne Vulkanci (pa još i levičari koji su notorni po "emocionalnoj logici"), pa je zato bilo neizbežno da on bude totalno nelogičan u puno situacija. Uostalom, pacifizam i zdrav razum nisu u skladu već u totalnoj kontradikciji jedno s drugim.) Na stranama 36 i 38 Marti unezvereno trabunja reč "Stefani", kao da ju je poznavao godinama a ne samo par dana, i kao da je suviše priglup da shvati da ono biće nije Stefani već onaj "demon". Scenaristi je jedino bitno da naglasi Martijevu "humanost" (odnosno glupost), kao da čitaoci serijala već ne znaju da je on moralno savršeni dobrica - kao uostalom i skoro svi drugi stereotipični strip heroji. Ovo naglašavanje dobročinstva je na uštrb Martijeve inteligencije, jer on bi trebao mnogo više da se brine o šteti koju moć demona može da nanese neposrednom okruženju kao i čitavom čovečanstvu, umesto da brine samo o njoj. Ovaj idiotizam nalazi svoj vrhunac na narednim stranama, kada Marti sprečava ubistvo demona tj Stefani, a onda kada uzme u ruke svoje posebno lasersko oružje, i zna da mora da je upuca, on kao neka maloumna čkapi ne može da sebe dovede da je ubije a to i prizna naglas. Jedini način na koji bi Martijevo debilno i neodgovorno ponašanje moglo da nekako prođe je da on tu ženu poznaje dug niz godina i da je zaljubljen u nju. Inače ovo ne pije vodu uopšte jer to znači da je glavni lik serijala kompletna budala - a ovakvim tupavim ponašanjem on ugrožava čovečanstvo, ne samo svoje kolege i prijatelje. I to treba da bude heroj? Ništa kod ove verzije Martija nije racionalno već čisto emocionalno, a to je nerealno zato što lik nije zaljubljen u nju niti je poznaje dugo uopšte. |
 |
Tajna saskvoča Crtež: OK Priča: tupava i jeftina Prilično primitivna epizoda sa OK crtežom. Ubica iz senke konstantno ometa ekspediciju, a ova otrcana fora postaje toliko učestala da maltene kreće u sprdnju: on toliko puta pokušava da osujeti Martija i ostale da je to maltene kao Road Runner crtani... Kad ga napokon uhvate (str 94, Knjiga 6), saznajemo neverovatno glup motiv ubice - a to je da je vođa preduzetnika iz tog malog mesta ubeđen da će Marti rešiti misteriju saskvoča (što je pomalo glupo), a kad reši misteriju da će trgovci svi da budu na gubitku jer niko neće više želeti da dolazi u to malo mesto! Ovo je neverovatna budalaština, jer kada bi došlo do takvog otkrića upravo bi se desilo suprotno: turizam bi skočio 100 puta više. Nema nikakve logike da bude navale na jedno od mnogih mesta gde su navodno saskvoči viđeni (tj ovaj gradić ne može biti jedini u Americi ove vrste), a da onda ljudi najednom izgube interes kada se otkrije da čovekoliki šumski majmuni zaista postoje! Niđe veze... Jedna od mnogih smisalica misterioznog ubice je bila da požarom ubije Martija i ostale! Fascinantni idiotizam, s obzirom da su šumski požari definitivno velike ubice šumskog turizma. (Nije potrebno završiti Šumarstvo da se dođe do tog veoma očiglednog zaključka.) Možda je od toga još gluplje kako Marti i Java pokušavaju da se zaštite od vatre: strana 61. Na stranama 74-75 Marti i kompanija zapaze jednog čoveka kako beži od saskvoča. Međutim oni iz nekog čudnog razloga zaključe da je on neko neobično čovekoliko stvorenje! Frapantna glupost. U pitanju je vrlo očigledno običan čovek sa dugačkom kosom. Možda Marti nikada pre nije video hipike? Što bi bio idiotizam s obzirom da je kreten s njima protestovao protiv rata u Vijetnamu. Možda se ipak Marti kretao među dizelašima čitav život pa nikada nije video čoveka sa dugom kosom? Na strani 81 ubica je toliko uplašen kada ugleda ovog misterioznog begunca da je ubeđen da je video neko čudovište i mahinalno ga upuca. Jer ubice stalno pucaju na sve što se pomera. Prejadno... Na strani 78, Marti je toliko spor i malouman da ne uspeva da svojim laserom parališe saskvoča već ga ovaj obara. Ovo je kao neka tupava epizoda Zagora... Zaista preterano nizak intelektualni nivo, čak i za Bonelli. Na strani 83, crnka je toliko glupa da se čudi zašto je saskvoči ne puštaju nakon što ih ona lepo zamoli da je puste na slobodu... na engleskom. Njen zaključak je da je oni ne spuštaju na zemlju zato što je "ne slušaju". Pa dobro, barem Marti i Java nisu jedini idioti u ekspediciji... Nekako je i logično da u jednoj saskvoč ekspediciji baš svi budu kreteni! Bilo bi glupo da je tu neko razuman. Scenarista se čak usuđuje da ne kazni ubice, a jedina kazna im je što ih Marti i Java prebiju na neki jeftin zagorski način. Imbecilijada... Tematika saskvoča je pretpostavljam bila neizbežna za ovakav serijal, a zapravo je od svih navodnih svetskih "misterija" meni lično ova jedna od najglupljih i najdosadnijih. Bermudski Trougao na primer ima velik potencijal za fiktivne radnje, uprkos tome što se ne bazira ni na čemu naučnom. Međutim, i sa ovako glupom temom (majmunoliki šumski džiberi koje ljudi nekako nikako da pohvataju) epizoda je mogla da bude dobra da ju je napisao neko kome je bilo stalo. Zato je ipak ova priča baš teški šund... |
 |
Deca sna / Susreti bliske vrste Crtež: veoma dobar / solidan (dva crtača) Priča: mnogo debilna Ova epizoda nas informiše kako je Martijev otac ušao u tajnu organizaciju Ljudi u crnom, koja je Martiju česti neprijatelj tokom čitavog serijala. Nažalost, način na koji je pozvan da se pridruži toj sekti je retardiran: Misterija Senior je u 60im bio napisao članak koji u naslovu pominje vanzemaljce... I to je to! To je razlog. Navodno su Ljudi u crnom bili nezadovoljni ovim člankom tj naslovom koji pominje male zelene, iako ih je Misterija Senior kasnije uverio da se samo šalio, jer zapravo nije ni verovao u njih. LJuC su ga potom opomenuli da s takvim stvarima nema šale - a onda ga pozvali da im se pridruži! Znači niđe veze. Niti je logično da se oni toliko uzrujavaju zbog naziva nekog tamo članka, niti je to razlog da se lično obrate njenom autoru, a kamoli da mu otkriju za postojanje te organizacije - a još manje bi to trebao biti povod da ga pozovu da im se pridruži! Znači, takva jedna gomila gluposti, bukvalno "glupost na hrpi", da je to neverovatno. Jedan od njih je čak naveo primer kako ih je finansijski koštala tobožnja "NLO panika" jer su kaobajagi neki zaluđenici počeli da "spaljuju svoj novac" jer su verovali da će vanzemaljci da uskoro dođu na Zemlju! (Strana 478, Knjiga 4.) Toliko retardiran idiotizam, toliko težak u svojoj kretenastoj tonaži, da ovoliko tešku glupost ni jedan običan strip ne može da izdrži. Ne znam kome ovo može da prođe kao izgovor da Misterija Senior bude umešan u sve to. Zaista blentava premisa. Kasteli se totalno pogubio u ovoj priči, jer ne samo da je osnovna ideja ekstremno nebolozna, već on nakon toga zalazi u nešto što ja nazivam "paradoks zdravog razuma". A možemo to nazvati i "zamene uloga". Ne znam da li postoji naziv za ovo, odnosno da li je ova scenaristička fora uopšte konstatovana od ikoga, pa sam je zato tako nadenuo. Možda sam je i drugačije nazvao u nekoj drugoj recenziji, nekog stripa ili filma; nemam pojma, ne sećam se. O kakvom paradoksu pričam? To je neka vrsta greške koju pojedini scenaristi prave (bilo da je na filmu, u romanu ili stripu) kada zamenjuju uloge ljudi zdravog razuma sa ljudima koji su idioti. Konkretan primer iz ove epizode: Marti Misterija je pobornik svih ovih silnih gluposti (NLO, Bermudski Trougao, magična moć Egipatskih Piramida i sve ostalo) što ga u svetu ovog serijala čini razumnim i inteligentnim - jer u njegovom svetu sve to nisu gluposti već istina. Međutim, u pravom životu ovakva ubeđenja bi ga činila moronom ili šarlatanom. Drugim rečima, u ovom stripskom svetu svako ko ne veruje je budala, dok u reali svako ko veruje je budala. Ovo je zamena uloga realnosti i fikcije, kada fikcija postane pametna a realnost glupa - u neku ruku. Naravno da postoje tragovi ovog paradoksa u maltene svakom filmu sa elementima fantazije. To je sasvim legitimno i normalno, ali samo pod uslovom da scenarista ne krene da pravi direktna poređenja sa stvarnim svetom - a to neminovno dovodi do paradoksalne zamene uloga: pametan postaje glup, a glup postaje pametan. Neke čitaoce ovo ne dotačinje, pogotovo ne one koji zaista veruju u sve te gluposti, ali mene lično to nervira jer svaki film/strip/knjiga sa elementima fantazije može da se sroči na takav način da se kompletno izbegne ovaj nepotrebni paradoks. Sve dok scenarista ignoriše paradoks, odnosno potencijalni paradoks, ne postoji problem. Međutim, čim scenarista kreće da serenda, tj da kenja kako su (lako)vernici zapravo u pravu u svemu, tu nastaje problem. U prevodu to znači da je čitaoc, barem onaj inteligentni čitaoc, primoran da podržava Martijev stav nekoga ko veruje u gluposti, a da se protivi likovima koji ne veruju u gluposti. Čitaoc je naravno svestan da u Martijevom svetu, tj u svetu stripa, sve što je fantastično je totalno moguće. Na scenaristi je da ne dozvoli da jedan od likova, pogotovo ne glavni lik, krene da kenja kako nevernici nemaju mozga. Martijev otac upravo to radi na strani 486, u drugom kadru, kada Kasteli indirektno sve nevernike proziva glupim, ili u najmanju ruku govori kako mi svi grešimo jer ne verujemo u trice i kučine. Na ovaj način Kasteli staje na stranu šarlatanizma. Da ne bude nesporazuma, ovaj paradoks ne kvari epizodu. To je samo jedan kraći momenat koji iritira nas pametne... Epizodu više kvare neki besmisleni detalji. Na primer, ne postoji jasan motiv zašto LJuC pozivaju Marti Seniora da prisustvuje sletanju vanzemaljaca. Šta će im on tamo?! Koja je tačno njegova uloga u toj misiji? Drugo, romantizacija Aboridžina je tako jedan otrcan levičarski kliše, gotovo identičan onom američkom kada se Indijanci predstavljaju kao ultramoralni mudraci. Ili kada američki hipici, koji su naravno praktično svi marksisti, idealizuju Indiju i njenu navodnu "spiritualnost". Sve je to usko povezano sa levičarskom opsednošću sa pravima manjina i tobože "potlačenih rasa i naroda", pa zato veličaju Aboridžine, Indijance, Indijce, Arape i mnoge druge iz Trećeg Sveta. Da su Indijci kojim slučajem kolonizovali Britaniju a ne obrnuto, Indija nikada ne bi imala status neke bajne "spiritualne države" kao što je ima već preko 50 godina, barem ne na veoma retardiranom levičarskom Zapadu gde se levičari dive raznim glupostima dok maštaju o egzotičnim lokacijama o kojima ama baš ništa ne znaju, a misle da ih donekle razumeju. Samo jedan primer u ovoj epizodi: "Aboridžine je veoma teško podmititi", reče Kasteli kroz jednog od mafijaša (na strani 496) i ostade živ. Pa oni su notorni što bi prodali svoju guzicu za flašu alkohola! Problem urođeničkog alkoholizma u Australiji bi trebao biti poznat, pa čak i naivčinama kao što je Kasteli. U priči je veoma jasna rasna raspodela na Dobrice (domoroci) i na Zlikovce (belci). Kasteli jeste maloumni levičar, ali nisam siguran da li je ovo svesno ovako uradio ili je čisto išao instinktivno zato što zapadni scenaristički klišei to nalažu. Odatle priča samo srlja iz jedne gluposti u još veću... Na strani 506 se pojavljuju neki vrljavi vanzemaljci koji deluju totalno retardirano i bespomoćno, kao maloumna deca pravih odraslih vanzemaljaca. I ovo treba da budu veliki moćni putnici između svetova?! Kasteli kad se drogira ne zayebava se, on koristi samo najekstremnije bolivijske gljive. Jedan od vanzemaljaca pokazuje "univerzalni znak mira": jedna od najglupljih rečenica u ovom serijalu. Kako može neka gestikulacija/znak biti univerzalan u svemiru?! Možda neki golub pismonoša putuje od galaksije do galaksije šireći vesti o tome kako se treba sporazumevati sa vanzemaljskim civilizacijama kada se krene u intergalaktički turizam? Kako ja volim da kažem, "previše glupo čak i za strip". A ako je previše glupo za strip onda znači da je baš mnogo glupo. Nakon toga Ljudi u crnom, vrlo debilno ali nekako totalno predvidljivo, onako mafijaški izvrše pokolj nad vanzemaljcima i Aboridžinima. A jedini motiv im je strah da neko otkrije vanzemaljce i da to dovede do ekonomskog kolapsa na svetskim berzama! Nekako mi je sve to presmešno jer prenaduvano... Ovakav pokolj se nikada ne vrši olako, jer je riskantan poduhvat, a to znači da motiv mora da bude veoma čvrst. A i ti mafijaši koji se mnogo nešto cerekaju previše lako kolju vanzemaljce: ovo je neka vrsta crnog humora prikladnog za humoristički strip, jer ovo nije nikakav sci-fi. Ovo je paranoidna glupost na nivou najglupljih teorija zavera. Suviše glupo čak i za strip... Kao što rekoh, stvari bivaju sve gluplje i gluplje... Na strani 522 Marti Senior se vraća u grad kao svedok pokolja, ali umesto da bude manji od makovog zrna (što bi 99,999% ljudi uradilo na njegovom mestu) on Ljudima u Crnom u facu zapreti kako će ih prijaviti policiji! (To je valjda neki bonelijevski stil pisanja, jer Zagor istu glupost čini u mnogim epizodama.) Ako je ovo otac famoznog Marti Misterije, i ovoliki je debil, kako je onda Marti uspeo da postane tako inteligentan? Znam da je teoretski moguće da retardirana osoba napravi inteligentno dete, ali nekako je ipak nerealno i smešno. Ovakva vrsta "naivnog junačkog idealizma" ne prolazi kod mene, suviše je apsurdno i vređa mi inteligenciju. Ako želiš da ti junak bude toliko naivan da dozvoli da mu idealizam i emocije totalno zatruju mozak i pomute pamet - do te mere da otvoreno izaziva mafijašku sektu i preti im policijom - onda žrtvuješ inteligenciju tog lika, ali onako pošteno, na kvadrat. Bacaš mu inteligenciju u kantu za smeće, u nepovrat, a time gubiš poverenje čitaoca. A pošto od njega praviš debila onda ne možeš očekivati od (inteligentnog) čitaoca da se identifikuje sa takvim likom, pa ni da ga shvati ozbiljno. Ove scene su meni smehotresne; čitava epizoda je laugh-out-loud lakrdija. Takođe na strani 522 jedan od kolovođa LjuC opet pominje "uslugu" koji je Marti Senior učinio organizaciji. Koja je to navodna usluga? Uopšte nije jasno zašto je on uopšte pozvan da svedoči tom masakru. On bukvalno nije imao nikakvu ulogu u misiji; samo je prisustvovao pokolju, čisto onako kao turista. Njegova svrha je tu nepostojeća. Kao što je i njegov ulazak u organizaciju kompletno nebulozan. Veoma bedan scenario od "legendarnog" Kastelija. Osnovni principi svake priče i svih likova čine jasno definisani motivi i razlozi zašto neko nešto radi. Ovde toga nema. Kasteli zloupotrebljava svoje likove kao tupave, praznoglave marionete koje će da rade šta se Kasteliju ćefne i kada mu se ćefne. Ali to tako ne ide, ni petparački sci-fi ne sme biti toliko primitivan. A pritom je Kasteli ovde pokušao da morališe; ukoliko ćeš da morališeš u stripu onda tek ne možeš da tako olako koristiš jeftine šund fazone. Što se crteža tiče, razočaran sam jer prvi, i to kraći deo, priče očigledno radi Alessandrini, a drugi deo varira u kvalitetu jer je takođe očigledno da ovog puta nije učestvovao samo on. Navedena su još dva lika a pretpostavljam da to znači da su oni inkeri. Nisu bili dovoljno vešti te su pomalo zasrali Alesandrinijevu olovku tj osnovni crtež. Barem mi tako sve to deluje. Gotovo sam ubeđen da je tih prvih 30-ak strana radio isključivo Alesandrini, pa je zato crtež u tom delu odličan. Zaista je šteta što u čitavom četvrtom integralu, tj u četvrtoj "knjizi", ima samo tridesetak strana pravog, izvornog Alesandrinija. Od preko 700 strana... On je ubedljivo najbolji crtač serijala, a ovo spada u veoma ranu fazu (epizode 22 do 28 od nekih 400 valjda) pa me čudi da je tako tj da je toliko malo crtao u ovom delu serijala. On nije samo najbolji crtač serijala već je i prvobitni, odnosno ko-kreator Martija Misterije. Ne verujem da je slučajno što je baš on radio veliku većinu naslovnica. Valjda su i u Bonelliju imali dovoljno mozga i estetskog smisla da ukapiraju kakvog talenta imaju u njemu pa su mu zato dodelili tu čast. Ne žalim se previše jer sve u svemu crtež nije loš ni u ovom drugom delu epizode. Ima strana koje je Alesandrini skoro sam radio, a ima i onih koje su dosta slabije. Da li bi tipičan fan ovog serijala odnosno tipičan Bonelijevac prepoznao ove oscilacije crteža? Verovatno ne. Zato smo i imali toliko loših crtača koji su se bavili MM serijalom: Ongaro, Grimaldi, Caluri, braća Espozito i mnogi drugi dunsteri. Jer da su čitaoci izbirljiviji nivo crtanja bi automatski morao da bude viši. Što bi naravno značilo da bi bilo manje epizoda, pošto kvalitetni crtači ne rastu na granama, a i treba im vremena da odrade posao kako treba. Manje epizoda bi značilo viši prosečan kvalitet u svakom smislu, jer Bonelli slično Marvelu previše štancuju. |
 |
Tunguska/Smrt u tajgi/Putovanje u budućnost Crtež: solidan Priča: solidna Kasteli je već u Mister No serijalu pokazao u par navrata da je okoreli levičar, jer levičari ne mogu da izdrže a da ne pridikuju, ne mogu da ne odole porivu da palamude i da mnogo kenjaju o svojim totalno nebitnim i maloumnim političkim ubeđenjima - koje skoro nikoga ne zanimaju, a pogotovo ne čitaoce (tupavih) avanturističkih stripova. Naravno da je ovakvo veoma rasprostranjeno levičarenje moralo da pronađe svoj put i do Marti Misterije. Negde na početku priče saznajemo da je Marti bio protiv vijetnamskog rata, pa čak i da je pacifista - pa još i član nekoliko pacifističkih udruženja, što ga čini kompletnim idiotom. Postoje scenaristi koji su toliko glupi da misle da je jedini način da se osnaži moralna superiornost glavnog junaka da ga deklarišu pacifistom. Zapravo se na ovaj način postiže suprotan efekat: kada neko kaže da je pacifista to ne govori ama baš ništa o njegovom moralu, ali zato govori skoro sve o njegovoj inteligenciji tj o nedostatku pameti i zdravog razuma. Pacifizam je izbor foliranata, licemera i debila. Po meni je svaki gandijevac imbecil jer se ne vodi pragmatičnim razmišljanjem i realnim konceptima već ekstremnim idealizmom i emocijama koje - kao što mi pametni znamo - mogu da vode samo do kretenskih odluka i nebuloznog razmišljanja, i naravno do fanatizma. Kasteli ne da je glup, već je imbecil. Bio, pošto je riknuo pre par godina. Kao okoreli zapadnjački levičar koji piše o američkom levičarskom junaku, on bi trebalo da da je znao da jedan američki levičar pacifista nikada ne bi otišao u Sovjetski Savez da tamo kritikuje ondašnji sistem - kao što to Marti radi u ovoj epizodi u više navrata. Američki levičari iz tog perioda, odnosno iz 80-ih i ranije, su bili gotovo svi teški rusofili ili u najmanju ruku pro-ruski orijentisani. Naravno da se to promenilo u ovom veku, jer u zadnjih 30-ak godina vlada Putin koji zapadnim levičarima ne odgovara - jer izigrava nacionalistu ukorenjenog u nekoj totalno fejk pravoslavnoj dogmi. Smešno, jer Putin je u suštini komunista koji izigrava nacionalistu, bivši KGB-ovac koji da se Sovjetski Savez nije raspao bi i dan-danas harao tom neprirodnom unijom sejući smrt i teror. On je klasični Nacista, odnosno nacionalistički komunista, odnosno neka vrsta mešavina ekstremne desnice i ekstremne levice. Pošto su ove dve ekstremne struje mnogo sličnije nego što su različite ovo je totalno logično, ništa neobično. Lik Kulika mi je preteran. Kasteliju je toliko bilo bitno da ubaci nekog zlikovca koji mrzi Marti Misteriju da je Kuliku dao neobjašnjivu mržnju kao i manjak motiva za takav fanatični stav. Na strani 77 (Knjiga 4) ovo postaje zaista previše smešno, kada Kulik naređuje svojim ljudima da upucaju Martija - i to tokom ekstremno opasne situacije napada ogromnog mutanskog losa. Preglupo čak i za strip. Na strani 95 imamo jedan nažalost odličan primer neusklađenosti između scenariste i crtača. Ruski vojnik viče kako mora da se bori protiv komarca "veličine vrapca" dok nam sam crtež govori da je komarac zapravo veličine orla. Vrabac i orao, pa baš i nije isto... Apsurdnost Kulikovog lika kulminira u momentu kada on angažuje Nađu odnosno ucenjuje je da ubije Martija! Nakon njenog neuspeha na strani 126 Kulik nju koristi kao taoca da bi naredio Martiju da se ubije sa velike visine! Ko bi se još ubio, pa još na takav drastičan način, za ženu koju jedva poznaje?! Čak ni Marti nije toliko glup! Uostalom, kako bi njegovo samoubistvo njoj pomoglo? Kulik bi i dalje mogao da se odluči da je ubije ili pošalje u Sibir nakon što se Marti ubije?! (Odnosno da je naknadno pošalje ponovo u Sibir, jer se radnja već odigrava u Sibiru, ha ha.) Kulik je jednostavno mogao da upuca Martija i da izmisli neki glupavi izgovor zašto je to uradio. Na strani 140 Marti prepušta Javu Rusima! Umesto da mu pomognu, Marti i Nađa beže od mesta tuče, kao da su 100% sigurni da će Java da se izvuče živ, iako su sva tri Rusa naoružani. Znači Marti nema nikakvu lojalnost prema svom odanom pećinskom robu...? Marti nije lojalan, a Java nije pametan: iako je dva puta premlatio Ruse nije mu ni jednom palo na glupet da uzme bar jedan od njihovih mitraljeza. Sve sami yebeni pacifisti u ovom serijalu... Na strani 109 ekspedicija otkriva veliku ruševinu, neku staru crkvu koja nikako ne bi mogla biti tamo. Ne kapiram zašto nisu ušli u tu zgradu! Šta su čekali? Totalna nelogičnost. Zar nisu intrigirani da vide šta ima tu? Crtež nije loš. Vidi se da je crtač bolji od onoga što je prikazao na papiru ali da jednostavno ili nije imao vremena da se dostojnije pokaže, ili mu se jednostavno nije dalo da se mnogo trudi za jedan običan šund strip. Ima daleko gorih crtača koji su redovno radili za ovaj serijal, tako da se ne žalim. Priča je sasvim solidna uprkos navedenim glupostima. Zločin Martija Misterije Crtež: veoma solidan Priča: osrednja Kraća priča u kojoj Kasteli koristi foru koja je instantno providna. Naime, Marti "sazna" da je kaobajagi počinio ubistvo iz pohlepe 11 godina ranije i najednom ga ubija griža savesti vezana za taj čin - nakon što dobija telefonski poziv ucenjivača koji tvrdi da zna za to nedelo. Odmah sam ukapirao da nije nikog ubio, jer kako može glavni junak jednog komercijalnog serijala - pa još tako "moralno čist" kao Marti - da bude hladnokrvni ubica! Kompletno apsurdno. Naravno da je morala da bude u pitanju neka vrsta hipnoze, a kasnije se naravno ispostavlja da je upravo tako - a time je faktor iznenađenja ovde nepostojeći. Obrt šmobrt. Prilično jeftin plot-device a time i kompletno neefikasan obrt koji se mogao "pročitati" unapred. I opet imamo Ljude u crnom, koji nanovo kuju veoma komplikovane zavere - umesto da jednom za svagda jednostavno koknu Marti Misteriju. Naravno da u ovoj epizodi nisu imali opciju da ga ubiju tek tako jer je bio svedok na suđenju njihovom čoveku Rendalu koji je bio sabotirao jednu ekspediciju par godina unazad. Rendal je član te organizacije, što može da prođe. Problem nastaje kada na kraju saznajemo da je i Scott bio zaverenik, a to ne pije vodu nimalo. Nema logike s obzirom na način na koji je Rendal postavio eksploziv i pobio članove ekspedicije, kako je prikazano na stranama 544 i 545 (Knjiga 4). Marti i Skot jedva izvlače žive glave, a to je suludo jer zašto bi Scott rizikovao svoj život? Zar se ne bi on sakrio negde, znajući da će Rendal da minira sve? Zašto bi se šetao okolo sa Martijem, svojim neprijateljem? Ili treba da poverujemo u apsurdno mogućnost da taj lik nije ni znao za plan sopstvene organizacije? Epizode sa Ljudima u crnom su generalno inferiorne u odnosu na ostale, a razlozi tome su previše nebulozne i komplikovane zavere, a naravno i taj kretenski osnovni motiv LJuC-a: da se spreče bilo kakva otkrića koja bi mogla da "ugroze poredak". Oni se ponašaju kao srednjovekovni katolici, a takav pristup je meni prikladniji nekom humorističkom stripu. Ako se čovek udubi malo u tu tematiku, odnosno u njihovu ključnu motivaciju, sve to stoji na vrlo klimavim nogama. Ako je Kasteli već hteo da se Marti konstantno bori protiv neke mračne organizacije, protiv čega u osnovi nemam ništa jer nije uopšte loš koncept, trebao je da smisli nešto inteligentnije, da izmisli neki mnogo bolji razlog zašto bi uopšte postojala jedna toliko moćna organizacija koja će da se bakće sa Martijevim usranim ekspedicijama i otkrićima. Jer jednostavno nema logike da oni toliko budu opsednuti Martijevom karijerom. Veoma retko razumem kako jednu takvu organizaciju može Marti uopšte da tangira. Motiv glavnih zlikovaca mora da bude čvrst, jasan i logičan, inače čitav koncept pada kao vreća govana u kanalizaciju gde mu je mesto. Još jedan osnovni problem ove epizode je što se praktično uopšte ne bavi ničim konkretnim u arheološkom smislu, odnosno nema nikakve fantastike, već je u pitanju najobičniji zaverenički triler, a ja ne podnosim trilere... Ali nisam ni puno očekivao od ove epizode, jer se na samom početku pomenulo to suđenje na kojem Marti treba da svedoči. Zlatno pravilo: čim se neki film bavi scenama iz sudnice, šanse su visoke da je u pitanju neki smor. A ovo pravilo se može doneklo i aplicirati za strip - u kojem te pravne scene deluju još dosadnije nego na filmu. Ovo da je američki serijal verovatno bi bilo mnogo više momenata po raznim sudnicama, jer su Amerikanci opsednuti sa advokaturom i pravnim koještarijama. Ali ovo je ipak italijanski serijal o američkom istraživaču tako da sudnice ne igraju maltene nikakvu ulogu u serijalu. |
 |
Etrušćaninov povratak Crtež: očajan Priča: OK Ovo smeće od epizode sam uzeo za male pare inače nikad ne bih čitao strip sa ovoliko jadnim crtežom. Jedva sam se naterao da je i dovršim. Priča je sasvim OK, nije loša, ali sa ovako amaterskim crtežom kod mene nijedan jedini scenario na svetu ne prolazi. Ongaro mora da je najgori crtač ovog serijala, mada možda to tvrdim zato što sam privremeno/trenutno pod utiskom njegovog ultra-nepreciznog i oskudnog škrabanja. Toliko je loš da ga čak neki hipsterski žvrljatori bez problema nadmašuju. Tim fibratorskim debilima barem mogu da se nasmejem jer ponekad toliko prejadno škrabaju da postaju neka vrsta stripskog Ed Wood-a, ali ovako stereotipičan crtež je baš toliko loš da tu nema ničeg smešnog... Ekstremno dosadno. Ongarova tehnika je mizerna, zadovoljavajuća samo onim najnekritičnijim bonelijevcima, a stil mu je jednako ogavan. Ovaj lik baš ništa ne ume. To je ono kao kad neko bez imalo talenta uloži puno truda da dostigne neki nivo, pa silom prilike zbog tog truda nauči nešto. A kad kažem "nešto" naravno da mislim na "skoro ništa", jer sam siguran da je Bernet (dobar primer nekoga ko je sušta suprotnost Ongaru po pitanju stila i tehnike) već posle prvih pet dana bavljenja crtanjem imao bolji nivo nego ovaj diletant posle godina i godina mukotrpnog truda. Ovo je samo pod pretpostavkom da se Ongaro uopšte ikada i trudio. Valjda jeste, pojma nemam. Ali neki ljudi su takvi antitalenti, bez obzira da li se radi o stripu, muzici ili bilo čemu drugom, da su im potrebni eoni vežbe da bi dostigli neki iole prihvatljiv nivo. A ima onih kao Ongaro kojima ni 5000 godina ne bi bilo dovoljno da dostignu zadovoljavajući nivo. Ni da je star kao Atlantiđani u ovoj priči. Frustrirajuće je kada za isti serijal rade talentovani ljudi kao Alesandrini zajedno sa dunsterima kao što su Ongaro. Kao nebo i zemlja su. Rezultat ovakve komercijalne i oportunističke politike su međuostalom deblji specijali kao "knjige" od Veselog Četvrtka koji spakuju crtež i jednog i drugog, što je neka vrsta umetničke blasfemije. To bi bilo kao kad bi neko u 80-im izdao zvaničnu kompilaciju "najboljeg metala godine" pa tu stavio Metaliku zajedno sa nekim smećem kao što je Deathrow ili Stone. Lakrdija. Ovaj strip sam pročitao u rekordnom roku jer se uopšte nisam obazirao na crtež, odnosno u tim škrabotinama nije bilo ama baš ničeg da me natera da zastanem na momente da bih se divio crtežu. Praviti pauze da bi se divilo ovom crtežu bi bilo kao da ste se zatekli u kanalizaciji i umesto da trčite glavom bez obzira da što pre dođete do upotrebljivog vazduha vi zastajete da bi analizirali teksturu govana. Jedva čitajući ovaj strip, nanovo sam se zapitao kako je moguće da je nekim stripofilima crtež toliko nebitan da mogu ovakva sranja da čitaju i kupuju. Prosto me fascinira da neko može da čita ovakve stripove i da mu crtež uopšte ne smeta sve dok je priča OK. Kakvi li su to kulovi; jesu li to isti gejaci koji slušaju turbo-folk? Mora da postoji neko naučno objašnjenje za sve to... |
 |
Carev paun Crtež: jadan Priča: mediokritet Kupovina ove epizode je bila rizična jer nisam imao poverenja u Kopolin crtež, s kojim nisam bio prethodno upoznat. S pravom, kako se ispostavlja: najobičniji mediokritet kakvih ima na hiljade u svetu stripa. Jedino što donekle ume da crta žene dobro, tj solidno, sve ostalo mu je prosečno ili ispod-prosečno. S tehničke strane je slab, a stil mu je totalno stereotipičan. (Podrazumeva se da tehnički slabi crtači baš i ne mogu puno da biraju što se stila tiče.) Prvi i zadnji put da čitam epizodu bilo kojeg serijala s njegovim crtežom... Neverovatno mi je da postoje fanovi MM koji hvale njegov crtež: s njima očigledno nešto nije u redu. Prvu glupost susrećemo na stranama 29-30, kada neka maloumna mlada pankerka pokazuje neverovatno znanje o opskurnoj temi kao što su automatoni. Pre ću da poverujem da je Atlantida bila na Mesecu, i to na nekom crvenom nevidljivom mesecu koji kruži oko Zemlje, pa se preselila u Avganistan - nego da neka mlada tupava pankerka može da ima ogromno znanje, i to onako nasumično, na bilo koju temu koji joj neki strip junak iznenada zada. Ovo je valjda trebala da bude mala humoristička vinjeta, ali i humor mora da bude donekle utemeljen u realnosti inače ne funkcioniše uopšte: zlatno pravilo komedije. Naredna glupost čitaocima urniše mozgove na strani 67, kada Džesika ide u zatvor. Ženska deluje totalno pogubljeno i ustrašeno, iako je kaobajagi "odrasla na ulici", pa čak i (bukvalno) provela detinjstvo na smetlištu, a pritom je i provela određeno vreme u popravnom domu kao klinka. Ovakve ribe se po pravilu ne preznajaju pri ulasku u ćuzinger, odnosno pri povratku u zatvor (koji im je kao drugi dom): njima je boravak u takvim ustanovama normalan. Scenarista se malo pogubio... Na stranama 97-98 Džesikin advokat ispoljava zabrinutost u vezi slučaja, uprkos činjenici da tužilaštvo nema ama baš nikakve konkretne dokaze protiv nje. Čilager dodaje kako će javno mnjenje da utiče na ishod suđenja, ukoliko odbrana ne otkrije nešto korisno. Ovo je totalni nonsens, jer ne radi se o nekoj koruptnoj banana republici Južne Amerike već o SAD gde je vrlo teško nekoga ućuzirati za ubistvo a da nema konkretnih dokaza. Stari filmski klišei nevinih ljudi koji se šalju u zatvor za ubistva nemaju mnogo veze sa realnošću, a takve filmove gotovo uvek pišu levičari: njima su svi zatvorenici nedužni. (Zlodela sama sebe čine, kriminalci ne postoje...) Duge zatvorske kazne nevinim ljudima za ubistva su ekstremno retke, a još ređe u slučajevima koji su veoma javni. Sudstvo je uvek rigoroznije u slučajevima koji su medijski praćeni, jer niko od tih advokata i sudaca ne želi da se prikaže u lošem i neprofesionalnom svetlu. Da ne pričamo o ekstremno naivnoj i apsurdnoj premisi devojke "s one strane zakona" koja se udala za multimilionera "zato što je dobar čovek". Takvih gluposti zaista ima samo u stripovima, u filmovima, i u veoma šudnjikavim ljubavnim romanima. Uostalom to je uobičajena idealizacija ženskog pola kojom se "civilizovani Zapadni svet" preterano bavi... Levičarima su žene sve nedužne a muškarci krivi za sve. A isto kretensko pravilo važi i za crnce i belce. Veliki obrt, da su ubice mehanički paunovi, nije bilo nikakvo iznenađenje. Priča je prilično plitka za ovakav jedan serijal, a pritom nema mnogo veze sa natprirodnim ili sa arheologijom već se odvija kao neka obična krimi drama, i to sudska drama što je jedan od najsmornijih žanrova. Prosto da čovek pomisli da su Amerikanci pisali ovaj serijal a ne Italijani, jer Ameri su opsednuti sa suđenjima i sličnim glupostima... |
 |
Sećanja iz budućnosti Crtež: prosek Priča: slaba Kako su samo ti Italijani lukavi... Odličan titl koji inspiriše i obećava, i veoma lepa naslovnica od Alesandrinija. Lepo i fino vas navuku da kupiš ovo, a onda kreneš da čitaš i tu ubrzo kreću problemi... Kao prvo, od strane 60 pa do 100 imamo neprekidno blebetanje, a od 70 do 100 neprekidno blebetanje između dva lika: Martija i Žil Verna. Šta je previše je previše, strip ne sme nikada da padne u taj neki prolongirani vorteks debelih balona i pojašnjavanja radnje. Svaki scenarista koji sebe zatekne da ovo radi, treba da se zapita: zar ne bi bilo bolje da napišem roman? Ako hoćeš veoma puno da ispričaš, puno da trtljaš, onda lepo napiši roman... Drugo, Žil Vern. Em je nacrtan kao neki veseli čikica, em je nekako sve to veoma kičasto. Treće, koriste jedan imbecilni fazon koji je učestao u Ancient Aliens serijalu, a to je da se konstantno negira ljudska maštovitost i inventivnost. Primer: nisu ljudi sagradili piramide već su im vanzemaljci sve to uradili. Još jedan primer: nije da Vinci osmislio sve one izume, već su mu vanzemaljci dali sve te ideje, onako sve lepo i fino na tacnu, kao poklon. Isto tako i u ovoj epizodi Žil Vern, kako se ispostavlja, nije bio maštoviti genije već najobičniji lopov ideja, jer je sticajem okolnosti imao sreće da putuje u neku drugu dimenziju alternativne Zemlje pa je na taj način dobio sve "svoje" ideje. Znači Žil Vern i da Vinci su bili obični ništaci kojima je sve poklonjeno od strane vanzemaljaca. Divota. Giorgio Tsoukalos bi se ponosio ovim scenaristom. Četvrto, ako je Vern bio neka vrsta polušarlatana, onda sama činjenica da je on veliki Žil Vern gubi smisao! Onda on zapravo nije veliki, već je najobičniji prosečni pisac koji je imao sreće da bude na pravom mestu u pravo vreme, i da uopšte nije posedovao maštovitost zbog koje je postao slavan. Čitavo poštovanje koje imamo za njega nestaje zbog ovog glupačkog paradoksa, ali sumnjam da je scenarista Recagno dovoljno bistar da to shvati. Garantujem da on ovu svoju kontradikciju nije ni primetio. Peto, Tortijev crtež. Starije epizode je dosta bolje crtao, ali deluje da se vremenom izlenjio te da je krenuo da crta suviše karikaturno. Teško je uzimati bilo kakvu radnju za ozbiljno kada su likovi samo za nijansu manje okrugli i mekani od Miki Mausa i kompanije. Ili radiš Marti Misteriju ili radiš Miki Mausa, ne može da bude nešto između. Ali to danas prolazi, to je danas popularno, valjda zato što je svaka nova generacija detinjastija i imbecilnija od one prethodne. Ova "karikaturizacija" stripa se takođe opaža i u Američkom pa čak i u Francuskom stripu: likovi sve više izgledaju generično, sve manje se senči a sve više se oslanja na odvratne tamne kompjuterske boje - od kojih se valjda očekuje da mogu da zamene detaljan i kvalitetan crtež kojeg skoro i nema u modernom stripu. Na strani 122 opet "saznajemo" da je Marti zapravo jedan retardirani levičar koji je protestovao protiv Vijetnamskog rata. Par strana pre toga nas budalasti scenarista podseća i na to da je Marti debilni pacifista. Da li je Indijana Jones pacifista? Teško. (Barem onaj prvobitni nije, a do koje mere su Spielberg i ostali holivudski komunisti urnisali Indijanu Jonesa u ovim skorijim neomarksističkim nastavcima, ne znam, jer ih nisam gledao, ne zanimaju me baš nimalo.) Veoma teško da bi Indijana iole izlazio na kraj sa Nacistima sa takvim tupavim miroljubivim stavom. Marti je pacifista, a Dilan je vegetarijanac. Čemu te blesave pizdarije? Zašto je toliko teško doći do nekog stripa, knjige ili filma - a da nije zaražen marksističkim lupetanjem i iživljavanjem? Od mene neće napraviti komunistu nikada, jer ja nisam ovca kao velika većina ljudi - kojima je dovoljna i manja količina propagande da se lobotomiziraju, a kamoli ovoliki avalanš laži i obmane. Virtue-signaling je bolest modernog doba, a time se bave isključivo psihopate, ovce i ljigavci. Ovca ovcu šiša: nažalost je upravo tako. |
 |
Tridesete godine Crtež: veoma dobar Priča: prosek Epizoda koja se bez ikakvog objašnjenja odigrava u 30im, sa istom ekipom glavnih protagonista i antagonista. Nemam nikakav problem sa ovim, jer strip je medijum koji dozvoljava sve i svašta, a to je velika prednost. Čak bi mi odgovaralo da češće rade ovakve sulude stvari, ali nažalost ovo je maltene čistokrvna humoristička epizoda. Milion gegova, što je ipak preterano... Bonelijevski sindrom opsesije sa holivudskim filmovima se nastavlja u vidu jednog sporednog lika koji je vrlo očigledno John Belushi, i to onaj iz filma 1941, veliki bioskopski flop od Spilberga još iz doba kada je bio iole kvalitetan režiser. Taj film sam gledao pre 30-40 godina i bio mi je prilično dosadan. Spilberg i komedije? Ne ide to nikako, a suviše humora ne pristaje ni serijalu Marti Misterija. Generalno govoreći, čini mi se da novije epizode imaju više humora nego one prvobitne, nešto što nikako ne podržavam. Humor u ovakvom serijalu treba da se koristi kao začin u manjim dozama, a ne kao glavni sastojak. Dobro je što je ovog puta crtač Alesandrini pa je sve to ispalo mnogo podnošljivije. Ili možda važi suprotna logika: možda je ipak loše što je Alesandrini crtao ovu epizodu? Jer da je nije crtao možda bi crtao neku mnogo bolju umesto ove? Gotovo sigurno bi crtao neku drugu epizodu umesto ove, a sad da li bi ta bila bolja to je već neizvesno. Nije lako tim vrsnim crtačima, jer su scenariji s kojim moraju da rade gotovo uvek na nižem nivou nego njihov crtež... Priča je prilično zamumuljena, nepotrebno iskomplikovana, sa mnoštvom likova i podradnji. Naravno da se pominje i Hitler, ali eto i pohvala Kasteliju jer pominje se i Staljin. Neverovatno je koliko su levičari uspeli da ubede 95% stanovništva Amerike i Evrope da je Hitler ubedljivo najveći zlikovac 20. veka, uprkos nepobitnim činjenicama koje dokazuju da je Staljin bio još gori. Zapravo je Staljin bio 5 miliona puta gori od musolinija - koji se i dalje predstavlja kao Bog zna kakav mega-zločinac. Naravno da je i Musolini bio teški ološ i ubica, ali u poređenju sa Staljinom i nekim drugim komunističkim genocidarima, bio je mali beznačajni miš. Levičari ne žele da mi preterano puno znamo o Staljinu, Pol Potu, Kastru i ostalim zlotvorima sa ekstremne levice. Cilj je da se celokupno zapadno stanovništvo zastraši neosnovanim strahom o povratku ekstremne desnice, kad je više nego očigledno da je ubedljivo najveća pretnja modernoj civilizaciji upravo ekstremna levica koja hara i vlada Zapadom. To je najstarija taktika tirana, a opet toliko efikasna svaki put, kroz čitavu istoriju: dok činiš zločine upiri prstom na svoje neprijatelje i njih krivi za sve. Baš to čini Evropska Unija, to radi i vlast u Nemačkoj, u Francuskoj, u skandinavskim zemljama... Ne bih palamudio o političkim temama da se i stripovi koje čitam ne bave njima. Ali pošto se i te kako bave nemam drugog izbora... Nastavak ove epizode možete naći u LMS broju 37, Povratak u Tridesete, koji sadrži dve epizode. |
Detaljan opis (skoro) svih razloga zašto NLO zaludjenici nemaju pojma o čemu pricaju:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
