Updated: 27.6.23.
Indian Summer
 |
Vrsta: zaseban album Crtez: Milo Manara Scenario: Hugo Pratt Izdavac: Beli Put (2008) Premijerno: 1983 Dimenzije: 28.6 x 22.2 cm, HC Br strana netto: 144 Tiraz: 1,500 Zanr: istorijski, vestern, drama YU istorijat: Stripoteka Kolor? Da. Politicki obojen? Da. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 4/10 Ciljne grupe: esteticari, prattokompletisti, balkanski levicari Prednosti: odlican crtez, zanimljivo Minusi: retardirana karakterizacija, ponekad tupavo-bizarni dijalozi, anti-protestantske predrasude, istorijski nemarno, nelogicnosti |
 |
| Jedan od najpoznatijih albuma Manare je Indijansko leto, nacrtan u njegovom najboljem crtackom periodu, kada je bio besprekoran u prikazu ljudi, sa pozadinom, i sa svojim upecatljivim i veoma elegantnim linijama. Kolor je suptilan, nenametljiv, takodje odlican. (Gore je strana 3.) E sad, da nije tu "mali" problem sa raznim scenarijskim pizdarijama, ovo bi bilo remek-delo. Da li okriviti Manaru ili Prata - koji je ovo pisao? Logicno bi bilo da je scenarista kriv, ali Manara je i sam bio problematican scenarista, a uostalom on je izabrao da radi s Pratom, niko mu nije stavio pistolj na celo da saradjuje sa jednim tako izvikanim sarlatanom. Da se razumemo: nije Pratt los scenarista (bar kada se potrudi, sto bas i nije bilo preterano cesto), ali da je njegov talenat oduvek bio preuvelicavan - pogotovo njegovo crtacko "umece" - i da je bio i jos uvek jeste drasticno precenjivan, to ne moze niko iole normalan tj objektivan da ospori. Ni to da je izigravao velikog istoricara a zapravo je voleo da obmanjuje svoju naivnu publiku neistinama. Odnosno moze neko ovo da proba da ospori, ali ako to uradi samo cu ga uputiti na dva linka mojih Kurto Malteze recenzija i odmah ima da zacuti kao zirafa... Ali moze i ovaj post da posluzi. Jer ovde je Pratt pokazao kolika je budala i prevarant bio. Radnja pocinje zanimljivo, neobicno, upecatljivo, sa scenom silovanja (a sta bi drugo bilo: Manara i Pratt u tandemu) a potom i odmazde, deo price koji je izveden bez ikakvih dijaloga i naracije, a obuhvata prvih 15ak strana. |
 |
| Medjutim, onda polako krecu da se nizaju gluposti... Odnosno, neke od tih gluposti su mozda pre ludosti i razna bespotrebna preterivanja. Na primer seksualne perverzije, jedna od Manarinih opsesija odnosno hobija, bez kojih jednostavno nije mogao. Silovanja, incest, voajerizam, onaniranje, nimfomanija, lezbejstvo, orgijanje - samo da nabrojim neka od osnovna desavanja u tipicnom albumu matorog perverznjaka. (Malo ova lista podseca i na Jodorovskog, a i neke druge likove povezane sa franko-belgijskim stripom, kao i sa francuskom kinematografijom generalno, a to nije nikakva slucajnost.) U ovom kadru gore Abner, koji je osvetio silovanu devojku ubistvom mladog Indijanca i Holandjanina koji su je bili napastvovali, javlja svojoj braci koga je ubio i zasto ih je ubio. Kako na to reaguje njegov mladji brat, klinja? Eto vam na slici kako... (Strana 21 u albumu, sto je strana 17 samog stripa. Uvek cu da navodim samo stranu originalnog stripa, da bi lakse mogli i citaoci sa izdanjem Fibre da prate ovaj tekst.) Cemu to? Zasto takvo nebulozno i mega-seksualizovano ponasanje? Nije da se cudim, jer znam kakav je Manara, ali zar ne bi neko zaprepascenje bila logicnija reakcija? Neka zabrinutost? Ako je ovaj klinac dovoljno star da se razume u seksualne aktivnosti kao sto su onaniranje i silovanje, onda je valjda i dovoljno star da zna koliko je ozbiljna stvar ubistvo dva bitna lika iz oblizjeg plemena... Uostalom, zar malisa nije nimalo uznemiren silovanjem te devojke? Jest' da je ne poznaje, bar jos uvek ne, ali ja kad sam bio i mladji od njega sam imao ekstremno negativan stav na tu temu. Drugim recima, insinuira se da je malisa psihopata... ili makar da je ozbiljno poremecen i devijantan. (Iako je moguce da je tako osmisljen radi "humora".) Samo jedan od mnogih psihopata u ovoj prici, kako se kasnije ispostavlja. Ali idem previse logikom. To je valjda moja "greska". Manara je ludak-umetnik a ja "cepidlacim", jelte... Tacno je doduse da je ovo bilo neko sasvim drugo doba, veoma divlje i okrutno, sa sasvim drugacijim mentalitetom - kada su ljudi bili okupirani golim prezivljavanjem; doba u kojem silovanje nije bilo ni priblizno stigmatizovano kao u 20. veku, i kada su ljudi bili svirepiji i manje mlohavi, a i mnogo vise oguglani na nasilje od modernog "civilizovanog coveka" kome je nasilje mnogo odvratnije i u neku ruku mnogo vise strano. (Bar ono direktno nasilje, iz prve ruke.) Sve to ja znam, sve to stoji. Medjutim... |
 |
| Samo par strana kasnije Abner ide do svoje polu-sestre Filis. Samo par kadrova kasnije vec se nazire incestuozan odnos izmedju njih. Inace, moram da se obavezno nadovezem na evropski i to "umetnicki" film, recimo iz perioda 70ih pa nadalje, u kojem incest igra cesto ulogu. U nemalom broju kriticki obozavanih "kult" filmova iz ovog i nekog kasnijeg perioda se pojavljuje tema incesta. O tome sam naveliko pricao u svojim filmskim recenzijama. Uvek mi je delovalo da se evropski kriticari (i film studenti) strasno pale i loze na incest, jer kad god se neki takav (tj iole "umetnicki") film pozabavi tom temom, studentarija i kriticari ga obasipaju pohvalama i superlativima. Slucajnost? Zasto to pominjem? Zato sto je ovo ne samo Manara, vec i evropski strip, i to bas iz tog nekog jos uvek manje-vise pocetnog perioda "filmske revolucije" u kojoj seksualne perverzije i ekstremnije nasilje igraju veliku ulogu, neuporedivo vise nego ikada pre. Od kraja 60ih nadalje zapadna kinematografija dozivljava nagle promene (blago receno), a te tektonske promene su sasvim logicno zakacile i svet stripa, muzike tj sve oblasti (ne)kulture. Stoga imamo ovakav strip, koji nekako maltene na silu tendira ka ekstremizmu. |
 |
| Ovo manarinsko-pratovsko ludilo/blesavilo se nastavlja s pojavom Skvando plemena (na slici strana 36), ciji su mladici otkrili ono duplo ubistvo, i diskutuju ovu misteriju iznoseci razne teorije. Obratite dobro paznju na izraze lica ovih Indijanaca i na njihovo ponasanje (kadrovi 2, 6 i 7): svi se nesto blago keze, kao da se zajebavaju, kao da ne shvataju ovaj dogadjaj preterano ozbiljno. Nisu u pitanju neka deca vec vrsni ratnici koje je surov zivot morao naciniti ozbiljnijim tj odraslijim nego sto su ovde predstavljeni, i zato mi ovakvo opusteno i nadasve luckasto ponasanje smeta, jer je nekako nerealno, suvise nadrealno. Ne uklapa se u prirodu price. Pa zar je ovo komedija? |
 |
| Reklo bi se da jeste. Jer evo opet onog malog retarda kako simulira onaniranje. (Str 38.) Cak i posto je upoznao i ugledao silovanu zenu, kojoj ocigledno nije dobro, on se i dalje ponasa kao neki lik iz Teksaskog masakra motornom testerom. Njemu je ovo smehotresno. Mozda i Manari i Pratu? |
 |
| A evo ga opet, samo malo kasnije (str 39), i to dva puta. Opet se ismeva devojci i hvata za genitalije. |
 |
| I opet, na strani 40. Jel ovo nekome smesno? Meni nije. Mozda je Manari ili Pratu smesno jer su obojica (kroz pojedine svoje stripove) dokazani degenerci (koji "kriju" tj pravdaju svoju istinsku prirodu iza vela "umetnosti" - u kojoj je navodno "sve dozvoljeno"). To sto se ovaj debilni geg ponavlja nanovo, pa onda opet, pa opet, ukazuje na to da se radi o "running gag" ovde - da se ovaj akt forsira kao humor - a ne da se radi o nekom "ozbiljnom kriticnom komentaru o drustvenom poretku Amerike 17. veka". Ne, takve pretenciozne baljezgarije ne funkcionisu na meni, ne padam na takve prevare i jeftine pseudo-intelektualno fore jos od svojih tinejdzerskih dana a kamoli sada kao iskusna matora drtina. |
 |
| I opet. Da ne bude da preterujem koliko se sa ovim preteruje. (Strana 43.) A tek sad ga neko iz familije kaznjava. Znaci, iz toga zakljucujemo da je ili Svinja malouman te su svi vec digli ruke od njega, ili su svi u ovoj porodici, bez izuzetka, degenerci. A zasto ga zovem Svinja? Pa zato sto mu jos uvek ne znamo ime, a svi ga tako oslovljavaju. |
 |
| Kadar desno, strana 48: vrlo iznenadjujuca scena, jer ukazuje na ekstremno divljastvo Severnih Indijanaca, nesto sto se u modernim, revizionistickim, politicki-korektnim vesternima nikada ili jako retko spominje odnosno se zataskava. Vrlo me cudi da se Pratt - kao levicar - odlucio izbeci suvise stereotipicnu vestern pricu u kojoj su samo beli naseljenici nasilni i zli, a Indijanci su mudre dobrice bez moralnih gresaka. Vrlo pohvalno. (Deliti rase i etnicke grupe na "dobre" i "zle", pogotovo u kontekstu istorijskih konflikta, je jedna od glupljih navika levicarskih pisaca.) Medjutim, neki aspekti serijala ukazuju na suprotno, na ciljani pokusaj da se jedni orcne a drugi uzdizu. (Vise o tome kasnije.) U toj ranijoj eri kolonizacije istocne Amerike, kao i na kasnijem takozvanom Divljem Zapadu, nije bilo moralno cistih: divljastvo, primitivizam i netolerancija su vladali medju svim narodima i rasama, a svaki pokusaj da se ili Indijanci ili naseljenici prikazu kao zrtve je najobicniji rasno motivisani idiotizam. Medjutim, uprkos ovom "sitnom" detalju koji mora da je promakao idiotu koji je napisao pogovor (za izdanje Belog Puta), stice se ipak jasan utisak da Pratt bira da ide linijom manjeg otpora odnosno da kako radnja odmice sve vise prikazuje Indijance kao mirnije i odmerenije ljude, a belce kao naprasite debile koji jedva cekaji i najmanji povod da urade nesto nasilno ili nemoralno. Kako radnja odmice belci su sve vise iskarikirani, kao u crtanom filmu, a Indijanci maltene postaju stoicki "mudraci". (Ovo je novokomponovani pristup vestern zanru, kompletno marksisticki, jer ima za cilj samo da ocrni belce, progres, kao i kapitalizam, u svakoj situaciji, u svakom filmu/stripu/knjizi i u svakom zanru. Ko to nije primetio je odavno ispranog mozga i moze slobodno da se prijavi za lobotomiju.) Naravno, levicarski imbecil koji je napisao totalno idiotski pogovor u BP idanju se hvata svake pro-indijanske i anti-puritanske insinuacije kao pijan plota, a ignorise npr ovaj obicaj Indijanaca da nevernim zenama otfikare njonju - sto je daleko surovija i bolesnija kazna nego ona belacka. Taj "sitni" detalj ovaj debil bira da ignorise. Taj kreten se cak i svojski trudi da svaki, pa i najmanji detalj, interpretira onako kako njemu odgovara tj kako odgovara njegovim politickim ubedjenjima. On ne cita strip objektivno, kao ja, vec se kaci na svaki detalj koji bi mogao uz pomoc "simbolike" ili jeftine kvazi-interpretacije da protumaci kao pro-indijanski i anti-belacki jer mu to najvise odgovara; jer bas to zeli. Samo bih voleo da ga priupitam: u cemu je problem, covece, zar mrzis i sebe i rasu kojoj pripadas? Ili ipak samo mrzis Engleze i Francuze jer su oni "zli kolonijalisti i imperijalisti" jer su te tako ucili na casovima Marksizma u srednjoj skoli i na Milosevicevom RTS-u? Kladim se da ovaj isti lik ne bi ovako lupetao da su u pitanju Rusi umesto Engleza. Zar ne? Naravno. Poznajem jako dobro balkanski mentalitet, porive, budalastine, pristrastnosti i mrznje koje (potajno) gaje. Bilo koji film koji prikazuje Amere ili Engleze kao "zle belce" takvima savrseno odgovaraju (zato uostalom na Balkanu vecina obozava notornog komunistu/lazova Noah Chomskog), ali cim se neki Srbin ili Rus predstave kao zlikovci - i to od tih istih zapadnjackih komunjara - onda se Srbin ljuti, onda smatra da je "anti-slovenska zavera" u pitanju ili neka druga paranoidna izmisljotina u koju duboko veruje. |
 |
| Luisovi salju Svinju da obavesti obliznji garnizon da je silovana devojka kod njih. (Str 50.) Zasto salju ovog imbecila da tako vaznu vest javi velecasnom Bleku, nema logike, al' ajde, nije strasan propust. Ako nista drugo, taj cin samo potvrdjuje sumnju citaoca da je citav klan Luisovih sacinjen od debila. Medjutim, to sto strazar iz mesta puca na klinca zaista nema logike. Odnosno ima: belci reaguju na sve impulsivno i agresivno, dok su Indijanci odmereniji. Ako Pratt zaista misli da ce na ovako jeftin, simplisticki nacin da me ubedi da su dosljaci bili svi zli i ludi a svi Indijanci njihove zrtve, onda se grdno zajebao, jer ja nisam sisao vesla... |
 |
| Cik pogodite sta onda sledi? Eto Dzeremaje (sad mu napokon znamo ime) kako nanovo onanise u vazduhu, ovog puta pred strancima, ali opet vezano za silovanu devojku - koja u Svinji inspirise iskljucivo sprdnju i nista drugo. |
 |
| I eto ga opet. Da, Pratt - veliki scenaristicki "genije"... |
 |
| Abner, za koga se sugerira da je psihopata kao i njegov otac velecasni Blek, ovde iznosi (tacno) misljenje da su silovatelji zasluzili smrt, ili makar neki ostriji vid kazne. Medjutim, ko mu protivreci? Njegova sestra! (Str 57.) Bas neka mlada devojka, koja bi i sama mogla da bude zrtva silovanja u ovom surovom svetu, ne pokazuje ni trunku solidarnosti sa ponizenom devojkom, vec pravda mladice. Nidje veze... A sto je najgore, i "mudri" Indijanac od pre 10ak strana (onaj koji je pricao o kasapljenju noseva svim skvo koje vrse preljubu) je na neki polu-direktan nacin takodje pravdao silovanje kada je na pitanje zasto su mladici silovali devojku odgovorio da... |
 |
| Uostalom, procitajte i sami sta je odgovnjorio... (Str 49.) Vrlo je zanimljivo da je bas u ovoj izjavi prvi put pomenut naziv albuma. To "indijansko leto" je mozda izgovor/racionalizacija za "mladalacko silovanje" tj implikacija da je silovanje devojaka od napaljenih mladica sasvim prirodna i normalna pojava - koje se mozda cak ni ne treba previse zestoko osudjivati? Ono u fazonu "pa oni su samo deca" - notorna glupost koju cesto cujemo u povezanosti sa huliganizmom maloletnih lica. (Cekaj bre, i ja sam nekada bio mlad, maloletan, napaljen - sve u paketu - pa opet nisam niti opljackao ikoga, niti ikoga sutnuo u glavu posle neke utakmice, niti sam silovao neku plavusu na obali mora. Pravdati mlade psihopate za ekstremne izlive asocijalnog ponasanja je iskljucivo navika maloumnih ljudi, naivcina - a i psihopata medjuostalom. Ono u fazonu - solidarnost.) "Poigravanje sa zenkama" Pratt poistovecuje sa silovanjem. Cisto sumnjam da je time hteo da prikaze starca na negativan nacin (taman posla: Indijanac je!), vec je kroz starca izneo svoj stav o silovanju...? Ne znam, samo spekulisem. Jer nemam apsolutno nikakvog poverenja u "moralnu ispravnost" ni Pratta ni Manare, zato ne iskljucujuem ovo kao mogucnost tj da oni pokusavaju da ublaze silovanje, ili barem ovakvu vrstu silovanja. Pomalo je komicno/ironicno/licemerno kako je "empaticni levicar" tj politicki-korektan debil koji je napisao pogovor odlucio da ne pomene ovu dubioznu izjavu o silovanju koja je potekla od starog Indijanca, vec ju je mudro precutao... A licemerno je jer su levicari navodno "veliki pobornici" zenskih prava. Obozavam da raskrinkavam licemerje i glupost levicara: to mi dodje kao neki hobi. Takodje moram ukazati na jos jedan propust ovog anti-zapadnjackog levicara, a to je da nije ni primetio nemoralnost tj nepravednost Indijanaca koji su smatrali da su njihovi mladici pogubljeni bez ikakvog razloga - a radi njih su zapoceli rat sa Luisima. Drugim recima, tom plemenu silovanje mlade belkinje nije bio delikt kojim bi se eventualno opravdala odluka Abnera da upuca mladice. Indijanci nisu imali nimalo razumevanja za Abnerovu pravdu (bez obzira koliko Abner bio zao lik) a to znaci da je za njih silovanje mali delikt. Zasto nema nicega o tome u analizi price u BP izdanju? Medjutim, ovakvo lukavo ponasanje pisca "analize" - tj selektivno biranje cinjenica - levicari oduvek praktikuju, jer njima nisu bitni principi vec samo da budu u pravu, da isteraju neku svoju (ne)pravdu, a to konkretno u ovom slucaju znaci da ako Pratta treba pohvaliti zbog pro-Indijanskih tj anti-belackih stavova onda treba i ignorisati sumnjive stavove prema zenama koji se granice sa sovinizmom. U prevodu: "anti-belacki stav nam je ovde bitniji od nekog eventualnog polu-jasnog seksizma, te cemo zato ovo drugo preskociti u analizi price". Levicari su opasni foliranti i manipulanti... Ko ih ne zna veoma skupo ih placa. |
 |
| Ali ono sta mozda najvise skodi scenariju su budalastine vezane za "porodicne drame" Luisevih odnosno njihove sulude interakcije... Kao ovde, na strani 58. Ova scena se nadovezuje na onu od malopre, kada Filis brani silovatelje. Majka skepticno reaguje na tu cerkinu izjavu - a ova krece da svima pokaze svoju guzicu! Znaci klasicna muska fantazija. Odnosno, Filis se od samog pocetka prikazuje kao neka nimfomanka koja samo o seksu razmislja. (Sto samo jos vise potvrdjuje polu-latentni sovinizam Manare i Pratta.) Uostalom, na strani 19, kada je prvi put srecemo, ona se divi svom izgledu, poredi se sa majkom i spusta svoje gacu u mocvaru (!) ne bi li bolje videla svoju vaginu u vodi. A onda, posle samara svog (polu-)brata Elajdze, Filis grabi sekiru! Majka pada u depresiju... Cirkus. Smejurija. Da li je motiv ovom cirkusu od scene da se opet beli naseljenici prikazu kao dusevnjaci - ili je to cisto ono jeftina fora radi shock value tj da se bolje proda strip napaljenim klincima i starkeljama? Mozda i jedno i drugo: ubiti dve muve jednim udarcem je oduvek bilo efikasnije nego samo jednu muvu... |
 |
| A evo i te scene u mocvari, strana 19. Tada nije bilo ogledala, tj siromasni ih nisu imali, pa su, eto, napaljotke kao Filis morale da idu u obliznje mocvare, reke, ili potoke da malo bolje izanaliziraju intimnije delove svoje anatomije. Barem Manara i Pratt tako zamisljaju Ameriku 17. veka. Pojma nemaju, fantazeri... |
 |
| Na strani 60 velecasni Blek nalazi svoju necaku (s kojom kasnije saznajemo ima incestuoidni odnos), i ovde kao da joj... lize uvo? (Kadar desno.) Totalna budalastina, kretensko preterivanje, uzasno pisanje Pratta. Uzasno je jer je jeftino i previse iskarikirano i ocigledno. Pratt ne zeli ili ne ume da mi sami zakljucimo da je Blek zlikovac, vec to cini toliko ociglednim da je prosto smesno. Od prve njegove pojave on je nacrtan kao neki demon iz horor filmova, a njegovo ponasanje je uvek ekstremno, uvek stereotipicno zlikovacko, ali kao u crtanim filmovima. OK, Blek je olos, shvatili smo vec - i to iz samog crteza! Nema potrebe da se lik bas toliko blamira i ponasa kao imbecil, umesto da je odmeren i stalozen kao skoro svaki uticajni manipulant. U pravom zivotu ovakvu animiranu, ekstremnu budalu niko ne bi sledio, niko mu ne bi verovao, bio bi odbojan svima i strpali bi ga u ludacku kosulju vec odavno i po kratkom postupku. Taman posla da bi bio ugledni clan zajednice, nema teorije... U stvarnom svetu (o kojem Pratt ne zna puno, cini se) ovakvi psihopatski mocnici su ljigavi, sarmantni, prevejani - a ne uber-emocionalni kao neke babe-narikace i ultra-agresivni. Sama ideja da Blek lize svojoj necaki uvo - pred svim tim ljudima (ima ih bar desetak u kolibi Luisovih) - je preglupa, i mene je iskreno sramota da ima toliko ljudi koji su citali ovaj album a nisu konstatovali ni pola budalastina koje sam u ovom tekstu naveo. |
 |
| Evo, lepo Luisevi kazu Bleku da umesto da im se zahvali sto mu vracaju necaku, on se na njih zesti kao da su je oni silovali - sto je naravno teska nebuloza. Pa ako je glavni zlikovac totalno zao ne znaci da mora da bude i kompletno lud i glup! Medjutim, Gospodja Luis se zali na pogresnu adresu: umesto da se zali Bleku treba da se pozali Pratu, jer on je taj koji je Bleka nacinio ovako apsurdnim likom. Nije Blek kriv sto je kretenski koncipiran i sto su mu sve odluke i dela preterane. Blek je toliko iskarikiran kao zlikovac (eto, cak se i zove Crni) da je potpuno nerealan, nelogican i u sustini sulud lik koji nema ni trunku realizma, a time i otpada kao ubedljiv zlikovac. Vise dodje kao neka smesna karikatura zlikovca, a to definitivno nije isto, niti je to bila namera. Mi verujemo da je on zao jer ga je Pratt jednodimenzionalno koncipirao - ali ne verujemo da zaista postoji. On je plod debilne maste Prata. Ovakvi zlikovci postoje samo u debilnim stripovima i B-filmovima. |
 |
| Ovde, na strani 61, Abner sebe prijavljuje kao ubicu Indijanaca. Zasto bi tako nesto priznao kada mu to ugrozava zivot, i to ne samo njegov vec i citave porodice, to mi nije sasvim jasno. Niti mi je posve logicno da je uopste i pucao na tu dvojicu silovatelja s obzirom da je odrastao s njima i da je Gospodja Luis s tim plemenom bila veoma bliska i dobra jos od kada su joj deca bila mala. Luisovi i pleme Skvando su prakticno komsije, zato je to duplo ubistvo zapravo vrlo cudno, i ne sasvim pojasnjeno. Doduse, na 100. strani Indijanci pominju da je Abner "oduvek bio lud", ali to mi je bas onako jadan motiv ili izgovor. Najlakse je okarakterisati sve belce kao ludake a onda im dopustiti da rada sta god scenaristi odgovara. To je lose, otrcano pisanje. Uostalom, pravi ludaci su ovde Pratt i Manara, ako cemo pravo... Korekcija: nisu svi belci ludi vec svi Englezi. Ali o tome cu vise u ovim narednim kadrovima... |
 |
| Ali da ne bude da su bas svi belci zli... (Str 83, desni kadar.) Ovaj ITALIJAN nije zao. On je dobar. Ovde Gospodja Luis prica o svojoj mucnoj proslosti, te kaze nesto sto je toliko jadno da sam se glasno nasmejao citajuci ovo: "Jedina prijatna osoba koja je pokusala da mi pomogne bio je neki Italijan." Za one koji mozda, nekako, jos uvek ne znaju... Manara i Pratt su obojica Italijani. Slucajnost? Ma kako da ne... To je onaj klasicni licemerni sovinizam, u fazonu "protiv belaca smo jer su maltretirali Indijance - ali ti zlikovci su bili uglavnom Englezi, jer eto kako smo mi Italijani ipak drugaciji od tih ogavnih Severnjaka. Znaci kad mrzite belce nemojte zaboraviti da mi vesele dobrica sa Juga - Italijani - nismo takvi, mi nismo zli i nismo rasisti..." A pritom su Italijani takodje imali kolonije, i u svim svojim bivsim africkim kolonijama su sada daleko vise omrazeni nego sto su to Englezi u svojim bivsim kolonijama... Ne znam kako Prata i Manaru nije bilo sramota da ubace ovog lika. Koji blam, kakva bestidna pristrasnost. Ali jos veci blam je sto je ovo retko ko primetio. U svakom slucaju se ova lakrdija od scene ne pominje u pogovoru onog tupavog, pretencioznog levicara... |
 |
| U ovom srednjem delu albuma gluposti se nizu takvom munjevitom brzinom da ne mogu sve detalje da ovde prikazem. Scenario se prosto raspada od budalastina. Ali ovo licemerje i uber-kretenizam nisam mogao da ne pomenem. (Str 86.) Ovde Gospodja Lewis zalazi u neku skoro nebitnu pricu o nekoj proto-feministkinji koja se borila protiv Puritanaca. Ovde se Pratt mozda pokusao oprati (?) od svog evidentnog sovinizma (vezanog za silovanje) tako sto ubacuje ovu suludu i totalno nebitnu non-sequitur pricicu/anegdotu. Koja se pritom zavrsava tako sto feministkinja ubija sopstvenu cerku samo da ova ne bi zavrsila kod Puritanaca!!! Pa jel ovo moguce? Puritanci su svakako imali svoje mane, ko ih nije imao, ali nacin na koji ih okoreli anti-protestant Pratt predstavlja (koji ima totalno nezasluzenu reputaciju kao neki bajni poznavalac istorije) prevazilazi sve granice idiotizma i revizionizma. Svaka budala koja uci istoriju iskljucivo iz holivudskih filmova (a toga nazalost ima puno) ce naravno poverovati u ovako nesto bez oklevanja, ali oni koji su malo upuceniji ce prepoznati sve Pratove prevare. Nenamerna pratovska ironija: time sto je ova posandrcala feministkinja ubila svoje dete zapravo daje za pravo Puritancima sto su je ranije bicevali! Po mojoj proceni, ona je bila mnogo ludja od njih, a ispostavilo se da bi dete bilo u boljim rukama kod njih nego kod nje! Pa ona je ubila dete - i to svoje - a ne oni! Ali to naravno Pratt nije to tako naumio. On je los scenarista koji se uplice u sopstvena govna i lazi, i pritom pravi sebi zamke koje cak i ne primecuje tj nije primecivao, a onda u njih upada kao budala. |
 |
| A najkasnije ovde (str 87) postaje jasno o cemu se zapravo radi u ovoj prici, sta to Pratt zeli da postigne, ko mu je glavna meta, i koga najvise mrzi. Protestante. I Engleze. Jer oni su neprijatelji Katolika (Italijana), pa cak je i onaj Italijan sa strane 83 opisan kao mukica koji je bio "prisiljen da promeni svoju veru u protestantsku". Elajdza, jedini normalan sin klana Luis, je potomak jednog Francuza - odnosno Katolika! Mel Gibson? Napravio je nekoliko "istorijskih" filmova u kojima je Engleze tj protestante prikazivao na negativan nacin, dok je njihove neprijetalje idealizovao. Veoma slicnu politicko-religijsku pristrasnost imamo i ovde. Svako ko ima iole grama mozga, a bar je donekle potkovan u istoriji i religiji provalice sarlatana Prata i njegove jedva skrivene motive. Cinjenica je da je u svom "legendarnom" serijalu Kurto Maltezu (legendarno glupom) u epizodi Kelti Engleze predstavio negativno a Irske borce za nezavisnost kao dobrice. Sta dalje pricati... "Englessi! Jo mrzetti njih kao gnjidetti, oni nas pobedilitti u WW2, smradovitti jebenitti!!!" Kakav li je to skot bio. |
 |
| Ali da se vratim nakratko na scenu silovanja iz pocetka price. Ono je prikazano na previse stilizovan nacin, sto znaci da maltene i jeste delovalo kao neka "igra" - kao sto ga je opisao stari Indijanac. Tu se postavlja pitanje da li su Manara i Pratt namerno odlucili da ublaze surovost silovanja? Zasto bi to uradili? Jedno objasnjenje bi bilo da ova dvojica budu "zrtve" Abnera tj da njihov cin nije zasluzio najstrozu kaznu - s cim se ja ne slazem. Jer da je neko Pratovu majku, sestru ili suprugu silovao jos i te kako bi se Hugo zestio i potrazio prvog mafiozija da mu plati da rokne krivca. To je ono klasicno levicarsko licemerje koje ih "krasi". Drugo objasnjenje bi bilo da su Pratt i Manara dva perverzna degenerca koji u silovanju vide izvesnu notu romantike ili makar neku vrstu "simpaticnog adolescentnog bezobrazluka". Ni jedno ni drugo me ne bi uopste cudilo, jer medju "umetnicima" ima jako puno perverznjaka i ljudi dubioznih moralnih nacela. Uostalom, zato se toliko njih i kaci na markzisam, a neretko podrzavaju i razne teroristicke grupacije, ili brane religijske ekstremiste (sem naravno ako su protestanti, njih niko ne brani, jer oni su "najgori"). |
 |
| Sem sto je scena silovanja olako prikazana, kao da je duplo silovanu devojku neko samo blago osamario ili gurnuo, taj uvod ima jos jedan problem. Ali ovog puta ne moralne vec logicke prirode. Mladi Indijanac svedoci smrcu svog holandskog pajtosa, a onda se automatski, pateticno i posve neuverljivo prepusta svojoj sudbini - kao u nekoj jeftinoj partizanskoj bajci o WW2 streljanju. Tako je to melodramaticno i klishe, jer opet stavlja Indijance na neki pijedestal koji niti su trazili niti ga zasluzuju. Levicarski debil koji je napisao pogovor za BP izdanje hvali ovu scenu jer ona prikazuje "katarzicni cin pogubljenja koje beli covek nema mogucnost da zaustavi". Da, taj pogovor je prepun budalastina i anti-Engleske pristrasnosti - uvijene u americku neo-liberalnu white-guilt politicku korektnost. Nista mi nije jadnije, kukavicnije i prepotentnije nego kada neki beli rasista/nacionalista (a toboze levicar!) kriticno pise o beloj rasi, izigravajuci veliku dobricu i zastitnika "ugrozenih rasa". Meni je nerealno da se ijedan mlad covek ovako prepusti ubici, da ne pokusa da izbegne metak, da zaroni, da makar nesto pokusa. Pogotovo sto ovo nisu moderne puske, koje ubijaju efikasno iz ovakve distance. Ovo je tek 17. vek, sto znaci da Abner nije imao ni priblizno toliku prednost kao sto bi je imao npr moderni americki marinac u Iraku dok nisani oruzje na neprijatelja iz ove (ili daleko vece) distance. Abner je vrlo lako mogao da promasi obojicu a da onda bude ubijen od strane silovatelja. Znaci Abner nije nuzno "dzelat" - kako ga pateticno oslovljavlja doticni debil u pogovoru - vec je pokazao izvesnu hrabrost napadom na dvojicu siledzija. Uostalom, zasto im se ne be prikradao? Zar silovatelji zasluzuju neku vitesku smrt? Ako ista, ovaj mi se naivni/nerealni cin mladog Indijanca cini kukavicnim i jadnim jer se predaje bez borbe, a zar nisu Indijanci bili veliki ratnici? Uostalom, instinkt za prezivljavanje imamo i mi - ljudi - a ne samo zivotinje, pogotovo mladi ljudi kojima definitivno nije do pogibije, a jos manje do nekog "uvisenog simbolizma" na koji se loze neuki pajaci kao sto je levicar koji je ispisao svoju budalastu verziju zbivanja u ovom stripu. Indijanac se nije spremao za neku vaznu bitku, pa da se suoci sa smrcu tako hrabro: to bi jos i moglo da prodje. Ne, on se zezao, izivljavao nad jednom devojkom, sto znaci da su ga iznenadna smrt svog druga i sopstvena neminovna pogibija morali zateci totalno nespremnog. Medjutim, Pratt smatra da bi se jedan mladi americki Indijanac iz 17. veka tek tako predao, uz puno "prkosa" i "dostojanstva". Romanticarska budalastina... |
 |
| Ali da se vratimo prici... Gospodja Lewis je na stranama 80-88 ispricala svoju tragicnu, potresnu (i retardiranu) ispovest. A kako na to reaguje Svinja tj Dzeremaja? Eto kako, na slici, sa strane 89. Ovakve gluposti moze samo imbecil ili neki amater da stavi na papir. Svaka cast i Pratu i Manari na ludilu: zaista su ludaci sretni ljudi, pogotovo kada ih stripofili hvale za "fantasticne" price... Tu sreci kraja nema. |
 |
| Potom se nizaju moronski dijalozi i nebulozne scene. Cak i nepotrebna ponavljanja, na primer Elajdzinovo "kakva smo mi to porodica?!" (drugi kadar) sto je vec bio rekao 2-3 strane ranije. Pratt citaoce tretira kao budale, jer em nam je odavno jasno bez njegove pomoci da su Luisovi svi degenerci/ludaci, em je to Elajdza vec bio rekao. Znaci cemu ovaj copy-paste na strani 96? Zato mozda i toliko preteruje u svemu Pratt i preuvelicava sve, jer se plasi da njegove poente ne budu jasne, a pritom ne da su jasne nego jasnije ne mogu biti... Zato je mozda dao Elajdzi da se ponovlja kao papagaj. A u trecem kadru Filis napokon izgovara ono sto smo vec sumnjali od pocetka, tj da je imala seks sa svojim bratom Abnerom, da je zelela i brata Elajdzu (sto pomene malo kasnije), ali saznajemo i da se kurvala sa svim ostalim likovima, i mrtvim i zivim. Cemu ova iskarikirana nimfomanija? Zasto uopste ubaciti lik kao sto je Filis? Bez nje bi se i dalje mogla propagirati "mudrost" Indijanaca i "zlo" belaca tj nije uopste kljucna za pricu. Smatram da je ubacena u pricu cisto da bi strip imao dodatni "titillation factor" tj shock-value, tj da bi se bolje prodavao. Ovo sa "umetnoscu" nema blage veze... |
 |
| Onda nam Filis daje lekciju o incestu, koristeci Bibliju kao izgovor za svoje ponasanje. (Strana 98.) Umesto da beze iz te kuce, jer se ocekuje jos jedan napad Indijanaca, Luisovi zevzece, svadjaju se, dernjaju se, lupaju gluposti, prave dramu i los teatar. Zapravo, ne koristi Filis Bibliju kao izgovnjor, vec to radi Pratt, koji pokusava da opravda svoju fiksaciju sa incestom. Kao da Biblija promovise incest, sto se ovde donekle sugerise. Nije da ovo mene ikako dotice, jer Biblija mi nista ne znaci, nisam nimalo religiozan. Ali to da se u Bibliji mogu pronaci svakojake perverzije i gluposti, to ne bi trebalo tobozne "vernike" preterano da iznenadi - sem one koji je nikada nisu citali (a to je velika vecina, pogotovo ovde na Balkanu gde haraju novopeceni kvazi-vernici). |
 |
| A evo i famozne scene izmedju Bleka i njegove necake. Citava sustina stripa se svodi na ovu scenu. (Strane 107-109.) Ova scena je "dokaz" koliko su perverzni/ludi/licemerni/zli bili Puritanci - naravno samo Englezi, jer Italijani i Francuzi (katolici) nisu bili takvi, oni su bili dobrice (maltene kao i Indijanci, ali ne savim jer Indijanci su najmoralniji i najmudriji narod): njih je Pratt vec "oprao" nesto ranije kroz onog "finog Italijana" i kroz Elajdzu (kome otac nije Englez kao ostaloj deci vec Francuz). Drugi razlog zasto ova scena definise Indijansko leto je mnogo ocigledniji: jer ima seks, golotinju, "dobre sise", dirty talking i perverziju. Ako cemo barem jednom da budemo iskreni, a ne pretenciozni. Odnosno, na mom blogu vlada iskrenost, sto ne mogu da tvrdim za 95% drugih strip blogova, gde vladaju uglavnom preseravanje i foliranje. |
 |
| Ovde na strani 124 imamo dva problema. Prvi je sto Indijanac oslovljava zrtvu silovanja bezdusno kao "glupacu" - pa jos samo nekoliko momenata posto je svedocila ubistvu svog strica i njegovom skalpiranju od istog Indijanca. Ester nije ni za sta kriva; ona je zrtva svog psihopatskog strica Bleka, zrtva Skvando mladica tj silovanja, a sada je Indijanac tretira kao obicno govno. Stice se utisak i da je Pratt tretitra kao obicnu lutku za naduvavanje i j*****. Ovo je problematicno koliko i konfuzno. Do sada se sticao utisak da Pratt zeli Indijance da prikaze boljim nego sto su to bili, a belce (tj Engleze/Putritance) daleko gorim nego sto su zaista bili. Medjutim, ovakvo ne-empaticno ponasanje ovog Indijanca nekako dovodi sve u pitanje. Takodje mi je neobicno sto kapetan garnizona nije prikazan negativno - a on je em belac em predstavnik "belackog autoriteta" em (pretpostavljam) i Englez. Da li su ovo bili slucajni "propusti" jednog nedisciplinovanog scenariste ili je Pratt ipak zeleo da izbegne kompletnu stereotipizaciju belaca i Indijanaca time sto je napravio par izuzetaka? Ne mogu sa sigurnoscu da odgovorim na ovo pitanje, ali mi se cini da ce pre biti ono prvo, tj da je ovo jedan zbrzani kupus od scenarija, koji ima jasnu i zanimljivu osnovnu pricu ali da su detalji prilicno jadni jer tu ima puno nepotrebnih gluposti i nelogicnosti. Naravno, ukoliko pitate levicara koji je napisao pogovor, on ni ne primecuje ove redje mane Indijanaca, ili se pretvara da ih ne primecuje, zato ce vam reci da nije ni jedno ni drugo vec da je scenario savrseno inteligentan i bezgresan i da Indijance predstavlja kao heroje i zrtve. Procitajte taj pogovor, presmesan je... Drugi problem na ovoj strani je sto Indijanac - koji nije ni sekund oklevao da skalpira Bleka - obavestava Abnera da nece biti ubijen jer "Indijanci ne ubijaju ludake". Nisam ekspert za severno-americke Indijance, ali mi ovo zvuci nerealno. Ne kazem da je nemoguce, ali s obzirom koliko su razna plemena bila svirepa prosto mi deluje diznijevski da postedjuju "ludake". Ali opet s druge strane se makar pominje da se "drugi u plemenu mozda nece sloziti". |
 |
| Italijan Kosentino, koji s prvi put pominje u ispovesti Gospodje Lewis i koga je Pratt iskoristio da pokaze kako Italijani nisu kao Englezi, se ovde u prologu dodatno uzdize kao pozitivan lik - koji se "suprotstavio moci suda puritanske crkve". A jel, Mr Pratt, je li se ikada suprotstavio moci katolicke crkve? Znas vec, one genocidno-pedofilske mafije... |
 |
| A evo za kraj, jos jednom dr**** k****. Jer je Pratt to tako hteo. (Str 130.) |
Opširne recenzije:
Manara:
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
