Saturday, May 30, 2026

Eternaut 2

 

Eternaut 2
Vrsta: integral (2. deo)

Crtež: Francisco Solano Lopez

Scenario: Hector "German" Osterheld

Izdavač: Fibra (2018 + reprint)

Premijerno: 1976

Dimenzije: 28.5 x 22 cm, HC

Br strana netto: 204

Tiraž: 500 + reprint

Zanr: sci-fi, distopijski

YU istorijat: -

Kolor? Ne. (ali postoji)

Politički obojen? Mnogo manje nego što neki tvrde. 

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Da.

Crtež: 3-6/10

Scenario: 4/10

Ciljne grupe: tradicionalisti, germanovci, kompletisti

Prednosti: nazire se Solanov talenat

Minusi: gluposti, nelogičnosti, zbrzan oskudan crtež

Nisam čitao prvi deo (barem ne Solanin), a razlog tome je trostruk:

1. Solano je odličan crtač ali u ono vreme nije još bio na visokom nivou koji je dostigao tek negde desetak godina kasnije. Crtež je tek pristojan ali nedovoljno dobar, pogotovo što bi me svaki kadar podsećao da je to moglo da bude dosta bolje.

2. Imam pomalo averziju prema Osterheldu jer je bio zagriženi komunjara.

(Više o tome kasnije.)

Da su njegovi scenariji apolitični ne bih imao nikakav problem s njegovim političkim ubeđenjima, ali s obzirom na to da je prvi Eternaut neka pro-komunistička alegorija vezana za Argentinu, interes mi je automatski splasnuo kada sam to čuo. A da ne pominjem što je već bio objavio album o Če Gevari.

3. Osterheld je precenjen kao scenarista. Svideo mi se prilično njegov (totalno apolitični) Nekradamus, ali je zato (povremeno politički obojen) Mort Sinder na primer poprilično neujednačen: priče variraju od dobrih pa do prilično loših. Više o tome u mojim recenzijama njegovih drugih albuma, linkovi dole.

4. Format je "naopačke", odnosno kao prvih 50-ak strana Fibrinog Mort Sindera (ono drugo poboljšano izdanje). To mi je fizički prenaporno za čitanje. Pa nemam ruke od 5 m kao šimpanze!

Obožavam to kada je izdavaču bitnije da se originalni format održi po svaku cenu - na uštrb čitaoca koji nema ruke kao orangutan - nego da uključi mozak i da bude pragmatičan. Po čemu bi se stripu upropastio kada bi se "poravnao"? Ne kapiram logiku. Ili je možda to suviše velik posao? U šta sumnjam.

5. Pogrešan papir je izabran od strane Fibre za dvojku. Sjajan. Ako se ne varam i kec je takav. 

Što se E2 tiče, u poslednjih par godina retko greše po pitanju CB albuma, pa me je ovo baš začudilo, pogotovo što je u pitanju reprint.

Ni za Eternauta 2 se nisam preterano interesovao, ali sam ga eto na kraju ipak kupio. Video sam da je rasprodat pa kao hajde da ugrabim "zadnji" primerak. Bio sam načuo da se Solano opirao da drugi deo bude toliko ispolitizovan, da se nije slagao sa Osterheldovim stavom da se strip suviše zagadi politikom, pa mi se stav donekle zbog toga smekšao. Uprkos upozorenjima da je E2 daleko slabiji od E1.

Ta upozorenja sam konstatovao ali nisam mogao previše ozbiljno da shvatam jer se generalno ne mogu oslanjati na mišljenje drugih stripofila. Pogotovo ne onih sa forum.stripovi, jer oni su glasna manjina koja uglavnom rezonuje nelogično a i ukus im je uglavnom diskutabilan. (Čast izuzecima...) Njihove rasprave i prepirke su mi više zanimljive sa "antropološke" tačke gledišta nego da nešto naučim o stripovima. Pogotovo što su nerealno neinformisani s obzirom koliko se qrče da znaju...

Ono što jesam pročitao pre E2 je Brećina verzija E1: strip mi je bio sasvim OK. Mada mi je daleko zanimljiviji crtež nego ta jednostavna alien invasion priča. (To je podjednostavljena i skraćena verzija u odnosu na Solanin original, svestan sam toga.) S tim što se ne sećam da li sam ga uopšte ovde recenzirao! Nije lako biti krečana...

Kakav je prvobitni E1, ne znam, ali svakako treba da je bolji od E2 koji ima palpasti odnosno naivni scenario, a ima i određene količine gluposti koje se češće sreću u palp stripovima. Ne može sva krivica da se svali na Osterhelda, iz više razloga. Em je bio u ilegali što znači da eventualno nije mogao totalno da se fokusira na pisanje, em mu je scenario prošao kroz dva vrata cenzure. Doduše, pribegavao je on palp pristupu i pre, na primeru u onoj najdužoj priči Mort Sindera koja baš podseća na niskobudžetne horor filmove 50-ih.

Ono što je završilo u stripu nije bio prvobitni scenario, tj ono što je German želeo. Osterheld je iz ilegale slao scenario Solanu, a zbog svog novog statusa "neprijatelja države" više nije imao zadrške da bude politički otvoreniji odnosno još marksističkiji nego pre. Solanu se to nije dopalo pa je izmenio neke stvari, baš kao i njegov urednik. Album je srećom cenzurisan da ne bi postao levičarska lakrdija. Mogu misliti kakva je tek glupost bila Germanova necenzurisana zamisao! 

Britanci se u 70-im nisu bavili levičarskom indoktrinacijom - kao što to rade u ovom veku - već su stripove pravili za razonodu. Što je potpuno logično. Zato i postoje stripovi, kao i filmovi. A kreteni koji smatraju da film može da bude više od zabave - a da to uvek podrazumeva političko preseravanje - ne znaju o čemu pričaju. Neki filmovi treba da budu inteligentni, hvala Bogu, ali to se može izvesti na apolitički način Ili na nepristrasni politički. A ovo drugo se gotovo nikad ne dešava, već gotovo svi strip i film scenaristi nameću svoje stavove. Inteligentan film ti ne nameće jedan politički stav kao neosporan i savršen (a drugu političku stranu kao zlu i degeneričnu), već tera na razmišljanje i na izvlačenje sopstvenih zaključaka. Ali kako da se ovo objasni levičarima koji niti vole da razmišljaju, niti umeju da vade zaključke iz analiza, niti išta propisno analiziraju, a tek nemaju razumevanja za to da za svaku temu postoje dva ili više načina razmišljanja. Za svaki problem postoje više načina da se on reši, ili da pokuša da se reši. (Jer neki problemi nisu stopostotno rešivi već se ponekad bira između nekoliko nesavršenih rešenja, dok su levičari ubeđeni da oni za baš svaki problem imaju neprevaziđeno rešenje! Neopevane budale.)

Ko zna, možda je German u prvobitnom scenariju čak zahtevao da njegov istoimeni lik u priči nosi majicu Če Gevare? Koji bi to tek bio piš... Solano je to trebao da uradi u nekom kadru, čisto iz zayebancije, da se sprda s budalom.

Sudeći po onome što se priča na internetu, prvi deo je manje političan. Germanova verovanja su mnogo uvijenija. Koliko je to tačno, ne znam, a generalno nemam poverenja u zaključke stripofila vezanih za političke teme. Ima stripofila koji su toliko neupućeni da ne konstatuju ni očiglednu indoktrinaciju u onome što čitaju, pa su mi zato njihova mišljenja uglavnom sumnjiva. Ima ljudi koji čitaju moderne Marvel stripove - a da uopšte ne primećuju levičarski sadržaj! Koliko li moraš biti glup i neupućen pa da na primer ne primećuješ raznoraznu levičarsku propagandu u modernim holivudskim filmovima. A upravo takvih ima puno.

Logično bi bilo da je E2 otvoreniji u tom smislu jer je nastao 15 godina kasnije, a German pritom nije imao više potrebe da krije svoje marksističke porive jer ga je vojna hunta već naveliko tražila. Ali kao što rekoh bilo je cenzure tako da prvobitna zamisao nije završila na crtežu.

Čitava radnja se vrti oko oružanog otpora prema vanzemaljcima tako da uopšte ne mora da se interpretira u nikakvom "argentinskom" smislu. Stereotipična sci-fi premisa, a ukoliko neko primeti direktne paralele sa Argentinom 70-ih to bi samo argentinski čitaoci mogli. Ili ako se neko baš jako trudi da nađe nešto. A ima naravno i bolida koji smatraju da bilo koja tema vezana za vojni otpor nužno mora da bude levičarska. Kao da komunisti imaju monopol nad revolucijama! Pogotovo što oni retko dolaze na vlast na takav način. To je više mit.

Sta fali obojenoj verziji? Kolor bi bio totalno opravdan za ovaj album.

Crtež

Da je crtež na nivou Solane 70-ih tako blentav scenario mi ne bi predstavljao problem. Ali pošto je crtež slab suočio sam se sa 3 teška i ljuta neprijatelja: slab crtež, glupost i dosada. Doduše smaranja je bilo najviše u prvoj trećini. Nakon toga ima mnogo više akcije pa nije više dosadan. Ali kakav god scenario bio crtež mi je najveći problem.

Početak priče još ajde der, ali čim radnja pređe u kičastu, pećinsku, postapokaliptičnu budućnost - tu se radnja raspada, a oporavlja se tek negde oko 70. strane. Ključni razlog je što od tada nadalje više nema toliko belih površina, što se više scena odigrava noću, a ima i više senčenja na "dnevnom svetlu". Međutim crtež je i dalje šljapav, aljkav i lenj, i inferioran onome što Solano ume.

Ovaj album je ilustrovan odnosno užurbano polu-naškraban u periodu kada je Solano bio izuzetno dobar, kada je za Britance crtao fantastično senčene i precizne serijale kao što su Pete's Army (kod nas Džepna armija), Galaktus i Nipper, linkovi dole. Prema tome zašto je ovo ispalo toliko loše?

Razlog je što je Solano bio pretrpan poslom u 70-im pa je radio na mnogo serijala istovremeno. Navodno je radio po 20 ili čak više strana nedeljno, što je sumanuta cifra ukoliko tačna. Pogotovo za tako visok kvalitet (naravno ne računajući E2). Po nekoj mojoj slobodnoj proceni, moguće je da jednostavno nije bio preterano zainteresovan, i da mu je ovo bio više neki sporedni zadatak, verovatno manje profitabilan ili zanimljiv od Nippera i ostalih. To što nije bio zadovoljan sa scenarijem bi mogao biti dodatni anti-motiv.

Kakvi god bili razlozi, omanuo je i zanemario ovaj strip. U retkim kadrovima zatičemo Solanin najbolji crtež što se tiče likova, kao na primer prvi kadar na tabli/strani 114. Likove Kormorana i Eternauta mnogo bolje i detaljnije crta od ostalih. Scenografija je uglavnom prilično jadna ili u najboljem slučaju prosečna, tek ponekad relativno pristojna.

Vrlo je moguće da je Solano sasvim preskočio olovku i direktno crtao tušem. To bi objasnilo veliku razliku u kvalitetu. Crtež mu je čak i slabiji od onog iz E1 koji je rađen kada on još uvek nije bio usavršio stil.

Prosto je neverovatno ali postoje čitaoci kojima više odgovara ovaj crtež! Pod nekim nebuloznim kretenskim izgovorom da neprecizan aljkavi crtež više odgovara "paranoji priče". To nesumnjivo mora da su neki levičarski hipsteri, jer samo oni mogu da budu toliko estetski uštinuti i da tako besramno lupetaju. Znači, što je "paranoičniji" strip to lošiji treba da bude crtež? Ovo je budalaština bez konkurencije.

Priča

Pošto E1 nisam čitao, odnosno samo onaj kraći od Breće, ne mogu previše da se osvrćem na logiku u E2 kao i na potencijalne kontradikcije. Ali ono što mogu je da ukazujem na razne klišee i "lokalizovane" gluposti odnosno gluposti koje su nevezane za bilo šta što se moglo desiti u prvom albumu.

Na tabli 81 (strana 85) neki debil se vraća po loptu, iako je neprijateljski tenk već naveliko stigao. I naravno da biva ubijen. Ako je Osterheldu bio cilj da predstavi pobunjenike kao imbecile onda ova scena definitivno ima svoje mesto u stripu. Moja prva reakcija je bila, "pa ovi su glupi k'o qrac, možda i zaslužuju da budu ugnjetavani od strane vanzemaljaca".

Na strani 95, German ima prilike da upuca jednog od komandujućih vanzemaljaca, ali to ne radi na vreme pa ga ovaj nasamari i razoružava. Ako je German-u bio cilj da sebe predstavi kao imbecila, onda ova scena ima opravdanje. Čak bih rekao da je ovo istorijski verodostojna scena jer dobro opisuje pravog Germana. Ne u smislu da je bio pacifista, jer to sigurno nije mogao biti, već da nije baš najbistriji um na planeti. Ko od vas ne bi odmah pucao u neprijatelja u takvoj situaciji?!

Na strani 116 imamo jednu budalastu flašgordonovsku scenu u kojoj napaćeni pećinari pokazuju empatiju ka vanzemaljcu koji se čini da umire. German čak zahteva od sebe i čitaoca "milosrđe". Još jedna imbecilna pacifistička scena, a pritom i licemerna jer German nije mogao biti pacifista. Niti je jedan jedini vid komunističkog otpora u istoriji 20. veka imao ikakve veze sa milosrđem prema neprijatelju. S obzirom da pećinari kaobajagi predstavljaju komunistički pokret za slobodu, ovo je jedan prilično lakrdijski pokušaj da se romantizuju komunjare. Ali i da izuzmemo sve političke implikacije, totalno je retardirano da tlačeni narod koji živi u pećinama - a koje vanzemaljci maltretiraju vekovima - pokažu i najmanju empatiju prema istim. To se kompletno kosi sa psihologijom.

Uostalom, kada bi uz pomoć neke čarolije uspeli da vratimo Germana u život i dali mu šansu da se osveti svojim ubicama, da li bi im pokazao milosrđe? Ne zasmejavajte me, naravno da ne bi. Štaviše, mučio bih ih onako srednjovekovno. A kad bismo mu dali šansu da osveti svoje ćerke? Pronašao bi ubice i onda bi krenuo da ih secka u deliće kao kuvar kad sprema šargarepu. Toliko o komunističkom "pacifizmu"... Svako ko naseda na ovakve levičarske pizdarije tj komunističko licemerje, ili čak zaista veruje u milosrđe u takvim situacijama, preporučio bih mu petogodišnji boravak u Somaliji: vrlo brzo bi se opametio, pa čak i najveći i najnaivniji idiot...

Na tabli 115 sledi smehotresna scena kada veliki mudri lider pećinara odreaguje na zahtev vanzemaljca da se izruče 500 mladih muškaraca za pokolj. Odnosno da služe za raketno gorivo! OK, sama ta ideja korišćenja ljudi za raketno gorivo da se pobegne sa Zemlje je prilično retardirana, ali još je smešnija reakcija starog mudraca...

Vanzemaljac: "Znam da je 500 mrtvih mnogo ali ako oni ne umru biće ih mnogo više!"

Mudrac: "Kad tako kažeš zvuči razumno, ali stavi se u kožu nekoga od tih 500!"

Kad se nisam upišao od smeha kad sam ovo pročitao nikada neću. U kojoj paralelnoj dimenziji ovako nešto može da zvuči "razumno"?! Pogotovo čoveku koji treba da odabere 500 žrtvenih jaraca. A tek je smešno što mudrac očekuje od zlikovca da se stavi na mesto tih 500 jadnika, kao da genocidara mogu da zanimaju životi 500 bezvrednih "mrava" - jer to je poređenje koje je vanzemaljci prave, tj kako su ljudi u odnosu na njih kao mravi. Odnosno totalno nebitni.

Ali ako mislite da je mudrac kompletan imbecil, može on to još gluplje. Samo dva kadra kasnije, "mudrac" sugerira vanzemaljcima da ostanu na Zemlji zato što "ovaj svet i nije tako loš". Umesto da pećinci budu sretni što njihovi tlačitelji napokon nameravaju da napuste Zemlju - ovaj anti-mudri jarac im predlaže da ipak ostanu! Toga se ni Ed Wood ne bi setio, ni u svom najalkoholiziranije stanju.

A u zadnjem kadru te katastrofalno osmišljene strane, mudrac čak predlaže mogućnost mirne koegzistencije između dve zaraćene strane! Odnosno nisu čak ni dve zaraćene strane, već tlačitelji i tlačeni. Pa zašto bi onda tlačitelji najednom postali "humani" prema "mravima"?!

Podsećam da pećinske ljude vanzemaljci maltretiraju čitava dva veka, ne dva meseca. Ne samo što ih redovno pljačkaju već ih i rutinski kolju na angro kad god su neposlušni. Zato je smehotresno što je lider pećinara takav jedan naivni pacifista - a sama činjenica što je on upravo on lider možda i objašnjava zašto su tlačeni dva čitava veka. Jer kad imaš budalu na čelu otpora nikakvi uspesi nisu ni mogući. Ovo me podseća na legendarno pismo Gandija Čerčilu u kojem Indijac predlaže Britancu da saveznici dopuste Hitleru da osvoji čitav svet jer će se onda Hitler kaobajagi pokajati. (Ovo je malo poznati istorijski dokument jer levičari ne vole da pričaju o Gandijevim mnogim negativnim stranama, kao i o njegovim raznim lupetanjima. Pretpostavljam da Čerčil samo što nije pao u nesvest od smeha kada je bio pročitao taj "savet".)

Ali da se vratim na onu blentavu premisu da su vanzemaljcima potrebni 500 muškaraca kao raketno gorivo. Potrebni su im njihovi "životni impulsi" da bi raketa lepo i fino letela, kako kaže scenario. Kakvi bre životni impulsi?... Je l' ovo naučna fantastika ili epska fantazija? Osterheld je čitav ovaj serijal utemeljio u sci-fi logici a ne u nekoj ezoteričnoj mistici. Rakete ne koriste "životne impulse" kao gorivo, a i da je tako zašto ne bi mogli par stotina životinja da upotrebe za gorivo, umesto ljudi? Očigledno je da German nije mogao da smisli ništa pametnije što bi pećince navelo na totalnu pobunu, pa je iz guzice izvadio ovu suludu ideju.

Germanov totalno neubedljiv i kompletno retardiran pacifizam nastavlja se na tabli 121. Vanzemaljac je napokon otegao papke a pećinari zbog toga u tišini tuguju! Jer je valjda sasvim logično pasti u depresiju kada neki tvoj tlačitelj crkne. Pogotovo neko ko je pobio hiljade tvojih sunarodnika, a pritom namerava još 500 da uništi radi nekog smehotresnog raketnog goriva. Ovo je toliko maloumno da dalje nema. Zamislite Jevreje da oplakuju Hitlera! Ili zamislite milione žrtava sovjetskih gulaga kako oplakuju Staljina. To ti na isto dođe. Pogotovo što ova imbecilna ideja potiče od jednog komuniste, a oni nemaju empatije ni prema nedužnim ljudima a kamoli prema svojim ljutim neprijateljima (a i oni su, realno, nedužni čim se bore protiv komunjara).

Osećam se glupo što uopšte kritikujem ovaj scenario, jer toliko je očigledno retardiran da je maltene svaki komentar izlišan.

Na strani 132 vanzemaljac uspeva da pištoljem promaši Kormorana sa razdaljine manje od metra. Ali ovo je tek sitna i nebitna glupost u odnosu na neke druge. Uostalom i izvikani Korto Malteze sadrži puno ovakvih scena kada metak promaši metu iz neposredne blizine. To se da opraštati u Zagoru, ali nikako u ovim "ambicioznijim" (a zapravo ništa boljim) stripovima.

Na tablama 154 i 165 nanovo se potencira ideja žrtvovanja života boraca i naroda radi krajnjeg cilja - pobede. Tema koja prožima veći deo priče. Samo po sebi ovo nije problematično, jer je i logično da se mnogi ljudi moraju žrtvovati radi pobede nad tako nadmoćnim neprijateljem, ali je u žestokoj kontradikciji sa milosrđem i empatijom uperenim ka neprijatelju. Drugim rečima, Osterheld ne vidi nikakav problem da se treba smilovati i sažaliti na najljućeg neprijatelja, a s druge strane s lakoćom žrtvovati sopstvene saborce i sunarodnike tj članove plemena za "viši cilj".

Te dve stvari mi nekako ne idu zajedno, a sve to me podseća na Zapadne levičare koji se s jedne strane protive smrtnoj kazni za serijske ubice a s druge strane podržavaju abortuse svih vrsta. Što znači da im je život psihopate bitniji nego život nerođenog deteta - a to je ono kada moralni kompas totalno pobenavi pa krene da se kreće u suprotnom pravcu. To je idiotluk na kvadrat. Ja podržavam i smrtnu kaznu i abortus, i time se ne kontradiktiram. A nema ni kontradikcije kod američkih konzervativaca koji podržavaju smrtnu kaznu a protive se abortusu. Samo kod levičara ništa od ovoga nema logike. Ali oni su već odavno posvađani s logikom...

Ovakav izdegenerisani moralni kompas je nešto što me kod Osterhelda više ne iznenađuje, bar ne otkad sam pročitao Mort Cindera. U nekoliko priča tog serijala se oslikava Germanova bizarna logika vezana za dobro i zlo, za moral i nemoral. On je uostalom zagriženi komunista pa je i logično da nema normalan moralni kompas. Marksističke ideje generalno privlače ludake i psihopate daleko češće nego normalne ljude, jer nenormalni ljudi sebe prepoznaju u toj svirepoj i debilnoj ideologiji.

Na strani 206 (tabla 202) German govori o "najistaknutijem mislilacu" 20. veka, citirajući ga: "Pakao, to su drugi ljudi." Radi se o Jean-Paul Sartru, poremećenom francuskom komunisti, takozvanom "filozofu" ili kako ja takve nazivam, bullshitozof. Sartr je bio i još uvek je heroj marksističkim morončinama, a plitkoumni German nije čak ni razumeo poentu ove glupave izreke jer ju je pogrešno upotrebio u priči.

Nazivi koje je German osmislio za "izvanzemaljske" okupatore su prilično glupi: njihov lider je "on", a po potrebi i "njega" i "njemu", zavisno od gramatičke situacije. Postoje i "njih", kao i "ruke". Totalni debilizam. Neka vrsta vampirskih zombija-vojnika se zovu Pandže, što takođe zvuči glupavo, kao nešto iz Disney filmova. Možda ne na španskom ali na srpskom zvuči prilično jadno.

Kakvu samo lisičiju, pokvarenu facu ima... Evo ga čovek koji je četiri svoje ćerke uvukao u preranu smrt samo zbog svojih političkih hirova i manijačkih ubeđenja. Ali to je nekako i tipično za komuniste, da ideale i Partiju stave iznad svoje porodice. U marksizmu je sasvim normalno da porodica ima daleko niži status nego država i partija. Lojalnost partiji stoji iznad svega ostalog, baš kao u najekstremnijim religijama. Jer komunizam je uostalom vrsta religije, a to nisam ja prvi provalio već Bertrand Russell.

Osterheld kao lažni heroj

Kao što već rekoh, German je bio komunjara. Čak ne "običan" zadrti levičar koji "samo" voli mnogo da serenda već popaljeni aktivista koji je zbog svojih marksističkih aktivnosti platio glavom, kao i njegove četiri (!) ćerke. 

Gotovo čitavo izdavačko telo kao i strip eksperti ga predstavljaju kao nekog mučenika i žrtvu, kao da svi treba da ga žalimo što je tako okončao. Ja imam puno empatije ali samo prema onima koji je zaslužuju. Prema šljamu koji se aktivno borio za komunistički poredak, u bilo kojoj zemlji, ne mogu imati empatiju u 1000 života. 

German je bio član Montonerosa, terorističke levičarske grupe koja se bavila postavljanjem bombi, ubistvima, kidnapovanjima i drugim oblicima nasilja. A ovo je ključno: takvi fanatici se ne bore "protiv desničarskih diktatura" već se bore za komunistički poredak. Sjaši Kurta da uzjaše Murta. S tim što bi Murta bio još gori. German i njegove ćerke nisu bili nikakvi "kauč teoretičari" koji su pili čaj i diskutovali o Utopiji, već je čovek bio aktivno uključen u sve to. Do koje mere to ne znamo, ali ono što znam je meni sasvim dovoljno da okvirno razumem situaciju.

Prema tome nazivati ga "borac za slobodu" je čista laž. Komunistički poredak za koji se on zalagao nema blage veze sa slobodom. Borba za slobodu ima za cilj demokratski poredak a ne diktaturu.

To što su mu sve četiri ćerke nastradale iz istog razloga - to ga zapravo ne čini većom žrtvom već ga čini još gorim čovekom! Nikome od levičarskih hipstera (koji pišu o njemu kao nekom bajnom mega-heroju) nije palo na pamet da ga okrive što je uopšte isprao mozgove svojih ćerki, i to do te mere da se i one aktivno uključe u marksističku borbu. Izgovor "one su bile odrasle žene, znale su šta rade" nema osnova, jer je jasno k'o dan da je on kao roditelj i glava porodice isprao njihove mozgove raznoraznim lažima i glupostima. Ko zna kakve im je sve bajke ispričao o marksizmu, i čime ih je sve naložio da se uključe u jednu takvu opasnu i nenormalnu organizaciju. Njegova udovica Elsa Sanchez se kasnije žalila što je njihovu decu izložio takvoj opasnosti, a time ga je indirektno optužila za glavnog krivca. A dodala je i da je bila protiv oružanog otpora. Njoj nije uspeo da ispere mozak, možda i zbog toga što ona nije bila balavica sa sunđerom umesto mozga. Njoj je barem bilo jasno da je on te četiri nesretnice uvukao u to čitavo sranje. Da je u pitanju bila neka ludačka religiozna sekta svi bi ga osudili - ali pošto levičari (muslimanske i komunjarske) teroriste smatraju "borcima za slobodu" Germanu se sve prašta. Bolesna i licemerna logika.

Uvukao ih je u borbu za uništenje ljudske rase, jer šta bi drugo marksisti postigli da sve ide po njihovom (a trenutno baš puno toga ide)? A to je još gore nego da su te četiri žene završile u nekoj sekti. Još da možda i nekako shvatim da je imao četiri sina koje je ubacio u svo to ludilo, ali svoju žensku decu uvlačiti u teroristički aktivizam u takvoj jednoj državi kao što je Argentina - to je nemarljivost i kretenizam na kvadrat. Što se o tome ne priča? 

Savršeno me zabole qrac što je tako skončao, i nemam problem to da priznam. Samo mi može biti žao njegovih ćerki koje su njegove žrtve isto toliko koliko i diktatorskog režima. Meni je savest čista, jer nisam se ja borio za uništenje društva. To je on radio. Propagirao je ideologiju koja ima na savesti stotine miliona ljudi. Nije ga tangiralo za desetine miliona zverski pobijenih Kineza u Velikom skoku napred (Maova masovna čistka, 1958-1962), jedan od najvećih genocida u istoriji čovečanstva a koji se maltene nikada ne pominje na levičarskom (a tobože "kapitalističkom") Zapadu. Osterheld nije mario što je Staljin pobio između 20 i 50 miliona Sovjeta, niti ga je preterano zanimalo što je Pol Pot za samo nekoliko godina (1975-1979) pobio čak četvrtinu kambodžanskog stanovništva, u jednom od najefikasnijih i najbrži genocida u istoriji. (Osterheld je nestao 1977. ali do tada je već morao da zna za Pol Pota. Verovatno je bio svašta čuo ali ga jednostavno nije tangiralo, ili je to jednostavno pripisivao "desničarskoj propagandi".) Idealizovao je Če Gevaru koji je bio ubica i psihopata, kao i Kastra koji je bio još gori. Ovakve heroje imaju samo duševnjaci i budale.

Ja takvog čoveka da žalim? Koga vi zayebavate. Moj stav je vrlo jasan i logičan: prema dobrima sve najbolje a prema ološima ono najgore. Nemam trunku empatije ni milosrđa prema psihopatama, ludacima, fanaticima i ubicama. Osterheld je bio bar jedno od ovih, a da je njegov voljeni komunizam u Argentini uspeo možda bi i on postao jedan od ubica. Uopšte me ne bi čudilo... Takvi su spremni na sve, a sva svoja moralna načela (ukoliko ih uopšte imaju) gube munjevitom brzinom čim im se osladi vlast. Osnovna psihologija.

Vlada ubeđenje da umetnici ne mogu biti psihopate i ubice (npr Elton John koji tvrdi da muzičari koji su napisali "dirljive balade" ne mogu biti loši ljudi.). Kako su neki ljudi samo glupi i naivni... On pritom nije bio umetnik već piskaralo, ali to je već neka druga tema.

Zato kada čitam "srceparajuće" eseje u propratnim tekstovima njegovih albuma, ne znam da li da plačem ili da se smejem. Ljudska glupost je bezgranična. Samo zato što je neko nasilno okončao od strane ubica i ološa ne znači da i sâm nije bio ološ. Nema razloga da se biraju strane što se argentinske politike 70-ih tiče jer to je bila slična situacija sa Španskim građanskim ratom: fašisti i komunjare u žestokoj borbi. Niko normalan ne bira stranu u takvim situacijama.

Za ljude neupućene u politički pejzaž Latino Amerike 20. veka, najbitnije što u ovom kontekstu treba da znaju je da su sve ondašnje desničarske diktature, na Zapadu (a pogotovo u Zapadnim stripovima/knjigama/filmovima) kritikovane daleko više nego slične levičarske diktature. Drugim rečima, ukoliko neki komunistički Latino diktator pobije, izgna ili pohapsi 50.000 ljudi, o tome se malo priča, to se gura pod tepih. A ukoliko jedan Pinoše pobije 3.000 ljudi onda se o njemu pišu čitavi eseji, prave filmovi, i generalno širi neumoljiva propaganda. Iz ovog razloga svi znamo za Pinošea, koji se maltene prikazuje kao čileanski Hitler, a malo smo upoznati sa levičarskim diktatorima koji su neretko bili još gori od njega. A to znači da je Zapadnim levičarima najbitnije ko ubija: levičarskim tiranima se genocid rutinski prašta dok je kod desničara to sušta suprotnost - njihova ubijanja se preuveličavaju.

Zato je izuzetno bitno uključiti mozak (a pogotovo bullshit radar koji mora stalno da vam bude uključen) kad god čitate nešto ili gledate neki film na političke teme. Jednostavno morate biti svesni da je retko koji politički film ili tekst nepristrasan. A velika većina su levičarske orijentacije. Ko ne zna da čita između redova (a pogotovo ako ima slabo poznavanje politike i istorije) taj ima sunđer umesto mozga pa sve upija bez razmišljanja. A što više gluposti upije to je manje kadar da samostalno razmišlja. Ovo je spirala ispiranja mozga iz koje je teško izaći, a zato je najbolje tu spiralu totalno izbeći u začetku. A to jedino ide uz veliki skepticizam i kritično razmišljanje.

Zapitajte se: da li ja kritično razmišljam ili sam pion nečijih kretenskih ubeđenja? Da li sve verujem što pročitam? Svaka inteligentna osoba takva i slična pitanja sebi postavlja. Ako se nikada nešto slično niste zapitali onda je ogromna šansa da ste vi jedni od tih zombija ispranih mozgova. Onda ste deo problema a ne rešenja. A najveći problem je u suštini što većina ljudi ima previše velik ego da bi sebe preispitivali na ovakav način, a to znači da retko ko sebi može da prizna da je pogrešio u nečemu. U ovom slučaju pogrešio u svojim političkim shvatanjima. Pogotovo narcisoidne osobe nisu sposobne za tako nešto, a narcisa ima sve više i više.

A kad već pričamo o narcisoidima, postoji vrlo dobra šansa da je Osterheld bio jedan od njih. Postoji naravno i šansa, doduše daleko manja, da je on bio zapravo dobronameran čovek koji je kao neka velika naivčina naseo na komunistička laprdanja i obećanja o savršenom svetu. Ali pošto je sve svoje četiri ćerke uvukao u taj čitav politički proliv tj svet terorističkog nasilja teško mi je da poverujem u ovu drugu opciju. Ne kažem da nije moguća ali nije verovatna.

A evo i njegove supruge, četiri ćerke, plus unuci. Šta su ove četiri jadnice znale o životu i o politici? Da im je ćale bio nacista one bi se međusobno pozdravljale dizanjem desne ruke. On je taj koji je imao presudni uticaj na njihova politička ubeđenja. Uostalom, kako baš da sve četiri izaberu radikalni komunizam? Slučajnost? Ma sigurno... I baš sve četiri da postanu aktivne u svemu tome? I to mora da je "slučajnost". Hajde, ne budimo naivni... German im je isprao mozgove, čak i levičari među vama to sigurno moraju da prepoznaju kao činjenicu. 

A to što ih je uvukao u jednu radikalnu terorističku organizaciju iako su neke od njih već imale decu čini stvari još frapantnijim. Umesto da ih zaštiti od svog ludačkog života, on ih je dodatno ugrozio, a na kraju i doprineo da sve četiri nestanu. I šta sad, zar zaslužuje aplauz za to?

Aplauz Osterheld može dobijati samo od tupavih, licemernih, moralno unakaženih levičara koji baš kao i German ne vide nikakav problem s tim da neko stavi političke ideale iznad svoje porodice. To je uostalom jedna od centralnih degeneracija komunističkog razmišljanja.

Ne verujte "ekspertima"

Ponekad kretenske navike domaćih pa i internacionalnih pizdavača navode mnoge stripofile da veruju u bajke. Ima puno mitova koji kruže u svetu stripa. Jedna od takvih bajki je da je najbolji Solanov crtež onaj koji srećemo u Eternautu, i da je to njegov "najznačajniji" strip. A to je daleko od istine.

Kao što rekoh ranije, Solanov E1 je iz njegove rane faze pre nego što se usavršio, dok je E2 odrađen užurbano i aljkavo s malo motivacije. Zapravo se najbolji njegov crtež nalazi u: Nipper, Džepna armija i Galaktus. Britanska izdanja 70-ih, a na britanske revije tog perioda se (na ovim prostorima) gleda kao na nešto inferiorno i nedostojno pažnje. Možda tu postoji još koji Solanov serijal ili strip za koji ne znam.

Nažalost, nijedan od ova tri titla nema u vidu integrala sem Nipera koji je u Hrvatskoj objavljen u odličnom izdanju od nekog levačkog izdavača čije ime i ne znam. Ali samo u Hrvatskoj! Nigde drugde. (Svaka čast Hrvatima.) Prema tome ko ovo ima - tj prva dva integrala koje crta Solano - taj poseduje nešto veoma retko, a time i vredno. Scenario u Niperu je relativno primitivan, ali je zato crtež fantastičan, a pritom strip odiše duhom 60-ih i 70-ih.

Moć i uticaj levičara (koji su često snobovi) su danas toliko sveobuhvatni da oni maltene sve odlučuju - popularnost, kao i šta će da izađe a šta neće. Šta će da se hajpuje a šta ide na ignor. Koliko ja kontam, vecina domaćih izdavača su levičari, ako ne maltene svi; nadam se da nisam u pravu. Na (ozbiljnijim) stripofilima je da se dobro informišu na svoju ruku i da ne nasedaju na propagandu i lupetanja tih ostrašćenih ljudi. Na njihova mišljenja se uglavnom ne treba oslanjati. Oni su vas već ubedili da je Eternaut "istorijski značajan" strip, i to samo zato što ga piše komunista koji je nastradao od ruku desničarske argentinske hunte. To možda nije jedini razlog ali jeste glavni razlog. I zato Eternauta imamo objavljenog u raznim jezicima iako strip nije ništa posebno, a i na Balkanu se izdavači prosto otimaju ko će sve da ga izbaci. Ali tu reputaciju ne zaslužuje ni crtački ni scenaristički. Istina je da E1 nisam pročitao, ali meni je crtež primaran, a pritom nikada nisam čitao išta izuzetno od Osterhelda - pa zašto bih verovao da je to neki bajni izuzetak? Pogotovo što ni Brećin Eternaut ni E2 nisu ništa posebno, a oba je pisao on. 

U međuvremenu, serijali sa odličnim crtežom tog istog ilustratora idu na maltene kompletan ignor. Pritom su Galaktus i Džepna armija originalniji od Eternauta, bar što se tiče osnovne premise. Osterheldova "alegorija" otpora prema desničarskoj tiraniji je u principu najobičnija "invazija svemiraca". A tako nešto nije bilo originalno ni krajem 50-ih. Ili možda neko od vas smatra da je Zapadna pop kultura krenula tek u 50-im? Pre nego što je E1 izašao već je bilo nekoliko tona takvih priča po palp romanima i stripovima, a i filmova je takvih već bilo. Možda E1 nije na niskom nivou američkih palp filmova 50-ih, ali zaista nije ni remek-delo. Inteligentna (?) obrada palp ideje je i dalje obrada.

Uostalom, pročitao sam prvih par strana E1 na skenu i nisam dobio snažan poriv da pročitam čitav album.

Ne tvrdim da su tri gore navedena serijala neko intelektualno štivo - nisu - ali ni ne trebaju da budu. Strip prvenstveno treba da bude zabavan, dok crtež jednostavno mora da bude na visokom nivou. Ili barem na pristojnom. Kapiram ja da mnogi stripofili nemaju nimalo smisla za estetiku pa ih to uopšte ne zanima, te čitaju svakojake škrabotine. Ja se više obraćam ozbiljnim strip fanovima, koliko god to možda "arogantno" zvučalo. Ovaj blog nije za svaštoyebe odnosno za svaštočitače.

Fibratori su primera radi vrsta stripofila ispranih mozgova koji su naseli na neke osnovne hipsterske prevare, pa zato tretiraju strip kao neki visoko-intelektualni medijum a neretko veličaju loš crtež. Oni se nalaze u sektaškom modu (sect mode) pa im je razum uglavnom isključen. Zato se i lože na Fibru kao navodno najboljeg izdavača - i to u smislu izbora naslova! Ja se takvim naivčinama i ne obraćam, već se obraćam pravim stripofilima koji cene dobar crtež i koji nisu opterećeni "političko-društvenim simbolizmom" i sličnim pretencioznim tričarijama. Ova dekadentna ideja da strip prvenstveno mora da bude (politički) "edukativan", kvazi-intelektualan, revolucionistički, čegevaristički, fidelokatastrofalan ili maocetungovski - potiče naravno od levičara. Oni su se infiltrirali u svet stripa i u izdavaštvo, i truju strip izdavaštvo svojim političkim opsesijama. Od njih potiče avalanš laži i gluposti, pa zato i imaju relativno velik broj (novokomponovanih) pristalica. Na sreću postoji nekolicina ljudi koji su imuni na njihov bullshit, a njima je možda ovaj blog od neke koristi.

Ako ste pravi fan stripa Eternaut vam neće biti prioritet već će to biti naslovi koje sam malopre naveo. Kao i tona drugih odličnih stripova koje sam prilično nahvalio.

Lakrdijska fama koja se vrti oko Osterhelda je ključni razlog zašto se njegovi stripovi toliko forsiraju na Balkanu, kao i u svetu. Ne kažem da je on bio loš scenarista, jer bi to bila neistina, ali da je izvikan je neosporno. Ali to je slučaj sa svim otvoreno marksističkim "velikanima". Alan Moore je još jedan takav primer, kao i Neil Geiman. Šta bi bilo da je ova trojka totalno apolitična ili čak samo malo usmerena ka desnici, a da sve ostalo ostaje manje-više isto (minus levičarska propaganda u njihovim stripovima)? Ne bi ih bilo na mapi, ne zato što su loši vec zato što ne bi širili propagandu. (A Gejmen baš jeste loš, on nije samo precenjen.)

Kad vidim kakve sve gluposti izlaze na dnevnom nivou na Balkanu, a kamoli u čitavom svetu, a pritom još uvek nema ni od korova nekih divnih klasika iz 60-ih, 70-ih i 80-ih, samo se hvatam za glavu, ono u fazonu "ja ne verujem..."





Lalia:

Levičarska propaganda u stripu:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html



By at No comments:

Thursday, May 28, 2026

The Girl From the Other Side


Devojčica s One Strane
Vrsta: manga serijal (11 tankih bonova)

Crtež/scenario: Nagabe

Izdavač: Lokomotiva (2025)

Premijerno: 2015-2021

Dimenzije: 19 x 13.8 cm, SC

Br strana netto: standardno

Zanr: misterija, fantazija, horor bajka

Kolor? c/b

Politički obojen? Ne.

Golotinja? Ne.

Rasprodato? Ne.

Crtež: 7/10

Scenario: 7/10

Ciljne grupe: zahtevniji mangaši, odrasli

Prednosti: atmosfera, neobičnost

Minusi: razvučena radnja, crtež ljudi

Lokomotiva nastavlja sa natprosečnim izborom serijala, nanovo potvrđujući svoj status kao najbolji balkanski izdavač.

Jeste Fibra izdala mnogo više kvalitetnih albuma, kao i Čarobna Knjiga (koja se maltene više ne bavi stripovima), ali procentualno gledano oba izdavača imaju daleko slabiji odnos pogodaka i promašaja. A to pogotovo važi za Fibru, koja od nekih 1000 naslova ima manje od 100 koji su vredni da budu u jednoj dobroj kolekciji. Većina ostalih albuma su bezvredni anti-umetnički hipsteraj, maloumna superherojština i ostale gluposti. O ukusima se ne raspravlja? Možda ovce to ne rade, ja još i te kako. Mene takve poslovice ne pale.

Lokomotiva nije hipsterski izdavač kao Fibra ili Komiko, ne bave se jeftinom dečijom komercijalom kao Najkula, nisu autistično vezani za samo jednu stvar kao Libellus, niti su im vlasnici mutni likovi kao kod Forme Žlj. To što su se toliko posvetili najzlatnijem dobu evropskog stripa - 70te i 80te - govori o tome koliko imaju ukusa i razuma. Pogotovo što ima još uvek puno iz tog razdoblja što još uvek nijedan izdavač nije ni taknuo. Pre Lokomotive Korbena je bilo relativno malo, serijal Storm nije ni postojao, prvi su koji su konstatovali da Palasios nije samo radio Mek Koj, a da ne govorim što su kompletirali Najamnika u rekordnom roku. Imaju svoje mane, kao na primer povremeni kiksevi u kvalitetu papira i štampe, kao i bezobrazne cene, ali ipak preovladava pozitivno: to što se napokon pojavio neki nepretenciozni izdavač koji se latio serijala koje sam bio priželjkivao. 

Eto, čak i kod mange ređe omaše od drugih pizdavača. To ne može sve biti slučajno. Očigledno je da iza Lokomotive stoje ljudi (ili jedan čovek) koji su upućeni u ono što valja, za razliku od dosta konkurencije...

Uprkos tome preskočio sam dosta njihovih izdanja u zadnje vreme, kako zbog cena tako i zbog toga što Fibra ponekad izbaci iste albume - s nižom cenom a boljim materijalom. Moraju da se potrude da regulišu to sa nerealnim cenama jer time puno kupaca odbijaju, a pretpostavljam da im se dugoročno ne isplati. A trebaju i da izbegavaju preklapanje sa Fibrom jer taj rat neće dobiti, pogotovo što je Fibra sada jeftinija od njih. 

Koliko god mi je Lokomotiva simpatična a Fibra antipatična uvek ću uzeti Fibru, ako imam izbor. Kod mene ne odlučuju navijačke strasti već džep i razum; nisam niti veran niti neveran pojedinim izdavačima. To što često kritikujem Fibru ne znači da neću da im kupujem izdanja, jer uostalom ja kupujem strip a ne veru - kao što je slučaj sa fibratorima.

Evo liste zanimljivih i odličnih serijala/albuma koje je Lokomotiva objavila a Fibra (još uvek) nije:

Najamnik 1-14
Den 1-5
Storm 1-?
Svet mutanata
Druuna 0-5
Živa smrt
Voltar
El Cid
Manos Kelly
Huan Dugonja
Od obale do obale
Novi svet
Bat O'Brien

Fascinantno je koliko je zanimljivih stripova Fibra zaobišla (plus još stotine drugih) - dok se bave kompletnim sranjima. Neki od ovih albuma su sâm vrh stripa, nešto što je sramota ne izbaciti - ukoliko postoji mogućnost za to. A šta god Lokomotiva uspe da objavi to sigurno i Fibra može. Posebno mi je smešno što jedan snobovski izdavač kao što je Fibra redovno izbacuje totalni šund i komercijalu, a na primer Svet mutanata, Storm i Najamnik im se gade. Čini se da vlasnik Fibre koristi neki bizarni rezon da je logično izbacivati šund sa lošim crtežom ali da treba izbegavati "naivne" stripove (npr Storm, Najamnik) sa odličnim crtežom. Što opet potvrđuje da on zaista ne ceni kvalitetan crtež već preferira onaj šljapav. A nije jedini: takav stav je sve učestaliji. To je Pikasovska Škola.

Devojčica sa one strane spada u opskurnije mange, a to znači da je veća šansa da valja. Jer one najkomercijalnije tj najprodavanije su uglavnom smeće. Naruto, One Piece i sve te ostale gluposti sa stereotipno debilističkim crtežom.

Do sada sam pročitao prva 3 broja od ukupno 11. Puristi mogu da insistiraju da ih zovemo tankobonima, ukoliko nemaju pametnija posla. Strip, sveska, tanki bon, manga, album... Koga to još zanima. Zašto je japanski strip poseban pa da koristimo samo njihovu terminologiju? To ne radimo kod francuskih i italijanskih stripova pa zašto bi kod japanskih? 

Niti postoji iko ko tvrdi da BD ili fumetti nisu "stripovi". Neki cirkuzanti su sebi utuvili u glavu da manga nije strip, samo zato što se čitaju "obrnuto" i zato što su japanski a ne evropski ili američki. Kao da je Japan na Marsu. Ili tvrdnja da mange nisu stripovi jer su nastale u vakuumu, bez ikakvog zapadnog uticaja - što je totalna laž. Ima tu još nekih retardiranih razloga u koje neću da ulazim jer mi je ispod časti da ih opovrgavam. Glupost na kvadrat. A zapravo je manga samo njihova reč za strip. To je kao da tvrdiš da prase nije svinja. To bi bilo kao da vam se pojavi grizli, a na majici mu piše "nisam opasan a nisam ni grizli, ja sam veverica" a gluperda onda rezonuje u fazonu, "pa ako piše da nije grizli i da nije opasan onda nije, a i podseća na vevericu". Poređenje nije baš najsjajnije, priznajem, ali s obzirom na to koliko je glupa tema...

A tek mi ne pada na pamet da učim i koristim japanske reči za razne demografske kategorije. Zar meni izdavači da odlučuju da li je neki serijal za decu, za odrasle, ili za žene? Šonen šinđen pinen i sminen, ili kako se već sve zovu. Ako se osećam detinjasto čitaću Paju Patka, ako se osećam retardirano čitaću Alan Ford, ako se osećam malo odraslije čitaću Korbena. A Korbena koji nije za decu sam čitao još sa 11 godina.

Nema nikakvog razloga da mange tretiramo identično kako ih Japanci tretiraju, samo zato što su ti stripovi njihovi. Ali pretpostavljam da ima klovnova koji smatraju da se "japanska kultura ne poštuje" ukoliko se ne "ophodimo" prema mangama identično kao Japanci.

Ima dosta toga vezano za mange s čim se ne slažem i što mi ne odgovara. Dominacija stereotipičnog crteža, manjak kolora, presmešne cene, razvlačenje radnje da bi bilo što više tankih bonova, nefleksibilnost što se veličine formata tiče, izgled i lokacija ponekih balona... Samo da nabrojim neke. Ali to ne znači da ću da ih zaobilazim, jer postoje i pozitivne strane: mnogo manja politizacija, manje levičarskog moralisanja, drugačiji mentalitet, lak format za čitanje, i neki odlični crtači. Dobro je i to što dok Zapadni strip munjevito propada tj već je odavno propao, japanski strip još uvek nije u fazi devolucije: zato je i sve popularniji. Mada bi sve učestalija kompjuterizacija mogla to da promeni. Uostalom, Veštačka Inteligencija će ionako da napravi ogromnu pometnju u svetu stripa.

Prilično originalan serijal, na više načina. Prvo, atmosfera je neobična. Pošto preovladava velika misterija o prikazanom svetu, čitaoc se konstantno nada nekim naznakama i objašnjenjima, a to iščekivanje samo po sebi kreira neobičnost te interesovanje.

Drugo, tempo je veoma spor, a to se nadovezuje na atmosferu. Stripofili koji zahtevaju non-stop akciju bi mogli bukvalno da polude od ovog stripa; ovo će im biti dosadno.

(Mogao bih sada u ovom kontekstu da pomenem bonelijevce, ali to ne bi bilo sasvim tačno. Naravno da ova manga nije za njih, ali ne zbog tempa. Bonelli stripovi su još i te kako razvučeni. Sadrže puno ispraznog baljezganja, radnja često mora zbog toga da sačeka.)

Doduše, iako imam viši prag tolerancije za spor tempo od pojedinih čitaoca, radnja nije morala baš toliko da se razvlači. Tek sam pročitao manje od trećine, ali mi je već sada sasvim jasno da nema ni približno toliko radnje da bi se opravdalo 11 brojeva tj tankih bonova. Tipično je to kod mangi generalno, da se razvlači radnja da bi što više epizoda bilo - da se što više zaradi. Zato čisto sumnjam da ću pokupovati sve epizode. Ovih nekoliko mi je verovatno sasvim dovoljno. Ne umirem od želje da vidim kako se stvari razvijaju i okončavaju, jer uostalom pretpostavljam da kraj i nije nešto posebno spektakularan. Ovakva vrsta osnovne premise, iako zanimljiva i unikatna, obično ne obećava kvalitetan rasplet. (Što ne znači da sam u pravu, u ovom slučaju.) Da bih kupio sve brojeve cena bi morala da bude pristojnija. A ni crtež nije dovoljno dobar da bih išao do kraja.

Kada kažem da je priča previše razvučena to ne mislim u smislu da mi je dosadna i da mi treba brži tempo, nego u smislu da mi se ne plaća 60 evra za kompletan serijal. A još više u smislu da mi se ne troši prostor na 11 tih sveski jer i ovako već nemam više gde da držim dodatne stripove.

Treće, crtež je donekle neobičan, a pogotovo za japansko tržište u kojem vlada ultra-popularni, ustaljeni stil koji većina crtačkih zombija kopira bez trunke individualizma. (U Japanu individualizam nije na ceni, što u globalu nosi sa sobom i dobro i loše.)

Scenografija je dobra. Crtač vlada linijama; nisu nesigurne niti spastično krivudave. Ponekad se potencira minimalizam - koji se ponekad graniči sa bezobrazlukom (npr prazni kadrovi) - ali uglavnom se vidi trud jer ima dovoljno gustine u crtežu da bi se opravdalo "crnobelilo". 

Sve mange su cb, što mi nikada neće biti jasno jer većina njih ima previše belih površina da ne bi bile obojene. Ovde boja nije preko potrebna mada ne bi bila ni na odmet. Što se toga tiče, Japanci mi nikada neće biti jasni, ali valjda su toliko privrženi tradiciji da ne mogu nikako da napokon krenu sa kolorom. Međutim, ova konkretna tradicija ne traje duže od 70 godina, što baš i nije neki preterano dug period da bi se toliko zadrto držalo do ustaljenih običaja i navika. 

Weeaboo fanatici bi verovatno sad kenjkali kako ja ne kapiram mangu te da je sasvim logično i ispravno da su mange sve crno-bele. Samo da mi je znati koja bi to logika mogla biti... Novac ne bi trebalo da je u pitanju jer su mange izuzetno unosna industrija od 10 milijardi dolara godišnje. Valjda japanski izdavači ne bi bankrotirali da farbaju svoje mange, bar poneki serijal. Ili se plaše da ako oboje par serijala da će čitaoci zahtevati kolor i u ostalim? To bi bio vrlo opravdan strah, a kolor bi digao cene još više. Cene koje su inače već u stratosferi. U raznim mangama ubace po 3-4 strane u boji, a to gotovo uvek ispadne odlično. Pa zašto nema više toga? Ako se već zadrto drže antikolorne tradicije zašto uopšte ubacuju tih nekoliko kolornih strana? Sve je to prilično nelogično.

Ono što stripu fali (a namerno kažem strip da bih nervirao buzdovane koji tvrde da mange nisu stripovi) su dobro nacrtana lica. Devojčica deluje "snupijevski" tj nacrtana je minimalistički ali simpatično. Međutim, svi ostali ljudski likovi su prilično osrednji, čak i loši. To nije preteran problem u prvim brojevima ali se kasnije sve češće ljudi pojavljuju. Zato ih crtač i prikazuje iz daljine, jer ne znam na šta bi to sve ličilo u zum varijanti.

Radnja je neobična. Sve se vrti oko odnosa čudovišta i male devojčice, u nekom bajkovitom svetu podeljenom na dve strane tj dva sveta. Zbog razvučenosti serijala odgovori na razne misterije i pitanja dele se na kašičicu. Kao što rekoh već, ovo nije za nestrpljive.

Verovatno najključnija misterija je nejasnoća ko su pozitivci a ko su negativci. Još u prvom broju se nazire da su čudovišta pozitivci, što i nije preterano originalno, ali sasvim jasna podela u tom smislu ne postoji. Barem ne u prva tri broja. Ko zna, možda postoji neki obrt u zadnjem broju kad se ispostavi da su čudovišta ipak još gora od ljudi. Mada sumnjam.

Ovaj japanski strip ne spada u esencijalne jer ni radnja ni crtež ne plene, ali je dovoljno dobar da dođe u obzir za mangaše koji imaju averziju prema komercijali.

Postoje li uopšte takvi? Mangaši koji ne vole komercijalu? To mora da je tek šačica.




By at No comments:

Tuesday, May 26, 2026

Clarke & Kubrick


Klark i Kjubrik
Vrsta: komplet integral

Crtež/scenario: Alfonso Font

Izdavač: Strip-Agent (2023)

Premijerno: 1982

Dimenzije: 29.5 x 21.5 cm, HC

Br strana netto: 176

Tiraž: 500 (verovatno)

Zanr: sci-fi, humoristicki

YU istorijat: Strip Art

Kolor? Da.

Politički obojen? Ne. 

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtež: 10/10

Scenario: 7/10

Ciljne grupe: tradicionalisti, esefovci

Prednosti: crtež, kolor, kratke priče

Minusi: povremena dupla štampa

Alfonso Font je jedan od mojih omiljenih crtača, još iz 80-ih. Spada među najjače predstavnike "modernog" crteža 70-ih i 80-ih, rame uz rame sa manje-više sličnim savremenicima: Bilal, Moebius, Manara, Palasios, Bernet, Hermann i Ortiz. Svako od njih ima svoj stil, ali dele neku širu kategoriju što se te generacije tiče jer postoje izvesne paralele između njih.

Fonta odlikuje opušten i tečan a opet kontrolisan i zanatski stil. Ima dovoljno gustog senčenja, ekspresivne face, zgodne ženske (kod kojih mi smetaju samo grudi jer deluju silikonski), i veoma fina scenografija. Osim tih silikona ne mogu da mu nađem pravu zamerku.

Propast modernog stripa

Ovaj Španac je klasičan primer kako i zašto je moderni strip pao u kanalizaciju, u smislu da kad poredimo moderne crtače sa njim (i drugima) oni gotovo svi deluju prilično jadno. Kada poredimo njegov crtež i onaj od modernih škrabača uočavamo drastične razlike, a tu bukvalno na svim poljima pobeđuje Font, bez obzira da li je u pitanju detalj, scenografija, likovi ili nešto deseto.

On pripada generaciji koja je svoj zanat mnogo ozbiljnije shvatala. Što je ironično jer tada se strip nije shvatao ni približno ozbiljno kao sada kada nije dobar. Mnogi vrhunski (pa čak i prosečni) crtači su bili opsednuti, te su puno detaljisali, senčili, i bili generalno mnogo skloniji perfekcionizmu nego današnji izvikani dunsteri koji su relativno lenji i razmaženi te se oslanjaju previše na kompjutersku tehnologiju, mnogo više žure, a bogami i ne cene strip ni približno kao njihovi prethodnici već ih mnogo više zanimaju lova i slava. Takođe je konkurencija bila veća pa je više bilo truda, dok su moderni kriterijumi niski pa je zato svima nešto lakše.

U stilskom smislu su ove starije generacije takođe superiorne, jer mnogi vrsni crtači iz ranijih perioda su imali svaki svoj unikatan stil, a neki su bili instantno prepoznatljivi. Bukvalno u sekundi. Za razliku od modernih žvrljača koji šablonski crtaju, sasvim zadovoljni da kopiraju tuđe stilove. Ili one koji su trenutno u modi. Ja kada otvorim nasumično bilo koji moderni album francuske ili američke proizvodnje vidim crtež koji je totalno generičan i nezanimljiv, a prečesto i ružan. Kao što danas u metalu većina pevača zvuče svi isto, tako i strip crtači novijeg doba nemaju (skoro) nikakav lični pečat. Šablonizam i ujednačenost totalno dominiraju modernim strip tržištem, a glavni razlog za to sam već pomenuo: kompjuteri. Softver, ma koliko bio napredan, nikako ne može da zameni ručni rad na papiru. Tuš i olovka se ne mogu imitirati, bar ne na nivou koji bi mene zadovoljio.

Pritom ovo nije pitanje nekog idealizma s moje strane, jer da rad na monitoru može da zameni papir ja bih bio prvi da to priznam. Jer mene zanima prvenstveno rezultat, a ne kako se došlo do njega. Nisam ja levičar pa da uvek stavljam idealizam iznad pragmatizma.

Međutim, tu ne ubrajam Veštačku Inteligenciju. Govorim isključivo o crtačima koji rade preko monitora. Veštačka Inteligencija i te kako može da kopira odlične stilove starih majstora i da kreira nove visokokvalitetne crteže. Ali tu postoje dve bitne stavke: prvo, to kompjuteri postižu bez ljudske pomoći tj bez ljudske ruke, i kao drugo, bez baze podataka starih majstora kompjuteri to ne bi mogli da postignu, odnosno razlog zašto AI crteži izgledaju fantastično je zato što doslovno u milimetar kopiraju stilove koje su crtači iz prošlosti usavršili.

Zašto tarot karte na ChatGPT u "create image" opciji daju toliko dobar crtež? Zato što je AI programiran da kopira jednog ili više velemajstora koji su imali fantastičan i elegantan stil. Bez te osnove iz ranijih vekova AI crteži ne bi bili dobri.

Svako ko želi da me ubedi da je moderni strip jednako dobar kao onaj iz 20. veka, taj je ili lažov ili je estetski osakaćen. A laici koji tvrde da su stripovi danas bolji nego ikad zaslužuju besplatne lobotomije. Evo, ja ih delim, besplatno.

Ovo nema nikakve veze sa nostalgijom i pristrašnošću vezanoj za određene ere, već je to objektivna istina. Činjenično stanje. Uostalom, ja veliku prednost dajem i stripovima od pre više od 100 godina u odnosu na moderne, a tada nisam ni postojao, niti sam baš puno čitao tih stripova. Kao i kod muzike, kod mene nema "vremenske pristrasnosti", već sve ere tretiram objektivno tj onako kako mi estetika i ukus nalažu. Nije svako rođen i/ili istreniran da razume razliku između dobrog i lošeg crteža, niti između dobre i loše muzike - a te navodno subjektivne podele još i te kako postoje. Samo se levičari i debili bune protiv toga, ne bi li opravdali nakaradnu i mediokritetnu umetnost te joj na taj način davali na nezasluženoj važnosti - iz mnoštva različitih razloga i motiva.

A ko onda odlučuje šta je dobro a šta je loše?

Pa arogantni eksperti kao što sam ja. To je barem logično... Neće valjda seljačine to da odlučuju, ili da me nabeđuju kako je sve pitanje ukusa i da su Mocart i Ceca Ružnjatović na istoj ravni. Ako su Mocart i Ceca jednaki, onda je i moje nakaradno škrabanje jednako vredno kao i svaki Rembrant. Zar ne?

"Pitanje ukusa" ne znači tj ne bi trebalo da znači da se bilo ko može izjednačiti sa bilo kime, već to znači da je pitanje ličnog odabira da li preferiraš Mocarta ili Baha, Metaliku ili Slayer, Bitlse ili Queen. To je pitanje ukusa, a ne da smeće izjednačujemo sa genijem, da se pravimo blesavi kao da je sve dobro. Bez kriterijuma i jasnih standarda umetnost više nije umetnost već beznačajno đubre. Po svojoj definiciji umetnost ne može da bude sve što se stvara, jer bi to značilo da se zanatski element totalno zanemaruje kao bitna komponenta. A sama namera da se stvori nešto kvalitetno i značajno ne čini delo umetničkim. Inače bi svi mogli da budemo "vrhunski umetnici". A time sam opovrgnuo kretensku zamisao da je "sve pitanje ukusa".

Uostalom, pad crtačkih sposobnosti i kvaliteta stripova nije samo moj utisak već se generalno prihvata kao činjenično stanje od većine strip eksperata. Manjak tehnologije i viši kriterijumi i standardi su doprineli da stripovi 20. veka budu daleko bolji. A tu ima i drugih nekih faktora koji takođe objašnjavaju zašto je to tako. Ništa se ne dešava slučajno.

Ovaj strip sam čitao pre 40 godina prvi put, u Strip Artu. To mi je bila omiljena revija uprkos lošem povezu i još gorem papiru, a imao sam sve brojeve. Tiraž kao da su štampali u nekoj bosanskoj kanalizaciji a ne štampariji. Mada nije tako bilo u početku kada je nivo bio prilično dobar.

Ali kako je vreme odmicalo Strip Art je sve više ličio na nešto što su krave žvakale pa onda lično slale u kioske. Čak se dešavalo da su neki primerci imali neravnine sa strane, kao da su neki omamljeni narkomani bili zaduženi za to da ručno seku papir sa inferiornim makazama ukradenih iz muzeja o 15. veku, dok su se onako šlogirani vukli po podovima "štamparije". Ili bi čitav strip visio o koncu, odnosno hoću reći da bi samo jedna klamerica držala čitav primerak. Heftarski problem možemo slobodno nazvati stripotekus felerikus, jer ne zna se broj Stripoteka koje imam a koje se raspadaju u sredini. Jedna jedina klamerica bi sprečavala da se kopija Strip Arta raspadne kao džinovski konfeti. Stripoteke su barem imale dve ili čak tri klamerice, iako često nefunkcionalne. Strip Art bi bukvalno imao samo jednu.

Prosto me čudi da jugoslovenski izdavači nisu u kioske jednostavno slali hrpu papira na gomili, uz instrukcije čitaocu da sam heftuje ili lepi papire. Nabijem te klamerice u buljaskere svih tih koruptnih štamparija i nesposobnih izdavača.

Štamparija koja štedi na heftanju! Ili su klamerice bile postale luksuzni artikl u propadajućoj Jugi, ili je neki direktor trpao novac namenjen materijalu u džep, balkanski klasik. Ali takva je bila Bosna 80-ih, knjiški primer komunističke dekadencije. (Što bi se tada reklo - svačije je a zbog toga zapravo ničije.) Sasvim je logično da bi baš jedna bosanska revija bila sklepavana od najgoreg materijala.

Ervin Rustemagić je bio glavni urednik, ako se ne varam, a njegov izbor stripova je bio ubedljivo najbolji od svih revija. Kompletno je ignorisao hipsteraj, mada je u to vreme hipsterizam bio teški underground, barem u stripu. (To smeće se probilo u stripu tek u ovom veku, a kao što sam već 100 puta objasnio to sranje promovišu gotovo isključivo levičari.) Od Francuza je uzimao uglavnom ono najbolje, ne bilo šta kao Stripoteka. Fokusirao se na najkvalitetnije crtače, a to je meni bilo najvažnije. Mnoge od najboljih svetskih crtača sam upravo upoznao preko te revije (mada sam pojedine poznavao još od ranije iz Stripoteke): Breccia, Hermann, Burns, Del Castillo, Williamson, Lawrence, Toppi, Bernet, Leloup, Cavazzano, Franquin, a tu su još neki dobri mada ne na tom nivou.

Clarke i Kubrick možda nije najsretniji naziv, ali ne treba suditi strip po tome. Ja sam pritom veliki fan Stenli Kubrika, tj smatram ga najboljim režiserom svih vremena. (Spartakus i Dr Strangelove ne volim, ali maltene sve ostalo je genijalno. A Spartakus ionako nije njegov film.) OK je što je Font na ovaj način iskazao svoje poštovanje, ali bi bilo bolje da su neka dva normalna imena. Ovo mi nekako zvuči tupavo. A opet bolje i to nego Spielberg & Hanks ili Rowling & Potter. Da je strip danas rađen verovatno bi se naslov obazirao na nekog izvikanog, smrdljivog režisera kao što je Nolan, a glavni likovi bi bili tranvestit i lezbejka.

Naravno da je u pitanju humoristički strip, ali totalni sci-fi, znači taman negde po mom ukusu. Mada ja više volim čist sci-fi, jer je lakše baviti se humorom na filmu nego u stripu. Sve priče su kratke tj "argentinske dužine" što je takođe po mom ukusu. Mada postoji i jedna duža u BD stilu. Humor nije ništa poseban, jer vuče previše na francuski mentalitet i gegove, a to znači puno kreveljenja i kliberenja. (Francuski humor mi je suviše primitivan, daleko više preferiram britanski.) Ali su zato priče zanimljive i ponekad originalne. Uvek postoji neki obrt, što je i logično za takav kratki format.

Pretpostavljam da je strip premijerno objavljivan u CB varijanti, ne samo u Strip Artu. Odlično izgleda CB ali kolor je još bolji. Protiv farbanja sam samo kad se to ne radi suptilno već se uništava crtež pokrivanjem detalja. A naravno da i neki stripovi ne bi trebali da se boje. Postoje fanatici koji maltene sve žele da bude CB, nijedan kolor im ne odgovara kao da su daltonisti. Ali ne dopuštajte da vam oni diktiraju i nameću svoje stavove jer oni su glasna manjina. Po običaju, uvek su manijaci ti koji nose manjinska mišljenja a najglasnije urlaju. Stoga ih većina shvata ozbiljnije nego što bi trebalo, pogotovo na Balkanu gde važi pravilo: ko se glasnije dernja taj je više u pravu. (Zato nam je politička scena takva kakva je.) Najbolji primer su ekstremni levičari, koji su pre 50 godina činili tek promil zapadnog stanovništva - a vidite ih gde su sada! Isprali su mozgove većini pa zato dominiraju Zapadnom kulturom i politikom. Prema tome, svim manijacima odmah na vreme dati srednji prst i reći da odyebu.

Kolor je veoma lep, baš iz vremena kada se to radilo kako treba. Međutim pre samo nekoliko godina izašli su albumi u nekoliko evropskih zemalja sa novokomponovanim digitalnim kolorom, koji je apsolutno sranje jer uništava crtež. Na svu sreću Hrvati su izbacili originalnu verziju, inače ovo ne bih ni kupio. Video sam skenove novog kolora, a to bih čitao samo da ga dele džabe.

Taj imbecilni i totalno nepotrebni trend uništavanja starih stripova sa debelim masnim slojevima kompjuterskog kolora sve više se širi i sve više klasičnih albuma i serijala urniše. Paja Patak od Karl Barksa na primer ne može ni da prismrdi starom koloru, pa čak ni onom jeftinom iz Mikijevog Zabavnika. Aplicirati moderni pokrivač na veoma star strip je čista idiotarija. Nemam ništa protiv da se moderne svinjarije i brljotine popišavaju kompjuterskim kolorom, neka slobodno loše farbaju moderne stripove koji su i onako već loši. Uglavnom nema tu šta posebno da se upropasti. Ali zašto moraju da kvare ono što je valjalo? Mnogi od tih starih albuma već imaju svoj kolor, i u velikoj većini slučajeva koloru apsolutno ništa ne fali. A čak i da fali - zar je ovo "popravka"? Neverovatno je kakve sve budale rade u strip izdavaštvu, kakvi diletanti i mrcine. Ali tako je u svemu i svugde: uvek je većina bez mozga, dok kvalitetna i kompetentna manjina pokušava da održava neke standarde i nivo. (Sad dolazimo do obrnute situacije od one sa fanaticima i političkim ekstremistima: što se kompetencije tiče većina je ta koja je nesposobna, pogotovo po umetničkim pitanjima.)

Bilal je jedan od žrtava modernog kolora, mada verujem da je on to lično odobrio. Stalker je već izbacio novo-kolorisani Legende današnjice, a nisam ga kupio upravo zato što je novi kolor loš. Imam sve francuske originale tog integrala, i taj stari kolor je daleko bolji: nije napadan i dominantan, ne zatrpava senčenje i detalje, i ne deluje plastično već prirodno. Ironično je da su upravo Bilalovi albumi ponovo bojeni i da je on to odobrio, jer on sâm je odličan kolorista pa bi valjda trebao da prepozna šta je sranje a šta nije. Zašto mu te nove kolor verzije ne smetaju i da li mu ne smetaju, pojma nemam. Verovatno je lova u pitanju, ili su ga ubedili da mlađoj publici treba nakaradni, dosadan, plastični kolor jer inače nisu zainteresovani. Što je sasvim moguće, jer nove generacije stripofila, filmofila i fanova muzike su mahom uštinuti od estetike jer su odrasli uglavnom na smeću, za razliku od ranijih generacija. Nemaju kriterijume, prave su seljačine. Smetaju im boje na filmu, nerviraju ih kvalitetne originalne melodije, i ne cene stripove koji su kvalitetno nacrtani i obojeni. Prema tome mi je donekle jasno zašto im titraju jajca na ovakav način, imitirajući kolor modernog stripa da bi eventualno prodali više. A opet, zašto bi ta publika uopšte tražila Bilala i Fonta? Njih uglavnom zanimaju superheroji, Naruto i ostale mega-komercijalne budalaštine.

Do sada je Fonta na Balkanu izbacivao maltene samo Libellus, ukupno četiri albuma, a to je najgora moguća (p)izdavačka opcija. Em su preskupi, em su im tiraži sitni pa se sve odmah rasproda. A ni papir im baš nije na nekom zavidnom nivou bio. Ali bitno da znaju da oderu kupca. Veseli Četvrtak je izbacio samo jedan album, i to baš jedan komunjarski a koji pritom nije iz najbolje Fontove ere. Ja zato ni dan-danas nemam Taxi, Crnjake, ni Priče iz nesavršene budućnosti iako je sve to već bilo izašlo. Libellus ne reprintuje skoro ništa, jer su smradine.

Međutim, odlične vesti. Vrlo uskoro Fibra izbacuje maltene sve od Fonta što želim, sem Taxi i Robinsona. Biće to integral od 500 strana - nažalost - ali bolje išta nego ništa. Daleko bi bilo inteligentnije i praktičnije da vlasnik Fibre - koji voli da se bavi građevinom, tj ciglama - sve te albume izbaci u 2-3 integrala. To bi bilo daleko civilizovanije, urednije i razumnije. A ne ovako sve na hrpu kao da su u pitanju dronjci a ne stripovi. Ali on je svestan da njegovi verni fanatični sledbenici - fibratori - maltene uopšte ne čitaju stripove već ih samo gomilaju na policama. Zato su te cigletine i toliko popularne, jer deluju "moćno" kao ukras.

Kakvi pajaci! Ko hoće moćno nek sluša Slayer ili Ministry, a ne da mu cure bale dok se divi knjiškim ciglama.

Nervira me što će tih 500 strana svi biti u jednom tomu, ali makar ću napokon imate priliku da sve to pročitam. (Jer se skenovima ne bavim, odnosno u samo vrlo retkim slučajevima.)

Bilo je određenih kritika na hrvatsko izdanje C&K jer pojedine strane imaju dvostruki otisak. Nema ih puno doduše, možda desetak od 200. Nije ništa strašno jer većina stripa izgleda odlično. Uostalom i nemate izbora sem ako nabavljate neko strano izdanje, a kao što rekoh ranije neka strana izdanja imaju sranje kolor.



By at No comments:
Subscribe to: Posts (Atom)