Vrsta: antologija
Crtez/scenario: Junji Ito
Izdavac: Viz Media (2022)
Premijerno: 2020-2021
Dimenzije: 21.8 x 15 cm, HC
Br strana netto: 206
Zanr: horor, triler, sci-fi, misterija
Kolor? c/b
Politicki obojen? Ne.
Golotinja? Ne.
Rasprodato? Ne.
Crtez: 8/10
Scenario: 6-8/10
Ciljne grupe: itovci, zahtevniji mangashi, odrasli
Prednosti: zabavno, veoma fin crtez
Minusi: nekim pricama fali zakljucak  | The Liminal Zone je nova kolekcija prica od Ita, uradjenih 2020-21, mada je i sam crtez dovoljan da bi se ovo odmah prepoznalo, jer je Ito s vremenom sve bolji i bolji. Ima jos vise sencenja nego pre, a detalj je bogat kada je to najpotrebnije. Treba samo uporediti njegove prve strane u karijeri, s pocetka Tomie (koje su pateticne, gotovo pocetnicke), sa ovim albumom. Kao nebo i zemlja.
Sto se scenarija tice, sve je uglavnom po starom: mastovite, neobicne i brutalne price s veoma lepim zenskim likovima. (Naravno da govorim o protagonistkinjama, ne o zenskim antagonistima.) Retko koji crtac, manga ili zapadnjak, toliko atraktivno crta zenske likove kao Ito, a to je kod mene nezanemarljiv plus. Na primer Kakizaki, Itov mangaski kolega, bolje radi scenografiju od Ita, ali su mu zato zenski likovi osrednji.
Doduse, Ito se u "uvodu" zali kako ima sve manje inspiracije za price, te da je morao za ovu kolekciju da iskoristi prethodno odbacene ideje/price/koncepte. Takva skromnost sigurno nije lazna, sudeci po propratnim tekstovima u njegovim ostalim integralima. Koji bi jos scenarista priznao ovako nesto? Ito je totalno nepretenciozan, sto je ionako u duhu japanskog mentaliteta. Zamislite jednu pretencioznu ustvu kao sto je Alan Moore da tako nesto o sebi kaze! Nemogucnost. On sebe smatra stripskim Isusom. Odnosno Che Guevarom, posto je (licemerni) komunista. Ali nazalost, u tome ga podrzavaju i mnogi njegovi sledbenici... Oni bas mnogo glupi, podrazumeva se. Kult oko ove budale je teska blamaza za svet stripa...
Bez sumnje ce zbog Itove (preterane) samokritike mnogi automatski da tvrde kako je The Liminal Zone inferioran rad, jer je za mnoge ljude tipicno da se preterano fokusiraju na ono sto autor kaze o svom radu - umesto da se vode sopstvenim utiscima. Ali nije. Daleko bilo. Verovatno je scenaristicki slabiji od Shiver, Smashed ili Fragments of Horror ali definitivno razlika nije velika. Pritom, poboljsani nivo crteza umanjuje "manjke" u scenarijima te daje vise nego dovoljno razloga da se i ovo nabavi.
Inace, zanimljivo je da Ito u "uvodu" albuma objasnjava kako je prvi put mogao da radi price bez uslovljavanja sto se duzine tice. Drugim recima, imao je ovog puta slobodu da ucini price onoliko dugim koliko je to njemu odgovaralo. Priznaje da se uvek jako mucio da se pridrzava manga standarda za duzinu, i da je obicno pisao duze scenarije nego sto je smeo, a potom je morao na silu da skracuje price, da izbacuje delove. Cak je odao "tajnu" da je u proslosti morao da menja kraj nekih prica - samo da ne bi prekoracile duzinu! Ovo u velikoj meri objasnjava zasto su mu neke price delovale kao da se najednom zavrsavaju, onako naglo i ne sasvim zadovoljavajuce, a ponekad i razocaravajuce. Steta je sto japanski izdavaci nisu nista pametniji od americkih i evropskih, jer takva nebulozna nefleksibilnost nesumnjivo steti kvalitetu vise nego sto ih pospesuje. |
 | SPOJLERI:
1. prica Weeping Woman Way je tipican Ito, u smislu da kada uzme neku ideju ide do kraja s njom, u totalni ekstrem. Mozda je cuo o narikacama te dobio ideju. U ovom slucaju narikace toliko placu da stvaraju bujice vode. Ekstremno, i zabavno, po obicaju. Sigurno da se ova prica ne ubraja u njegove najbolje, ali i slabija prica od njega je bolja od vecine horor scenarija koji vladaju stripom. Ito se poverio citaocu da smatra da je mozda ova epizoda ispala predugacka, i s tim je u manjoj meri u pravu. 8/10
2. prica Madonna (obe slike) je mnogo surovija, kompleksnija, i ima vise akcije. Ima tu dosta suludih zbivanja i likova, i nije sve preterano logicno - ali to ne cudi previse s obzirom da je ovo vise kao horor triler nego standardna horor fantazija u kojoj je "sve" dopusteno. Element fantazije je naravno prisutan i ovde ali ljudsko zlo i ludilo su centralne teme.
Nekoliko nejasnoca. Zasto se direktor skole usudjivao kaciti sa svojom drugom zenom tj provocirati je kad je imala onoliku moc? On nije pokazivao strah od nje, sto je vise nego cudno. Odakle joj uopste ta moc? Ovo ne da nije objasnjeno nego nije bilo ni pokusaja da se objasni: ona je jednostavno najednom pokazala tu demonsku sposobnost da pretvara ljude u so, i to je to. Kao da je to najnormalnija stvar. Verovatno je Itu jednostavno odgovarao takav kraj pa joj je "poklonio" tu moc, bez preterane analize sta kako i gde. Jer nema nikakvog razloga zasto bi bas ona imala tu moc, a ne neko drugi (ili niko). To bi bila Stiven King skola, tj stil pisanja lakrdijasa i dunstera. Medjutim, Ito veoma lepo i vesto upakuje svoje (nelogicnije) price (kojih i nema puno), te su te rupe u scenariju zanemarljive odnosno moze se preci preko njih. Ono sto je najbitnije je da je prica zanimljiva, opicena i zabavna. Ovog puta je i dosta holivudskija nego obicno tj komercijalnija, stoga i moje (ne bas idealno) poredjenje sa idiotom zvanim Stephen King. Jeste on kralj, ali samo kralj govana.
3. prica The Spirit Flow of Aokigahara nema veze sa triler zanrom, vec se bazira na prilicno bizarnoj horor-sci-fi premisi, i to bez ikakvih zlikovaca. (Zapravo, dve od ovih cetiri prica nemaju zlikovce.) Interesantna i pomalo surealna epizoda koja se nazalost ne zavrsava na zadovoljavajuc nacin jer ne resava nista, odnosno misterija ostaje na identicnom nivou. Ja ne zahtevam da se razresi (svaka) misterija, pogotovo misterija ovakve vrste, ali da se barem nesto pojasni ili makar nagovesti bi bio ipak minimum neki.
4. prica Slumber vraca citaoca u skoro cistokrvni triler zanr. Nisam uopste fan tematike serijskih ubica, jer je to toliko nemastovita i iscedjena tema - vec odavno izmuzena do zadnje kapi - da ne kapiram sta se tu jos moze reci, izneti, izmisliti ili sprovesti a da nije vec uradjeno pregrst puta ranije. Ito nam nudi objasnjenje koje nije zadovoljavajuce jer nam nikada ne objasni kljucnu stvar: kako je ubica manipulisao svojim zrtvama da veruju da su oni ubice. To je prevelik propust. Prica kao takva nije losa, ali u poredjenju sa Itoovim mnogim drugim daleko boljim i originalnijim pricama ovo je nekako prosecno.
Sve u svemu, strip definitivno preporucujem, iako je scenarijski nivo slabiji od ostalih kolekcija prica - barem od onih koje sam vec procitao, a to su Shiver, Smashed, Fragments of Horror, i Lovesickness. Prvo, crtez je iznad proseka za Ita, odnosno jos bolji nego obicno, a drugo, bar dve price su dosta dobre. Medjutim, prvo nabaviti starije antologije, pa tek ovu, ukoliko finansije igraju neku ulogu. Sve antologije preporucujem (cak i one koje jos uvek nisam procitao jer sam skoro siguran da su i one dobre) sem Dezertera jer je tu crtez dosta slab. |
|
