Planetes
 |
Vrsta: manga serijal (4 tankobona) Crtez/Scenario: Makoto Yukimura Izdavac: Cmarobna Knjiga (2023) Premijerno: 1999 Tiraz: 4,000 Zanr: sci-fi, drama, politicki, romansa Kolor? Ne. Politicki obojen? Donekle. Golotinja? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 5/10 Scenario: 4/10 Ciljne grupe: mangatardi, klincadija, hajpovci, kvazi-intelektualci Prednosti: moglo je da bude i gore Minusi: pretenciozno, tupavo, nerealno, moronska teroristicka podradnja, nefokusiranost, jeftino filozofiranje, trapav zanrovski miks |
 |
Kratak serijal od četiri broja. Ne znam zašto sam kupio prva tri, jer crtež je sve u svemu samo prihvatljiv, apsolutno ništa posebno. Pozadine su čisto ilustrovane, možda i uz pomoć kompjutera jer stilski ne imponuju, dok su likovi na granici prihvatljivog tj to su one tipične zombi manga face: kada likovi više liče na decu i klinčadiju nego na odrasle. Međutim ta vrsta mangatardiranosti je mala u odnosu na tipične mange, koje su zbog toga totalno nečitljive jer svi likovi izgledaju kao kompletni kreteni. U svakom slučaju bi Planetes imao koristi od ozbiljnije ilustrovanih faca, umesto ovakvog maltene karikaturnog crteža. Retke su mange koje to rade. Zašto to Japanci tako vole, ne znam: kao da imaju neku opsesiju sa detinjastim, zapadnjačkim licima. Ili su možda u zabludi da tako Japanci zaista izgledaju? Zašto Yukimura to radi, to već znam: on je izjavio da smatra da je mnogo bitnije kako nacrta šake i ruke nego lica jer su ruke ekspresivnije! Čuj klovna kako lupeta... U ponekim malim kadrovima je crtež čak i loš, ižvrljan onako na brzinu, ali to je neka uobičajena boljka (komercijalnijih) mangi. Valjda me je privukao žanr: sci-fi. To je jedini razlog zašto sam bio nasamaren da nabavim prva tri broja, jer se serijal lažno predstavlja da je tog žanra. U suštini nije. Ovde ima i drame i politike, nažalost, i to puno. Nekako sam uspeo da preguram ta tri (?) broja, a već rano tokom čitanja sam shvatio da me četvrti broj neće uopšte zanimati. Drama se sastoji od raznih klišea, koji uključuju i ljubavne tričarije; nezanimljivo i otrcano. Ima i društveno-političkog palamuđenja čija poenta nije preterano jasna sem što se nazire da je politička korektnost involvirana nekako. Teroristi se ne predstavljaju realno već se donekle idealizuju, a to je uvek znak frapantne gluposti scenariste. Pogotovo ovakvi teroristi čije su motivacije u najbolju ruku nebulozne, pa čak i nejasne. Ne mogu da se setim detalja, ali teroristi imaju prilično priglupe i zbunjujuće razloge za sabotažu i nasilje. Nešto u fazonu "borba protiv progresa", valjda su to protivnici napredne tehnologije ili šta već. Žestoko se protive "osvajanju svemira", kao da je čovečanstvo zaista kadro da tako nešto ostvari... Mogu samo svoj qrac da osvoje; Solarni Sistem će oduvek biti u ogromnoj meri netaknut - a kamoli neke tamo nebulozne, startrekovske galaktičke avanture: toga tek neće nikad biti. Prema tome sama ideja da se neki ekološki ekstremisti bace u "zaštitu svemirske sredine" (ha ha) ne da nema nikakvu osnovu nego je kompletna smejurija. A da ni ne pominjem koliko je mega-kretenska uopšte sama ta ideja da kosmos treba zaštititi od ljudi! Pre će biti ono obrnuto: nas ljude i životinje treba zaštititi od trulog i brutalnog kosmosa koji je bezgraničan ne samo u prostoru i vremenu već i u hororima koje nam nameće. Ekološki fanatici su previše glupi i zatucani da shvate da se ovaj bedni svemir uglavnom sastoji od beskorisnih gasova i gomile neiskorišćenih kamenjara: sav taj materijal i prostor je kompletno bačen i beskoristan ukoliko ga neka živa bića ne upotrebe! Ideja da milijarde letećih kamenčuga koje mi nazivamo planetama treba "zaštititi" od ljudi je van svake pameti, a ko god zastupa takav stav mora da ima amebe i planktone među svojim neposrednim predacima i rodjacima. To je ono u fazonu "svemir je deo prirode i čovek će samo da ga oskrnavi ukoliko se vine u zvezde", ili nešto tako: šta god da je znam da je totalni debilizam u pitanju. Teroristi u ovoj priči su čistokrvni imbecili (pa još i psihopate kao i maltene svi teroristi), prema tome su tako i trebali da budu tretirani od strane scenariste koji je suviše blag prema njima. Pre dve godine sam ovo čitao pa nisam više siguran u vezi tačnih detalja. Samo znam da je mi je teroristički aspekt priče bio mnogo glup i kompletno nelogičan. Samo maglovito se sećam nekog većeg terorističkog napada, da li u broju dva ili tri, u kojem su reakcije glavnih likova na sav taj haos bile donekle retardirane i neprihvatljive. Ko zna, možda se u zadnjem broju ispostavlja da su teroristi bili u pravu...? Ili da su delimično bili u pravu? Ili da su čak kompletno nebitni za radnju i osnovnu poentu? Radnja u ta prva tri broja je prilično nefokusirana i razbacana. Prioriteti su nebitne i veoma sporedne situacije umesto razvijanje neke konkretne glavne radnje. Ne bih ja imao ništa protiv da je radnja "all over the place" - pod uslovom da je zanimljiva. Međutim nije. Dijalozi su prosečni, wannabe visokoumni, a ni likovi nisu ništa bolji. Možda baš zato što su likovi samo polu-interesantni a uglavnom se ništa značajno ne dešava, scenarista se osetio obaveznim da ubaci neka povremena jeftina filozofiranja - stara fora na koju sam suviše mator da padnem. Scenarista deluje pogubljeno, kao da je crtao stranu po stranu bez nekog pravog plana, nadajući se da će kad-tad doći do nekog rešenja, do neke suštine. Ne kažem da ovakav pristup pisanju ne može dovesti do dobrih rezultata, ali je generalno bolje imati (veoma) jasnu ideju šta želiš da postigneš. Teško je verovati da je ovo neki bajni, tobože kvalitetni, kritički nahvaljen serijal. A opet, ti kritički nahvaljeni serijali su uglavnom i najgori. To je trebalo da bude vrlo očigledno upozorenje, svakako ne preporuka: ja kad saznam da je neki film ili strip kritički nahvaljen to za mene nikada nije pozitivna stvar. Suviše sam iskusan da me takva jeftina propaganda prevesla. Nažalost, mnogi stripofili i filmofili se ekstremno lože na nagrade i hype, pa čim saznaju da je neki strip ili film nagrađivan i okićen hvalospevom oni sebe odmah ubede da to mora da je dobro, i to pre nego što vide ili pročitaju o čemu se uopšte radi! (Kao i kod metal hipstera, koji unapred krenu da hvale neki album - i pre nego što su ga čuli!) Jer ljudi su ovce, svugde, a takvi balavanderi naivno veruju da većina društvenih sistema vrednuju i promovišu kvalitet, pa još i veruju da takozvani kritičari to sve objektivno i iskreno rade. A zapravo je sve politizovano danas, a kritičari se mahom vode nekim totalno dubioznim kriterijumima i načelima. Tako da s obzirom da je Planetes nahvaljen mogao je biti daleko gori. Ko zna, možda se upravo u tom četvrtom broju rešavaju sve misterije univerzuma? Ali da bi me pisac zadržao odnosno odveo uopšte do nekog tamo četvrtog broja mora prvo da me zabavi i zaintrigira u ona prethodna tri, a ne da me smara. Jer ja smaranje teško praštam, a sigurno je da ga ne nagrađujem nastavkom čitanja. Počinje kao serijal o astronautima koji se bave skupljanjem i otklanjanjem otpadaka u Zemljinoj orbiti, a onda se previše vremena baca na (dosadni) privatni život jednog od likova, kao i na tu glupavu terorističku podradnju. Jedino što je iole zanimljivo je radnja o misiji za Jupiter, ali ni to ne veže pažnju posebno. U tom silnom smeću koje skupljaju pretpostavljam da ima i dosta albuma od Fibre, kao i feleričnih primeraka Čmarobne Knjige. To čisto onako usput pominjem... mada bi trebalo da se podrazumeva. To je neka moja nada da će do godine 2075 fibratori već naveliko shvatiti da to što su skupljali nema skoro nikakvu umetničku vrednost, tj da ovo važi za nekih 90% izdanja. Ali to je čist optimizam... Velika većina ljudi je bila i biće glupa u svakoj eri, a od fibratora maltene gluplje nema... Ton radnje je veoma promenljiv i zbog toga čudan. Započinje kao drama, maltene kao neka sci-fi sapunica, a povremeno čak zalazi i u slepstik. Nespretna kombinacija humora i drame. Nije mi uopšte jasan ovaj autor, šta je hteo ovde da predstavi: komediju ili avanturističku dramu ili neke "visokoumne" facebookovske poruke. Ili sve na gomilu kao neki preambiciozni diletant koji je sam sebe slagao da on sve može. Valjda je hteo sve to da zbrčka zajedno u neku kvazi-originalnu supu. A s obzirom da su ga idioti i foliranti nahvalili i nagradili za to ko sam ja da kažem da je pogrešio! Evidentno je bio u pravu što je napisao ovako nešto, veoma mu se isplatilo, obogatio se kao konj. Međutim nikakva količina novca ne može da promeni moje mišljenje o nečijem netalentu ili precenjenom talentu, kao što niko ne može da me ubedi da je Madonna "umetnik" ili da su Bon Jovi (ili kako ih ja zovem Blow Jobi) fantastičan bend samo zato što su prodali 100 miliona albuma (a bukvalno su najgori ikad). Što volim te prepotentne "filozofe", pogotovo kada se iskenjavaju u domenu stripa... (Pompeznost u filmovima je već prilično iritantna, ali pompeznost u stripu je mnogo gora.) A šta se zapravo dešava kasnije? Jesam li puno propustio? Pročitao sam ostatak radnje na Wikipediji, i moram zaključiti da sam vrlo pametno postupio što nisam kupio/pročitao ostatak serijala: deluje kao blamažno sranje koje samo srlja iz gluposti u još veću glupost. Strip se kasnije bavi temom američkog rasizma (!) - naravno anticrnačkog, jer kakva druga vrsta rasizma može da postoji?! Sigurno ne rasizam ciljan protiv Orijentalaca i belaca, njih svi kaobajagi vole. Japanac koji piše o crnačkim iskustvima na Američkom Jugu? Ma da, kako to da ne bude fantastično i realistično?... I Kakizaki se slično izmotavao sa američkom kulturom/istorijom 19. veka u svojoj neverovatno idiotskoj mangi Zelena krv - u poređenju s kojom je Planetes maltene intelektualni manifesto. (Recenzija dole.) Nazovite me prekomerno skeptičnim ako želite, ali nemam nimalo poverenja u japanske pokušaje da se oslikavaju Amerika i Amerikanci, kao što i ono obrnuto retko može da ispadne dobro. Ispostavlja se da nema nikakvog fantastičnog kraja a-la 2001, da je ovo više kao 2075: Odiseja Izdrkavanja Qrca Na Prazno Kod Jupitera. Čak postoji i neka antiratna podradnja, a glavni lik je lično poznavao teroristu Hakima. (Da, tako se zove terorista...) Kada je pokušao glavni lik da ga (totalno opravdano) ubije u tome ga sprečava njegova neverovatno "bistra" drugarica: toga se pomalo sećam, a to je neverovatno glupa scena koju sam ranije pominjao; najgori deo serijala od onoga što sam pročitao. Sve u svemu donekle čitljiv serijal, ponekad dosadan ponekad OK, ali definitivno nikada zanimljiv. Prvi broj je još i donekle solidan ali gluposti kreću da se previše nizaju u dvojci. Trojke se ne sećam, nisam ni siguran da li sam je pročitao, a ko zna kakvih sve još gluposti ima u četvorci, odnosno deo tih gluposti sam već pomenuo iz onog Wikipedia teksta. Moja tadašnja pretpostavka - da priča postaje sve gluplja i da ta četvorka nikako ne može da iskupi greške iz prethodnih brojeva - je sigurno tačna. Pa čak i da je četvorka u fazonu 2001: Odiseja u svemiru, a sve mi se nekako činilo da bi moglo imati elemente toga, barem sudeći po jupiterskoj temi i po naslovnici zadnjeg broja... Međutim ne, ovo je najobičnija drama o "human condition" locirana u svemiru, plus jeftino, manje-više levičarsko moralisanje. Mogla se ovako banalna, moralističko- kurčevitomudroserska priča slobodno smestiti u neko japansko selo ili američki gradić, a da se likovi bave običnim otpadom na samoj Zemlji. Smećarski serijal, polu-smećarski crtež - o smeću. Pa zašto da ne. Moglo je i tako umesto bespotrebnog dodavanja pretencioznosti time što su ovi smećari prebačeni u svemir: kao da se njihova kolektivna glupost i nezanimljivost time umanjuju... Anime fanovi, koji su mahom maloumnici, veoma ozbiljno shvataju ovaj serijal, valjda zato što u životu nisu pročitali ili gledali pravi sci-fi, i naravno zato što su maloumnici... kao što rekoh. Doduše ja ništa ne znam o anime verziji Planhetez jer me anime crtaći ne zanimaju 0%. Pa nisam valjda malouman! Planhēte§ je verovatno idealan serijal za plitkoumnike koji smatraju da su prepametni, pa se čak i "kite" ovim serijalom, kao da ih "kapiranje" Makotove navodne oštroumnosti čini posebnim ili članovima Menze. Klasično kompleksaško ponašanje debila. Bilo me je sramota čitati mišljenja animetarda/mangatarda na jednom stranom forumu. Uhvatio me Fremdscham jer baš mnogo lupetaju. Makoto Yukimura je vrlo očigledno neki izvikani pajac koji ne poseduje intelektualnu dubinu, ni približno, da bi se latio neke dubokoumne teme. Serijal pati od mnogobrojnih pokušaja da se dočara nešto "uzvišeno", da se napravi neka inteligentna opaska ili poenta, ali maltene svaki put se pada na temelj jer scenarista jednostavno nema pojma šta radi. Nije baš kompletan idiot, ali bi trebao da snizi doživljaj i da shvati da nije za ovako nešto. (A opet, zašto bi išta menjao kada milioni ameba i planktona čitaju ovaj mediokritet, kao i njegovu tupavu Vinland Sagu. Pretpostavljam da je tupava po onome što sam pročitao o njoj, a i činjenica da je on to napisao.) U nekom smislu on me pomalo podseća na japansku verziju Chancey Gardener-a, koga je Peter Sellers tumačio u odličnoj (političkoj) satiri Being There. U tom filmu skoro su svi u debeloj zabludi da je Chancey neki vanserijski genije - a zapravo je graničar koji je jedva sastavljao rečenice. Kao što većina stripofila i mangatarda ne znaju da razlikuju dobar crtež od lošeg, tako većina takođe ne zna da razlikuje genijalnost od gluposti. Većina ljudi su glupi, svugde i u svim erama... Kako bi bilo da neko napravi mangu o tome? Daleko inteligentnija i bitnija tema od dotičnih. |
Mange:
