 |
Vrsta: integral (prequel) Epizode: 5-8 Crtez: Dominique Lidwine, Mohamed Aouamri, Vincent Mallié Scenario: Regis Loisel, Serge Le Tendre Izdavac: Cmarobna Knjiga (2022) Premijerno: 1998-2013 Dimenzije: 29.5 x 22.5 cm, HC Br strana netto: 44/46 x 32 Tiraz: 800 Zanr: epska fantazija YU istorijat: - Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Da. Rasprodato? Fibrin jeste. Crtez: 4-8/10 Scenario: 5/10 Ciljne grupe: BDovci, nezahtevna publika Prednosti: fin crtez u prvoj polovini, solidan kolor Minusi: postepen pad u crtezu i scenariju |
 |
Prequel od Ratnici sa Akbara je crtački kao i scenaristički slabiji od prvobitnog serijala. I ovaj se sastoji od četiri dela, barem što se ovog integrala tiče. Verujem da postoji direktan nastavak ali me on preterano ne zanima, iz razloga koje ću navesti. Loazel odlučuje ovog puta samo da piše - što je kao što sam već pomenuo u Petar Pan recenziji ono u čemu je mnogo slabiji. Njegov talenat leži u crtanju, barem kada se trudio, dok su mu scenariji pomalo vrljavi a ponekad i debilni (Petar Pan). Tri meni nepoznata crtača su ga ovde zamenili, a kao da su se dogovorili da crtež bude postepeno sve slabiji, od epizode do epizode. Prva epizoda (na slici) je najjača, sa puno lepih kadrova, u smislu scenografije. Pejsaži su maltene na nivou Loazela odnosno onih u Potrazi za Pticom Vremena (drugi naziv za Ratnici sa Akbara), dok su likovi nešto slabiji. Stilski se radi o čistoj imitaciji, klasičan pastiš, protiv čega nemam ništa - sve dok je dobro urađeno i sve dok se imitira dobar crtač, a Loazel to svakako jeste. Kolor je sasvim solidan. I scenaristički je prva epizoda najbolja, mada ništa posebno. Kako kvalitet crteža pada, tako i scenario biva sve dosadniji. Razlog tome je što se suviše klišea niže, pa zato i priča biva sve stereotipičnija. Četvrti deo sam maltene samo prepišao, manje-više onako brzinski, jer crtež nije ništa posebno a priča postaje previše mediokritetna. Drugi album, sa nekim drugim crtačem, je crtački za nijansu slabiji. Treći i četvrti albumi su od nekog trećeg crtača, koji je slabiji od ova prva dva, a razlog tome je što je stilski previše blizu modernoj evropskoj komercijali koja nema nikakvu vrednost. I ovde se radi o pastiš crtežu, ali ciljano kopiranje Loazelovog stila je manje uspešno nego u prva dva albuma. To u prevodu znači da su likovi plastični, kao da je ovaj crtač previše preusmeren na taj neki smrdljivi evropski Disney stil koji vlada stripom u zadnje vreme. U današnje vreme čak je i Konan urnisan tim diznijevskim pristupom! Sve manje senčenja i detalja, a sve više iskarikiranih likova. Jer ljudskoj gluposti i neukusu nema granica. Konan Varvarin nacrtan maltene u Miki Maus stilu: pa gde to ima! Infantilizacija stripa, ili barem serijala koji nikad nisu bili namenjeni maloj deci, a to je nekako i odraz ciljanog zatupljivanja širih narodnih masa koji se već decenijama odvija na Zapadu. Kolor je takođe plastičan u ovoj drugoj polovini albuma odnosno plastičniji od prve dve epizode. Ovaj crtački i scenaristički pad je logičan i očekivan s obzirom da je prvi album iz 90-ih: taj deo još uvek ima detalj i kvalitet iz te neke starije ere koja se upravo tamo negde krajem 90-ih završava. Zadnja kvalitetna era stripa. (Ubeđen sam da stripovi nikad neće da se vrate na nivo 20. veka, kao što je i odavno prošlo zlatno doba filmova i muzike. Sve je u padu, ali to sam već često i detaljnije diskutovao na svom muzičkom blogu.) Naredna tri albuma su iz ovog veka, a epizode 3 i 4 čak i od nedavno - što znači da je manjak kvaliteta bio zagarantovan, mogao se lako predvideti. Uprkos tome ja sam kupio ovaj integral, ali samo zato što je bio na većem sniženju. Inače ne bih. Loazel i svi ostali su srozali svoje kriterijume, baš kao i većina drugih scenarista a posebno crtača, pa je i logično da ovaj serijal pada postepeno u kvalitetu jer je odrađen u dužem vremenskom periodu: tačnije 15 godina. Uzimajući u obzir da je drugi album iz 2008, odnosno iz moderne ere stripa (koja je, kao što sam često pomenuo, žešće sranje), crtež je čak morao da bude mnogo gori. O priči ne mogu mnogo da trošim vreme jer, da budem iskren, nisam preterano obraćao pažnju na detalje. Pritom sam album pročitao prošle godine pa se ne sećam puno toga. Standardni avanturistički strip u fazonu epske fantazije, sa primesama Gospodara prstenova i slično. Ne bi me čudilo da ima nelogičnosti u scenariju s obzirom da je Loazel pisao, kao i prvobitni scenarista Akbara, Tendre. Ali mnogo veći je problem što radnja nije preterano fokusirana već vijuga u razne pravce, a neki od njih nisu interesantni. Humor takođe ne pomaže puno: tipičan francuski, što će reći jeftini slepstik i glupave fore. Njima je Jerry Lewis vrhunac komedije, prema tome ništa čudno i neobično... Ono što jeste zaista neobično je što su Asterix i Iznogud na tako visokom nivou, s obzirom koliko je humor katastrofalan u francuskim komedijama: ne uvek ali najčešće. Deluje da se Francuzi mnogo bolje snalaze sa humorom u stripu nego na filmu. Ili je možda mnogo lakše izblamirati se na filmu nego u stripu... Kao i u "nastavku" Potraga Ptice (a i u Petar Panu), i ovde imamo neki bizaran žanrovski pičvajz dečijeg i seksualnog. Da li je ovo dečiji strip za odrasle ili odrasli strip za decu? Šalim se naravno, jer to je kontradikcija. Postoje tri osnovne kategorije, ili bi barem trebalo tako da bude: dečiji strip, koji se ne bavi seksualnim temama; strip za sve uzraste, u kojem se seksualna tematika (ukoliko je ima) svodi na ono najnaivnije tj nevulgarno; i strip za odrasle, koji sa seksom može da radi šta hoće - u granici legale, naravno. A kad smo već kod toga, tu granicu su Francuzi i Belgijanci oduvek voleli da ispipavaju, da je testiraju, da je guraju u ekstrem, kako u filmu tako i u stripu. Francuski strip ima tradiciju seksualnih perverzija, a tu ubedljivo prednjači jedva prikrivena pedofilija. O ovome sam već pričao u mnogim filmskim recenzijama kao i u recenzijama za Petar Pan, Sedam Života Kopca, Na Krilima Vetra kao i Družina od Sumraka. Linkovi dole... U teoriji bi ovo trebao da bude strip za sve uzraste, bez golotinje i seksualnih situacija. Ali pošto to nije tako, ne znam o čemu je ovde reč! Možda je i dovoljno reći da je ovo strip francusko-belgijske škole, jer time je dosta toga rečeno ako ne i sve. Ko razume shvatiće... Meni je već u "pređašnjem" serijalu smetala ta konfuzija, to nepridržavanje nepisanog pravila. Jednostavno mi ne ide da strip sa ovakvom tematikom i sa ovakvim humorom maltene sadrži scene jebačine. Nebulozno je to suviše, ne ide jedno uz drugo. Ima dobrih razloga zašto je to nepisano pravilo. Naravno, kod Petra Pana je ovo ludilo mnogo izraženije, ovde još i Bože pomozi... (Veliki SPOJLER za one koji nisu čitali Ratnici Akbara:) Lik Mare mi je nejasan. U "prvom" serijalu se ispostavlja da je ona glavni zlikovac (nešto kao Saruman), ali pošto mi to već sve znamo ne razumem zašto scenarista očekuje od nas da je prihvatimo kao glavnu heroinu ovog drugog serijala? U Ratu Zvezda, Anakin Skywalker ima veoma sličnu ulogu, ali to ne znači da su pisci Rat Zvezda rešili ovu dilemu na dobar način u prikvelima: jer nisu. Nije mi preterano logično da mlada Mara bude dobrica a ona matora da bude demon. Možda nastavak ovog integrala objašnjava stvari, odnosno njen karakterni/moralni preobražaj, a možda i ne. To me preterano i ne zanima jer ovaj serijal ne spada u sam vrh svetskog stripa, bar ne u scenarističkom smislu. Preporučujem Pticu Vremena jer je priča sasvim solidna a crtež uglavnom odličan (a isto važi i za kolor), dok je ovaj "nastavak" samo za zaluđenike. |
