Updated: 30.6.23.
Le vagabond des limbes
 |
Vrsta: integrali (11) Epizode: 32 Crtez: Julio Ribera Scenario: Christian Godard Izdavac: Strip-Agent (2009-2017) Premijerno: 1975 Dimenzije: 29.5 x 22.5 cm, HC Br strana netto: 44/46 x 32 Tiraz: 400 Zanr: sci-fi, fantazija, horor YU istorijat: Stripoteka, EKS Almanah Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Da. Rasprodato? 2, 3, 4 i 5 jesu. Crtez: 6-10/10 Scenario: 8-10/10 Ciljne grupe: BDovci, inteligentnija/zahtevnija/mastovitija publika Prednosti: u prvoj polovini odlican crtez i kolor, originalnost, nepredvidljivost, zanimljive price Minusi: posle sredine serijala krece pad u kvalitetu crteza |
 |
| Jedan od najboljih, ako ne i najbolji sci-fi serijal, poznat vecem broju sredovecnih drtina, kao sto sam ja. Mnogo manje poznat bonelijevcima, mnogo vise revijasima upoznatim sa evropskim stripovima, znaci ne samo sa italijanskom komercijalom. Naravno, ovde govorim o balkanskim tj ex-YU drtinama a ne o npr americkim debelo-celavim balvanima - koji su odrasli skoro iskljucivo na marvelijadi i disibedi te ne znaju ni za sta drugo sem smornih ultra-moralnih superheroja odevenih za maskenbal. Velika vecina njih nisu ni culi o francuskom stripu kao takvom, a kamoli o ovom za njih suvise "intelektualnom" serijalu. A pitanje je da li neki od njih uopste znaju da Francuska spada u evropske drzave, ili da li je to uopste drzava ili neka vrsta namestaja. Znaju li oni za francuski jezik barem? Za njega su verovatno culi, da ne gresim dusu, ali bolje ne pitati prosecnog americkog marvelijadnika gde je Francuska ili kakve stripove imaju, jer ce ih takvo pitanje previse zbuniti - pa ce hteti da menjaju temu i krenu da trtljaju o tome kako je Spajdermen zapravo gej i kako to oni podrzavaju i odobravaju. Naravno da odobravaju i lezbejstvo Wonder Woman i da jedva cekaju da se ona udruzi sa Spajdermenom i Supermenom u hvatanju "zlih" trampista koji zele da uniste Ameriku jer im smetaju ilegalni migranti koji su naravno svi neduzni, visoko obrazovani i nemaju nikakve kriminalne dosijee u svojim Latino drzavama... Miki Maus verzija realnosti, u koju zapadni marvelijadnici veruju - jer su citav zivot limitirani ne samo na shund za decu vec i politicko-propagandni shund za decu. Ali da ne gubim previse vremena i prostora na ove mucenike, oduvek je poznato (barem ovde u Evropi) koliko su americki stripofili primitivni, neuki, neupuceni, uskih shvatanja i infantilni. Pa njima su igrackice i holivnjudski superherojski filmovi ionako daleko bitniji od stripova! Prosecna americka "striparnica" (ha ha) ima vise igrackica i solja nego stripova, ali o tome sam vec pisao u postu u kojem se sprdam na racun svih stripofila, ukljucujuci i sebe i kolege Evropljane/Balkance... Za mnoge od nas ("revijskih") YU drtina Aster Blistok je bio pojam. Ono sto je Asterix predstavljao za humoristicki francuski strip, to je Aster Blistok bio (i jos uvek jeste) za naucnu fantastiku. Medjutim, mladja balkanska publika, ovi priprosti balavci koji su odrasli uz ratove i turbo-folk i koji ne zaostaju mnogo za americkom mladjarijom u gluposti i neupucenosti, ne znaju za ovaj serijal. Delimican razlog tome je sto Strip-Agent nije uspeo da rasproda vecinu albuma, uprkos nizu godina i niskom tirazu. Rekoh delimicno. Glavni razlog - sem sto su scenariji previse originalni i inteligentni za vecinu publike - je ipak verovatno to sto je ovaj izdavac tesko zasrao stvar sa losim skenovima u prvih 6 integrala. Da, procitali ste dobro: ukenjali su prvih sest integrala, a tek onda dosli sebi i krenuli da koriste prave skenove i da stampaju albume kako treba i dovrsili svih 11. U cemu je problem sa prvih 6 integrala? S kecom vise nema problema, jer je on bio rasprodat pa reprintovan sa boljim skenom (i drugacijim papirom). Ali je zato dvojka felericna (ali na srecu rasprodata da ne bi morali da ulazite u iskusenje da je kupite). Nisam je nikada prelistao jer je rasprodata, ali sam procitao da je svaka 5.-6. strana suvise tamna ili nesto slicno. Bilo je nekada nade da i nju Strip-Agent reprintuje, ali ta nada se gasi, jer je proslo vec skoro cetiri godine od kada dvojke nema u prodaji, a pritom se pojavila i globalna nestasica papira. Brojevi 3, 4 i 5 pate od nekog blagog bledila, koje je najprimetnije kod crnih i tamnijih povrsina (crno deluje sivkasto), dok manje smeta kod svetlih strana. Ali taj feler jos i moze da prodje. Nekima je to bledilo previse, dok nekim stripofilima nije katastrofa, a nekima cak uopste ne smeta. Ja sam negde izmedju: bledilo mi smeta ali ne toliko da ne kupim ove albume. Imam sve albume sem dvojke i sestice. Dvojku nemam jer je rasprodata (a i pitanje je da li bih je uzeo) dok sesticu jednostavno ne zelim, jer je katastrofalna; taj album je kompletno usran. Ne bi mi bio od koristi ni da ga dele dzaba, bez preterivanja. Citav album je radjen na sjajnom papiru, sto je mozda uzrok za to da ono bledilo deluje daleko gore nego na mat papiru - koji je koriscen za prvih 5 albuma. E sad, sta je za Astera bolje kada su skenovi odlicni, mat ili sjajni papir, za to nemam definitivan odgovnjor. I mat i sjajan papir imaju svoje prednosti, i jedan i drugi su dobri za kolorne stripove, svaki na svoj nacin. Meni je zato svejedno koji se koristi, vec mi je samo vazno da skenovi budu kvalitetni originali a ne neko nizerazredno "rezervno" sranje. Navodno Strip-Agent nije dobio najbolji materijal od Francuza, ili je ipak mozda hrvatski izdavac nesto zasrao. Ne znam. Ali jedno je sigurno: da ovaj izdavac nije Aster Blistoka ovako upropastio ovaj serijal bi skoro sigurno odavno vec izasao ovde - i to onako kako treba, verovatno od Carobne Knjige. (Od Fibre verovatno ipak ne, jer tamo se ne ceni toliko visok kvalitet; njima su glavni fokus hipsterijana tj naskrabano smece, americka komercijala, i moderni BD tj novokomponovano francusko djubre.) Medjutim, ovako kako je, niko se na Balkanu vise nece latiti Astera, jer ko jos zeli da rizikuje da finansira serijal koji se ni posle 10 godina nije rasprodao sa tirazom od 400 primeraka? Nema logike. Odnosno sanse su vrlo male. Jedina (malecna) nada je da CK ipak objave i ovaj strip, jer tamo odluke uglavnom donose ljudi neupuceni u strip te mozda nekako ne primete da je AB vec vise od decenije na trzistu, nerasprodat... Stoga preporucujem svakome kome je bas stalo do AB da ne gaji nikakve iluzije da ce neko opet da pokrene serijal, vec da pozuri da uzme sve sto je jos uvek dostupno, a to su brojevi 1, 7, 8, 9, 10 i 11. Ovo ne vazi za one koji su alergicni na znacajne padove u crtezu, u kom slucaju uzeti samo 1, 5 i eventualno jos 7 i 8. Broj 6 u svakom slucaju treba izbeci, kao da ne postoji. A idealno je uzeti keca, onako eksperimentalno za neupucene, jer em je odlicno odstampan, em su prve epizode, em je crtez u toj fazi bio najbolji. Ne oklevati kod keca. Inace, za one kojima je tako nesto jako bitno, debljina brojeva 2 do 5 je veca od ostalih jer su kao sto sam vec rekao radjeni na mat papiru koji je deblji od sjajnog. Koji su problemi s crtezom? Godard i Ribera su zapoceli AB s namerom da odrade 12 epizoda. Medjutim, popularnost serijala (u Francuskoj pretpostavljam, sigurno ne u marvelitardiranoj Americi) je "primorao" ovu dvojicu da nastave ("zavrsenu") pricu, sto je kod Ribere vremenom mozda dovelo do nekog zasicenja i/ili lenjosti. Od negde 19. epizode krece primetan pad u crtezu. Taj pad nije previse upecatljiv u npr 7. integralu, ali zadnjih 7-8 epizoda (integrali 9, 10 i 11) su toliko zbrzane da je crtez neretko uvreda za fanove - barem za one koji primecuju takvu nemarnost. Glavni problem je prikaz likova, koji vise nisu savesno ilustrovani kao nekada vec onako otaljani na brzaka, cak cesto i naskrabani. Prosto je sramota koliko je los crtez ljudi (i u manjoj meri cudovista) u tim epizodama. Takodje, Ribera je mnogo manje sencio u toj fazi, sto je rezultiralo u skromnijoj scenografiji koja nema dubinu, atmosfericnost i estetsku vrednost kao npr prvih 15ak epizoda. Ali likovi su glavni problem. Moguce je i da je Riberin nivo ionako opao u tom periodu jer je bio relativno star tada, pa su mu mozda svi stripovi iz tog perioda mnogo slabiji. To ne znam, nisam upoznat s njegovim ostalim kasnijim radovima. U svakom slucaju, mnogo bolje resenje bi bilo da je Ribera jednostavno odustao i prihvatio da ga zameni neko ko je bio motivisan i kadar da odradi dobar posao. Barem u Evropi nije bilo manjka na izvrsnim crtacima - koji pritom mogu da solidno "izimitiraju" tudji stil odnosno da svoj stil asimiliraju u vec postojeci, mada bi cak i jedan "obican" dobar ilustrator sasvim fino zamenio losu verziju Ribere. A sta je sa scenarijem? Da li se i Godard vremenom istrosio i ulenjio? Nije. Misljenja koja kruze po internetu (npr na debilnom domacem strip forumu) da kvalitet scenarija osetno pada posle 12., 15., ili 18. epizode (u zavisnosti od dalabu koju pitas) su potpuno neistinite. Procitao sam sve sem 11. integrala, i osim 19. epizode ne bih ni jednu izdvojio kao dosta slabiju od ostalih. Stavise, najgora epizoda od svih mi je 5., iz inace najjace faze, koja se medjuostalom bavi koncetracionim logorima i nacistima. Ljudi koji tvrde da scenario kasnije znacajno pada su verovatno sami sebe u to ubedili nekom auto-sugestijom, u fazonu "Godard i Ribera nisu ni hteli da idu dalje od 12 albuma sto znaci da su na silu odradili ovo ostalo - a to znaci da su te price sve losije". To je verovatno ta neka suntava logika koja je uzrok losoj reputaciji druge polovine serijala. Ili to, ili im je mozda toliko smetao slabiji crtez da su i price dozivljavali kao slabije: tako nesto se definitivno meni desava, jer kada crtez ne valja ili ako je razocaravajuc onda mi je i tesko fokusirati se sasvim na pricu, jer mi interesovanje automatski splasne. |
 |
| Posto su samo kec i 7-11 kvalitetno odstampani, da li mogu samo njih da kupim a da razumem radnju od 7. integrala nadalje? Ovo pitanje naravno ne vazi za "kolekcionare", koji moraju imati "ili sve ili nista", vec za prave stripofile koji citaju svoje stripove umesto da ih samo slazu po policama kao ukrase. Kolekcionare ovaj serijal definitivno ne zanima, jer dvojka vec odavno fali a od nedavno i trojka i cetvorka. A da ne govorim sto su brojevi 2-5 deblji od ostalih sto jednom tipicnom kolekcionaru "vredja estetiku". (Smesni su kolekcionari: ne smeta im los crtez, ali ne daj Boze da su albumi razlicitih proporcija ili da boje nisu 100% u skladu, to nikako ne tolerisu... Krstim se i levom i desnom.) Definitivno svakom ozbiljnom stripofilu preporucujem keca. Em je tu vrlo vazan uvod, koji je preko potreban da bi se nastavilo sa citanjem serijala, em je reprint odstampan kako treba, a crtez na visokom nivou. Nastaviti serijal od 7. integrala, odnosno skociti sa keca direktno na broj 7 nije nemoguce ali nije bas ni preporucljivo. Svasta se izdesavalo u epizodama 4 do 18, sve je donekle povezano, i to znanje ipak dosta pomaze da se razume kasniji kontekst, kao i motivi glavnih likova. Bez da ovde ubacujem spojlere, serijal se prvenstveno radi o odnosu Astera i Musky. Medjutim, posto je ovo i sci-fi avanturisticki strip, vecina epizoda se mogu citati zasebno, ukoliko je citaoc upoznat sa osnovnim konceptom. Iako je glavna prica - njihov odnos - kontinuirana tema od prve do zadnje (?) epizode, ipak se avanture u koje oni upadaju mogu smatrati zasebnim celinama. Mada, i to zavisi od epizode... Sta je sa c/b verzijom? Stripoteka je izdala prvih 10ak epizoda, koliko ja znam, ili nesto slicno tom broju. Svi su c/b. Tacno je da je Riberin rani crtez detaljan i lep i da su c/b verzije takodje zanimljive, ali moje misljenje je da ovo ipak treba imati u boji, sto vazi za veliku vecinu stripova koji su radjeni s namerom da naknadno budu obojeni. Koja je sustina stripa? Kakav je ovo strip? Aster Blistok je kao sci-fi road movie sa solidnom dozom humora, odnosno lokacije/planete se skoro uvek menjaju iz epizode u epizodu a likovi su neretko involvirani u neke polu-humoristicke dijaloge u kojima blago zacikavaju ili sprdaju jedni druge. Znaci, koliko god bio AB "kompleksan" i inteligentan strip, definitivno nije pretenciozan i ne shvata sebe uopste ozbiljno. Cak postoji jedan deo u kojem Aster sebe upoznaje kao lika iz stripa, sto je ultimativni dokaz da Godard nikada nije imao nameru da se preserava preko ovog serijala ili da preterano nesto palamudi, vec da prvenstveno zabavi publiku na mastovit nacin. Glavna tema serijala je ljubav, jer Aster u prvoj fazi serijala bukvalno trazi "zenu svojih snova" odnosno ribu koju je upoznao u snu. A opet, to ne sme da zaplasi musku publiku jer AB definitivno nije zenski strip (sta god to znacilo i ako uopste i postoji, a verovatno u svetu mange postoji): ima nasilja, i to ponekad brutalnog, ima i puno morbidnih scena i horornih likova. Uopste je element horora potcenjen, jer ga ima dosta a da pritom to nije horor u nekom klasicnom smislu. Strip je neobican miks ozbiljnog i duhovitog, serijal koji sadrzi razlicita raspolozenja i bavi se svakojakim temama. Slicnosti sa drugim sci-fi serijalima? Kao sto Inkal ima puno humora, tako je i ovde. Medjutim, Aster nije nikakav klovn kao sto je to slucaj sa Difulom, niti Aster upada u avanture nespremno kao Diful, vec srlja u najrazlicitije probleme veoma svesno i hrabro. Dok je Diful obicna ping-pong loptica daleko vecih sila, Aster je cesto taj koji kreira probleme i haos, odnosno koji kontrolise situacije, pa cak i samu sudbinu kosmosa. Jedina prava paralela sa Star Wars je ogromna raznolikost galaksije/kosmosa i pregrst bica, cudovista i "vanzemaljaca". A tu je tesko reci ko je krao od koga (ili je puka slucajnost) jer se AB pojavio dve godine pre Lukasovog filma. Sa Star Trek su dodirne tacke jos manje odnosno skoro nepostojece. Dok je u debilnom/plasticnom Star Trek svetu intergalakticka vlast uglavnom "mudra", politicki korektna tj totalno nerealna, u AB je glavna kosmicka vlast bliza nekoj distopijskoj buducnosti: CEH koji vlada (poznatim) kosmosom je koruptan, bahati se svojom moci, ohol je, i brutalan. |
 |
| Koja je fora sa naslovnicama? Samo bez panike. Znam da je mnogima od kljucnog znacaja da integrali obavezno imaju naslovnice. Ima ih. Ali ne radi se o tome. Ne znam o cemu je rec, ali naslovnice u integralima nisu one originalne koje su izlazile u francuskoj u 70im i 80im i koje su bile na naslovnim stranama Stripoteke. Na ovo sam posumnjao cim sam primetio da su sve naslovnice slabije nacrtane tj da su sve na nezadovoljavajucem nivou Riberinog kasnijeg perioda. Pretpostavljam da je u pitanju neka pravna zackoljica, da postoji problem sa prvobitnim izdavacem serijala, jer nema nikakvog drugog razloga da Ribera, koji je ionako postao lenj ili los kasnije, ponovo radi naslovnice - i to mnogo slabije od originalnih koje su odlicne. Na slici gore (8. epizoda) je vrlo jasan kontrast u kvalitetu starih i novih naslovnica. (Stara je levo.) A s obzirom da je isti izdavac kod obe verzije albuma, time se samo produbljuje misterija zasto imamo po dve naslovnice za prvih 10-15 epizoda. |
Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:
Hipsterizam u stripu:
Hugo Pratt - Dekonstrukcija:
Navike stripofila:
Crtači rangirani:
Opširne recenzije:
Mange:
Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html
Bernet:
Corben:
Toppi:
Palacios:
Bilal:
Manara:
Boucq:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
Ortiz:
Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html
Solano Lopez:
Lawrence:
Moebius:
Grrl-Power:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
Ostale recenzije:
