Saturday, August 27, 2022

Aster Blistok - Ribera


Updated: 30.6.23.


Le vagabond des limbes
Vrsta: integrali (11)

Epizode: 32

Crtez: Julio Ribera

Scenario: Christian Godard

Izdavac: Strip-Agent (2009-2017)

Premijerno: 1975  

Dimenzije: 29.5 x 22.5 cm, HC

Br strana netto: 44/46 x 32

Tiraz: 400

Zanr: sci-fi, fantazija, horor

YU istorijat: Stripoteka, EKS Almanah

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? 2, 3, 4 i 5 jesu.

Crtez: 6-10/10

Scenario: 8-10/10

Ciljne grupe: BDovci, inteligentnija/zahtevnija/mastovitija publika

Prednosti: u prvoj polovini odlican crtez i kolor, originalnost, nepredvidljivost, zanimljive price

Minusi: posle sredine serijala krece pad u kvalitetu crteza

Jedan od najboljih, ako ne i najbolji sci-fi serijal, poznat vecem broju sredovecnih drtina, kao sto sam ja. Mnogo manje poznat bonelijevcima, mnogo vise revijasima upoznatim sa evropskim stripovima, znaci ne samo sa italijanskom komercijalom. Naravno, ovde govorim o balkanskim tj ex-YU drtinama a ne o npr americkim debelo-celavim balvanima - koji su odrasli skoro iskljucivo na marvelijadi i disibedi te ne znaju ni za sta drugo sem smornih ultra-moralnih superheroja odevenih za maskenbal. Velika vecina njih nisu ni culi o francuskom stripu kao takvom, a kamoli o ovom za njih suvise "intelektualnom" serijalu. A pitanje je da li neki od njih uopste znaju da Francuska spada u evropske drzave, ili da li je to uopste drzava ili neka vrsta namestaja. Znaju li oni za francuski jezik barem? Za njega su verovatno culi, da ne gresim dusu, ali bolje ne pitati prosecnog americkog marvelijadnika gde je Francuska ili kakve stripove imaju, jer ce ih takvo pitanje previse zbuniti - pa ce hteti da menjaju temu i krenu da trtljaju o tome kako je Spajdermen zapravo gej i kako to oni podrzavaju i odobravaju. Naravno da odobravaju i lezbejstvo Wonder Woman i da jedva cekaju da se ona udruzi sa Spajdermenom i Supermenom u hvatanju "zlih" trampista koji zele da uniste Ameriku jer im smetaju ilegalni migranti koji su naravno svi neduzni, visoko obrazovani i nemaju nikakve kriminalne dosijee u svojim Latino drzavama... Miki Maus verzija realnosti, u koju zapadni marvelijadnici veruju - jer su citav zivot limitirani ne samo na shund za decu vec i politicko-propagandni shund za decu.

Ali da ne gubim previse vremena i prostora na ove mucenike, oduvek je poznato (barem ovde u Evropi) koliko su americki stripofili primitivni, neuki, neupuceni, uskih shvatanja i infantilni. Pa njima su igrackice i holivnjudski superherojski filmovi ionako daleko bitniji od stripova! Prosecna americka "striparnica" (ha ha) ima vise igrackica i solja nego stripova, ali o tome sam vec pisao u postu u kojem se sprdam na racun svih stripofila, ukljucujuci i sebe i kolege Evropljane/Balkance...

Za mnoge od nas ("revijskih") YU drtina Aster Blistok je bio pojam. Ono sto je Asterix predstavljao za humoristicki francuski strip, to je Aster Blistok bio (i jos uvek jeste) za naucnu fantastiku. Medjutim, mladja balkanska publika, ovi priprosti balavci koji su odrasli uz ratove i turbo-folk i koji ne zaostaju mnogo za americkom mladjarijom u gluposti i neupucenosti, ne znaju za ovaj serijal. Delimican razlog tome je sto Strip-Agent nije uspeo da rasproda vecinu albuma, uprkos nizu godina i niskom tirazu.

Rekoh delimicno. Glavni razlog - sem sto su scenariji previse originalni i inteligentni za vecinu publike - je ipak verovatno to sto je ovaj izdavac tesko zasrao stvar sa losim skenovima u prvih 6 integrala. Da, procitali ste dobro: ukenjali su prvih sest integrala, a tek onda dosli sebi i krenuli da koriste prave skenove i da stampaju albume kako treba i dovrsili svih 11.

U cemu je problem sa prvih 6 integrala?

S kecom vise nema problema, jer je on bio rasprodat pa reprintovan sa boljim skenom (i drugacijim papirom). Ali je zato dvojka felericna (ali na srecu rasprodata da ne bi morali da ulazite u iskusenje da je kupite). Nisam je nikada prelistao jer je rasprodata, ali sam procitao da je svaka 5.-6. strana suvise tamna ili nesto slicno. Bilo je nekada nade da i nju Strip-Agent reprintuje, ali ta nada se gasi, jer je proslo vec skoro cetiri godine od kada dvojke nema u prodaji, a pritom se pojavila i globalna nestasica papira.

Brojevi 3, 4 i 5 pate od nekog blagog bledila, koje je najprimetnije kod crnih i tamnijih povrsina (crno deluje sivkasto), dok manje smeta kod svetlih strana. Ali taj feler jos i moze da prodje. Nekima je to bledilo previse, dok nekim stripofilima nije katastrofa, a nekima cak uopste ne smeta. Ja sam negde izmedju: bledilo mi smeta ali ne toliko da ne kupim ove albume. Imam sve albume sem dvojke i sestice. Dvojku nemam jer je rasprodata (a i pitanje je da li bih je uzeo) dok sesticu jednostavno ne zelim, jer je katastrofalna; taj album je kompletno usran. Ne bi mi bio od koristi ni da ga dele dzaba, bez preterivanja. Citav album je radjen na sjajnom papiru, sto je mozda uzrok za to da ono bledilo deluje daleko gore nego na mat papiru - koji je koriscen za prvih 5 albuma.

E sad, sta je za Astera bolje kada su skenovi odlicni, mat ili sjajni papir, za to nemam definitivan odgovnjor. I mat i sjajan papir imaju svoje prednosti, i jedan i drugi su dobri za kolorne stripove, svaki na svoj nacin. Meni je zato svejedno koji se koristi, vec mi je samo vazno da skenovi budu kvalitetni originali a ne neko nizerazredno "rezervno" sranje.

Navodno Strip-Agent nije dobio najbolji materijal od Francuza, ili je ipak mozda hrvatski izdavac nesto zasrao. Ne znam. Ali jedno je sigurno: da ovaj izdavac nije Aster Blistoka ovako upropastio ovaj serijal bi skoro sigurno odavno vec izasao ovde - i to onako kako treba, verovatno od Carobne Knjige. (Od Fibre verovatno ipak ne, jer tamo se ne ceni toliko visok kvalitet; njima su glavni fokus hipsterijana tj naskrabano smece, americka komercijala, i moderni BD tj novokomponovano francusko djubre.) Medjutim, ovako kako je, niko se na Balkanu vise nece latiti Astera, jer ko jos zeli da rizikuje da finansira serijal koji se ni posle 10 godina nije rasprodao sa tirazom od 400 primeraka? Nema logike. Odnosno sanse su vrlo male. Jedina (malecna) nada je da CK ipak objave i ovaj strip, jer tamo odluke uglavnom donose ljudi neupuceni u strip te mozda nekako ne primete da je AB vec vise od decenije na trzistu, nerasprodat...

Stoga preporucujem svakome kome je bas stalo do AB da ne gaji nikakve iluzije da ce neko opet da pokrene serijal, vec da pozuri da uzme sve sto je jos uvek dostupno, a to su brojevi 1, 7, 8, 9, 10 i 11. Ovo ne vazi za one koji su alergicni na znacajne padove u crtezu, u kom slucaju uzeti samo 1, 5 i eventualno jos 7 i 8. Broj 6 u svakom slucaju treba izbeci, kao da ne postoji. A idealno je uzeti keca, onako eksperimentalno za neupucene, jer em je odlicno odstampan, em su prve epizode, em je crtez u toj fazi bio najbolji. Ne oklevati kod keca.

Inace, za one kojima je tako nesto jako bitno, debljina brojeva 2 do 5 je veca od ostalih jer su kao sto sam vec rekao radjeni na mat papiru koji je deblji od sjajnog.

Koji su problemi s crtezom?

Godard i Ribera su zapoceli AB s namerom da odrade 12 epizoda. Medjutim, popularnost serijala (u Francuskoj pretpostavljam, sigurno ne u marvelitardiranoj Americi) je "primorao" ovu dvojicu da nastave ("zavrsenu") pricu, sto je kod Ribere vremenom mozda dovelo do nekog zasicenja i/ili lenjosti. Od negde 19. epizode krece primetan pad u crtezu. Taj pad nije previse upecatljiv u npr 7. integralu, ali zadnjih 7-8 epizoda (integrali 9, 10 i 11) su toliko zbrzane da je crtez neretko uvreda za fanove - barem za one koji primecuju takvu nemarnost. Glavni problem je prikaz likova, koji vise nisu savesno ilustrovani kao nekada vec onako otaljani na brzaka, cak cesto i naskrabani. Prosto je sramota koliko je los crtez ljudi (i u manjoj meri cudovista) u tim epizodama. Takodje, Ribera je mnogo manje sencio u toj fazi, sto je rezultiralo u skromnijoj scenografiji koja nema dubinu, atmosfericnost i estetsku vrednost kao npr prvih 15ak epizoda. Ali likovi su glavni problem.

Moguce je i da je Riberin nivo ionako opao u tom periodu jer je bio relativno star tada, pa su mu mozda svi stripovi iz tog perioda mnogo slabiji. To ne znam, nisam upoznat s njegovim ostalim kasnijim radovima.

U svakom slucaju, mnogo bolje resenje bi bilo da je Ribera jednostavno odustao i prihvatio da ga zameni neko ko je bio motivisan i kadar da odradi dobar posao. Barem u Evropi nije bilo manjka na izvrsnim crtacima - koji pritom mogu da solidno "izimitiraju" tudji stil odnosno da svoj stil asimiliraju u vec postojeci, mada bi cak i jedan "obican" dobar ilustrator sasvim fino zamenio losu verziju Ribere.

A sta je sa scenarijem? Da li se i Godard vremenom istrosio i ulenjio?

Nije. Misljenja koja kruze po internetu (npr na debilnom domacem strip forumu) da kvalitet scenarija osetno pada posle 12., 15., ili 18. epizode (u zavisnosti od dalabu koju pitas) su potpuno neistinite. Procitao sam sve sem 11. integrala, i osim 19. epizode ne bih ni jednu izdvojio kao dosta slabiju od ostalih. Stavise, najgora epizoda od svih mi je 5., iz inace najjace faze, koja se medjuostalom bavi koncetracionim logorima i nacistima. Ljudi koji tvrde da scenario kasnije znacajno pada su verovatno sami sebe u to ubedili nekom auto-sugestijom, u fazonu "Godard i Ribera nisu ni hteli da idu dalje od 12 albuma sto znaci da su na silu odradili ovo ostalo - a to znaci da su te price sve losije". To je verovatno ta neka suntava logika koja je uzrok losoj reputaciji druge polovine serijala.

Ili to, ili im je mozda toliko smetao slabiji crtez da su i price dozivljavali kao slabije: tako nesto se definitivno meni desava, jer kada crtez ne valja ili ako je razocaravajuc onda mi je i tesko fokusirati se sasvim na pricu, jer mi interesovanje automatski splasne.

Posto su samo kec i 7-11 kvalitetno odstampani, da li mogu samo njih da kupim a da razumem radnju od 7. integrala nadalje?

Ovo pitanje naravno ne vazi za "kolekcionare", koji moraju imati "ili sve ili nista", vec za prave stripofile koji citaju svoje stripove umesto da ih samo slazu po policama kao ukrase. Kolekcionare ovaj serijal definitivno ne zanima, jer dvojka vec odavno fali a od nedavno i trojka i cetvorka. A da ne govorim sto su brojevi 2-5 deblji od ostalih sto jednom tipicnom kolekcionaru "vredja estetiku". (Smesni su kolekcionari: ne smeta im los crtez, ali ne daj Boze da su albumi razlicitih proporcija ili da boje nisu 100% u skladu, to nikako ne tolerisu... Krstim se i levom i desnom.)

Definitivno svakom ozbiljnom stripofilu preporucujem keca. Em je tu vrlo vazan uvod, koji je preko potreban da bi se nastavilo sa citanjem serijala, em je reprint odstampan kako treba, a crtez na visokom nivou. Nastaviti serijal od 7. integrala, odnosno skociti sa keca direktno na broj 7 nije nemoguce ali nije bas ni preporucljivo. Svasta se izdesavalo u epizodama 4 do 18, sve je donekle povezano, i to znanje ipak dosta pomaze da se razume kasniji kontekst, kao i motivi glavnih likova. Bez da ovde ubacujem spojlere, serijal se prvenstveno radi o odnosu Astera i Musky. Medjutim, posto je ovo i sci-fi avanturisticki strip, vecina epizoda se mogu citati zasebno, ukoliko je citaoc upoznat sa osnovnim konceptom. Iako je glavna prica - njihov odnos - kontinuirana tema od prve do zadnje (?) epizode, ipak se avanture u koje oni upadaju mogu smatrati zasebnim celinama. Mada, i to zavisi od epizode...

Sta je sa c/b verzijom?

Stripoteka je izdala prvih 10ak epizoda, koliko ja znam, ili nesto slicno tom broju. Svi su c/b. Tacno je da je Riberin rani crtez detaljan i lep i da su c/b verzije takodje zanimljive, ali moje misljenje je da ovo ipak treba imati u boji, sto vazi za veliku vecinu stripova koji su radjeni s namerom da naknadno budu obojeni.

Koja je sustina stripa? Kakav je ovo strip?

Aster Blistok je kao sci-fi road movie sa solidnom dozom humora, odnosno lokacije/planete se skoro uvek menjaju iz epizode u epizodu a likovi su neretko involvirani u neke polu-humoristicke dijaloge u kojima blago zacikavaju ili sprdaju jedni druge. Znaci, koliko god bio AB "kompleksan" i inteligentan strip, definitivno nije pretenciozan i ne shvata sebe uopste ozbiljno. Cak postoji jedan deo u kojem Aster sebe upoznaje kao lika iz stripa, sto je ultimativni dokaz da Godard nikada nije imao nameru da se preserava preko ovog serijala ili da preterano nesto palamudi, vec da prvenstveno zabavi publiku na mastovit nacin.

Glavna tema serijala je ljubav, jer Aster u prvoj fazi serijala bukvalno trazi "zenu svojih snova" odnosno ribu koju je upoznao u snu. A opet, to ne sme da zaplasi musku publiku jer AB definitivno nije zenski strip (sta god to znacilo i ako uopste i postoji, a verovatno u svetu mange postoji): ima nasilja, i to ponekad brutalnog, ima i puno morbidnih scena i horornih likova. Uopste je element horora potcenjen, jer ga ima dosta a da pritom to nije horor u nekom klasicnom smislu. Strip je neobican miks ozbiljnog i duhovitog, serijal koji sadrzi razlicita raspolozenja i bavi se svakojakim temama.

Slicnosti sa drugim sci-fi serijalima?

Kao sto Inkal ima puno humora, tako je i ovde. Medjutim, Aster nije nikakav klovn kao sto je to slucaj sa Difulom, niti Aster upada u avanture nespremno kao Diful, vec srlja u najrazlicitije probleme veoma svesno i hrabro. Dok je Diful obicna ping-pong loptica daleko vecih sila, Aster je cesto taj koji kreira probleme i haos, odnosno koji kontrolise situacije, pa cak i samu sudbinu kosmosa.

Jedina prava paralela sa 
Star Wars je ogromna raznolikost galaksije/kosmosa i pregrst bica, cudovista i "vanzemaljaca". A tu je tesko reci ko je krao od koga (ili je puka slucajnost) jer se AB pojavio dve godine pre Lukasovog filma. Sa Star Trek su dodirne tacke jos manje odnosno skoro nepostojece. Dok je u debilnom/plasticnom Star Trek svetu intergalakticka vlast uglavnom "mudra", politicki korektna tj totalno nerealna, u AB je glavna kosmicka vlast bliza nekoj distopijskoj buducnosti: CEH koji vlada (poznatim) kosmosom je koruptan, bahati se svojom moci, ohol je, i brutalan.

Koja je fora sa naslovnicama?

Samo bez panike. Znam da je mnogima od kljucnog znacaja da integrali obavezno imaju naslovnice. Ima ih. Ali ne radi se o tome. Ne znam o cemu je rec, ali naslovnice u integralima nisu one originalne koje su izlazile u francuskoj u 70im i 80im i koje su bile na naslovnim stranama Stripoteke. Na ovo sam posumnjao cim sam primetio da su sve naslovnice slabije nacrtane tj da su sve na nezadovoljavajucem nivou Riberinog kasnijeg perioda. Pretpostavljam da je u pitanju neka pravna zackoljica, da postoji problem sa prvobitnim izdavacem serijala, jer nema nikakvog drugog razloga da Ribera, koji je ionako postao lenj ili los kasnije, ponovo radi naslovnice - i to mnogo slabije od originalnih koje su odlicne.

Na slici gore (8. epizoda) je vrlo jasan kontrast u kvalitetu starih i novih naslovnica. (Stara je levo.) A s obzirom da je isti izdavac kod obe verzije albuma, time se samo produbljuje misterija zasto imamo po dve naslovnice za prvih 10-15 epizoda.



Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:

Hipsterizam u stripu:

Hugo Pratt - Dekonstrukcija:

Navike stripofila:

Crtači rangirani:

Opširne recenzije:


Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Boucq:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Lawrence:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije:



Wednesday, August 24, 2022

Družina od Sumraka - Bourgeon



La compagnie du crépuscule
Vrsta: integral 

Crtez/scenario: François Bourgeon

Izdavac: Fibra (2016)

Premijerno: 1984/1986/1990 

Dimenzije: 32 x 24 cm, HC

Br strana netto: 218

Tiraz: 500

Zanr: srednjovekovni, fantazija, horor

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Puno. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 7-9/10

Scenario: 5-8/10

Ciljne grupe: odrasli, BDovci 

Prednosti: veoma zanimljiv crtez, originalnost

Minusi: scenario haotican i konfuzan u trecem delu 

Bourgeon je jedan neobican crtac ciji mi se stil nije prvobitno dopao, kada sam sasvim slucajno jeftino bio nabavio francuski album druge epizode ovog serijala. (Gore je strana iz 1. albuma.) Nacin na koji crta ljude nije idealan (mada se covek brzo privikne), ali mu je zato scenografija uglavnom odlicna, ponekad i besprekorna. A i ta lica nisu losa; makar ume da prenese emocije likova, sto neki svetski poznati crtaci ne umeju. (Npr Hugo Pratt ciji su svi likovi - sem Rasputina - bezizrazajni zombiji.)

Prelistavajuci taj drugi album na francuskom (koji iz nekog razloga ima meke korice), i pokusavajuci da ga citam koliko to moj jadan francuski dozvoljava, ubrzo me je zaintrigirao ovaj serijal, ali sam uzeo integral tek kada se godinu-dve kasnije pojavio na vecem snizenju. Nisam se pokajao. Naprotiv, skontao sam da je lako moglo da se desi da se ovo rasproda pre nego sto ga nabavim, jer sam toliko cekao. Naravno, da sam znao da je ovoliko zanimljiv uzeo bih ga mnogo ranije po punoj ceni...

Crtez pocinje dosta dobro, a onda se dodatno poboljsava sa svakim narednim albumom, postaje detaljniji i nesto precizniji. Pritom je bitno naglasiti da iako je ovo trodelni integral, zadnja prica ima duzinu kao skoro tri regularne BD epizode, a to znaci da je taj najbolji crtez - u tom 3. albumu - najzastupljeniji. Scenografija u 3. epizodi je neretko spektakularna, i sama po sebi zavredjuje da se ovaj album nabavi.

Scenario? Tu je kompletno obrnuta situacija: sve je slabiji, nazalost, odnosno sve konfuzniji. Znaci kako se crtez poboljsava tako se prica "srozava", ako je to uopste prikladna rec u ovom kontekstu. Prva prica je najrazumljivija, relativno linearna i pristupacna. Druga epizoda je nesto mutnija, jer ima vrlo nezgrapnog skakanja iz scene u scenu - nesto cime Bourgeon ne ume (ili cime nije umeo) da barata. Kadriranje mu je cesto vrlo bangavo, nema "flow". A najgore je sto se u ovoj epizodi cesto skace iz jednog vremenskog perioda u neki sasvim drugi a da ponekad to nije odmah evidentno, odnosno slicnost izmedju likova (kao i bangave tranzicije) sprecava citaoca da odmah konstatuje tu promenu, vec se covek cudi par sekundi sta se to zbiva da bi tek kasnije shvatio da je Bourgeon nanovo skoknuo u to neko drugo vreme, onako grubo bez ikakvog uvoda. (Gore je strana iz 2. albuma, i dobar primer haosa tranzicije: ovi likovi iz prva dva kadra nemaju nikakve (vremenske) veze sa likovima iz treceg reda.) Medjutim sve u svemu ta druga epizoda moze da se prati i manje-vise se moze razumeti sta se u njoj odvija.

Za razliku od trece i ujedno zadnje epizode, a nazalost i najduze price... Nazalost u scenaristickom smislu, jer probiti se kroz ovu dzunglu od price zahteva debele mashete, veliku koncentraciju, odlicno pamcenje za (150 razlicitih) imena/likova, a mozda i par halucinogenih pecuraka nisu na odmet. Tu konfuzija vlada, i to do te mere da na kraju ne znas ko pije a ko placa. Takva narativna nesredjenost i nespretnost scenariste je bas retka, i ne znam da li ga mogu uopste s nekim porediti u tom smislu. Kao da je crtao samo za sebe. Ova prica pocinje dobro, koherentno, ali najkasnije na polovini postaje smusena. Em ima previse likova, em se skoro potpuno gubi poenta serijala; kao da je ova treca prica zasebna, kao da se ne nadovezuje mnogo na drugu vec leluja i menja tematiku kako joj dune. Zapravo se postavlja i pitanje da li se ovo uopste moze nazvati trilogijom? U klasicnom smislu te reci sigurno ne.

Znaci uz tu vec pomenutu Bourgeon-ovu nezainteresovanost za kadrovske tranzicije jos se uvodi i sve prenatrpaniji scenario u kojem se guraju sve vise likova, do te mere da citaoc lako moze da zaboravi koja je uopste prvobitna svrha bila, tj ona oformljena u prvom albumu - pa cak i na pocetku ove trece price. Prvi i treci album nemaju puno veze jedno s drugim, zapravo veoma malo, a to je zaista steta jer je prvobitna postavka mogla daleko interesantnije da se razvije pa onda i zakljuci od ovog haosa koji je zamenio prvobitnu radnju.

Ima optimista medjutim koji tvrde da razumeju citavu radnju. Ja takve nazivam "iskompleksiranim folirantima" ili jednom recju - kuropacenicima. To su ljudi previse zeljni postovanja, pohvale i paznje. The three Pees. To je slican ili cak mozda isti profil ljudi koji tvrde da vole i razumeju modernu apstraktnu umetnost - a te kenjatore smo jos odavno raskrinkali kao lazove, bolide i poslusne ovce, tj beskorisno stado bez sopstvenog stava.

Bourgeon je ovu mutnu corbu zabiberio i sa konfuznom poezijom, koja bi trebala da sadrzi u sebi neka pomagala, neku pomoc citaocu, cak mozda i neko resenje misterije (?) - ako se uopste dam usuditi predpostaviti da ova prica ima jasnu poentu koja ujedinjuje sve tri price u sveobuhvatnu celinu. Medjutim ni u toj blesavoj poeziji (meni je svaka poezija blesava stoga nisam merilo) nema puno toga upotrebljivog - sem naravno za doticne "genijalce" koji su kaobajagi shvatili sve sto je pisac hteo da kaze. Ali ja tvrdim da on ni sam nije znao sta je hteo tj da je serijal zapoceo s jednom osnovnom idejom a da se onda verovatno predomislio i pokusao nekako na silu da promeni tok radnje pa cak i stil price u tom trecem delu. (Gore na slici, treci album.) Na primer, elementi fantazije se dosta smanjuju u trecoj prici sto znaci da se i sam zanr naprasno menja (od bajkovitog u maltene striktno srednjovekovni, od road movie do staticne lokacije), a neki od glavnih likova maltene padaju u zaborav - a sve ovo sto navodim su cistokrvne pocetnicke greske.

Ali eto, ima i onih koji se ne slazu sa mnom. Citiram nekog (hipsterskog?) lika sa forum.stripovi:

"Prve dvije epizode su mi osjetno slabije. Kao da autor još nije znao kamo želi odvesti priču i pomalo se gubio na usputnim stanicama. Tek u trećoj i najdužoj epizodi stvari do kraja sjedaju na svoje mjesto, likovi poprimaju složenije karakteristike i postaju nam bliži, i priča se zaokružuje."

Sta se zaokruzuje, jado? Jedini krug ovde je onaj koji si protrcao sa svojim klovnovskim kolegama iz Maratonci trce pocasni krug. Treba biti neopevani dilkan da zakljucis kompletno suprotno od onoga sto bi svakoj iole razumnoj osobi trebalo biti ocigledno, a to je da se Bourgeon upravo u trecoj epizodi pogubio, jer ona nije nikakav nastavak prvih prica. Ovom tipu je totalno logicno da treca prica u trilogiji ide nekim nebuloznim stranputicama i da se jedva ili uopste i ne osvrce na teme i radnje postavljene u predjasnjim delovima? Koji dunster... Koja bizarna logika...

Ili je mozda u pitanju ona fora sa Rohrschach testom: ljudi na silu traze znacenje u haosu, i iskreno veruju da su ga nasli cak i kada ga definitivno nema. A opet, tu ipak pomazu pecurke, jer razumnom coveku ne moze ovaj serijal imati smisla...

Inace, u diskusiji na forumu o Druzini
 ima saka foliranata koji tvrde da je sve logicno (kao onaj malopre, koji tvrdi da je treci deo najbolji), medjutim vecina ipak priznaje da nisu mnogo toga shvatili. Ovi prvi su se pokazali kao klasicni kompleksasi (ili makar pecurko-narkosi), a ovi drugi kao iskreni citaoci bez takvih kompleksa. Nije sramota priznati da nesto ne kapiras - a pogotovo nije sramota kada nema sta da se ukapira: u takvim slucajevima je cak i nuzno da se izjavi da se nema sta ukapirati da bi se upozorili drugi citaoci na "opasnost", jer nece svaki stripofil biti voljan kao ja da stripu oprosti konfuziju zbog dobrog crteza.

Inace, gore navedeno iskompleksirano ponasanje me jako potseca na ultra-kretenski (i neverovatno dosadni) niskobudzetni indie film Primer, od jednog hipsterskog scenariste-rezisera. Fanovi tog filma se u svojim recenzijama "hvalisaju" kako su skontali citav film - a scenario krsi sva pravila logike te ne moze da ima smisla nikome sem tupsonima i narkomanima. (Film se inace poigrava sa putovanjem kroz vreme - a to je naravno uvek garant da ce se pojaviti mnostvo nelogicnih i kontradiktornih zapleta koji se nicim ne mogu opravdati, sem anti-logikom odnosno totalnim ignorisanjem logike.)

Ono sto je pohvalno u tom trecem albumu, a i u citavom serijalu, je sto je Bourgeon slicno kao Hermann u Tornjevi Boa-Morija izabrao da prikaze Srednji Vek na surov i realan nacin. Jer kome treba jos jedan sladunjavi i njanjavi Princ Valijant...

Od ovog crtaca/scenariste je takodje izdat i serijal Na krilima vetra, od Carobne Knjige. Vrlo lepo je ilustrovan ovaj dvodelni strip, medjutim zaobilazim ga u sirokom luku jer je isuvise politicki korektan: bavi se ropstvom i feminizmom. To su dve teme koje me nimalo ne tangiraju - a pogotovo sto su to danas ultra-aktuelne i nezaobilazne teme a time i vrlo smorne. Prosto me cudi da Holivnjud nije vec odavno otkupio prava na ovakvo politicki podobno, levicarsko stivo jer ukoliko kombinujemo crnacka i zenska prava - to gotovo sigurno rezultira u bar 56 Oskara, a da ne pricamo o medijskom hajpu koji bi 100%no propratio ovakvo hipoteticko sranje od filma.

Mene daleko vise zanima serijal Cyann, ali deluje da to niko nece izbaciti, jer po svemu sudeci nisu se ni Druzina ni Vetar preterano dobro prodavali na ovim prostorima... Uostalom, vlasnik Fibre je bio vec upitan pre 5-6 godina da li bi izbacio Cyann a on je odgovnjorio da ce prvo da ga procita a tek onda da odluci... A to u prevodu znaci da ga ne namerava izbacivati i da mu se ne svidja - a to eto opet znaci da je Cyann najverovatnije vrlo zanimljiv serijal. Fibra ne voli dobre price a jos manje dobar crtez tako da je jedina nada realno Carobna Knjiga. Ili eventualno neki levi izdavac koji ce upotrebiti toalet papir da objavi ovaj strip.

Najbolji dokaz koliko je radnja ovog serijala zajebana odnosno fakticki nepostojeca (bar u smislu da postoji neki kontinuitet koji logicno i verodostojno spaja sve tri price u jednu koherentnu celinu) je postojanje ove knjige od 200 strana, koja pokusava(?) da objasni sve u tancine.

Jeste, ovaj serijal cak i ima i svoju "mapu".

"Prelistao" sam ovo cudo cisto da dobijem neki uvid pre nego sto krenem da se sprdam na racun ove tvorevine, ali nisam je citao niti cu je citati jer me iskreno serijal (sadrzajno) ne zanima ni priblizno toliko da bih uronio u ovaj konfuzni i lose osmisljen svet u ovakav besmisleni detalj. (Suvise je Bourgeon omanuo u trecem albumu da bih bio iole zaintrigiran.)

Uostalom, ne zanima me ni ona toliko izvikana "simbolika" autora, jer sta je simbolika zapravo? To je hrana za kvazi-intelektualce. Takvi iskreno veruju da su sve aluzije i sugestije visokoumne i da mogu opravdavati postojanje svakog scenarija/knjige/stripa. Ali naravno da ne mogu. Simbolika je samo alatka za pisca, nikako simbolika ne moze bit cilj sam po sebi vec samo sredstvo do cilja. Simbolika je zestoko precenjena, pogotovo kod filmofila koji se na nju loze kao adolescenti na prvu prostitutku: ona neretko sluzi samo da bi zadovoljila apetite hipstera tj ljudi koji misle da je uocavanje aluzija kao neka vrsta "intelektualnog sporta" za um. Avaj, jadan svaki sitni um koji ne kapira da se simbolika cesce zloupotrebljava nego sto se koristi kao kvalitetna dopuna postojecoj prici. Ili nepostojecoj prici, sto je manje-vise slucaj ovde. Ta toliko bajna simbolika se cesto srozava na nivo obicnog kviza ili igre u kojem citaoc ucestvuje da bi pronasao/primetio "tragove simbolike" i onda se svaki put poradovao jer mu samopouzdanje malo poraste. "Joj, pa ja i nisam toliko glup ipak! Uspeo sam da nadjem vezu izmedju glavnog lika i Schopenhauerove teorije o trljanju muda!"

Malcice karikiram, jer Schopenhauer nikada nije pisao o genitalijama (sem ako je to radio kroz simbolizam a da to nisam primetio), ali poenta koju pravim je jasna... za razliku od nekog francuskih "autora", necu da mu pominjem ime, koji nema poentu...

Niti verujem da se u ovoj knjizurini nalaze ikakva zadovoljavajuca resenja koja opravdavaju Crepuscule, vec iskljucivo istorijska pozadina raznih elemenata price (sto se moze naci i u knjigama o srednjem veku) kao i najverovatnije neko pseudo-filozofsko preseravanje koje verovatno sluzi kao zamena za objasnjenje poente - koja naravno i ne postoji. Ne znam kako vi stojite s poentama ali ja mnogo vise cenim pravu poentu nego zamenu za poentu - a to bi u ovom slucaju bio neki klimavi "dubokoumni" esej koji pokusava semantickim kupus-salatama da sakrije cinjenicu da poente nema - a krajnji cilj je da poentu nadomesti upravo tim esejom! Glupa fora, ne padam na to...

Jer da ovaj strip ima poentu onda bi makar ta poenta svima koji su album procitali bila iole jasna, makar donekle. A u tom slucaju ne bila uopste ni potrebna neka bajna 200-stranicna mapa do istine da bi citaoc saznao o cemu se tu radi.

To je ono staro "ako mi treba mapa uz ovaj film onda je film totalno omanuo". Ovo je naravno u sustini tacna konstatacija, jer bilo da se radi o filmu, romanu ili stripu, on bi morao sam - sasvim nezavisno - da bude dovoljan kao zasebna celina da komunicira svoju poentu/filozofiju/ideju/koncept/sta-god citaocu (pod uslovom da ovaj nije debil), a da pritom ne-debilni citaoc ne bude toliko zbunjen na kraju da mora da se potom baca u detektivska istrazivanja da bi resio misteriju price. Film (sa inteligentnom porukom/poentom) je samo onda uspesan kada makar na nekom polu-svesnom nivou citaocu nudi smisao, a to je smisao/poenta koju citaoc razume ili makar "oseca". A onda, ako je citaoc dovoljno zaintrigiran tom idejom (ili idejama) moze kasnije na svoju ruku da dublje prostudira tu tematiku - a ne da studira taj film/roman/strip da bi shvatio tu poentu.

Drugim recima, "visoko-inteligentan" film/roman/strip treba (ili moze) svojom uspesnom komunikacijom osnovne ideje (ili ideja) da motivise citaoca da ide dalje sa proucavanjem tematike. E to je pravi uspeh! A ne da citaoc bude toliko zbunjen lose srocenom idejom (ako uopste i postoji) da mu treba mapa/knjiga da posle razume sta je uopste procitao. Da je Bourgeon dovoljno kvalitetan i disciplinovan pisac (sto nije) on bi u samom stripu dao sansu citaocu da poveze sve konce ili makar da dodje blizu cilja.

Ali kao sto rekoh vise puta vec, Bourgeon ni sam nije uspeo da poveze te konce vec se spetljao u vlastitom predivu, a onda se ponadao da ovakvom knjigom moze da opravda svoj nemar i da sakrije svoj neuspeh. To je slicno onome kada Pikaso izvrlja nesto ruzno i retardirano u 30 sekundi - a onda neki "kriticari" tj sarlatani krenu da seru i palamude o dubokim znacenjima koji se "kriju" u toj odvratnoj prevarantskoj skrabotini.

OK, ovo poredjenje nije idealno, jer Crepuscule je ipak umetnicki podvig, a nije ni priblizno besmislen kao Pikasove pizdarije.

Postojanje ovakve knjige moze prouzrokovati dve vrste reakcija kod stripofila:

1. Pozitivna. Odusevljenje i "potvrda" da je serijal inteligentno i razumljivo osmisljen, da je Bourgeon jos i te kako znao sta radi, i da se nije pogubio vec je bio toliko genijalan da je serijal ispunio tonama (te toliko (pre)cenjene) "simbolike" koju u celini samo najinteligentniji citaoci tj studenti bourgeonizma mogu da pohvataju i povezu u jedan veliki puzzle koji se sastoji od milion i po delova.

To je reakcija hipstera, kompleksasa, i pecurkonarkosa.

2. Smeh i facepalm. Reakcija vecine ciatoca, kojima su potvrdjene sumnje da je serijal oduvek bio haoticni kupus ideja, koncepata i "simbolike", odnosno da je Bourgeon toliko omanuo u svom pokusaju da stvori nesto ultra-intelektualno i mega-kompleksno da su nakon stripa bili potrebni eseji koji pravdaju Bourgeonovu "viziju", a onda cak i knjiga koja sluzi da poveca samopouzdanje onih koji su oduvek tvrdili da je Crepuscule serijal i sa poentom i sa "zaokruzenom pricom". Halucinacije su cudna stvar...

Da se razumemo: ja ne kazem da je ova knjiga beskorisna, daleko bilo. Sigurno moze biti zanimljiva fanaticnim fanovima ovog serijala - onima koji shvataju da je prica besmislena kao i onima manje bistrim koji i dalje misle da prica ima poentu - jer knjiga nudi dodatne crteze, skice a verovatno i poneko objasnjenje koje nije kvazi-filozofsko (tj sroceno u nekoj enigmaticnoj poeziji) vec je konkretno i razumljivo ljudima cije ime nije Bourgeon. A mogu se sigurno naci i neke zanimljivosti koje su istorijski potkovane tj koje nisu izmisljotine autora.

Procitao sam uvodne 2-3 strane dela knjige koji se bavi "tumacenjem" serijala (In Search of Meaning) i dobio tacno ono sto sam i ocekivao: kvazi-intelektualno kenjanje koje ima za cilj da pravda mane serijala time sto zahteva od citaoca da "promeni" nacin dozivljavanja stripa da bi toboze izvukao tone i tone navodno obilatih znacenja kojim, jelte, Crepuscule obiluje.

Daleko bilo da cu da ista da promenim kod citanja. Pre nego sto to uradim cu mnogo radije da zakljucim od onoga sto sam ovde procitao da je Bourgeon zrtvovao koherentnost price samo da bi se "intelektualno izivljavao" tj da bi se prcio svojim velikim (?) znanjem istorije, filozofije i umetnosti. Medjutim, kao svaki nesposoban ili nedovoljno dobar scenarista, Bourgeon nije shvatio da poenta pisanja nije samozadovoljavanje tj intelektualna masturbacija vec prenosenje ideja i znanja na nacin koji se moze smatrati urednom komunikacijom sa svojom publikom. Uostalom, ove albume je izdao i naplacivao za njih, nije ih radio samo za svoj chef, kao Kafka, bez namere da ih iko drugi cita. Uprkos tome, Bourgeon je prvenstveno sebi povladjivao, sepureci se svojim intelektom, a citaoca zanemarivao. Jer kako drugacije da objasnimo sve one uzasne tranzicije izmedju kadrova i scena, i sve one kripticne/konfuzne detalje koji deluju nepovezano?

U svakom slucaju je vise nego jasno da Crepuscule nije na nivou jednog Gospodara prstenova, mada su autorove ambicije lezale nedaleko od Tolkina. Ovo je trebala biti neka mracnija i intelektualnija verzija Tolkienovog dela, tj nesto slicno, bar tako zapocinje, a onda treci deo postaje vise nalik nekoj nasilnoj srednjovekovnoj drami. Znaci, pravi se zaokret koji ne postoji u Gospodaru prstenova a ni u nijednoj drugoj kvalitetnoj trilogiji. Kreirati kompleksan svet koji ce biti zabavan, edukativan i ne-konfuzan nije nimalo lako. Bourgeon je sebe zestoko precenio, a da nema toliki ego lepo i fino bi unajmio nekog dobrog scenaristu da mu pomogne, jer pisati i crtati ovako nesto nije lak posao, pogotovo ne za nekog ciji dar kao pisac nije dovoljan - barem ne u meri da ispuni ovoliko visoke kriterijume i ambicije.

Cini se da mnogi stripofili imaju cudnu i veoma pogresnu naviku da precenjuju inteligenciju vrhunskih crtaca. Slicno kako fanovi bendova naivno misle da su njihovi omiljeni muzicari upuceni u politiku i da su veoma bistri (a vecina su osteceni narkomani i depresivne pijandure). Ali samo zato sto je Bourgeon odlican crtac, zar to nuzno ukazuje i na visoku inteligenciju? Jedno nema puno veze s drugim. (A gde cete veci dokaz za to nego sto su vecina dobrih crtaca bezumni levicari.) Zbog ove optimisticke iluzije tj potrebe nekih stripofila da se crtac idolizuje i van svoje struke, imamo ljude koji lako upadaju u zamku da sami sebe ubedjuju kako "ovako dobar crtac nikako ne moze da bude los ili osrednji scenarista" pa zbog toga na silu traze smisao i strukturu i u stripovima u kojima toga nema. Jos i te kako dobar crtac moze da bude los scenarista; primera ima puno. Nije sramota voleti ovaj serijal samo zbog crteza. I ja spadam u tu kategoriju. Ali nekima to nije dovoljno, hoce na silu da imaju sve...

S tim sto, u njegovu odbranu, moram da napomenem da Bourgeon ima razvijenu mastu i da ume da kreira puno zanimljivih situacija tj scena. Problem lezi u tome sto ne ume sve te zanimljivosti da spoji u celinu koja bi mogla da prodje kao prica. Ovakva prica mora da ima uvod, sredinu i zakljucak. Ovde toga nema... To je osnov dobrog scenarija. Ali valjda je Bourgeon smatrao da on moze da se izdigne iznad tih tradicija i pravila, da je on dovoljno genijalan da to izvede na pravi nacin. Sto bi Ameri/Englezi rekli, "pride comes before a fall". Ovim serijalom je izreklamirao svoj veliki crtacki talenat - ali i svoju aroganciju i prepotentnost.





Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:

Hipsterizam u stripu:

Hugo Pratt - Dekonstrukcija:

Navike stripofila:

Crtaci rangirani:

Mange:

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/12/perramus-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije: