Nekradamus
 |
Vrsta: integral Crtez: Horacio Lalia Scenario: Hector Osterfeld Izdavac: Znag Sagite (2015) Premijerno: 1975 Dimenzije: 24.5 x 17.5 cm, HC Br strana netto: 302 Tiraz: nepoznat Zanr: horor, fantazija YU istorijat: ? Kolor? c/b. Politicki obojen? Ne, za divno cudo. Golotinja? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 8/10 Scenario: 7-9/10 Ciljne grupe: Creepy/Eerie nostalgicari, tradicionalisti Prednosti: zabavne kratke price, staromodno Minusi: nista posebno |
 |
| Nisam bio siguran da li da nabavim ovaj piratski integral, ne zato sto je piratski vec zbog scenariste koga ne podnosim. Herman "Ze German" Osterheld je bio notorna hardcore komunjara, a bas zbog toga i obozavan u svetu stripa (jer su stripofili mahom levicari ispranih mozgova, bas kao i filmofili), degenerik koji je bio aktivno involviran u jednoj teroristickoj/marksistickoj mrezi Juzne Amerike tj Argentine, i koji je odapeo svoje smrdljive papke boreci se za genocid, porobljavanje, i unistavanje slobode. On je bio toliki zaludjenik/fanatik/zadrti-kreten da je uspeo cak i sve svoje cerke (cetiri komada, ako se ne varam) da uvuce u tu svoju psihopatsku "borbu", a rezultat citavog tog bespotrebnog krvavog cirkusa je da su i one sve poginule u 70im, u tim veoma kriznim godinama argentinske istorije. (Ima li ta drzava uopste neke ne-krizne godine? Ne, necu da racunam Evitin period, jer to je bio zestoki blam.) Uostalom, u Darkwood-ovom i Fibrinom Mort Cinderu imate nekoliko ispeglanih tesktova o Germanu: o tome kako je bio ispravan, heroj, intelektualac i slicne kojestarije - a sve u cilju da citaoc izroni pokoju suzu za ovog bolida. Ukoliko je nekog od vas ovaj uvodni paragraf iznervirao - odlicno! To je bio i cilj. Na taj nacin razdvajam kukolj od psenice, to je moj licni litmus test. A sad, fajront... Ako te vredja moje vredjanje Germana onda mi ne trebas na ovom blogu... Ajde, shic! Sto dalje odavde, nema u mojim tekstovima nicega za tebe... ... sem ukoliko se sramis svoje komunisticke "proslosti"/sadasnjosti tj zelis da omirises ruze ("smell the roses") i naucis nesto o svojim pogresnim ubedjenjima, kao i to zasto i kako si uspeo da se lobotomiziras a da te pritom nijedan hirurski skalpel nije ni okrznuo. U tom slucaju poseti moj politicki blog, tamo ti je (skoro) sve lepo fino pojasnjeno, (skoro) sve sto treba da znas o retardiranoj "filozofiji" zvanoj "socijalizam". Sto se Herija tice, sumnjao sam u kvalitet scenarija u Nekradamusu jer je Osterheld poznat po svojim levicarsko obojenim pricama. Bilo da Eternaut ili Mort Cinder, German je tesko odolevao iskusenju da moralise, kenja, sere i slicno tj da seje komunisticku propagandu i budalastine. Eternauta nisam citao (jer mi je crtez daleko ispod nivoa Solane Lopeza, koji je kasnije postao mnogo bolji) ali sam nacuo da ima politicke konotacije, odnosno da je vanzemaljska invazija u tom albumu (sorry for the spoilers, he he) neka jeftina metafora za desnicarski argentinski rezim - ili sta vec. A sto se Mort Cindera tice, o njemu sam vec pisao (link dole): nekoliko prica u tom integralu imaju politicku podlogu koja je toliko odvratna i maloumna da su sve takve price kompletno upropastene. Uprkos odlicnom i originalnom crtezu Breccie, prodao sam taj album, a to vise nego dovoljno govori koliko mi se zgadio on kao scenarista. Da bih prodao album sa odlicnim crtezom - tu zaista scenario mora biti grozan. Maltene je ovo jedini slucaj da sam ikada to uradio. Medjutim, na moje olaksanje i veliko iznenadjenje, Nekradamus nema nikakvih politickih ili "dubokoumnih" socijalnih preseravanja. Ispostavlja se da je Westernheld bio sasvim solidan scenarista - kada je sebi dopustavao da to bude. Price su sve po desetak strana, kratke i slatke, onako kako najvise volim strip horor. Crtez Lalije je obilato sencen i atmosferican, drugim recima tipican "reprezentativac" stare argentinske skole 60ih i 70ih a prema tome i idealan za ovakav serijal. Nije stilski nesto ultra nadaren, jer npr likove ne crta fantasticno, ali to nadoknadjuje lepom scenografijom kao i trudom i radom. Jedan veoma dobar crtac koji je nazalost skoro potpuno zaboravljen. To je ta crna ironija - da neki od najboljih crtaca iz proslosti nisu danas vise ni stampani a umesto njih se obasipaju silne nagrade na dunstere i mediokritete - i to uglavnom na one koji su politicki podobni odnosno koji predstavljaju Osterheldovu zatucanu ideologiju. Drugim recima, Osterheld "nije za DZ dao svoj zivot": njegova strana je pobedila. Mada, zanima me bas sta bi rekao o citavom LGBTQP cirkusu i slicnim modernim pojavama, da li bi ih odobravao ili ne. U svakom slucaju, Nekradamusa preporucujem svakom fanu "tradicionalnog" stripa. Svaka cast i izdavacu koji je na fin nacin ovo odradio: izbor papira je odlican, jer je idealan za ovu vrstu c/b crteza 70ih. Neki mnogo veci, skuplji (i legalni) izdavaci kao Fibra i Carobna Knjiga bi mogli da nauce nesto od ovog lika, recimo kako se bira papir i slicno, jer oba ova izdavaca cesto biraju sjajan beli papir za stare c/b stripove - sto je zaista neverovatna glupost i dokazuje da se zapravo i ne razumeju u strip najbolje. |
Opširne recenzije:
