Larigan - Del Castillo

Larrigan

Vrsta: 1. integral (od 2)

Crtez: Arturo del Castillo

Scenario: nepoznat 

Izdavac: Golconda (2024)

Premijerno: 1962

Dimenzije: 22.8 x 17.1 cm, HC (ima i SC)

Br strana netto: 259

Tiraz: 500

Zanr: tradicionalni vestern

YU istorijat: Crtani Romani

 

Kolor? Ne.

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 9/10

Scenario: 8/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari 

Prednosti: vrhunski crtez, staromodno

Minusi: povremeni blazi pad u kvalitetu, lica nisu uvek odlicna

Jedan od ranijih serijala Kastilja; mnogo više dominira tamnije i klasično senčenje u odnosu na tačkasti i bleđi stil koji će preovladati u kasnijim godinama, kao na primer Bilo jednom na Zapadu (Strip Art) i Ralf Kendal (9. Dimenzija). Oba ova stila su odlična mada ja više preferiram tačkasti stil. Ne zbog toga što je bleđi i ređi već zato što je Castillo precizniji u oslikavanju lica u toj kasnijoj fazi. Od mene Ralph Kendall i Bilo jednom na Zapadu dobijaju čistu desetku za crtež. To su stripovi bez vizualnih mana, stilistički na najvišem nivou koji postoji u crno-belom stripu.

Međutim, da sprečim bilo kakav nesporazum, i u ovom serijalu lica su uglavnom fenomenalno nacrtana. Jedina razlika je što je kontinuitet tog vrhunskog stila jači na primer u Ralf Kendalu nego u Lariganu.

Scenografija je neverovatna, i nije slabija od Kendala. Iako su priče dosta zanimljive i teraju te da što brže listaš strane, ja sam redovno morao da zastajkujem da se divim crtežima i panelima. Dugo sam čitao strip, nisam ga na brzinu prepišao kako to neestetičari praktikuju. Ja se stripovima bavim uglavnom zbog crteža, što znači da skoro isključivo uzimam stripove samo sa odličnim ili veoma dobrim crtežom a to znači da mi treba vremena da se nadivim pojedinim crtežima i stranama. Zato je bilo posebno uživanje sa ovim izdanjem. Vrlo je staromodan crnobeli strip sa veoma lepom atmosferom i neverovatnom tehnikom. U mnogome je u ovome pomogao i visok kvalitet ovog izdanja: pretpostavljam da su imali jako dobar materijal. Ali čak i ako nisu, maltene se ne vidi ako nisu imali originalne table u odličnom stanju. Ne sećam se nijedne strane koja je delovala bledunjavo ili loše odštampana. Format je odličan jer dozvoljava stripu da bude prikazan u veličini koji ovakav crtež zaslužuje. Kod Ralf Kendal integrala je problem što je crtež suviše mali, dok je ovde sve kako treba u tom smislu.

Ali da skratim hvalospev, nemam skoro ništa da zamerim Kastilju, sem što ponekad lica nisu nacrtana na onako visokom nivou na koji sam navikao iz njegovih kasnijih stripova. Sve ostalo je odlično: perspektiva, dubina, atmosfera, preciznost, linije, ljudi kao i životinje i objekti su maestralno prikazani. Jedini razlog zašto nisam dao punu ocenu, maksimalnu, je upravo to s licima. Ja znam da budem prilični cepidlaka što se lica tiče, jer mi baš smeta kada ljudi nisu nacrtani na visokom nivou. Ovo sam često pomenuo ali ponoviću opet: mnogi crtači su jako dobri u scenografiji, pa čak i fantastični, ali velik broj njih pada kod crtanja lica, a time sveukupni utisak pada dosta. Castillo nije jedan od njih jer on kao besprekorni i strpljivi tehničar bukvalno sve ume vrhunski da odradi, ali u ovoj ranijoj fazi nije dovoljno za desetku. Ali i devetka je prilično visoka ocena, naravno... Ja devetke ne delim običnim tj solidnim/prosečnim crtačima kao što pojedinci to rade, hint hint kao pojedini debili sa forum.stripovi...

Što se scenarija tiče, priče su veoma dobro osmišljene, i nisu prepune klišea i predvidljivosti kao tipični vesterna. Uvek je lepo kada ne znas šta će sledeće da se desi ili kada nisi sasvim siguran. Nema one detinjaste naivnosti i banalnosti koja manje-više dominira drugim integralom Ralfa Kendala, o kojem sam već pisao. (O prvom integralu ću možda pisati kasnije kada/ako ga završim, jer sam ga nabavio naknadno.) Dok je Ralf Kendal pisan prilično primitivno, sa pojednostavljenom karakterizacijom i relativno jeftinim dijalozima, u Lariganu su i priče i likovi na nivou veoma dobrih vesterna - kojih je inače veoma malo, kad sam već načeo tu temu. Na jednu ruku mogu da nabrojim odlične wester filmove, mada moram da priznam da mi je western prilično nizak na skali omiljenih žanrova. Odnosno western mi uopšte ne spada u omiljene žanrove. Western filmove praktički uopšte ne gledam, ne pamtim kad sam zadnji put gledao takav neki film; mora da je bilo pre 10-15 godina ili čak i više. A jedini put kada kupujem western stripove je kada je crtež jako dobar.

Misterija je ko je pisao ove četiri priče. Spekuliše se da je možda komunjara Osterheld scenarista, ali postoji i neki italijan koji je pisao mnogo vesterna tog doba, koji je takođe kandidat za rešenje ove nedoumice. Čudno je da se ne zna ko je sve ovo napisao, a još čudnije je zato što nije u pitanju samo jedna epizoda već sve četiri. Jedno je sigurno: nije isti scenarista kao pisac Ralfa Kendala, koji je takođe nepoznat, bar što se tiče drugog integrala jer samo njega sam čitao. To nema šanse; razlika u scenarističkom kvalitetu između ova dva serijala je velika. Ralfa je pisao neki dunster, dok je Larigana pisao neko ko se pošteno potrudio. Veoma prijatno sam iznenađen kvalitetom priča, jer sam ipak bio očekivao nešto osrednje, nešto tipično.

Mada, da se razumemo, kada je crtež ovoliko sjajan a u pitanju je običan vestern ja i ne očekujem nešto posebno što se scenarija tiče. I prosečan scenario mi je sasvim dovoljan pod uslovom da se ne koriste neke jeftine glupačke fore koje nerviraju.

Ovo je prvi strip koji sam ikada kupio od izdavača Golkonda. Zašto? Zato što im je izbor stripova do sada bio jako slab; skoro ništa što su do sada izbacivali me ne zanima preterano; u svakom slučaju nedovoljno da bi išta od toga kupio po punoj ceni, a pošto nikada ne nude veće popuste oni su za mene sve do Larigana bili maltene fantomski izdavač odnosno totalno nebitan pizdavač. Jer zašto ne vređati pizdavače koji samo gluposti izbacuju - a imaju toliki ogroman izbor odličnih serijala kojima bi se mogli pozabaviti umesto da se skoro isključivo bave škartom i mediokritetima. Ali eto, i Golkondi se posrećilo da napokon ubodu nešto pravo.

Izbacili su ovaj album i s mekim i s tvrdim povezom. Ja sam naravno kupio tvrd povez iako je u pitanju samo vestern, jer je u pitanju Castillo, jedan od najboljih crtača svih vremena. Kad pomislim samo koliko je on superioran u odnosu na veliku većinu današnjih, izvikanih kvazi-genijalaca...

Nažalost, u Golkondi nisu bili dovoljno pametni ni mudri da godinu dana kasnije izbace i drugu polovinu Kastiljovog Larigana. Umesto toga oni su nedavno izbacili drugi integral, ali od nekog mediokritetnog, nebitnog crtača. Za to ne bih dao ni 100 dinara... Ako hoću prosečno nacrtane vesterne mogu da kupim neki Bonelli za pet puta manju cenu... (Naravno da postoje i odlični crtači koji su radili za Bonelli ali većinski su unajmljivali prosečne i slabe crtače.)

Tiraž je samo 500, tako da ako se nekome jako dopada ovaj crtež ne bi smeo da propusti ovu šansu te da previše dugo čeka dok se strip rasproda. Osim Devete Dimenzije koji su izbacili dva Ralf Kendala i Golkonde koja je izbacila Larigana šanse su male da će još nešto od ovog genijalnog crtača da izađe na Balkanu, bar u nekim narednim godinama. Pogotovo što strip izdavaštvo sve više propada u Srbiji, a tržište se sve više usmerava ka mangama i sve manje ka klasičnim stripovima. Pošto Larigan do sada ide samo jednom godišnje, a crtalo ga je više ljudi, veliko je pitanje kada će Golkonda da izbaci i zadnje četiri epizode koje je Castillo radio. A da li će Deveta Dimenzija da izbaci treći integral Ralfa Kendala, i to je nepoznanica. Trebao je već do sada da izađe ali do sada nema nikakvih naznaka da će biti trojke, a kamoli četvorke. Bila bi prava šteta da ne kompletiraju taj fenomenalno ilustrovan (a i generalno  zabavan) serijal.

Pravo da kažem ja sam veoma zadovoljan što su uopšte izašla i ova tri integrala, jer ih uopšte nisam bio očekivao. Odnosno apsolutno ništa od Kastilja nisam očekivao na ovim prostorima, iako ovdašnja strip publika jako voli western strip, jer Arturo ipak spada u staru gardu a ti stari, kvalitetni stripovi ipak nisu prioritet većini pizdavača. Većina tih budaletina smatra da profit leži skoro isključivo u najnovijim pizdarijama iz američke šund produkcije i francuske škole koja je već odavno pukla. Ja da imam svoje izdavaštvo, i da se ne oslanjam na profit (jer sam na primer neki bajni milioner koji se stripovima bavi čisto kao hobi) ne bih ama baš ništa izbacivao od superherojštine i uopšte generalno od američke komercijale, kompletno bih ignorisao francusko-belgijsku školu odnosno sve što su iskenjavali u zadnjih 20-30 godina, a škrabotine hipsterskog kova takođe kod mene ne bi imale nikakve šanse. Izdavao bih isključivo stripove 20. veka, period od 30-ih do 70-ih bi mi bio glavni fokus, a bilo bi tu i dosta izdanja iz 80-ih i 90-ih takođe. Postoji velika hrpa divnih stripova koji nikada neće videti svetlost dana na Balkanu, a ja bih se u tom hipotetičkom scenariju postarao da objavim što više upravo tih serijala. Doduše postoje stripovi koji ni na Zapadu još uvek nisu propisno objavljeni ili uopšte objavljeni.

El Topo - Jodorowsky

Vrsta: integral (3 albuma)

Crtez: José Ladrönn

Scenario: Alejandro Jodorowsky 

Izdavac: Fibra (2024)

Premijerno: 2016-2022

Dimenzije:  cm, HC

Br strana netto: 226

Tiraz: 500

Zanr: fantazija, religijski, torture porn, vestern

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Naravno. 

Rasprodato? Ne (ali nema u Srbiji).

Crtez: 6/10

Scenario: 3/10 

Ciljne grupe: zagrizeni jodovci, perverznjaci, hipsteri 

Prednosti: kolor, uglavnom nepredvidivo

Minusi: idiotska prica, debilni dijalozi, mega-perverzije, preterano nasilje, bez poente, konfuzna karakterizacija

UVOD

Imam običaj da puno kritikujem Fibru, zbog užasnog izbora naslova kao i zbog opšte pretencioznosti/elitizma, međutim moram da priznam da su makar naziv serijala preveli mnogo bolje od Makonda. "El Topovi Sinovi" zvuči zaista glupo pa čak i konfuzno, kao da se radi o nekim topovima, pa još i ta nenamerna rima. Ni "Sinovi El Topa" ne zvuči idealno jer opet deluje kao da se radi o nekom topu (a Topo je više kao neki pop nego top). Doduše postoje neke stvari koje jednostavno ne mogu da se adekvatno prevedu na srpski, a najgore je kada je u pitanju neki titl. To ti je kad imaš jezik sa previše padeža, sa sva tri roda (mada me ipak čudi da ih nema pet), i sa pregršt nastavaka... Prilično nezgodan jezik, pogotovo u poređenju sa engleskim ili španskim. Mozda bi "El Topova Kopilad" bio najadekvatniji naslov ionako.

Ukoliko želite da nabavite ovo sranje od serijala, za Balkance je Fibra u suštini jedina opcija. Makondo je već rasprodao prva dva dela, a čak i da ih još uvek ima cena za sva tri bi bila previsoka. Doduše to bih rekao i da koštaju po 25 RSD svaki, jer dati i toliko za ovako nešto je bacanje novca kroz prozor.

Međutim caka je što se Fibrino izdanje u Srbiji ne prodaje, zbog onog cirkusa vezanih za prava, iniciranog 2022. Govorim o onom ratu koji je započeo vlasnik Čarobne Knjige. Ima već više od dve godine kako se u Srbiji ne mogu više naći sva hrvatska izdanja, a pogotovo ne sva od Fibre - izdavač koji je uostalom i razlog zašto je Čarobna Knjiga krenula sa tim čitavim bezobrazlukom, jer im se puno izdanja preklapaju, a Fibra daleko kvalitetnije štampa svoje stripove, a uglavnom i ranije izbacuje (novije) naslove. (U svakom smislu su bolji od ČK.) Samo zbog pohlepe i mafijanja jednog pihtijastog lika stripofili u Srbiji i Hrvatskoj su sada uskraćeni za mnoga izdanja.

Sem što je to u ovom slučaju dobra stvar. Ovo je kompletno sranje od albuma.

PRIČA & SCENARIO

Nedugo nakon što sam krenuo da ovo čitam počela su da se nižu pitanja, ali ne u onom pozitivnom smislu kada čitaš nešto inteligentno i intrigantno već u onom drugom smislu, kada je scenario sav zbrkan i kontradiktoran a time i preglup.

Pre nego što sam krenuo da čitam ovu salatu od priče, bilo je međutim samo jedno pitanje: da li da odgledam film prvo? Odgovor je usledio munjevitom brzinom, i naravno da je bio negativan. Ludi Jodo je poznat po svojim debilnim, kvazi-umetničkim, "skandaloznim" filmovima, a ja nemam ni promil strpljenja kao što sam ga nekada imao - za gledanje sranja, pogotovo takvih sranja. Nekada sam slistio filmove, i kvalitetne i one loše, ali sada me ne možeš ni menhirom od zlata naterati da gledam nešto što me ne zanima. El Topo strip - može da se proba. El Topo film? Nema teorije...

Uostalom, moja odluka se potvrdila kao korektna jer sam ubrzo shvatio da je u principu nebitno šta se desilo u prethodnom "delu", odnosno u filmu, jer je čitav ovaj scenario jedan neopevani kretenizam. Nije on kreirao neki mega-kompleksni inteligentni opus, već je radnja totalno nasumična, bezvredna, bez logike i bez pameti. Ko ovde vidi neku nit smisla koja prožima čitavu priču - taj je definitivno ili lažov ili kreten. Previše "simbolizma" opterećuje ovu glupost, a po ko zna koji put se u njegovim pričama sve vrti oko hrišćanstva i spiritualnosti (ako to uopšte možemo tako da nazovemo). A da ne pričam o perverzijama i nasilju, naravno da i ovog puta toga ima, i to još više nego obično. Pretpostavljam da mu je ovo najekstremniji strip. (Priznajem, i u Bibliji koju ovde kopira i s kojom se Jodo igra ima nasilja, ali ko još čita tu dosadnu knjižurinu? Svi su veliki vernici a niko da je pročita...) Tako da, jodoperverznjaci, ne oklevajte jer ovaj strip je definitivno za vas, mada samo za onaj najekstremniji ogranak te čitalačke sekte. Ovo je trebao da bude klasičan primer "shock cinema", ali pošto niko nije bio dovoljno debilan da finansira ovo smeće, nastavak se iz scenarija za film pretočio u strip. A to je na kraju ipak mnogo logičnija opcija jer u stripu se gluposti mnogo više tolerišu nego na filmu, a nasilje može da se prikaže na stilizovan način što je teže postići na filmu. Barem je to moje iskustvo. Pritom je strip i mnogo detaljniji od filma, jer je bliži romanu nego filmu po gustoći informacija. A s obzirom da je ovo čist promasaj kao strip mogu misliti koliko bi priča tek debilno delovala na ekranu.

U predgovoru Jodorovski pravi poređenje između ovog stripa i kinematografije. Prosto ne mogu da verujem kakvu je glupost izneo. Evo šta je rekao... Tvrdi da ovo nije "normalan strip" već je više kao "grafički film", a tobože dokaz za to je što je svaka strana podeljena "na tri trake". Čovek je lud. Ovaj strip izgleda kao svaki drugi, nema ničega u njemu što ga čini "filmskijim" od hiljade sličnih albuma.

Druga nelogičnost u tom uvodu je što navodi 2016 kao godinu kada je upoznao Ladrona. To je nemoguće, jer Ladron je bio crtao njegov Posle Inkala, i to još 16 godina ranije.

Bizaran i netačan uvod za bizaran i loše napisan strip.

Album 1: Kain

Olakšavajuća okolnost za nepoznavaoce filma je to što su prvih 6-7 strana nešto kao rezime filma... Doduše to je vrlo nepotpun opis jednog filma prepunog gluposti.

A znam da je prepun gluposti iako ga nisam gledao. Evo zašto...

Na forum.stripovi neki slinavi jodozagriženik se ljutio na druge forumaše koji su se nećkali da li da gledaju film pre nego što krenu sa stripom. On je bio u fazonu "šta tu ima da se nećka, ne budite glupi, to je fantastičan film". Bolid smatra da svako može da izdrži sat i po neke gluposti, kao što on to može - pošto mu je mozak pihtijast. Međutim ovom somu, a bogami ni drugim korisnicima, nije palo na pamet da jednostavno mogu da pročitaju rezime na Wikipediji. Tamo lepo i fino imate osnovnu radnju, sve što je potrebno, u dovoljno detalja. (A posto radnja nije politička ne treba da brinete da će Wikipedija nešto da slaže.)

Iako je rezime na početku albuma prilično oskudan on u svakom slučaju puno govori čitaocu o tome kakve ga sve gluposti čekaju. A čitajući taj rezime na Wikipediji laknulo mi je što nisam morao da bacim sat i po vremena na tako nešto. Radnja ne da je debilna, nego je imbecilna na kvadrat. Ni taj rezime filma ni stripski rezime na početku albuma nemaju nikakve logike, nikakvu priču s poentom, ničega. E.T. koji počinje kao kriminalac-revolveraš iz meni nepoznatog razloga postaje svetac. (Zato što se Jodo potajno divi psihopatama i krimosima?) Nije mi ništa jasno: ni zašto je svetac, ni kakav je to svet uopšte, ni zašto ga stariji sin toliko mrzi, ni zašto E.T. liči na nekog trećerazrednog budistu. Ovo je samo niz gluposti, ništa drugo. (A pritom mogu misliti koliko je Jodo loš glumac.) Uprkos svemu tome, odlučio sam da albumu dam šansu - kad ga već imam u rukama. A kod mene je ovo Fibrino govanjce završilo spletom okolnosti; nisam ga kupio. Nikada nisam planirao da ovo čitam, prvenstveno zato što mi crtež nije dovoljno dobar. Ali o tome kasnije...

Jedino što je donekle jasno je da je Kain zlikovac (barem na početku), a njegov ćale neka božija gandijevska figura, Bog će znati zašto. S tim što je pravi Gandi naravno bio veliki ološ, nešto o čemu se nikada ne priča pošto je u suštini bio komunjara i "anti-kolonijalista" (a pritom i "revolucionar" - reč koja levičarima diže qrčeve) a to ga čini 1:1 politički korektnim te podobnim za soroševce da ga uzdižu u nebo kao bezgrešnog sveca. (A kobojagi su soroševci ateisti! Oni su ateisti samo kada to njima odgovara, kao što su i feministi samo kad im odgovara, i pro-migrantski nastrojeni samo kada im to odgovara.) Stoga kada kažem da je ćelavi klovn kao neki gandijevski lik, to znači da je E.T. neki bajni humani mudrac, ili neka slična vrsta baljezgarije.

E.T. "kažnjava" Kaina tako što ga čini "nevidljivim" za druge ljude, sem "za lopove". Kakva kretenska ideja: ovo nije maštovitost, ovo je čisto lupetanje. Međutim on nije nevidljiv, već su ljudi primorani da se okrenu na drugu stranu kada je on prisutan, ili moraju da pokriju oči kao neki debili u lošoj komediji. Ovo nije šašavo, ovo nije intelektualno, niti je zabavno. Jednostavno je retardirano. Kažnjen? Pa zbog ove "kletve" Kain je slobodan da ubija, pljačka i hara nekažnjeno! Što je i ubrzo pokazao na stranama 32-37, kada bez ikakve provokacije i razloga uništi jednu čitavu porodicu i zapali im kafić. Oni su zbog kletve sprečeni da se odbrane pa im je zato jedan član porodice ubijen a jedna žena silovana (na slici). Integral sadrži najmanje tri silovanja. Očigledno je da se Jodo loži na prinudni seks, verujem da je sadista sa sociopatskim tendencijama.

Prema tome šta ja da mislim o tom ex-gangsterskom "svecu"...? Da je debil? Zlotvor? Ludak? Verovatno sve u paketu, oba trojica... On je verovatno Jodina projekcija, jedna od mnogih njegovih (skrivenih) fantazija. Verovatno je oduvek maštao da bude lider neke religiozne grupe, pa makar i neke manje sekte. A smatram da je tako nešto ladno mogao da postigne, da se na to odlučio: jer očigledno ima dovoljno inteligencije, fanatizma i harizme da okupi barem stotinak vernih budala oko sebe, koji će verno da obleću oko njega kao oko boga, da mu se dodvoravaju i da mu titraju jajca. I da mu nude svoju decu kao seksualne igračke, kao što to često biva po sektama? Sumnjam da bi to Jodi smetalo...

Naravno da je najveći ludak ovde Jodo, ko drugi. Čak ni ovi mentalno oštećeni likovi mu nisu ni pod nokat. Samo psihički nestabilna budaletina kao što je on može da osmisli ovako besmislenu i tupavu priču a da je onda protura naivnim stripofilima kao neku "visokoumnu alegorijsku sagu"... o nečemu. O čemu tačno, ne pitajte me. To osim njega niko ne zna i niko ne razume, a ko god tvrdi suprotno taj je ili lažov ili totalni debil.

Uvod nas obaveštava da je svetac E.T. (El Tupavi) "zabranio svo oružje sem hladnog". I šta ovo sad treba da znači? Pojma nemam. Ili si protiv nasilja ili nisi. Nasilja u tom apsurdnom svetu i dalje ima koliko hoćeš, prema tome bajni svetac ama baš ništa nije rešio ovom bizarnom odlukom. Ako se samo koristi hladno oružje onda su pogibije "časnije" ili šta? Vatreno oružje je "nemoralno" i nečasno, a hladno je časno i moralno? Ma šta mi napriča... Odnosno nije on to rekao ali to je implicirano, odnosno to je jedina interpretacija koja mi pada na glupet. (Ne na pamet već na glupet jer da sam pametan ne bih nikad ni čitao ovo.) Ako je toliki dobrica zašto nije zabranio svo oružje? Kad već ima toliku moć. Čitav serijal je prožet nasiljem što znači da zabrana vatrenog oružja nije ništa postigla, ako je uopšte njena zabrana imala ikakvu svrhu u praznoj tintari svetog li sveca El Tupavog.

Ovaj trodelni integral sadrži toliko gluposti, nebuloza i konfuzije da će mi biti pravi posao izlistati ih sve. Da počnem... odnosno da nastavim, jer neke gluposti sam već pomenuo. Biće puno upitnika odnosno pitanja, jer meni ovde nije puno toga jasno. Odnosno jasno je šta se zbiva ali je nejasno zašto se zbiva. Kao što je često slučaj kod pretencioznih, "alegorijskih" pizdarija kao što je ova. Razlika između mene i pretencioznih debila koji misle da je ovo kvalitetno štivo, ili možda to ne misle ali insistiraju da je tako, je što se ja ne plašim da priznam kada nešto ne razumem. Većina ljudi imaju nenormalan strah da "ispadnu glupi". Ponekad nešto ne razumem jer jednostavno nisam ukapirao (što je doduše jako retko), a mnogo češće ne razumem jer jednostavno nema šta da se razume. Kukavice međutim kada nešto ne razumeju pretvaraju se da su shvatili samo da ne bi ispali glupi. (A uglavnom jesu glupi, baš takvi.) Ovakve bezkarakterne ovce te posle ubeđuju koliko je visok umetničko-intelektualni nivo nekog šalabajzerskog stripa ili filma. Na tebi je onda da skontaš da su oni budale i da im se nasmeješ - ili ako si i sâm budala da im poveruješ, tj da se povinuješ njihovom pritisku. Pobornici ovakvih pretencioznih sranja vrše pritisak na sve ostale da se i oni pridruže kultu vernika. To je klasična "pikasovska obmana", kako ja to već godinama nazivam, a treba imati čelični karakter te ne dozvoliti tim kretenima da te ubede da si ti budala ukoliko im se ne pridružiš u hvaljenju nekog sranja. Doduše meni odbijanje takve prisile pada vrlo lako, jer sam oduvek bio imun na njih i njihove debilne argumente. Kao sto sam i imun na bilo kakve optužbe da sam glup, mene to ne vredja. Možda jesam, možda nisam, ali to svakako nije na budalama da odlučuju. (A ako me nazovu glupim to automatski znači da su budale.)

Na strani 54 pojavljuje se (za sada) neimenovani ženski lik (na slici), a pošto je ovo religiozna saga (a pritom se verovatno odvija u nekoj fiktivnoj latino državi) nazvaću je Marija. Ladronov crtež je toliko nejasan da mi je trebalo veoma dugo da provalim o starosti ovog čeljadeta. Čemu crtež ako ti ni takvu osnovnu informacije ne daje? Prvo sam mislio da se radi o mladoj ženi, ali onda se tek mnogo kasnije ispostavilo da je maloletnica. Možda ima 12 a možda ima 16 godina, ko bi to još znao. Ladron a možda ni Jodo nisu hteli da nam to kažu, iz kojeg god razloga. Možda da bi kasnije obradovali pedofile?

Marija nam odmah daje do znanja da je već upućena u prisustvo Kaina koji je nedaleko od crkve. Otkud ona to zna? Da joj nije možda poslao SMS poruku? Zašto ga ona čeka čitav život? Zašto tvrdi da ga voli, i to prilikom prvog susreta? Samo nekoliko od pregršt pitanja bez odgovnjora. Jedino što znamo unapred je da će biti seksualno zlostavljana, jer to se podrazumeva: em je Jodo scenarista, em je u pitanju neki francuski izdavač najverovatnije, em je pedofilija veoma popularna među levičarskim ludacima (a pogotovo kod Francuske strip publike o čemu sam već često pričao na blogu), em je pedofilija generalno veoma popularna među stripofilima - a pogotovo onim koji se klanjaju Jodi. Što je najgore čak je i njena suluda privrženost Jodi (tj Kainu), koga do tada nikada nije bila upoznala, bilo nešto što sam odmah bio predvideo; momentalno sam znao da će ona da bude fascinirana njime. Ne znam kako sam znao, ali sam znao. Valjda zato što sam čitao toliko drugih stripova od njega pa sam možda i neke fazone podsvesno provalio. A to nije dobro jer je nepredvidljivost bukvalno jedina pozitivna odlika ovakvih jodorovskih albuma. Likovi su apsurdni, priče su glupe, poente nema (jer ako je samo Joda zna onda ona za čitaoca faktički ne postoji), dijalozi su u velikoj meri neprirodni i kruti, a scenario je malouman. Prema tome jedini plus je što je ovo sve toliko ludo - a time bi trebalo i da bude totalno nepredvidljivo. Većina scenarija naravno jeste takva, tj nepredvidljiva, ali ko Joda zna taj neke stvari može unapred da nasluti. Kao na primer malopre pomenuta zaluđenost od strane Marije, kao i njeno seksualno zlostavljanje. Ko to još nije mogao da provali...?

Marija bez ijednog pozdrava beži od svoje porodice i od svog sela (na slici) i hrli ka Jodi - što je poprilično drastična odluka za nju, čak i da znamo razlog. A pošto ga ne znamo čitava situacija deluje kao neka lakrdija. Vrsta usiljenog "duhovnog simbolizma" koji je tipičan za ovaj serijal.

Samo malo kasnije (na slici) riba skače sa litice u nekom valjda simbolično-ritualnom pokušaju samoubistva (koje samo Jodo razume). Naravno da ne gine jer ovo je uostalom neka vrsta bolesne religiozne bajke u kojoj je sve moguće. Sve samo ne logika. Jodo se logike gadi, možda jer previše smrdi na nauku.

Na strani 61 (na slici) neka žena - sa širokim osmehom - utvrđuje da Marija nije poginula, već da je "samo polomila obe noge". Ne pitajte me da li je ovo neuspeli pokušaj nekog crnog humora ili je samo još jedan primer Jodinog ludila i scenarističke nesposobnosti. Razumljivo je da je ženi laknulo što je devojka preživela onakav pad, ali da baš sa takvim osmehom konstatuje da su joj obe noge polomljene i da to nije velika stvar... preglupo.

Na noge joj stavljaju udlage, ali Mariju to ne zanima i ona smesta odlazi... Ne zanima je što su joj noge polomljene jer ona sasvim normalno hoda! Ide za Jodom (na slici). Kroz pustinju. Sama. Prati čoveka koga uopšte ne poznaje. Jer fanatizam je jedna od ključnih tema svih njegovih stripova, i dobrih i loših. A kako može da hoda? Pa valjda zato što je blagoslovljena sličnim ili istim moćima kao i "svetac" El Topo. Odnosno E.T. pošto je on za mene vanzemaljac, slično većini likova u njegovim stripovima: neki su i zvanični vanzemaljci, a neki se "samo" tako ponašaju.

Sledeća mini-avantura Kaina je susret sa nekom nebuloznom grupom slepaca. Bukvalno slepih ljudi koji sami putuju kroz pustinju, i to kroz područje koje je navodno prepuno razbojnika i ubica. Kako se snalaze onako slepi? Pa ako Jodo to ne može da odgovori kako to ja onda mogu?... Ne tražite od mene nikakve odgovore, ja sam samo tu da prepričavam sve ove gluposti i da bljujem po njima.

Slepci mu ponude vodu i hranu a on im se oduži time što poyebe jednu morbidno debelu Meksikanku otpozadi, koja je to jedva dočekala. Njeno ponašanje ne dovodi do zaključka da je slepa, već samo da je retardirana nimfomanka (znači taman po jodinom ukusu: klasična muška fantazija, ali ona perverzna, jer ko bi sa onom slonicom?). Ali ajde, poverovaćemo Jodi da je tako, da su oni svi slepi, ne samo retardirani. Nek' mu bude, jer povremeno moramo da mu progledamo kroz prste. Kada je scenario ovoliko jadan i glup onda se one manje gluposti moraju više tolerisati. Jer ovo je totalno izjodizirani strip. 

Seksa mora da bude, ali po mogućstvu da uvek bude involvirana neka perverzija; nipošto da seks bude normalan ili pod normalnim uslovima. Znači, ili lezbejke, ili derpe (upozorenje: ima i toga ovde), ili seks sa ženom od pola tone, ili seks sa maloletnicom, ili silovanje te maloletnice, ili grupnjak, ili na javnom mestu... Kapirate već šta hoću da kažem. Svaki seks mora da bude začinjen nečim, mora da bude opičen pa čak i ogavan na neki način, a time i interesantan za jodozaluđenike koji ovakve stripove ne bi ni čitali da nema tih perverzija. Stoga se može reći da je poenta njegovih albuma uvek perverzija - jer to vodi do profita, pogotovo kod francuske publike koja čini veliki procenat celokupnog evropskog strip čitalaštva. Prema tome, ako Francuz želi perverzije Francuz će ih dobiti... Jodo će naravno da se uvek (?) pravda (?) kako on ne ubacuje takve stvari radi kontroverze (koja donosi novac) već iz uzvišenih, intelektualnih, pa čak i "spiritualnih" ciljeva. Kao na primer blaćenje vatikanske mafije. Nemam apsolutno ništa protiv da se katolici podyebavaju (mada je već postao kliše) ali moliću lepo da se to radi na inteligentniji način, a ne ovako nesuptilno i konfuzno. A i glupo je i smorno okomiti se na katolike/religiju baš u svakom serijalu. Zar ovaj čovek nema neka druga interesovanja, druge teme, druge opsesije? (Sem Tarota.) Ali šta ćeš, Jodo je fanatik po prirodi, a fanatici se drže svojih opsesija kao pijani plota. To, to i samo to. Nisam sasvim siguran ali mislim da baš u svakom serijalu koji sam čitao do sada blati katolike, negde direktnije negde manje direktno.

Na strani 67 Marija nekako pronalazi Joda, tek tako, a to samo dodatno potvrđuje da mora da ima neke natprirodne moći. Pa zar je i ona svetica? Zar svi glavni likovi moraju biti sveci? Od koga je dobila te moći? Zašto baš ona? Zašto ne ja? Po čemu je ona toliko drugačija i posebna? Nisam fanatik a daleko sam inteligentniji od nje, ja bih bio mnogo bolji svetac od ove male prakljače. Pogotovo znam da bi bio podoban za to zanimanje jer sam vrlo lenj, a pretpostavljam da sveci ništa ne rade baš kao i (pravoslavni) sveštenici. Ali nisam ni gajio ikakve nade da će pitanje njene svetosti kasnije biti odgovoreno. Naravno da nije.

Kain, koji je bez ikakve sumnje već bio dokazao da je psihopata, najednom zaplače (!) jer mu Marija pokazuje njegov odraz u peškiru (na slici), a koji podseća na Isusa, valjda. Notorno kretenska scena bez trunke značenja ili poente, a pritom kontradiktorna. Je li Kain psihopata ili nije? Je li sociopata? Ukoliko je sociopata šta nas zabole za njegov život? Zašto jedan ovakav hladnokrvni ubica cmizdri k'o pičkkica, pa još bez razloga? Ili to plakanje treba da shvatimo kao urođenu narcisoidnost - jer smatra da je ta krpa dokaz da je na nivou Hrista? Nakon toga se Kain požali Mariji da ne može da hoda. Pa čekaj bre, je li ona polomila obe noge ili on? Ili ovo treba da bude neka bedna, jadna, jeftina simbolika kako je on preuzeo njenu fizičku patnju? Zato što je novi Isus? (Ma da, Isus je baš bio poznat kao serijski ubica i gangster...) Ali ni ovo ne bi bilo logično jer nju noge nisu bolele već odavno, tako da ako je preuzeo taj bol onda su noge trebale da ga zabole mnogo ranije. Niti ima ikakvih indikacija da je nju taj pad sa litice uopšte ikad boleo. Ništa ovde nema smisla...

A što je najgore, sa ovom nebuloznom scenom se završava prvi album - što smatram da je teški bezobrazluk. S obzirom na cene stripova i s obzirom da je ovo u nastavcima, vrlo je bezobzirno čitaocu dati apsolutno ništa na zadnjoj strani jedne epizode koja se nastavlja. A opet, meni lično ništa od toga ne smeta jer imam integral, ne čekam nikakve nastavke (niti bi ih naravno ikad čekao u ovom slučaju), pritom i znam unapred da ništa neće imati smisla tj da se u ovom serijalu scene jednostavno nizaju bezveze. Radnja nije ni bitna, ovakav strip se čita samo zbog raznih suludih situacija. Kao neka vrsta dopaminske droge za stripofile koji isključivo žive od adrenalina. Tako da je meni lično nebitno kako se jedna epizoda završava, ali moram čisto da konstatujem koliko je to glupo i nezadovoljavajuće. Svaki album koji ide u nastavcima treba da se završi na nekoj višoj noti, s nečim zanimljivim i logičnim, s nečim što će da zaintrigira. Ovde nema ničeg. Ovakva zadnja strana može samo da te odbije od nastavka.

Album 2: Abel

Na strani 71 maloumna Marija dovodi sebe i Kaina u živi pesak (na slici). Kako malo kasnije ona kaže, "samo sam sledila orla", što se odnosi na pticu koju njih dvoje prate. Znači Marija je debil? Ili je orao loš vodič? Ili je možda orao deo neke zavere? Samo zato što nekoga ili nešto pratiš ne znači da to mora da bude u ravnoj, savršeno pravoj liniji, jer ako ti se ispreči neka bandera valjda ne ideš kroz banderu nego ideš okolo. To je još jedan momenat kada se čitaoc zapita da li je ovo trebalo da bude smešno? Jednostavno nije lako razaznati između Jodinog ludila i Jodinog pokušaja humora, ako ga u ovom serijalu uopšte ima. Ali za to je on kriv a ne čitaoc. Mi ne možemo da čitamo misli...

Iz živog peska ih spašavaju neki Amiši, a ubrzo postaje jasno da ih Jodo mrzi. (Jodo scenarista, ne Jodo Kain.) Ubrzo dolazi do silovanja Marije, na slici, (a tek sada saznajemo da je maloletnica pošto to crtež nije uspeo jasno da dočara), i to u obredu kojeg Jodo naziva "sveto silovanje" (na slici). Ovo možda deluje kao tipičan pythonizam (the Holy Hand Grenade) ali je takođe i tipičan jodoizam. Ili jodoidiotizam. Možemo mi da se Amišima smejemo koliko hoćemo, ili da ih mrzimo (?) kao što to Jodus radi, ali da su oni neki seksualni perverznjaci koji na sred livade siluju maloletnice koje su tek pronašli, to je notorni kretenizam jer nema ama baš nikakve veze sa realnošću.

Uostalom zar nema Jodo preča posla odnosno preče neprijatelje nego prilično nebitne Amiše da podyebava? Pa ne drže oni svetske banke i farmaceutsku mafiju niti vode ratove! Lako je izdrkavati se nad njima, jer njima se svi sprdaju, a oni ionako i ne čitaju stripove pa ne mogu da se naljute. Hajde pokaži malo hrabrosti i originalnosti pa se posprdaj na račun Soroša na sličan način, ili nekog islamskog lidera. Da te vidim, Jodo. Pokaži pravu hrabrost i pravu anti-establišmentsku buntovnost time što ćeš napasti nekoga ko je trenutno 1000 puta moćniji i od Pape. Lako je zayebavati se na račun hrišćanstva, pogotovo kao Jevrejin, a pošto Jodo izigrava nekog bajnog buntovnika onda ispada prilično jadan jer se okomljava na lake i "prihvatljive" mete, a to znači da je politički korektan i podoban.

Što se mene tiče, politička korektnost je jedna od najvećih brljotina i mrlja koje neki scenarista može sebi da dozvoli: na taj način dokazuje da je poltron, kukavica, plaćenik, ili idiot - ili od svega toga po malo. Ili puno. Rekoh već, sve sam za podyebavanje katolika, ali to je već odavno prevaziđeno. To više nije nikakva buntovnost, niti u tome ima grama rizika. Nikakvi Jezuiti te neće ubiti zbog toga, niti će članovi Opus Dei da te zgrabe i strpaju u lonac. Ono čega nema je jednako oštra kritika upućena Islamu, ili malopre pomenutim soroševcima - koji direktno ili indirektno finansiraju Joda i takve poput njega. Ali nije on blesav pa da grize ruku koja ga hrani... (Uostalom oni su "braća", haha...)

Amiši koji siluju, i to onako na prvu loptu, spontano, kao deo nekog religioznog obreda: previše glupo da bi bilo smešno ili satirično. Samo je glupo, ništa drugo. Inače Amiši, pored svih svojih mana, su verovatno daleko moralniji od prosečnog modernog zapadnjaka ateiste odnosno levičara. U to sam skoro ubeđen. Prema tome, Jodo, ne kenjaj mnogo... A i presmešno je da jedan fanatik/ludak/perverznjak kao što je Jodo morališe o Amišima, pa čak i o katolicima... Cak bih rekao da ga Amiši verovatno nerviraju upravo zbog svojeg "izvornijeg" religioznog zivota, što im on zamera jer preferira da svi budu perverzni kao on.

Susret dva kvazi-biblijska brata je prilično malouman. Njihov razgovor na strani 82 je najobičniji pičvajz, prosto dođe kao neka sprdnja. I opet nije jasno koliko je tu namera bila ozbiljnost a kolika neozbiljnost, i da li je uopšte bilo humorističkih namera tu. (A ukoliko ima puno humorističkih namera u serijalu onda bi to bio veliki idiotizam jer kako onda shvatiti ovu priču ozbiljno?) Dolazimo do saznanja da Abel sve vreme zna da Kain treba da ga ubije - ali da mu to uopšte ne smeta! Zato što Abel želi da bude ubijen (kao mučenik?) što bi značilo da bi postao neki bajni moćni svetac kao i prvobitni vanzemaljac ove sage, E.T. Na strani 85 dva šizofrena brata dolaze do šizofrenog sporazuma (na slici; ko zna francuski razumeće), a taj šizofreni dogovor je toliko šizofren da se po ko zna koji put već postavlja pitanje da li je ovde u pitanju humoristički strip - koji se eventualno sprda na račun mentalno obolelih osoba. Ludaci sa natprirodnim moćima doduše, ali ipak su u pitanju duševnjaci.

Na strani 86 Kain psuje na leptire! (Na slici.) Ovo mora da je neka svetska premijera, jer se ne sećam ikakvog anti-leptirizma u bilo kakvom romanu, filmu ili stripu. Ne razumem zašto, ali leptiri ga nerviraju. Koja je poenta ove scene, ne znam. Ima li tu neke rimokatoličke leptirske simbolike u koju nisam upoznat? Možda zato što nisam upoznat sa Tarot kartama ne razumem spiritualni značaj leptira u ovakvoj priči? (Jodo je veliki tarotaš, čak se time bavi i na YouTube-u.) Na strani 87 opet ga spopada Marija; pojavljuje se niotkuda kao neka utvara iz horor filma. Kao one dugokose zombinice iz japanskih horor filmova. Mada to njeno konstantno pojavljivanje niotkud ima i izvesne komične aspekte. Kao onaj debilni film Fatalna atrakcija. Da li je Jodo nameravao da to bude smešno ili ne, pojma nemam. Marija je i dalje ludo zaljubljena u Jodu i želi po svaku cenu da bude uz njega, stalno. Čak joj ne smeta što ju je Kain nešto ranije bukvalno prodao Amišima za konja, iako je znao da će da seksualno opšte sa njom. Odnosno da to pokušaju. (Nije im uspelo jer ima čeličnu p**ku (prethodna slika), kako bi to Eva Ras verovatno opisala.) Time je Topo Junior pokazao po ko zna koji put da je psihopata, a opet s neke strane i nije - zato što Jodu dosledna karakterizacija uopšte ne zanima. Njemu je samo bitno da stvari budu opičene i da bude puno perverzija - jer to donosi profit a ne inteligentna i logična karakterizacija.

U ovoj priči svi glavni likovi su neke vrsta fanatika, a takav ludački pristup karakterizaciji pronalazimo i u drugim njegovim serijalima. Metabaroni, serijal koji je totalno superioran ovome, ima radnju u kojoj fanatizam igra ključnu ulogu, i naravno da se fanatizam predstavlja kao pozitivna odlika. Ne znam šta sve Jodo želi da propoveda, ali jedno je sigurno: umerenost ne spada u ništa od toga. On je jedan od onih manijaka koji (indirektno) propovedaju da se život živi "punim plućima", pa makar se čovek ponašao nemoralno ili čak kao serijski ubica. Klasični hedonista, ali za razliku od većine hedonista koje savršeno zabole šta drugi ljudi rade, on se javno diči svojim hedonizmom i želi da što više ljudi preuzmu takav stav. Zato smatram da mu je bila opcija da postane lider neke religiozne fanatične sekte, a prosto me čudi da to nije barem pokušao. Barem koliko ja znam nije pokušavao...

Abel se instantno zaljubljuje u Mariju (na slici), što baš nimalo ne čudi i nimalo ne iznenađuje jer su u ovom čitavom integralu reakcije likova uvek nekako brzoplete i impulsivne. Uopšte nema postepenog razvoja odnosa između ljudi u smislu da se dvoje ljudi sretnu, pa onda tek postepeno kreće simpatija ili antipatija, ili nešto treće. Toga ovde nema. A tako nešto ne mogu da shvatim ozbiljno.

Uostalom, Jodo smatra da je mnogo dubokouman što braca stalno menjaju uloge: menjaju ribe, menjaju stavove, menjaju "duhovnost" tj idu iz zla u duhovnost i obrnuto, sve nešto iz krajnosti u krajnost, totalno neubedljivo.

Isto se dešava nešto kasnije kada Kain upoznaje Crvenu Kuravu (žensku od vođe razbojnika; ona nije odmah imala ime pa sam je zato ja krstio...). On se instantno zaljubljuje u nju. U neku ruku je to razumljivo zato što ga ona vidi to jest konstatuje, a on na to zbog kletve nije navikao. (A i zgodna riba je.) Ovo je tipično za tu neku Jodinu brzopletu i veštačku izgradnju međuljudskih odnosa, odnosno totalni nedostatak izgradnje. Sve se odvija na licu mesta, odmah, kao da su ovo roboti ili divlje životinje a ne ljudi.

Najkasnije kada se braća potuku oko Marije postaje jasno da je Marija prvenstveno ubačena da bi unela razdor kod braće, kao što i Crvena Kurava to radi. Na veštački način, naravno, jer u ovoj priči ništa nije prirodno ni logično. Ovi likovi nisu ljudi, ovo su roboti ili vanzemaljci, tako da svaki pokušaji pretencioznih hipsterskih serokenjatora da pokušaju da nađu dublji smisao u ovoj kretenskoj priči totalno padaju u vodu, jer ovo ne može nikako da bude priča o Zemljanima, već samo o nekim vanzemaljcima iz neke paralelne Zemlje koja samo u magli podseća na našu. Ovaj moj komentar odnosi se i na Fibrin opis ovog kvazi-ostvarenja: "alegorijski i nadrealistički vestern u kojem je žanr u službi dubljih filozofskih i duhovnih promišljanja". Ko god želi da vidi ljudsku glupost na delu naravno da je može naći svugde i bilo kada, ali garantovano se može naći u gotovo svakom primerku Fibre. Samo pročitajte uvod ili neki tekst o stripu i zabava je zagarantovana, jer baš toliko lupetanja nećete baš svugde naći. Zamisli samo kakav pileći, pihtijasti mozak trebaš da imaš da bi ovakvu lakrdiju od priče okarakterisao kao dubokoumnu filozofiju. Ako je ovo "dublje filozofsko promišljanje" - šta onda nije dublje filozofsko promišljanje? Onda je sve dubokoumno. Onda ništa nije kretenizam. Podrazumeva se da Fibra kao i svaki (p)izdavač želi da što brže rasproda ono što izdaje, pa će svaki svoj strip da hvali kao Peti Dolazak Hrista ili Gandija, ali baš ovoliko kenjati nije potrebno. Za ovoliko kenjanje potrebna je poprilična neinteligencija i velika doza kompleksa niže vrednosti... Ili sposobnost da se patološki laže.

Fibrokenjanje je kao neka vrsta visokorizičnog sporta kojeg je najbolje izbegavati jer čim se njime pozabaviš velika je šansa da se debelo izblamiraš.

Ti neki konstantni (veštački) konflikti između braće treba da predstavljaju paralelu biblijskoj priči, ali ja ne kapiram svrhu. Nema ništa lakše nego preuzeti neku popularnu priču iz Biblije i napisati nešto "alegorijsko" koristeći sve te opšte-poznate fazone. Ali moraju da postoje dobri razlozi za to. Međutim fibratorima i hipsterima dovoljno je da primete neku paralelu sa poznatim romanom ili čak filmom pa da se odmah hvataju reči kao što su alegorija, simbolizam i nekih drugih idiotarija - ne bi li sebe pa onda i druge ubedili da je ono što su pročitali remek-delo. Toliko su plitki, šuplji i glupi da je to neverovatno... Samo zato što se neki strip bavi ozbiljnim tekstovima tj pozajmljuje od njih, ne mora uopšte da znači da to što čitaš ima ikakvu intelektualnu poentu. Međutim upravo tu grešku prave fibratori i slični njima. Žednog hipstera nije teško navesti na glupu, "dubokoumnu" i veoma mokru analizu.

Podradnja vezana za napad nekih stereotipičnih meksičkih razbojnika na zamak nekih "muških kaluđerica" je još jedna u nizu besmislica. Ne zna se ko pije a ko plaća, zašto kako gde i kuda. Totalni haos. Kakva je to crkva? Zašto su muškarci odeveni kao kaluđerice? (Na ovo doduše znam odgovor: zato što Jodo smatra da je to jako smešno i originalno.) Zašto ih razbojnici tretiraju kao žene? Zar baš toliko moraju da budu glupi? Zašto Crvena Kurva toliko žarko želi taj zamak? Čim je osvojen ona ga napušta. Kain je nekako ubeđuje da krene sa njim, namamljujući je sa zlatnim menhirima. Ona u to na prvi mah ne veruje, ali onda odjednom menja mišljenje te napušta zamak koji je faktički čitav njen, a i obojen u crveno kao što je ona želela. Bez obzira što mi nemamo nikakve informacije o ovoj likuši (kao uostalom što ne razumemo maltene nikog od ovih bizarnih epizodista) opet nije logično da ona tako brzo napušta i zamak i bandu razbojnika nad kojima ima totalnu kontrolu, i s kojima može svašta još da postigne. Samo zbog nekog labavog obećanja o zlatnim menhirima. To znači da je ova glupa k'o tocilo? Možda jeste, ali valjda su svi u ovoj priči totalni buzdovani tako da se ničemu ne treba čuditi... Ima li nekoga u ovom integralu ko kaže ili uradi nešto inteligentno? Navedite mi samo jedan primer. Nema. Sve sami debili i ludaci. I to treba da bude "alegorija" vezana... za šta tačno? Manje se drogirajte, deco...

Jedna od mnogih budalaština sreće se na strani 95, u zadnjem kadru: zamenik šefa razbojnika daje ultimatum Abelu da izleči glavnog šefa od ludila ili će mu biti odrubljena glava. Na ovo Abel reaguje sa osmehom, i kao iz topa puca jedno "dogovoreno". Kao da se upravo opkladio na FC Barcelonu u polufinalu Lige šampiona a ne u svoju sopstvenu praznu tintaru - koja nažalost nije otkotrljala par strana kasnije jer bi se onda možda priča završila ranije. Uostalom i na kretenski dogovor sa Kainom je bio reagovao sa velikim osmehom.

Način na koji Abel izleči razbojnika je neubedljiv i nekako očajan od strane Jodosavljevića. Čudi me da nije mogao da smisli nešto malo lukavije, nešto malčice realnije i maštovitije, nešto upečatljivije. Ovo lečenje nekom polu-hipnozom polu-baljezganjem jednostavno ostavlja utisak da nas Jodo smatra totalnim moronima. Naravno da se taj utisak stiče daleko ranije; htedoh reći da se ovo opet dešava, po ko zna koji put Jodo čitaoca tretira kao buzdovana. Zar i mlađi sin El Tupavog ima "svetačke" moći? Zar je i on svetac? Pa znači da od glavnih likova samo Crvena Kurava nije sveta! Pored tolikih svetaca - da bude toliko nasilja i perverzija... C c c... Slabi su mi to sveci...

Na strani 124 (na slici) Crvena Kurava napravi opasku kako se braća ne trude dovoljno da čuvaju leš - a pritom je ona ta koja je insistirala da se leš izbaci napolje da bi mogla da zauzme čitavu kočiju za sebe. Pa gde je tu logika? Kako je niko od braće nije prozvao za ovakvo lupetanje? Ali pitanje je da li je i Jodo uopšte primetio ovu kontradikciju. Jer ako je on ne primeti kako to onda mogu braća da primete? Pa njih dvojica jadnika isključivo zavise od Jode šta će da kažu i koliko mogu biti inteligentni u ovoj priči.

Na strani 130 odjedanput saznajemo ime Marije. Zove se Nina. Zašto nam to Jodohadžihafizbegović ranije nije rekao? Skrivanje njenog imena bi imalo poentu samo da je bitno za radnju na neki način, ali pošto nije ovo je jedna prilično glupa omaška. Pritom je ime prilično banalno, nema nikakvu "biblijsku težinu". To bi bilo kao kad bi se Kain i Avelj iz ove priče zvali Jeff i Biff.

Na strani 131 otimačina oko leša poprima komične dimenzije. A po stoti put moram da ponovim: zaista ne znam koliko je ovo namerno a koliko nenamerni humor. A ukoliko ovo treba da bude smehotresno, kako onda da shvatamo "ozbiljne" delove ozbiljno?

Na strani 132 (na slici) Crvena Kurava skida odeću i pravi neverovatno imbecilan predlog razbojnicima: nudi im da se bitka reši duelom između njihovog najboljeg i Abela. Ova njena odluka bila bi jedino logična ako joj je namera bila da Abel izgubi, što bi i bilo logično, odnosno ako joj je želja bila da se pridruži razbojnicima. Mada i tada ne bi bilo sasvim realno, jer se ona bila ponudila svima za seks ukoliko Abel izgubi, a sumnjam da bi čak i ona poželela ovakav gangbang. Totalna glupost... Niđe veze.

Abel u borbi pobeđuje ogromnog džina, iako po svemu sudeći nije ranije imao ikakvog borilačkog iskustva. Ovo je notorna glupost, ali ajde der može i da prođe uz izgovor da je zaštićen pošto je svetac. Ali ipak je način na koji ubija nadmoćnog protivnika nerealan, jer na osnovu onoga što je izrečeno tokom duela se stiče utisak da je Abel imao prednost time što su džinove noge bile na njegovoj visini! Čist imbecilizam... Vidi se da Jodo nikada nije morao da ratuje niti da uzima oružje u ruke niti da se tuče i sa kim.

Inače najkasnije tada postaje jasno da su u ovoj grupi svi neki sveci: Abel, njegova majka, i Nina. A bogami i Kain. Jedino je još falilo da konj i žbunje postanu sveci.

Na strani 138 Kain pravi (ne prvi put) zaokret od 180° kada odlučuje da se posveti Nini a da zaboravi na blago tj na zlatne menhire. Znači sad više nije psihopata je l'? Tek tako? Ono kada ju je bacio u kaktuse (na slici) zaboravljeno? Ma divno... Konstantan neki  flip-flop sa ovim likom. Veoma šizofreno ponašanje. Ali čega se pametan stidi budala se ponosi: Jodo se ponosi svojim šizofrenim likovima i scenarijem.

Ali donekle mi je jasno šta je Jodo hteo da postigne ovim. Cilj mu je bilo da braća zamene ribe: da svaki dobije ribu koju ne želi, odnosno da svaki brat dobije žensku u koju je onaj drugi brat zaljubljen. Međutim ne pitajte me šta je poenta toga, jer poente naravno nema... Ako je poenta da bude što više obrta onda neka mu bude.

Inače scena sa kaktusima je čitava retardirana. Jodo baca balavicu bez pravog povoda, a ona mu na to ponosno kaže kako je "ljubav jača od bola" (srednji red, na slici), s onom njenom blagotelećom facom. A onda Abel popizdi i napadne brata. Show program.

Ima u ovom drugom delu drugih debilnih detalja, ali ne mogu sve da ih navodim. Pizdarija ima maltene na svakom ćošku. Nebuloze i nejasna/kontradiktorna karakterizacija se sapliću naizmenično, u ovoj veoma trapavo (ne)osmišljenoj priči. Vrlo retko ili nikad nam nisu pojašnjeni motivi raznih likova, odnosno šta su oni, šta hoće, i zašto rade to što rade. Da je na početku filma (ili barem na početku ovog stripa) jasno navedeno da se sve ovo odigrava u nekom paralelnom svetu u kojem žive isključivo ludaci, bilo bi Jodi dosta toga oprošteno, ili bi barem neke stvari mogle da se objasne. Ovako imamo scenario u kojem puno postupaka ne mogu da se opravdaju jer se ne baziraju ni na čemu što je utemeljeno u realnom svetu i ljudskom ponašanju. Ovi likovi se nešto posebno ne pridržavaju psihologiji, a time im fali kredibilitet da bi ih pametna osoba ozbiljno shvatila. Čak i u takozvanoj "alegoričnoj bajci" mora da postoji izvesna logika. Ukoliko čitaocu i gledaocu nisu likovi jasni onda oni nemaju nikakvu pravu svrhu, u svakom slučaju nikakvu intelektualnu. Onda oni postoje samo da bi zabavili svojim kretenskim ponašanjem, kao gomila klovnova, a to je zapravo čitava poenta ovog stripa. Klasičan jeftini šok strip.

Sećate li se one TV emisije Šok koridor? E pa one dve pretenciozne hipsterčine bi ovakav strip nahvalili na sva zvona. Ta dva kvazi-intelektualna pajaca (a obojicu sam ponaosob lično sreo i potvrdili su mi da su klovnovi) nikada nisu marili za logiku i kvalitetnu karakterizaciju, već samo za jeftinu titilaciju i "provokaciju": što više perverzija i nasilja. To je bila njihova mantra i njihova religija, a oni su se bezuspešno trudili da te svoje opsesije upakuju onako fino kvazi-intelektualno ne bi li obmanuli idiote slične sebi da su oni zapravo primarno zainteresovani u "uzvišeni sadržaj" mahom loših filmova koje su uzdizali u nebesa.

Ponašanje svih ovih likova, skoro bez izuzetka, je bizarno, nebulozno i imbecilno. Niko nam ovde nije (sasvim) jasan, a mnogi likovi nisu uopšte jasni. Pritom postoji suviše "karakternih zaokreta", odnosno situacija kada se likovi pretvaraju iz zlikovaca u dobrice i obrnuto, što je preterano i neubedljivo čak i u jednoj religijskoj priči. A ti zaokreti su ponekad rezultat Jodine nesposobnosti da na prirodan i logičan način priču usmeri u pravcu gde želi da ona ode. Sve radi nekako na silu.

Pritom se radnja bavi i temom iskupljenja na jeftin i neubedljiv način. Pa ne stiče se iskupljenje tek tako, time što pisac pravi veštačke i iznenadne zaokrete. Sve ide na silu.

Kakva je bre uopšte ovo "alegorija"? Na šta se to odnosi? Obući muškarce u kaluđerice treba da predstavlja... šta? Ženska koja diriguje razbojnicima da zauzmu zamak koji zatim da da se prefarba u crveno... ima koju svrhu tačno? Sve su to nasumične pizdarije koje kao da su napisane u nekom nadrogiranom stream-of-consciousness stanju, odnosno tražiti u ovome poentu, inteligenciju ili "poetsku" svrhu je ne samo gubljenje vremena već i naivan stav koji zahteva određenu količinu jakih ilegalnih supstanci. Ko se ovde više drogira: Jodini likovi, Jodo, ili Jodini fanovi? Teško je reći. Ali ako se Jodo naduvava i našmrkava dok piše ovakve gluposti to ne mora da znači da i čitaoc to mora da radi - da bi tobože shvatio o čemu pisac ovde kenja. Smatram da samo droge ili veoma zakržljali mozgovi mogu da navedu pojedine čitaoce da traže duboki smisao u ovako plitkoj priči. Ne tvrdim da se Jodo drogira, čak smatram da je odviše prirodno lud da bi mu droge trebale za izmišljanje ovakvih pizdarija, ali mu dođe na isto da li ih piše zato što je genetski lud ili zato što je privremeno lud zbog nekih supstanci.

Album 3

Kao što se dalo očekivati, totalni raspad sistema u scenariju tek sledi u zadnjem delu serijala. Uzmite broj gluposti iz prva dva albuma i pomnožite ih sa tri. Treći album je toliko perverzan, nasilan i retardiran da se bukvalno na svakoj strani odigrava bar jedna glupost i/ili perverzija i/ili ekstremno nasilje. Totalno neozbiljno.

Ova Jodina nesposobnost da se priča dovrši na inteligentan i zadovoljavajuć način je simptomatična za većinu njegovih serijala. Ti padovi u zadnjem albumu ili pri kraju su previše učestali, i ukazivaju na mogućnost da Jodo uopšte ne isplanira neku osnovu priče na početku - sa jasnim uvodom razvojem, i završetkom - već improvizuje, piše šta mu se u momentu ćefne. (Ne tvrdim da uopšte ne planira, ali ta nesposobnost da se skoro svaki serijal završi na zadovoljavajući način možda i nema drugo objašnjenje.) A onda kada udari u zid pa ne zna kud će dalje, onda tek krene sa glupostima, ili u ovom slučaju sa još većim glupostima. Čak i serijali koji prilično dobro krenu se na kraju uglavnom raspadnu: Moonface, Posle Inkala, Tehnooci, Inkal, dok se Presveto srce kompletno raspada već u sredini. Bouncer sam čitao samo prve četiri priče tako da ne znam da li kvalitet pada još više, jer se već bio donekle srozao u drugom albumu. Najveći izuzetak su Metabaroni, serijal koji je odličan od početka do kraja, baš kao i Kastaka koji je njegov nastavak - što i nije toliki podvig s obzirom da se sastoji od samo stotinak strana. I tu naravno dominiraju fanatizam i perverzije, što maltene nije ni potrebno pomenuti jer su to dve ključne odlike skoro svih njegovih stripova. Pre Inkala mu dođe kao treći najbolji serijal, i kao manje-više ubedljivo najbolji od sva tri Inkala. Belog Lamu i Huan Solo nisam čitao, kao ni Vitezove Heliopolisa. Po onome što sam čuo ova prva dva mi ne ulivaju poverenje, a uostalom crtež nije preterano dobar tako da me zbog toga i ne zanimaju.

Da budem sasvim iskren, već mi je doqrčilo da pričam o ovom serijalu (sve ovo ne pišem već pričam u voice app, zato i ima toliko teksta). Smatram da sam već dovoljno izneo, a pogotovo me mrzi da detaljno preradim i ovaj treći album. Ima tu dovoljno gluposti da se čitava knjiga napiše o tome. Tako da ću samo neke stvari da pomenem...

U slučaju ovog serijala ni početak nije valjao tako da ovog puta nema nikakvog razočarenja. Zato mu je ovo najgori serijal, od onih s kojim sam upoznat. Prvi i drugi album su mnogo retardirani, baš ekstremno tupavi i bespotrebno perverzni, ali ono što se odigrava u trećem prevazilazi čak i ovo sve prethodno.

Doduše da budem sasvim jasan: čak i da ima mnogo manje perverzija, priča je odviše glupa a likovi previše neubedljivi da bi neko hipotetično smanjenje perverzija pomoglo ovom integralu. Perverzije čak nisu moja glavna kritika već su to nelogika i kretenska karakterizacija.

Strana 146 sadrži neverovatno kretensku salunsku scenu u kojoj šanker pokušava da opljačka mušteriju odnosno Abela! I to pred svim drugim musterijama! Pa zar ne bi bilo logičnije da ga napadne neko od gostiju! Ko bi još uopšte ulazio u takav jedan salun da tamo troši novac ako zna da je šanker psihopatski ubica i pljačkaš?! A opet, salun je krcat, jer su u ovom bizarnom svetu valjda svi retardirani. Ovo mora da je vestern premijera, nešto do tada neviđeno u ovom žanru. Jeste originalno, ali na uštrb logike.

A prisutna je tu i neka jeftina simbolika, jer sada je Abel obučen u crno i naoružan i opasan baš kao njegov brat, jer kada mu je Kain predao svoju odeću dao mu je i svoj identitet. Jaka mi simbolika... i opet bez ikakve poente. Braća zamenjuju uloge i narav: pa šta?...

Čemu lečenje Nine od strane neke veštice na strani 174 kada se ona već ranije bila pokazala kao neuništiva i neranjiva? Opet totalna nelogika. Kaobajagi je ugrožena zato što je strela imala otrov. Znači kao svetica može da pada sa visokih litica i da je upucavaju i ne znam šta već, ali ne daj Bože da neko namaže malo otrova na strelu, to je kao srebro za vampire.

Ali onda saznajemo da ona zapravo "umire od ljubavi". Sad kada je napokon sa svojim miljenim Kainom ona odjedanput umire od ljubavi? Opet nema logike. Obrni okreni u ovom integralu logika nije prisutna. A da ne pričam koliko to jeftino zvuči - a ova besmislena konstatacija koja kao da je izvučena iz neke jeftine sapunice je tek jedna od prvih u nizu, u ovom trećem albumu.

Eto i narednog primera primesa sapunica: na strani 175 (na slici) veštica kaže veoma patetično "ja mogu izlečiti sve osim ljubavi". To je takav kič od izjave da te prosto blam uhvati. Jodo iz nekog razloga smatra da su takve izjave visokoumne, plemenite ili šta već, ali izgleda ne primećuje da su zapravo jadne, na nivou nekog jeftinog romantičnog romana. Veliki Jodorovski, heroj undergrounda, primenjuje jeftine klišee za domaćice... Blam.

Ali onda gle čuda... Veštica kaže da mora da idu kod menhira, da je to jedini način da Kain izleči Ninu. Jodo na silu preusmerava priču opet ka "svetom mestu", na prilično neubedljiv način. Ponajviše zbog toga što nam još uvek nije jasno zašto je Kain odjedanput postao dobrica koji voli Ninu. Kako bi bilo prvo da nam to neko objasni a tek onda da radnja krene dalje?

Na strani 190 imamo patetičnu scenu u kojoj Nina otvara ulaz jedne pećine, dokazavši za sva vremena da je ona moćnija od braće. A zašto je ona sveta uopšte? Ko je ona uopšte? Odakle je ona? Kakva ona veze ima sa ovom braćom i ovom pričom? Ako ju je El Topo Senior izabrao, zašto baš nju? Opet se vraćam na ono da je ona ubačena u ovu priču kao najobičniji plot-device, a to znači da se ona ne tretira kao pravi lik već kao oruđe scenariste da postigne neke svoje ciljeve, koje bez nje ne bi znao kako da postigne. Ona je hodajući zombi sa velikim moćima. Ništa više i ništa manje. A i njena ličnost je prilično jednodimenzionalna, što samo potvrđuje još više moju teoriju da je ona samo alatka za scenario.

Na strani 197 Abel stiže na sveto menhirsko mesto kao neki budistički Rambo, naoružan do zuba, pa čak i njegov ratni poklič i pretnja neprijatelju deluju kao nešto iz veoma jeftinog akcionog filma sa Bruce Willis-om. Alegorija, je li? Pa ako je ovo sranje dubokoumno, onda hipsteri ladno mogu i filmove serijala Transporter da analiziraju na isti takav način: da mu se dive i da u njemu traže dubok smisao. Po čemu su ti filmovi daleko gluplji od ovog stripa? Nisu. Čak bi se moglo reći da su manje glupi, a imbecilni su.

Nedugo nakon toga Crvena Kurava, kompletno iseckana i izmasakrirana, nekako ima snage da napadne šefa razbojnika, a to je samo jedna od pregršt tupavih scena u ovom delu priče.

Na strani 204 (na slici) Kain izjavi: "Promenio sam se! Ne marim za zlato!" Kao prvo, jadno je što Jodo toliko potcenjuje svoju publiku da glavni lik tako nešto mora da kaže naglas. Valjda čitaoci sami to treba da ukapiraju! Mi smo ti koji treba da izvučemo iz priče taj bajni moralni preobražaj, a ne da nam Jodo sve crta kao da smo debili. Ovo nam crta/pojašnjava a kompletno nejasne stvari ne objašnjava nikad. Drugo, mi i dalje ne znamo zašto je on doživeo moralni preobražaj, a time taj preobražaj pada u vodu kao proizvoljna glupost.

Uostalom, čitaocu je nemoguće mariti za ove likove i shvatati ih za ozbiljno da bi uopšte osetio nepostojeću emocionalnost ovih zadnjih scena. Nema tu ničega emocionalnog jer sve što je prethodilo ovom završetku je bilo ili (ne)namerno komično ili totalno glupo i ogavno.

Na strani 206 imamo još jedan momenat u kojem Jodo tretira svoje čitaoce kao morone. Treći kadar u kojem Crvena Kurava izjavljuje kako ona sada zna da "nije čudovište" i da je "neko voli"! Kao da je čitav život bila gubava, a ne samo od nedavno. Ono kao kada neki lik naglas izrekne "moral priče", kao u nekoj bajci za decu gde sve mora da bude pojašnjeno u tančine. A da ne govorim koliko to kičasto zvuči. Mnogo jeftin dijalog, a pritom iskorišćen u kontekstu takvog jezivog klanja i ekstremnog nasilja. Naravno, i njeno prosvetljenje ostaje nedorečeno kao i Kainovo. Odnosno njeno je nešto jasnije zato što je doživela ekstremnu torturu, dok Kainov preobražaj nema nikakvog povoda.

Tu je naravno i Abelov iznenadan i nebulozan preobražaj od naivnog idealiste do pohlepnog ubice. Šta, samo zato što se zaljubio u Crvenu Kuravu? Pa ako je dozvolio da ga jedna takva rospija omađija onda nikada nije ni bio nevinašce, a verovatno nije ni preterano bistar...

Na strani 213 Crvena Kurava priča o sebi u trećem licu - što definitivno ne rade prosvetljeni likovi. (Zove se Lilit, kako napokon saznajemo. Kako to da ona dobije takvo zvučno ime, a ona zaljubljena klinka je najobičnija Nina?) Samo narcisoidne ličnosti sebe oslovljavaju u trećem licu, ali možda i Jodo tako o sebi priča pa zato možda smatra da je to normalno i prihvatljivo. On mora da je narcisoid, to je skoro sigurno. Uostalom to bi i objasnilo izvitoperene morale koji redovno prožimaju gotovo sve njegove priče: njegovo rezonovanje nije razmišljanje jedne normalne osobe već jedne narcisoidne, poremećene i perverzne ličnosti. On jeste talentovan u neku ruku, ali brkati narcisoidnost i poremećenost sa talentom, kao što to mnogi njegovi fanovi rade, graniči se sa debilizmom.

Na istoj strani imamo ultra-kliše scenu u kojoj umirući Abel najednom postaje opet dobrica, tj vraća se u svoje "prvobitno duhovno stanje" (haha), čak i oprašta svom bratu što ga je ubio. Odnosno kad bolje razmislim Abel je to i želeo, zar ne? Samo je u međuvremenu izgleda zaboravio da je želeo to. Kakav pičvajz...

Na istoj strani Lilit proklinje zlato, u tom nekom ultra-kliše moralističkom momentu kada shvata da ima bitnijih stvari od novca. Fibratori, je l' ovo vama dubokoumno? Pa ovakve jeftine pouke možete naći u najobičnijim petoparačkim vesternima i bajkama za decu, ne treba vam Jodo za to.

Na narednoj strani (na slici) Lilit opet izjavljuje nešto patetično... "Hvala ti, jer ti si me naučio šta je ljubav. Danas to zahvaljujući tebi napokon znam." Pa može li gluplje?! Kič na kvadrat. Po ko zna koji put već Jodo nam sve crta i objašnjava kao da smo maloumni. Postoje inteligentni načini a postoje i jeftini načini da se prikažu iskupljenje i religiozno prosvetljenje. Ovo je definitivno ono drugo: veoma jeftino. Dijalog kao u nekom stripu za decu. A onda još i doda "naša ljubav jača je od smrti", nakon čega ubija sebe i umirućeg Abela. Tipičan jodoekstremizam, tipičan jodofanatizam, ali ovog puta zabiberen veoma jeftinim dijalogom. Torture porn - ali sa moralisanjem na ciciban nivou. Kakav blam, i kakva salata od žanra. Prosipati moral u ovakvom jednom trashploitation serijalu je totalna nebuloza, i samo potvrđuje koliko je Jodo zapravo lud. Da napravim obrnut primer, to bi bilo kao kad bi se Snežana i sedam patuljaka (stara verzija a ne ova nova retardirana, naravno) završila sa porno scenom.

Na strani 216 Kain kreće da Ninu oslovljava sa "moja ćerka". Kako sad to? Da li je možda poyebao neku Meksikanku u filmu pa mu je ona rodila ovu malu, pa se naknadno setio? Nemam pojma o čemu se radi, niti me zanima... Možda misli da mu je ona "duhovna ćerka"? E da, baš će me imponovati ovako nešto...

Nakon toga sledi nešto duži epilog, gomila veoma dosadnih kliše scena u kojima Kain, kao neki novi Isus, isceljuje bolesne. A onda mu se napokon ponovo pojavljuje E.T., koji ga blagosilja. Kain od njega zahteva da bude jednako darežljiv i prema narodu, ne samo prema njemu. Stoga E.T. pošalje neku bujicu i poklanja narodu zlato. A zašto to nije mogao da uradi mnogo ranije? Zar je bilo potrebno da mu Kain kaže da je narod na prvom mestu? Presmešno. Nema mi druge nego da zaključim da je E.T. bio veoma neefikasan, lenj i neinteligentan bog za vreme čije vladavine su harali razbojnici i nasilje. A s obzirom da je tako, ko je on da nekoga blagosilja?!

Neverovatna glupost. Ali OK, i Biblija je prepuna kontradikcija i nelogičnosti, a ima i nasilja i perverzija.

Nema nikakve svrhe da se podrobnije "analizira" ovo smeće, a pravo da kažem ispod mi je časti da tako nešto uopšte pokušam. Za razliku od pretencioznih hipstera tj raznoraznih perverznjaka koji muku muče da od ovog proliva izgrade neko umetničko delo, ja konstatujem ono što je očigledno svakome sa iole zdravog razuma, a to je da je ovo najobičniji torture porn. Ovo je ekvivalenat svim onim ekstremnim horor trilerima nove generacije (npr New French Extremity) u kojima su kasapljenje, mučenje i maltretiranje jedine poente a i srž svega. Moraju i sadisti da se nekako zabave, da imaju svoj žanr filmova i stripova. Treba biti monumentalan debil da se na silu trudiš da u ovoj kanalizaciji od stripa tražiš neke uzvišene poruke ili intelektualne misli. To prepuštam bolidima... Pametnim ljudima savetujem da se klone ovog albuma, čak i ako su Jodini fanovi. Neko ko je pročitao samo Metabarone ili Inkala pa zaključi da je možda i ovo vredno imati, takvima se obraćam. Ovo retardirano đubre od priče preporučujem isključivo fibratorima, hipsterima, perverznjacima, sadistima, imbecilima i psihopatama. Ko se u ovim kategorijama pronađe slobodno neka kupi ovu glupost. Ali da bar bude iskren kada završi sa čitanjem, da ne krene da kenjucka koliko je ovo intelektualno štivo, jer mu poverovati mogu samo drugi fibratori, hipsteri, perverznjaci, sadisti, imbecili i psihopate. Nije da ih ima malo tako da imaju kome da seru o imaginarnim vrednostima ovog serijala, ali razumni ljudi mogu samo da im se smeju.

Stripovi (ili stripervi, haha) Jodorovskog se ne čitaju radi intelektualnog sadržaja (koji uopšte ne postoji), nego zato što je interesantno ući u um jednog ludaka. Ako vam je ovaj serijal visokouman onda se slobodno zaputite u bilo koju ludnicu A kategorije pa tamo studirajte i druge "genijalce". Možda naučite od njih kako se bacaju govna na prozore, ili još bolje - kroz njih pa direktno na nečije glave (po mogućstvu na tintare fanova ovog albuma, a velika je šansa da se muvaju tu negde u blizini svake ludare). A možete od ludaka i naučiti kako se dežurni psihijatar najlakše može navući da se oklizne na vašu pišaću dok vam ulazi u sobu. Nema šta ne možete od ludaka da naučite, pogotovo od ovih silnih intelektualnih sposobnosti koje poseduju...

CRTEŽ

Možda bi moja kritika ovog integrala ispala nešto mekša da je crtež bio na nivou kakav sam navikao kod većine Jodinih serijala. Ali nažalost (ili pre će biti na sreću) ovog puta je odabrao Ladrona koji nema tu vrstu talenta kao Boucq, Moebius, Janjetov (nekada), Das Pastoras i Himenez.

Ladron je odlično odradio prvi album Posle Inkala, ali mu je kvalitet zatim prilično pao. Taj album je najverovatnije nešto najbolje što je ilustrovao, ali taj nivo nažalost nalazimo u ovom integralu samo tu i tamo.

Kao prvo, likovi izgledaju dobro samo u gro planu, a ponekad ni tada. Mnogo se više trudio oko crtanja Kaina nego kod većine ostalih. Što i ne čudi s obzirom da je Kain zapravo Jodorovski. Ne volim kada se crtači trude samo kada lica zauzimaju veći kadar, a budu lenji kada su više u pozadini. To kod mene ne prolazi, odnosno ja to odmah zapažam.

Ne volim ni kako crta Abela. Maltene me podseća na Moonface lika, suviše nekako dečije i bezveze.

Drugo, crtački stil mu nije ništa poseban. Linije mu nisu na visokom nivou, čak i kada se puno trudi, što je ovde ređe slučaj, crtež mu nije ni blizu najboljih crtača stripa. Solidan je, ništa više.

Vrlo mi je nebulozno kako je nacrtao konture grudi od Lilit, najbolji primer je strana 107. Ko još tako crta grudi? Zar linije moraju da budu tako jasne i dugačke? Ne kapiram uopšte. Ovo je početnička greška, ili je čovek lud. Grudi su mogle da izgledaju savršeno ali ih je upropastio ovim linijama. Na strani 132 Lilit izgleda odlično ali te bespotrebne i previše jasne linije na grudima opet kvare utisak. Slično važi i za sedmi kadar strane 147. Ladron se mučio da nacrta lepe žene i u Pre Inkala, to mu definitivno nije jača strana. Govorim o ženskim licima ne o konturama tela.

Treće, krenuo je da vara, odnosno možda je varao i pre u nekim stripovima. Ilustratori koji se bave realnim stripom uglavnom propadaju vremenom, pa zbog toga nije ni veliko iznenađenje što ovaj serijal deluje dosta slabije od prvog albuma Pre Inkala.

Vara na naslovnici drugog albuma. Iskoristio je nekoliko fotografija i obradio ih kompjuterski. Pozadina iza kočije je fotografija, a i Abelove šake su očigledna fotografija. Možda mu je čak i lice obrađeno sa fotografije. Takođe mi je pomalo jadno što neba u većini kadrova takođe deluju kao da su obrađena. Pogotovo nebo u srednjem kadru na strani 27. To je skoro sigurno fotografija. Možda čak nijedan (?) od tih oblaka nije nacrtan već obrađen Photoshop-om. Još jadnije mi je što su neba često najlepši deo neke strane, a u suštini su obične fotografije. Alberto Breća je u nekim svojim stripovima takođe varao na ovaj način, pa čak je i Korben u veoma retkim prilikama koristio fotke. Kod Breće ovo je ponekad nekako i moglo da prođe, mada je uglavnom delovalo mnogo slabije od crteža, dok je Korben ovo veoma retko radio, a i kada bi to radio rezultat bi bio vrlo efektivan. Na primer uvodna strana Svet Mutanata koristi jednu veliku fotografiju, ali to je (valjda) jedina fotografija u čitavom albumu.

Crtež je najbolji u prvom albumu, a najslabiji u trećem. Pogotovo zadnjih 15-ak strana trećeg albuma su generalno prilično slabe. Scene "Isusovog" isceljivanja su baš loše nacrtane. Ali su zato zadnje dve strane zatim mnogo bolje, što je neka vrsta "varanja" takodje.

Nema puno konstantnosti. Neke strane su čitave veoma slabo nacrtane. Na primer strane 9 i 11.

Drugi kadar 29. strane prikazuje nivo truda koji bih voleo da češće vidim. Takođe srednji kadar strane 38. Kain i konj su odlično nacrtani na prvom kadru 56. strane. Zašto nije moglo češće ovako? Pa zbog žurbe, šta drugo... Zato imamo ponekad čitav niz strana bez jednog zanimljivog crteža.

Četvrti kadar na strani 63 je takođe dobar, pa onda drugi kadar na strani 64, opsada zamka generalno dobro izgleda mada je i dalje ispod nivoa najboljih crtača. Crni panter na strani 107. Strana 123 je generalno mnogo jača od ostalih. Srednji kadar strane 124. Zadnji kadar, strana 129. Jedan od retkih primera kada je Abel nacrtan kao normalan čovek a ne kao derište od 10 godina, i to kvalitetno, je na strani 147, treći kadar. Strana 150 je iznad proseka, ali je zato zadnji kadar naredne strane prilično jadan. Međutim tih slabih kadrova ima puno u albumu, zato ih i ne navodim. Ptičije figure na strani 153.

Pozitivno je i to što je Kainovu kosu u mnogim kadrovima odlično nacrtao, a kosa zna da bude zayebana.

Ono što Ladrona najviše izvlači je njegovo veliko umeće sa bojom. Bukvalno kolor spašava ovaj album, u velikoj meri. To je uostalom i jedan od glavnih razloga zašto je prvi album Pre Inkala tako dobro ispao.

Neka lica su ispala dobro i detaljno. Na primer sveštenik na strani 18 (na slici), Kain na strani 24, predzadnji kadar, četvrti i šesti kadrovi sa strane 74, treći kadar sa strane 79, drugi kadar strana 80, predzadnji kadar strana 83, četvrti kadar strana 105, zadnji kadar 116...

Zanimljivo je koliko me zadnji kadar na strani 20 podseća na Korbena. Inače Ladron nema nikakve sličnosti sa njim.