Klark i Kjubrik
 |
Vrsta: komplet integral Crtež/scenario: Alfonso Font Izdavač: Strip-Agent (2023) Premijerno: 1982 Dimenzije: 29.5 x 21.5 cm, HC Br strana netto: 176 Tiraž: 500 (verovatno) Zanr: sci-fi, humoristicki YU istorijat: Strip Art Kolor? Da. Politički obojen? Ne. Golotinja? Ne. Rasprodato? Ne. Crtež: 10/10 Scenario: 7/10 Ciljne grupe: tradicionalisti, esefovci Prednosti: crtež, kolor, kratke priče Minusi: povremena dupla štampa |
 |
Alfonso Font je jedan od mojih omiljenih crtača, još iz 80-ih. Spada među najjače predstavnike "modernog" crteža 70-ih i 80-ih, rame uz rame sa manje-više sličnim savremenicima: Bilal, Moebius, Manara, Palasios, Bernet, Hermann i Ortiz. Svako od njih ima svoj stil, ali dele neku širu kategoriju što se te generacije tiče jer postoje izvesne paralele između njih. Fonta odlikuje opušten i tečan a opet kontrolisan i zanatski stil. Ima dovoljno gustog senčenja, ekspresivne face, zgodne ženske (kod kojih mi smetaju samo grudi jer deluju silikonski), i veoma fina scenografija. Osim tih silikona ne mogu da mu nađem pravu zamerku. Propast modernog stripa Ovaj Španac je klasičan primer kako i zašto je moderni strip pao u kanalizaciju, u smislu da kad poredimo moderne crtače sa njim (i drugima) oni gotovo svi deluju prilično jadno. Kada poredimo njegov crtež i onaj od modernih škrabača uočavamo drastične razlike, a tu bukvalno na svim poljima pobeđuje Font, bez obzira da li je u pitanju detalj, scenografija, likovi ili nešto deseto. On pripada generaciji koja je svoj zanat mnogo ozbiljnije shvatala. Što je ironično jer tada se strip nije shvatao ni približno ozbiljno kao sada kada nije dobar. Mnogi vrhunski (pa čak i prosečni) crtači su bili opsednuti, te su puno detaljisali, senčili, i bili generalno mnogo skloniji perfekcionizmu nego današnji izvikani dunsteri koji su relativno lenji i razmaženi te se oslanjaju previše na kompjutersku tehnologiju, mnogo više žure, a bogami i ne cene strip ni približno kao njihovi prethodnici već ih mnogo više zanimaju lova i slava. Takođe je konkurencija bila veća pa je više bilo truda, dok su moderni kriterijumi niski pa je zato svima nešto lakše. U stilskom smislu su ove starije generacije takođe superiorne, jer mnogi vrsni crtači iz ranijih perioda su imali svaki svoj unikatan stil, a neki su bili instantno prepoznatljivi. Bukvalno u sekundi. Za razliku od modernih žvrljača koji šablonski crtaju, sasvim zadovoljni da kopiraju tuđe stilove. Ili one koji su trenutno u modi. Ja kada otvorim nasumično bilo koji moderni album francuske ili američke proizvodnje vidim crtež koji je totalno generičan i nezanimljiv, a prečesto i ružan. Kao što danas u metalu većina pevača zvuče svi isto, tako i strip crtači novijeg doba nemaju (skoro) nikakav lični pečat. Šablonizam i ujednačenost totalno dominiraju modernim strip tržištem, a glavni razlog za to sam već pomenuo: kompjuteri. Softver, ma koliko bio napredan, nikako ne može da zameni ručni rad na papiru. Tuš i olovka se ne mogu imitirati, bar ne na nivou koji bi mene zadovoljio. Pritom ovo nije pitanje nekog idealizma s moje strane, jer da rad na monitoru može da zameni papir ja bih bio prvi da to priznam. Jer mene zanima prvenstveno rezultat, a ne kako se došlo do njega. Nisam ja levičar pa da uvek stavljam idealizam iznad pragmatizma. Međutim, tu ne ubrajam Veštačku Inteligenciju. Govorim isključivo o crtačima koji rade preko monitora. Veštačka Inteligencija i te kako može da kopira odlične stilove starih majstora i da kreira nove visokokvalitetne crteže. Ali tu postoje dve bitne stavke: prvo, to kompjuteri postižu bez ljudske pomoći tj bez ljudske ruke, i kao drugo, bez baze podataka starih majstora kompjuteri to ne bi mogli da postignu, odnosno razlog zašto AI crteži izgledaju fantastično je zato što doslovno u milimetar kopiraju stilove koje su crtači iz prošlosti usavršili. Zašto tarot karte na ChatGPT u "create image" opciji daju toliko dobar crtež? Zato što je AI programiran da kopira jednog ili više velemajstora koji su imali fantastičan i elegantan stil. Bez te osnove iz ranijih vekova AI crteži ne bi bili dobri. Svako ko želi da me ubedi da je moderni strip jednako dobar kao onaj iz 20. veka, taj je ili lažov ili je estetski osakaćen. A laici koji tvrde da su stripovi danas bolji nego ikad zaslužuju besplatne lobotomije. Evo, ja ih delim, besplatno. Ovo nema nikakve veze sa nostalgijom i pristrašnošću vezanoj za određene ere, već je to objektivna istina. Činjenično stanje. Uostalom, ja veliku prednost dajem i stripovima od pre više od 100 godina u odnosu na moderne, a tada nisam ni postojao, niti sam baš puno čitao tih stripova. Kao i kod muzike, kod mene nema "vremenske pristrasnosti", već sve ere tretiram objektivno tj onako kako mi estetika i ukus nalažu. Nije svako rođen i/ili istreniran da razume razliku između dobrog i lošeg crteža, niti između dobre i loše muzike - a te navodno subjektivne podele još i te kako postoje. Samo se levičari i debili bune protiv toga, ne bi li opravdali nakaradnu i mediokritetnu umetnost te joj na taj način davali na nezasluženoj važnosti - iz mnoštva različitih razloga i motiva. A ko onda odlučuje šta je dobro a šta je loše? Pa arogantni eksperti kao što sam ja. To je barem logično... Neće valjda seljačine to da odlučuju, ili da me nabeđuju kako je sve pitanje ukusa i da su Mocart i Ceca Ružnjatović na istoj ravni. Ako su Mocart i Ceca jednaki, onda je i moje nakaradno škrabanje jednako vredno kao i svaki Rembrant. Zar ne? "Pitanje ukusa" ne znači tj ne bi trebalo da znači da se bilo ko može izjednačiti sa bilo kime, već to znači da je pitanje ličnog odabira da li preferiraš Mocarta ili Baha, Metaliku ili Slayer, Bitlse ili Queen. To je pitanje ukusa, a ne da smeće izjednačujemo sa genijem, da se pravimo blesavi kao da je sve dobro. Bez kriterijuma i jasnih standarda umetnost više nije umetnost već beznačajno đubre. Po svojoj definiciji umetnost ne može da bude sve što se stvara, jer bi to značilo da se zanatski element totalno zanemaruje kao bitna komponenta. A sama namera da se stvori nešto kvalitetno i značajno ne čini delo umetničkim. Inače bi svi mogli da budemo "vrhunski umetnici". A time sam opovrgnuo kretensku zamisao da je "sve pitanje ukusa". Uostalom, pad crtačkih sposobnosti i kvaliteta stripova nije samo moj utisak već se generalno prihvata kao činjenično stanje od većine strip eksperata. Manjak tehnologije i viši kriterijumi i standardi su doprineli da stripovi 20. veka budu daleko bolji. A tu ima i drugih nekih faktora koji takođe objašnjavaju zašto je to tako. Ništa se ne dešava slučajno. |
 |
Ovaj strip sam čitao pre 40 godina prvi put, u Strip Artu. To mi je bila omiljena revija uprkos lošem povezu i još gorem papiru, a imao sam sve brojeve. Tiraž kao da su štampali u nekoj bosanskoj kanalizaciji a ne štampariji. Mada nije tako bilo u početku kada je nivo bio prilično dobar. Ali kako je vreme odmicalo Strip Art je sve više ličio na nešto što su krave žvakale pa onda lično slale u kioske. Čak se dešavalo da su neki primerci imali neravnine sa strane, kao da su neki omamljeni narkomani bili zaduženi za to da ručno seku papir sa inferiornim makazama ukradenih iz muzeja o 15. veku, dok su se onako šlogirani vukli po podovima "štamparije". Ili bi čitav strip visio o koncu, odnosno hoću reći da bi samo jedna klamerica držala čitav primerak. Heftarski problem možemo slobodno nazvati stripotekus felerikus, jer ne zna se broj Stripoteka koje imam a koje se raspadaju u sredini. Jedna jedina klamerica bi sprečavala da se kopija Strip Arta raspadne kao džinovski konfeti. Stripoteke su barem imale dve ili čak tri klamerice, iako često nefunkcionalne. Strip Art bi bukvalno imao samo jednu. Prosto me čudi da jugoslovenski izdavači nisu u kioske jednostavno slali hrpu papira na gomili, uz instrukcije čitaocu da sam heftuje ili lepi papire. Nabijem te klamerice u buljaskere svih tih koruptnih štamparija i nesposobnih izdavača. Štamparija koja štedi na heftanju! Ili su klamerice bile postale luksuzni artikl u propadajućoj Jugi, ili je neki direktor trpao novac namenjen materijalu u džep, balkanski klasik. Ali takva je bila Bosna 80-ih, knjiški primer komunističke dekadencije. (Što bi se tada reklo - svačije je a zbog toga zapravo ničije.) Sasvim je logično da bi baš jedna bosanska revija bila sklepavana od najgoreg materijala. Ervin Rustemagić je bio glavni urednik, ako se ne varam, a njegov izbor stripova je bio ubedljivo najbolji od svih revija. Kompletno je ignorisao hipsteraj, mada je u to vreme hipsterizam bio teški underground, barem u stripu. (To smeće se probilo u stripu tek u ovom veku, a kao što sam već 100 puta objasnio to sranje promovišu gotovo isključivo levičari.) Od Francuza je uzimao uglavnom ono najbolje, ne bilo šta kao Stripoteka. Fokusirao se na najkvalitetnije crtače, a to je meni bilo najvažnije. Mnoge od najboljih svetskih crtača sam upravo upoznao preko te revije (mada sam pojedine poznavao još od ranije iz Stripoteke): Breccia, Hermann, Burns, Del Castillo, Williamson, Lawrence, Toppi, Bernet, Leloup, Cavazzano, Franquin, a tu su još neki dobri mada ne na tom nivou. |
 |
Clarke i Kubrick možda nije najsretniji naziv, ali ne treba suditi strip po tome. Ja sam pritom veliki fan Stenli Kubrika, tj smatram ga najboljim režiserom svih vremena. (Spartakus i Dr Strangelove ne volim, ali maltene sve ostalo je genijalno. A Spartakus ionako nije njegov film.) OK je što je Font na ovaj način iskazao svoje poštovanje, ali bi bilo bolje da su neka dva normalna imena. Ovo mi nekako zvuči tupavo. A opet bolje i to nego Spielberg & Hanks ili Rowling & Potter. Da je strip danas rađen verovatno bi se naslov obazirao na nekog izvikanog, smrdljivog režisera kao što je Nolan, a glavni likovi bi bili tranvestit i lezbejka. Naravno da je u pitanju humoristički strip, ali totalni sci-fi, znači taman negde po mom ukusu. Mada ja više volim čist sci-fi, jer je lakše baviti se humorom na filmu nego u stripu. Sve priče su kratke tj "argentinske dužine" što je takođe po mom ukusu. Mada postoji i jedna duža u BD stilu. Humor nije ništa poseban, jer vuče previše na francuski mentalitet i gegove, a to znači puno kreveljenja i kliberenja. (Francuski humor mi je suviše primitivan, daleko više preferiram britanski.) Ali su zato priče zanimljive i ponekad originalne. Uvek postoji neki obrt, što je i logično za takav kratki format. Pretpostavljam da je strip premijerno objavljivan u CB varijanti, ne samo u Strip Artu. Odlično izgleda CB ali kolor je još bolji. Protiv farbanja sam samo kad se to ne radi suptilno već se uništava crtež pokrivanjem detalja. A naravno da i neki stripovi ne bi trebali da se boje. Postoje fanatici koji maltene sve žele da bude CB, nijedan kolor im ne odgovara kao da su daltonisti. Ali ne dopuštajte da vam oni diktiraju i nameću svoje stavove jer oni su glasna manjina. Po običaju, uvek su manijaci ti koji nose manjinska mišljenja a najglasnije urlaju. Stoga ih većina shvata ozbiljnije nego što bi trebalo, pogotovo na Balkanu gde važi pravilo: ko se glasnije dernja taj je više u pravu. (Zato nam je politička scena takva kakva je.) Najbolji primer su ekstremni levičari, koji su pre 50 godina činili tek promil zapadnog stanovništva - a vidite ih gde su sada! Isprali su mozgove većini pa zato dominiraju Zapadnom kulturom i politikom. Prema tome, svim manijacima odmah na vreme dati srednji prst i reći da odyebu. Kolor je veoma lep, baš iz vremena kada se to radilo kako treba. Međutim pre samo nekoliko godina izašli su albumi u nekoliko evropskih zemalja sa novokomponovanim digitalnim kolorom, koji je apsolutno sranje jer uništava crtež. Na svu sreću Hrvati su izbacili originalnu verziju, inače ovo ne bih ni kupio. Video sam skenove novog kolora, a to bih čitao samo da ga dele džabe. Taj imbecilni i totalno nepotrebni trend uništavanja starih stripova sa debelim masnim slojevima kompjuterskog kolora sve više se širi i sve više klasičnih albuma i serijala urniše. Paja Patak od Karl Barksa na primer ne može ni da prismrdi starom koloru, pa čak ni onom jeftinom iz Mikijevog Zabavnika. Aplicirati moderni pokrivač na veoma star strip je čista idiotarija. Nemam ništa protiv da se moderne svinjarije i brljotine popišavaju kompjuterskim kolorom, neka slobodno loše farbaju moderne stripove koji su i onako već loši. Uglavnom nema tu šta posebno da se upropasti. Ali zašto moraju da kvare ono što je valjalo? Mnogi od tih starih albuma već imaju svoj kolor, i u velikoj većini slučajeva koloru apsolutno ništa ne fali. A čak i da fali - zar je ovo "popravka"? Neverovatno je kakve sve budale rade u strip izdavaštvu, kakvi diletanti i mrcine. Ali tako je u svemu i svugde: uvek je većina bez mozga, dok kvalitetna i kompetentna manjina pokušava da održava neke standarde i nivo. (Sad dolazimo do obrnute situacije od one sa fanaticima i političkim ekstremistima: što se kompetencije tiče većina je ta koja je nesposobna, pogotovo po umetničkim pitanjima.) Bilal je jedan od žrtava modernog kolora, mada verujem da je on to lično odobrio. Stalker je već izbacio novo-kolorisani Legende današnjice, a nisam ga kupio upravo zato što je novi kolor loš. Imam sve francuske originale tog integrala, i taj stari kolor je daleko bolji: nije napadan i dominantan, ne zatrpava senčenje i detalje, i ne deluje plastično već prirodno. Ironično je da su upravo Bilalovi albumi ponovo bojeni i da je on to odobrio, jer on sâm je odličan kolorista pa bi valjda trebao da prepozna šta je sranje a šta nije. Zašto mu te nove kolor verzije ne smetaju i da li mu ne smetaju, pojma nemam. Verovatno je lova u pitanju, ili su ga ubedili da mlađoj publici treba nakaradni, dosadan, plastični kolor jer inače nisu zainteresovani. Što je sasvim moguće, jer nove generacije stripofila, filmofila i fanova muzike su mahom uštinuti od estetike jer su odrasli uglavnom na smeću, za razliku od ranijih generacija. Nemaju kriterijume, prave su seljačine. Smetaju im boje na filmu, nerviraju ih kvalitetne originalne melodije, i ne cene stripove koji su kvalitetno nacrtani i obojeni. Prema tome mi je donekle jasno zašto im titraju jajca na ovakav način, imitirajući kolor modernog stripa da bi eventualno prodali više. A opet, zašto bi ta publika uopšte tražila Bilala i Fonta? Njih uglavnom zanimaju superheroji, Naruto i ostale mega-komercijalne budalaštine. Do sada je Fonta na Balkanu izbacivao maltene samo Libellus, ukupno četiri albuma, a to je najgora moguća (p)izdavačka opcija. Em su preskupi, em su im tiraži sitni pa se sve odmah rasproda. A ni papir im baš nije na nekom zavidnom nivou bio. Ali bitno da znaju da oderu kupca. Veseli Četvrtak je izbacio samo jedan album, i to baš jedan komunjarski a koji pritom nije iz najbolje Fontove ere. Ja zato ni dan-danas nemam Taxi, Crnjake, ni Priče iz nesavršene budućnosti iako je sve to već bilo izašlo. Libellus ne reprintuje skoro ništa, jer su smradine. Međutim, odlične vesti. Vrlo uskoro Fibra izbacuje maltene sve od Fonta što želim, sem Taxi i Robinsona. Biće to integral od 500 strana - nažalost - ali bolje išta nego ništa. Daleko bi bilo inteligentnije i praktičnije da vlasnik Fibre - koji voli da se bavi građevinom, tj ciglama - sve te albume izbaci u 2-3 integrala. To bi bilo daleko civilizovanije, urednije i razumnije. A ne ovako sve na hrpu kao da su u pitanju dronjci a ne stripovi. Ali on je svestan da njegovi verni fanatični sledbenici - fibratori - maltene uopšte ne čitaju stripove već ih samo gomilaju na policama. Zato su te cigletine i toliko popularne, jer deluju "moćno" kao ukras. Kakvi pajaci! Ko hoće moćno nek sluša Slayer ili Ministry, a ne da mu cure bale dok se divi knjiškim ciglama. Nervira me što će tih 500 strana svi biti u jednom tomu, ali makar ću napokon imate priliku da sve to pročitam. (Jer se skenovima ne bavim, odnosno u samo vrlo retkim slučajevima.) Bilo je određenih kritika na hrvatsko izdanje C&K jer pojedine strane imaju dvostruki otisak. Nema ih puno doduše, možda desetak od 200. Nije ništa strašno jer većina stripa izgleda odlično. Uostalom i nemate izbora sem ako nabavljate neko strano izdanje, a kao što rekoh ranije neka strana izdanja imaju sranje kolor. |
Moj muzički blog:
Bernet:
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
Romero:
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
