FRANKENSTEIN
 |
Vrsta: antologija Crtez/scenario: Junji Ito Izdavac: Viz Media (2018) Premijerno: 2013 Dimenzije: 21.7 x 15 cm, HC Br strana netto: 184 (+214) Zanr: klasika, horor Kolor? c/b Politicki obojen? Ne. Golotinja? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 7/10 Scenario: 2/10 Ciljne grupe: zombiji Prednosti: crtez Minusi: prica, nelogicnosti, gluposti |
 |
Ovo je jedna od Itinih mangi kod kojih se poprilično potrudio u crtačkom smislu, ali je zato priča totalni debilizam. Nikada nisam hteo da gubim vreme na čitanje romana - tobože neki "klasik" - ali sam ipak iznenađen koliko je to sve retardirano. Očekivao sam nešto iole inteligentno. Do sada nisam bio upoznat sa detaljima priče, jer me Frankenštajn baš nikada nije zanimao. A pritom pratim horor filmove decenijama, gledao sam preko 1000. Premisa čudovišta koje beži od svog tvorca mi je uvek delovala stupidno, a ispostavlja se da me instinkt nije varao. Zatekla me ovolika količina budalaština. Mislio sam da je jedini problem ta dosadna i otrcana premisa, jer koga još zanimaju ludi naučnik i njegova čudovišta - sem ako je urađeno s humorom, kao parodija. A ovo je sušta suprotnost: suvoparno, melodramatično, i kompletno lišeno ikakvog humora. A kad je nešto ovoliko glupo humor je jedino što ga može donekle spasiti. Meni je ova priča dušu dala za komediju! Kakva bre melodramaturgija... Očekivao sam iole pristojnu priču, možda ne uzbudljivu ali makar prosečnu - kad ono eto lavine nelogičnosti i gluposti. A ispostavlja se da je ova manga verna originalu, što znači da je Mary Shelley glavni krivac. A da sam znao da je balavica imala samo 20 godina kada je završila sa piskaranjem ove gluposti onda se uopšte ne bih ni čudio. Naravno da se neki detalji gube jer je Ito morao da izbaci izvesne delove, ali koliko ja znam suština je nepromenjena. Čisto sumnjam da bi ti izbačeni delovi umanjili nelogičnosti strip verzije. Mada i Jundži Ito bi trebao da se zapita koji mu je qrac ovo trebalo. Čovek piše sopstvene priče i to 100 puta bolje od neke tamo klinke iz 19. veka koja je umislila da je romanopisac. On je zadnji kome je trebalo ovo, tj ovakvo gubljenje vremena. Ali valjda je to uradio za lovu, jer je horor publika ipak zombificirana pa preferira otrcane stare priče. Zašto se uopšte toliko crtača bave ovim isceđenim, milion puta obrađivanim, previše dobro poznatim pričama? Malo malo pa izađe neki Drakula. Ili Frankenštajn. Ili Dr Džekil i Mr Hajd. Kako to ljudima ne dojadi? Kakvi su to pileći mozgovi? Zar je moguće da su baš horor čitaoci toliko nemaštoviti i da se toliko plaše originalnosti i nepredvidljivosti da preferiraju ovakvu smornu reciklažu jednih te istih priča? Naravno da je moguće. Kao što većina ljudi preferira dosadnu i generičnu muziku, kao i smorne i predvidljive filmove. Zašto bi sa police u knjižari zgrabili nešto što ne poznaju kad mogu da čitaju nešto što već unapred znaju? Takva logika je meni kompletna strana, ali to je zaista logika većine. A pošto je horor publika toliko jadna u svojim izborima titlova, nije ni čudo što toliko malo ima dobrih horor izdanja na ovim prostorima, a i generalno. Većina se i dalje uglavnom loži na vampire i zombije, a tako će uvek i biti. Pritom horor žanr nudi beskonačan dijapazon mogućnosti! Ograničiti se na vampire i zombije je debilizam. Kad samo pomislim koliko zabavnih starih američkih palp horor serijala (50te, 60te, 70te) još uvek nije objavljeno na ovim prostorima - ali je zato veoma bitno da imamo 59 verzija Drakule. Pa kako onda da ne bljujem stripofile! Nemam mnogo pozitivno toga da kažem o njima, a oni su za to krivi, nisam ja... Nisam ja taj koji uglavnom bira da čita sranja. Koliko je samo radnja glupa... Ne znam odakle ni da počnem. SPOJLERI Scena na groblju kada doktor ima neku epifaniju, strana 37 (tabla 35); odjednom - tek tako - kapira kako da kreira živo biće ni od čega. Odakle mu odjednom to saznanje? Zar ne bi bilo logičnije da ima taj eureka momenat nad radnim stolom dok nešto izučava? Međutim on taj momenat ima kada zuri u leševe, što je prilično palp. To bi trebalo da je naučno otkriće koje je usledilo posle dugog i mukotrpnog istraživačkog rada. Zar ne bi trebalo da je čitao neke jednačine ili nešto slično kada je to ukapirao? Pre nego što nastavim, da se nadovežem na ovo "palp"... Kapiram ja da je Meri napisala roman koji su onda palp pisci kopirali mnogo godina kasnije, ali je činjenica da ovaj roman uopšte ne sadrži više inteligencije od tipičnog palp stripa. Možda je Frankenštajn original, ali je glup original. Jer je kvalitetan original daleko korisniji od glupog originala. Ali se i jedno i drugo često tretiraju kao da su na istom nivou. Ovo nije ozbiljna literatura, ovo je drek. Da je ovaj tupavi roman izašao krajem 20. veka niko ga ne bi konstatovao, čak i da je ideja i tada kojim slučajem bila totalno originalna. A to što je žena napisala roman čini ovaj navodni klasik još težim za kritiku jer onda ispadneš šovinista. I van političke korektnosti ima puno ovaca koje se plaše da kritikuju nešto što se smatra "klasikom": plaše se da ne ispadnu glupi, kao da je sramota priznati da ti se ne sviđa nešto - bez obzira kakvu reputaciju ima. Ali šta da se radi, ljudi su kukavice bez stava... Iako je veoma dugo Viktor radio na čudovištu, priželjkivajući i očekujući da ono oživi, kada se to napokon desi on glavom bez obzira beži iz prostorije! To mi je suviše blesavo. Em je već bio navikao na prizor tog čudovišta jer ga je on lično sklepao, em je očekivao da oživi. To je bila čitava poenta radova! U redu je da bude donekle zatečen ali ne do te mere da pobegne kao da se to iz vedra neba desilo. A Meri je to tako odlučila samo da bi čudovište moglo da pobegne; znači jeftin plot-device kakvi se redovno koriste u tupavim stripovima i filmovima. Čudovište iz nekog razloga odmah koristi priliku da pobegne od svog tvorca, motiv bega nam nije pojašnjen. Mi to treba da prihvatimo jer "on je čudovište". U fazonu: "Pa znate već kakva su čudovišta koja su sveže oživljena u nekoj tajnoj laboratoriji... Rade šta im se ćefne." Visoki debil je debil a opet ipak nije debil - sve po potrebi, onako kako piscu odgovara, zavisno od situacije. Inteligencija mu se razvija munjevitom brzinom što još i može da prođe, a opet je glupo jer bi bilo logičnije da je kreatura gluplja od čoveka, čak možda i imbecilna. Jer ovaj stvor je u suštini zombi. Mozak je stvoren od ostataka starih mozgova - a uprkos tome rezultat je visoka inteligencija! Ali to nije velika zamerka jer je ovo sci-fi horor. S jedne strane je neuk i naivan, a s druge strane dovoljno priseban da razmišlja o tome ko će biti optužen za ubistvo dečaka! Kad je pre uspeo da nauči o funkcionisanju pravnih ustanova? Ovo je totalna nebuloza. Jedno zbunjeno čudovište kao što je on, zadnje o čemu bi razmišljao nakon nekog ubistva je da nabije krivicu nekom drugom. I to na jedan jeftin način, totalno neuverljivo. Panduri previše olako optužuju jednu običnu sobaricu za koju se iz svemira vidi da nema veze sa ubistvom, a sve na osnovu nekog sitnog "dokaza". Brže-bolje je giljotiniraju kao da je sekirom iseckala nekog nemačkog grofa ispred 15 svedoka. Niti je ustanovljen motiv zašto bi sobarica uopšte ubila to dete. Tu se jedino postavlja pitanja ko je ovde najgluplji: Meri Šeli, čudovište ili panduri. Ili možda Ito jer je tračio vreme na ovakvo govno. Mnogi ljudi su videli čudovište, više nego dovoljno da se raširi reč da stvorenje od skoro 3 m odeveno kao zombi mumija tumara slobodno. Teško da je neko u Evropi ikada tako nešto video, a još teže da se ovakav jedan stvor šetka okolo a da ne stvara velike pometnje i opštu paniku. Pogotovo u primitivnoj Evropi 19. veka kada je sujeverje bilo još gore nego što je to slučaj sada (u ovom totalno retardiranom 21. veku). A zar ne bi te informacije o čudovištu nekako stigle do pandura? Zar ne bi nakon toga posumnjali da je on ubica? Čudovište lepo i ladno putuje Evropom i svetom praktično neprimećen! Ili samo kada ono želi da bude primećeno, kao da je neki čarobnjak a ne na jedvite jade sklepana biljka. Ili ga povremeno primete, najure - a onda opet nikom ništa! Onako ogroman uspe da pobegne svaki put? Nekako uvek uspe da umakne, valjda zato što je tako sitan pa se lako sakrije u mišje rupice. Prosto je neverovatno da nije ubijen, ranjen ili uhvaćen, kao i to da se ne šire vesti po svetu da tako nešto postoji. Pa nije u pitanju kanarinac! Znači panduri u ovoj priči postoje samo kad to odgovara piscu... Tu su da u rekordnom roku giljotiniraju nedužnu sobaricu, ali ih nigde nema kada treba makar da primete čudovište od 3 m. Ako ga već ne uhvate onda barem da ga primete. Imamo čak i scene suđenja! (Jedna od najvećih američkih opsesija, mada je autor priče Engleskinja.) Koga zabole za neku sobaricu nedužno osumnjičenu i onda brže-bolje pogubljenu - kad se priča već vrti oko fantastičnog horora i ludog naučnika. Čemu ta ekskurzija u glupi, dosadni, krimi nonsens? To se zove bespotrebno razvodnjavanje priče. Ako roman već ima neki cilj da bude iole filozofski ili inteligentan, onda bi trebao da se kloni tih jeftinih krimi fazona. "Nevino optužen(a)": mega-kliše kojem pribegavaju samo mediokriteti, a i smrad režiseri kao izvikani Hičkok koji je često pribegavao ovoj fori. Motiv za ubistvo dečaka je takođe vrlo vrlo labav. Čudovište je isterano iz svog omiljenog prebivališta, i sad najednom mrzi ljude i hoće da ubije svakoga na koga naiđe. A pritom je nešto ranije pokazao da ima empatiju. Pa dobro onda, ima li empatiju ili je nema? Ne može i jedno i drugo! Kao što Shelley ne može da se vadi na izgovor da je u pitanju čudovište pa je zato zbunjeno, jadno nesnađeno, prc Milojko. Karakterizacija je sranje. Bez obzira da li čovek, čudovište, eksperiment - karakterizacija mora biti iole logična i definisana. Inače nemaš priču, makar ne koherentnu. Scena na strani 106 kada zaljubljeni par zatiče čudovište kod njihovog dede - je komična. Ali nenamerno. |
 |
Shelley i Ito očekuju da imamo simpatije prema Viktoru. To je međutim nemoguće: zbog svog kukavičluka i egoizma dozvoljava da jedna sobarica bude obešena, a pritom je njegov eksperiment doveo i do drugih ubistava. Kako je Meri mislila da uskladi te stvari? Verovatno nije ni mislila na to, već je jednostavno naškrabunjala šta joj je u momentu prolazilo kroz glavu. Bila je valjda toliko očarana idejom o sklepanom zombiju da je zaboravila da i ostatak priče mora da ima neki realan temelj. Sumnjam da je nešto posebno razmišljala o strukturi romana, o poenti, i o svemu ostalom. Kad bolje razmislim, knjiga je verovatno još gluplja od stripa jer sadrži još više detalja. Što znači još više gluposti. Na strani 117 Viktor počinje da empatiše sa čudovištem. Iako je ono ubilo njegovog brata, nedužnu sobaricu, usrao mu se u život, a još ga i ucenjuje da mu stvori žensku. Preglupo. A ipak, na strani 120 Viktor ga već naziva "đavolom". Pa dobro sad, kada Viktor namerava da se odluči? Bilo bi prihvatljivo da Viktor saoseća sa zombijem u nekom alternativnom scenariju u kojem on preživi sve to a čudovište nastrada, pa onda nekoliko godina kasnije bude kadar da se stavi na mesto kreature te da ga bolje razume. Ali u tom momentu, kada je vapio za osvetom i kada je ubistvo njegovog brata bilo veoma sveže, nema teorije da može da ima trunku empatije. Ovo je ženska logika, ali ne zato što žene imaju više empatije (štaviše, one nju poseduju manje u proseku). A tu je i problem čitave priče, a to je da je čitalac često nekoliko koraka ispred Viktora - jedna od najvećih i najosnovnijih grešaka bilo kog (lošeg) pisca. To ti je kao detektiv koji istražuje slučaj, a čitalac umesto da zajedno sa detektivom u isto vreme otkriva stvari o slučaju, čitalac uvek zna unapred sve bolje i više od detektiva. A to znači da rad detektiva postaje sekundaran, pa čak i nezanimljiv. Sudeći po tome koliko je Viktor glup i naivan a čudovište pokvareno i zlo, mi unapred znamo da će Viktor biti yebena stranka u svemu ovome. Pogotovo što se kreatura sve više ponaša kao svemoćni čarobnjak. Čudovište mu naredi da mu se napravi ženska, a zauzvrat Viktoru obeća da više neće da divlja ukoliko se bude zaljubio. (Ženska logika: ako si zaljubljen više nemaš želju za nasiljem. Ovako nešto kod ljudi nije tačno, a kamoli što je to jedna kompletno neoprobana ideja vezana za neka tamo čudovišta.) Viktor, pošto je očigledno kompletan idiot, poveruje u ovu veoma klimavu i apsurdnu teoriju i pristane. Iako je čitava porodica još uvek u šoku od onoga što se desilo s Viktorovim bratom i sobaricom, njegov ćale predlaže brak sa Elizabeth. Zaista nema pametnija posla... Baš je našao momenat za tako nešto. Mary Shelley logika. Balavica je imala samo 20 godina pa joj je pola mozga bilo okupirano brakom, svadbama, i sličnim tričarijama. "Hajde da ubacim veridbu u priču, čak i na silu ako treba! Baš će biti superiška." Viktor nije nimalo sretan što ćale poziva Henrija da s njim putuje u Englesku. Ako je Viktoru toliko smetao Henri dovoljno bi bilo da mu kaže da ga ne želi tamo. Uvek može da smisli neki izgovor, pa nije ovo kvantna fizika. Ali ovo je glupi roman koji puno ne mari za logiku. Uostalom, kada stignu u Englesku on smisli izgovor da skine Henrija sa grbače. Ali tek tada. Valjda Viktoru vijuge funkcionišu vrlo sporo pa mu je trebalo nekoliko nedelja da smisli tako nešto, taman dok su putovali. Kako inače da objasnimo što nije još ranije, u Nemačkoj, to iskoristio kao izgovor da ga se otrese? Kada ga Henri zatekne sa nezavršenim zombi lešom, Henri maltene nema nikakvu reakciju, kao da čitav život gleda ogromne, sklepane zombi-leševe po kućama drugih ljudi. Tu je već Ito kriv, jer čak i ako je Henri mrtav hladan u romanu (što ne znam da li je slučaj) Ito je to mogao da koriguje u stripu. Da unese barem trunku realizma u ovu budalaštinu od priče. A i lepo je znati da je i Henri imbecil, ne samo Viktor. Ni Henriju ne pada na pamet da to "rešenje" sa ženskim zombijem neće nužno da okonča ubistvene porive i razne druge probleme čudovišta. Valjda je svima trebalo da bude jasno da je kreiranje ženskog "Frankenštajna" možda kompletno gubljenje vremena, pa čak i da bi u tom slučaju mogli imati dva velika problema umesto jednog. Ni Viktor ni Henri nikada ne pomisle, "čekaj bre, a šta ako se zombi ribi ne dopadne zombi lik? Ili obrnuto?" A i čak da se zaljube, to ne rešava sve probleme: i dalje će biti neprihvaćeni od društva pa će zato zbog toga oboje da mrze ljude. A to znači još ubistava. Uostalom, od kada je ljubav između dve psihopate sprečavalo da ubijaju? Boni i Klajd, Čaušesku i Gđa Čaušesku - da ih sad ne nabrajam sve. Madona i Šon Pen... (Šalim se.) Ovo je neka osnovna, očigledna računica; nije nikakva prekomplikovana hipotetika. Viktor i Henri putuju Engleskom, a sve vreme ih neprimetno prati zombi. Neprimećen, a ima 3 m, ružan je k'o qrac, i liči na demona. Niti ga ova dvojica tupsona primećuju, niti hiljade Nemaca, Holanđana i Engleza. Ne znam, možda se kao Drakula povremeno pretvori u šišmiša pa tako lepo inkognito putuje? Čudovište od 3 m sa isečenom glavom od sobarice putuje kroz Evropu - i niko ga ne primećuje?! Ne širi se vest o postojanju ovog stvora? A koliko li tek smrdi? Pa on je leš! Morao bi da bazdi na 50 m: ukoliko ga ne vidiš onda ga makar nanjušiš. Zato je onaj slepi deda u ranijem delu priče morao da ga barem nanjuši ako ništa drugo, te da pomisli "kakav li je ovo smrdljivi tvor?" To prelako tumaranje kroz svet a da ga maltene niko ne primeti je ogroman propust u scenariju, apsurdna nelogičnost koja nikako ne može da prođe. Na strani 156 saznajemo da je Viktor sposoban da kreira mozak po želji, sa mentalitetom koji on odabere. Pa što onda to nije učinio sa prvim čudovištem? Zašto je napravio psihopatu? Na kraju priče saznajemo da Viktor nije uspeo da stigne u svoj grad pre Frankenštajna, što je smehotresno. Viktor je običan čovek koji nije morao da se skriva od ljudi, dok je to čudovište moralo sve vreme. Prema tome bi bilo logično da Viktor brže i mnogo lakše stigne do svoje porodice, pre čudovišta. Opet te glupave a nikad objašnjene čarobne sposobnosti čudovišta. A u međuvremenu sam i saznao da u knjizi ima daleko više gluposti, kao što sam i bio pretpostavljao! Sposobnost zombija da putuje daleko brže od Viktora se ponavlja. Zombi uspeva da presretne Henrija, ubije ga, a onda da Viktoru namesti ubistvo pa da njega panduri jure zbog toga! Kako je zombi to mogao da izvede a da nije leteći duh ili šišmiš? I kako je mogao da zna gde će Viktor tačno da završi na obali? Da bi mu podmetnuo ubistvo morao bi da čita misli kao i budućnost. Ovakav svemoćni zombi je mogao da zavlada svetom u 19. veku za samo nekoliko meseci. Ali umesto toga se jurcao po Evropi i po Severnom polu sa Viktorom, kao neka dva retarda. To je jedan od ključnih problema čitave priče: čudovište nije izniklo iz neke čarobne šume ili iz pakla već iz laboratorije. Prema tome nema razloga da ima takve natprirodne moći. Jer ovo je naučna fantastika a ne epska fantastika. Meri je jednostavno preterala sa moćima koje je davala čudovištu. Pritom je sve to bilo bespotrebno, jer ako je već želela da napiše dubokoumnu filozofsku priču a ne samo akcioni horor - kako neki tvrde - to nije morala da uradi tako što zombija čini svemoćnim. Štaviše, taj navodni cilj bi bolje postigla time da zombi bude nesnađen. Čudovište slobodno i uglavnom neprimetno tumara Evropom - koja kao da je totalno nenaseljena ili ima možda eventualno samo stotinak stanovnika. Već zbog ove imbecilnosti čitava priča se raspada. Čak i da nema drugih gluposti ovaj roman bi bio promašaj. Na kraju Viktor umire dok juri čudovište sve do Severnog pola (!), a potom čudovište iz nekog bizarnog razloga pada u depresiju te kreće da vrišti kako je sada usamljen. Takva notorna glupost... U fazonu "Moja igracka je mrtva, nemam vise koga da podyebavam! Bu hu hu! Vratite mi Viktora da mogu i dalje da ga zezam!" Ne kapiram ko ovo može ozbiljno da shvati. Ovo nije horor, ovo je Ed Wood. Ovo je nenamerna parodija na horor žanr. Ono što me najviše nervira kod svega ovog je što je crtež dosta dobar. Em sam tako bio navučen da kupim ovo sranje, em to znači da je Ito imao manje vremena da se tako posveti nekom mnogo boljem stripu. Ovo kažem zato što on ima izvestan broj loše nacrtanih priča. Neke su loše zato što su iz njegove rane faze kada je bio loš crtač, a neke zato što se nije preterano trudio i mnogo više žurio. Pretpostavljao sam da će priča odstupati od originala poprilično, odnosno da će Ito svoj talenat kao scenarista iskoristiti da izmeni dosta toga, da ispravi razne gluposti na primer. Da sam znao da će ovo biti još jedan običan copy-paste u nizu, ignorisao bih totalnu ovu mangu. Ionako od Ita ne treba sve čitati: povremeno i on omane, u scenariju a pogotovo u crtežu. Nakon Frankenštajna sledi nekoliko kratkih priča. Osim poslednje sve su veoma slabo ilustrovane. Bolje bi bilo da je njih lepo nacrtao a Frankenštajna naškrabao na brzinu. Frankenstein i Remina su mu scenaristički ubedljivo najgore dugometražne mange, a obe je maksimalno detaljisao. Pogotovo Remina je mnogo dobro ilustrovana. Link je dole, sa detaljnim opisom koliko je Remina mega-retardirana manga. Jedan od najglupljih stripova ikad. A zašto je ova pizdarija osvojila "prestižnu" Eisner nagradu 2019? Ima par razloga: 1. Žena je napisala ovaj roman. U današnjoj ultra-feminističko-marksističkoj klimi ovako nešto se stalno radi. Žene, crnci i i muslimanski migranti se konstantno stavljaju na pijedestal i obasipaju nagradama. 2. Eisner nagrade generalno idu sranjima. Ovo je čak još jedan od blažih primera jer je barem crtež dobar. 3. Konkurencija je patetična jer je 21. vek u pitanju, a uz to je još i skorašnja nagrada. Svako ko se loži na nagrade - bez obzira da li su u pitanju Oskari, Gremi, ili Ajzneri - ništa nije shvatio o svetu u kom se nalazi. Jedina korist od njih je što ti nagrade vrlo merodavno ukazuju na to što treba da izbegneš. Skoro svaki film koji je dobio Oskara za Najbolju Režiju i slično u zadnjih 20 godina je smeće. Ne očekujte na ovom blogu nikakve recenzije od George Bess-a. Njegove adaptacije Drakule, Frankenštajna (i drugih koještarija) me tek ne zanimaju. A kao crtač je prilično precenjen, i u tehničkom a pogotovo u stilskom smislu. Dobar je ali ništa posebno. Njegov uspeh je klasičan primer da je hype zarazna bolest koja se širi brže od svake pandemije. |
Ostale Mange:
Najgluplji stripovi:
