Vreme je da potrošim par reči na 5 glavnih stripskih skladišta koja su Beograđanima (i šire) glavni izvor fizičkih kopija. Nama 3D-strip čitaocima nažalost 2D/monitorski strip nije dovoljan, pa smo prisiljeni da bacamo novac i teglimo cigle iz striparnica do naših jazbina - umesto da uživamo u besplatnim skenovima. Jer smo bolidi. Činjenica...
Mi "istinski" stripofili, odnosno oni koji sebe smatramo superiornim u odnosu na skeneraše (ili kako već nazivamo tu bagru), vrednujemo drogeraški efekat njuškanja papira i manuelnog prelistavanja strana sa našim trodimenzionalnim svinjskim prstićima. To skeneraši ne mogu da razumeju, kao da nemaju njuh! Ali možemo mi da seremo po njima koliko želimo, jer samo možemo da im zavidimo, jer su praktični. Da barem imam dovoljno mozga da budem skeneraš...
Ovaj tekst je više nešto za srpsku publiku, a pogotovo beogradsku. A ponajviše za mene. Jer ja sam naravno centar sveta. (Samo sebi, ali ipak...)
Da pojasnim kategorije...
Ponuda označava dijapazon i broj stripova u radnji, to je barem jasno. "Maksimalan" znači "najbolji u Srbiji", ne znači da možete naći sve što poželite. Striparnice nisu radionice Deda Mraza ili skrivena laboratorija vašeg omiljenog i najtalentovanijeg dilera, već hartijska skladišta sa limitiranim prostorom, a šta ćete tu naći totalno zavisi od odabira naslova domaćih izdavača. A većina njih su dunsteri i "ratni profiteri" jer najviše vole da promovišu hipsteraj i šund.
Uslužnost opisuje koliko su radnici ljubazni i motivisani da maksimalno pomognu mušteriji da što lakše i brže baci svoj teško zarađeni novac na što više uredno priheftanih papirnih hrpa. (Mušterija koje živi u zabludi da će moći da proda te hartijske hrpe uz profit ako mu jednog dana dosade, pa se zato potajno nada da se svi albumi koje kupi što pre rasprodaju.) Ovu kategoriju ne treba uzimati zdravo za gotovo, jer od ljubaznosti zavisi koliko ćeš dugo ostati u radnji, a i koliko često ćeš eventualno ponovo dolaziti.
Treba ceniti strpljivost prodavca dok sa kiselim kezom sluša vaša trtljanja (bez tačke i zareza) o tome da li su Martijevi "ljudi u crnom" CIA, BIA ili FIFA, ili u kojim epizodama Zagor najbolje baca tomahavk, kao i debate (koje sami započinjete) o tome da li bi Supermen ili Betmen bili bolji u obaranju ruku. Slušati sve te pizdarijske monologe kupaca sigurno nije lako - a ja to najbolje znam jer i sam ponekad davim prodavce iznošenjem stavova i mišljenja koje nikada ne traže od mene. Jer sam volontiram da ih iznosim. A pritom sam i pomalo sadista, jer čim primetim da se prodavac ne slaže sa mnom (mada je suviše učtiv da to direktno izrazi) ja onda kao za inat krenem još jače: ne da ga ubedim u svoj stav već da ga malo nanerviram - tj da ga kaznim što se usuđuje da se ne slaže sa mnom.
Doduše, moja stripovska mišljenja zaista jesu superiorna (u odnosu na sve ostale stripofile, kao i prodavce), neosporna činjenica koju gotovo svaki (inteligentni) prodavac odmah prepozna. A znam da tu činjenicu prepozna jer to vidim na njihovim napaćenim facama. "Kad će ovaj smarač napokon da prestane da gnjavi i da ode iz radnje? Već je platio strip." Jesam ga već platio, istina, ali što se mene tiče u tu cenu je uključeno i slušanje mojih monologa.
Ali ja ih barem ne smaram kada je gužva! Nikada to ne radim, jer to rade samo drski, samoživi balvani. (Uglavnom stokilaške srbende koje podsećaju na Batu Životinju, a to ne može biti slučajno...) A takvih egoista nažalost zaista ima: bombarduju prodavca sa pitanjima, onako nasumično, kao da im se neko posrao u mozak. "A ovaj album? Kakav je on? Valja li nešto? A ovaj? Šta je s njim? O čemu se radi? A onaj sa kukastim krstom? Je l' to možda vezano za neki rat?" Imao sam "čast" da slušam takve pizdarije, i to baš kada je najveća gužva a prodavac bi radije da se posveti drugim mušterijama - onima koji će nešto da kupe a ne da rešetaju prodavca o svakom pojedinačnom albumu, kao da je u pitanju neki kviz znanja.
Kakva su to kretenska pitanja? Imaju li takvi balvani čuku mozga u tim atrofiranim tikvama? Otkud prodavac zna koji je tvoj ukus i šta ti obično čitaš? Kako može da zna da li će ti se određeni strip dopasti? (Sem ako ga već godinama smaraš pa dovoljno zna o tebi da završi doktorat na temu. Doktorat bi se zvao "Evo šta ovaj kreten sve čita i voli".) Uostalom, takvi bolidi imaju Google; sve se može saznati, samo što su neki ljudi previše glupi ili lenji da sami dođu do odgovora.
Uostalom, zato i postoji moj blog, a to je da odgovori na sva vaša pitanja vezana za strip. Bukvalno na sva. Ja ću vam lepo fino odrediti šta da čitate a šta da batalite; nema potrebe da smarate prodavce, pogotovo kada ljudi iza vas stoje i čekaju da plate. Ne da palamude u beskonačnost već samo da plate. Jer je yebena gužva. Takvi samoživi balvani nisu ništa bolji od one babe u Maxi-ju koja kad na nju dođe red krene da laprda sa kasirkom, na 59 različitih tema. Ako baš moraš da smaraš prodavca onda to radi kada si jedina mušterija u radnji, a to zaista nije tako retko...
I baš zbog toga treba ceniti prodavce. Barem one pristojne, a velika većina su takvi.
Sva sreća pa u Srbiji ne postoji totalni monopol nekog skota po pitanju striparnica, inače bi se taj jedan hipotetični neprikosnoveni diktator-vladar gotovo sigurno bahato ponašao, samo zato što mu se može, i to sa svakom mušterijom - sem eventualno sa onima koji uvek kupuju po 50 stripova, ili sa mušterij(k)ama koje imaju grudi neskromne veličine. (A to je baš retko, jer žene čine tek mali procenat čitalaštva. Ne znam da li sam više od dva-tri puta zatekao odraslu ženu u AF ili DW. A i kada se to desilo, verovatno je greškom ušla, misleći da je u pitanju frizerski salon. Ili u slučaju DW, neka striperka koja je promašila sprat.) Bilo bi vrlo gadno ulaziti u radnju u znanju da te čeka nečiji bezobrazluk - a da pritom nemaš izbora nego da baš kod njih moraš da pazariš taj strip do kojeg ti je jako stalo! (Epizoda Soup Nazi serije Seinfeld podseća na ovo.) Mislim da bih u tom slučaju morao da šaljem ljude da umesto mene kupuju...
Ljubaznost radnika se ne treba potcenjivati, jer ne može biti lako imati posla sa svakojakim ljudima (odnosno bolidima), po 8 sati dnevno ili čak i duže, iz dana u dan. Stoga imajte razumevanja za prodavce - mada naravno u granicama normale: ako vas prodavac uvredi ili čak pljune u facu to im definitivno ne treba oprostiti, pa taman da dele rasprodate Fibre za džaba. Ako vam ikada neki prodavac podmetne nogu da bi pali - bez obzira da li uspe u toj nameri ili ne - tako nešto je definitivno neprihvatljivo! I zahteva brzinsku osvetu.
Ja znam da bih popizdeo da moram da budem ljubazan s ljudima na duge staze, i to ne po 8 sati - već samo po 3 minute; par minuta bi za mene bila sasvim duga staza. Glupačka pitanja i kretenska mišljenja bi me izludela, pogotovo u baražu, ispaljivani kao meci iz mitraljeza. Kako bih mogao da ćutim i klimam glavom dok mi neki lik trtlja koliko je Prat tobože genijalan crtač?! Rekao bih mu sve i svašta, ne bih mogao da se suzdržim, a svoj uzvišeni govor bih završio time što bih pocepao jednu stranu iz nekog Pratovog albuma, i priheftao je za nos pratoljubitelja. (Sem ako je neki srbenda od metar 90 i 150 kila, onda ne bih.) To je jače od mene. (Sem ako je kupac jači od mene.) Bio bih najgori radnik striparnice u istoriji striporadništva.
Mogao bih jedino da (nekažnjeno) radim u toj nekoj gore navedenoj hipotetičnoj monopolsko-diktatorskoj striparnici u kojoj bih smeo da budem drzak prema mušterijama i da na svako njihovo pitanje odgovorim sa "Ma koga to bre zanima?! Plati taj svoj usrani strip i tornjaj se odavde... Ajde ajde, vadi novac i iš! Marš bre napolje." Jer bi mi se moglo. "Apsolutna vlast apsolutno kvari", pogotovo ovako kvarnu robu kao što sam ja i inače, i kada nemam vlast. (Nikada nisam ni tvrdio da sam iole bolji od onog hipotetično bezobraznog radnika kog sam izmislio ranije. Štaviše, ja bih bio još gori od njega. Zamislite takvog nekog skota - e pa ja bih bio 10 puta gori od njega!)
Prelistavanje opisuje koliko je knjižara pogodna za proučavanje kvaliteta papira, sadržaja, štampe, poveza, da li strip ima utore, da li se neka ptica posrala na naslovnicu, i za slične krucijalne detalje od kojih neretko zavisi budućnost čovečanstva. Ekstremno pedantni i zahtevajući stripofili koji se nadaju pronaći onaj savršeni primerak koji jedini valja, Sveti Gral svakog izdanja, njima je ova kategorija bitna jer oni da mogu proveli bi sate u svakoj radnji tražeći tu savršenu kopiju albuma koji su nameravali da kupe - a koji možda na kraju te višečasovne detektivske inspekcije ipak ne kupe jer im je ostalo još nekoliko striparnica da pročešljaju, ne bi li našli još bolji primerak. (Govorim iz ličnog iskustva, ne samo na osnovu opšteg zapažanja. Jer ja sam takođe jedan od tih bolesnika... Pogotovo je to bolesno u mom slučaju, nekako "licemerno", jer sam inače veoma neuredan - a ovamo izigravam ekstremnu stripovsku pedanteriju.)
Brzina vam daje do znanja koje lokacije najbrže nabavljaju najnovija izdanja, a koja su ležernija po tom pitanju (jer ne cene svoje mušterije dovoljno).
Lokacija je pomalo subjektivna kategorija jer označava koliko je praktično doći do te adrese, i to samo da bih uzeo jedan strip (jer obično ne kupujem hrpu odjednom). Koliko je meni blizu, ne tebi. Znači koliko je MENI praktično da se dogegam do striparnice. Ne tebi. Koliko su tebi ove striparnice blizu ili daleko me savršeno ne tangira. Tvoj problem. Ti si ovde samo čitalac, dok sam ja vlasnik bloga. Tu počinje i završava svaka hijerarhija...
Meni. Jel jasno? Ovo je moj blog pa su moji interesi od primarnog značaja, a u poređenju s tvojim interesovanjima i interesima su moji interesi i interesovanja 1000 nivoa iznad.
Više je nego očigledno da su stripofilima iz Hrvatske i Bosne lokacije svih ovih striparnica katastrofalne, tako da tek oni slobodno mogu da ignorišu ovu kategoriju. Hrvatima i Bosancima su Zeleni Venac i Novi Beograd isti qrac, kao da Japanca pitaš da li mu je teže da putuje za Norvešku ili Švedsku. Mada realno ne znam šta bi Japanac tamo tražio, sem ako se baš toliko loži na dvometraške plavuše sa nogama broj 47 i širokim ramenima. (Ja lično se ne palim nešto preterano na nordijke; ja baš, eto, preferiram Japanke. Nekako su mi slatke i veoma ženstvene... Mala stopala čuda rade. Šta će mi Jeti? Dovoljno je što ja imam broj 47, nije mi potreban ženski duplikat.)
A kad bolje razmislim, svi mogu ovu kategoriju da ignorišu jer je kao što rekoh veoma subjektivna kategorija izmišljena isključivo da njome izrazim svoje duboko negodovanje i neopevanu frustraciju što mi baš nijedna jedina striparnica nije blizu! Što smatram da je velika sramota. Sramota za Beograd, za Srbiju, za Balkan, za Evropu, za Donji Mrčaljevac...
Gimnastika opisuje koliko prostora imaš da se slobodno i opušteno razmahuješ rukama i nogama dok se šetaš radnjom i prelistavaš stripove, a da nikog slučajno ne udariš ili gurneš. U nekim striparnicama ovo je zaista velik problem, jer na takvim mestima opasnost sudara nikada ne prestaje, a bogami i rat oko svežeg kiseonika nije beznačajan faktor. Da ne pominjem udisanje tuđih klica. I neke druge biološke gadosti.
Unikatnost opisuje nešto po čemu je prodavnica... pa unikatna. Šta bi drugo značilo?
Sajt se bavi kvalitetom sajta, što nije nimalo zanemarljiv podatak. Nepregledni sajtovi dovode do smanjenja prodaje, nešto čega striparnice treba da budu svesne - odnosno njihovi vlasnici. A knjižare koje neredovno ažuriraju albume, u smislu stanja na skladištu/lageru, tek nerviraju kupce, odnosno potencijalne kupce. Odnosno mene.
Striparnice su rangirane od najbolje do najslabije.
Vodič za
Beogradske Striparnice
1.
ALAN FORD
Ponuda: maksimalna
Ponuda: maksimalna
Uslužnost: odlična
Prelistavanje: slabo (dobro samo za najnovije stripove koji su na hrpi i van folija)
Brzina: maksimalna
Lokacija: pomalo zajebana, nije mi uopšte blizu, mogli bi radnju slobodno malo bliže meni da pomere - ukoliko me iole cene kao dugogodišnje lojalnu mušteriju
Gimnastika: minimalna
Unikatnost: imaju mačku koja ponekad spava na stripovima (pitoma je, može da se pomazi) ali ne brinite se preterano za stripove jer je naučno dokazano da mačija dlaka produžava vek papiru za bar 38%
Radno vreme: do 19 sati, vikendom slabo
Sajt: do nedavno najbolji, ali sada znatno slabiji i nešto sporiji mada i dalje uvek uredno i redovno updejtovan
Naravno da je ovo najbolja striparnica, uprkos nekim manama, a tu zasluženu reputaciju disciplinovano održavaju već godinama. A da nemaju tako malecni prostor - recimo malo veći od jedne skromne avganistanske štenare - bili bi idealno mesto za pazarenje. Osim te "veličine" i "loše" lokacije (znam: kako kome), treća velika zamerka mi je što maltene sve stripove drže u folijama! I to zapečaćenim. (Mislim, zatvorenim, ne da imaju pečate!) A to znači da se mušterija (odnosno ja) ustručava da prelistava starija izdanja, odnosno da proveri o čemu se radi, da li su vredni novca, da li da ih kupi. Ne želim da ih vadim iz folija, osećam se kao kriminalac. Ovo mi je baš bezveze, i samo iz ovog razloga ponekad odaberem Darkwood, jer znam da ću tamo moći da na miru prelistam sve stripove (ukoliko su nova izdanja, jer DW nema toliki izbor starijih). Bez da se osećam kao krivac što im cepam folije! Jer nijedna radnja stripove ne trpa u folije sem AF.
Čudno je to... Kao da je u pitanju neka privatna kolekcija a ne prodavnica; kolekcija nekog fanatika koji smatra da kiseonik šteti stripovima. Ovo onemogućava maratonska prelistavanja - a kad bolje razmislim možda je upravo to svrha tih folija. Vrlo je lukav taj Marko... Zna on da neke mušterije ne paze kako prelistavaju albume pa ih neminovno oštete svojim masnim, prljavim, hranom pokrivenim svinjskim prstićima.
Ovim povodom moram da apelujem na sve vas da nikada ne ulazite u striparnice nakon što ste izmastili te vaše ionako štrokave svinjske prstiće nekom leskovačkom pljeskavicom. Čak i kada poližete prste, kao neki seljober, to ništa ne pomaže! Dapače, to je još gore. Sama ideja da pazarim neki strip koji na sebi sadrži ne samo ostatke leskovačke pljeskavice već i vaše pljuvačke mi se baš gadi. Fuj bre. Kad nabijem nos na strip želim da osetim zavodljive mirise štamparije a ne bazd starog kečapa. Je l' crvi treba da mi izniknu iz stripa za koji sam toliko platio? Pantljičare?
Imao sam problema sa uslugom na samom početku, odnosno preterujem: radi se o jednom izolovanom incidentu. Samo jedan - ali "vredan"! To je bilo pre sedam godina kada sam se bio vratio čitanju i skupljanju stripova, dok je neki stariji lik tamo radio. Ne mogu da tvrdim da je generalno delovao namrgođeno, krivo nasađeno, jer je uglavnom bio normalan. Ali se videlo da taj posao prodavca nije za njega. (Znači nije toliko drugačiji od mene. Ja sam verovatno još gori. Pogotovo da moram da se bakćem sa stripofilima na dnevnom nivou. Nije da ga ne razumem.) Jednog dana je sasvim iznenada i bez ikakve provokacije krenuo da se dere na mene, i to samo zato što sam došao da zamenim jedan vrlo očigledno oštećen strip. U pitanju nije bila neka imaginarna milimetarska sitnica za koju je potreban kvantni mikroskop (a svestan sam koliko umeju da budu zajebani stripofili, uključujući i mene), već je zaista bila u pitanju očigledna fabrička greška. Da nisam bio u pravu zaista bih to priznao, pogotovo sedam godina kasnije kada mogu da budem objektivniji. A čak i da on jeste bio u pravu, ne postoji nikakav izgovor za takvu reakciju. Odjedanput je krenuo da urla, baš onako iz vedra neba, a ja ga gledam belo, onako u čudu, jer ne mogu da verujem šta vidim. U mom čitavom životu nijedan prodavac ni u jednoj radnji na svetu nije se ovako ophodio prema meni, ni blizu. Primetio sam da je Marku bilo baš neprijatno, pa sam se zato suzdržao da se i ja malo ne razderem, a u čemu sam veoma dobar. Na svu sreću imao sam zadršku; obuzdao sam se ne samo zbog Marka i zbog toga što lik može da mi bude ćale već i zbog jedne druge stvari, a ta stvar se zove "vrlo je moguće da ću ovde dolaziti godinama, pa je bolje da se suzdržim i da prećutim ovaj bezobrazluk". Razum je pobedio, jer nisam ja neka glupa zver: da sam odreagovao Marku bi ubuduće kad god me vidi bilo neprijatno. A onda bi i meni bilo neprijatno. Jedan od boljih primera Zen-o-budističke samokontrole...
Ponavljam: taj lik je bio lud samo tog dana, inače je bio normalan. Možda je imao jako loš dan, ili čak nedelju, pa sam ja bio zadnja kap koja je prelila čašu, iako veoma sitna kap. Ovaj incident nikako ne može da se shvati kao kritika, odnosno kao osnovni opis rada u knjižari Alan Ford. To je obična anegdota, u suštini beznačajna, pa još i stara sedam godina; više dođe kao dokaz da uvek postoje izuzeci, čak i kod najbolje podmazanih mašina kao što je ova prodavnica. Odlični su u skoro svakom smislu, a ukoliko živite u tom kraju ili vam radnja nije daleko nemate skoro nikakav razlog da posećujete bilo koju od ostalih četiri mesta. Sem kada Darkwood održi jednu od svojih akcija, ili u slučaju Starway-a (iz razloga koji kasnije pojašnjavam).
Što se hrvatskih naslova tiče, a oni su jednako bitni kao i srpski, Alan Ford vam je od nedavno jedina prava adresa u gradu. Postoji tu i Delfi, ali oni su skuplji a nemaju ni približno toliki izbor naslova naših domoljubivo-šahovničarskih suseda. Zbog kretenskog "rata" koji se vodi protiv hrvatskih izdavača, Alan Ford je ostao jedini bastion njihovih proizvoda. A to im samo može ojačati renome još više. Odoleli su svim pritiscima koruptnih pič*opaćenika koji su pokušali da uguše hrvatsko izdavaštvo u Srbiji.
Ili možda spadate u kategoriju zaludjenika koji kupuju samo izdanja srpskih izdavača? Ovu kritiku posebno upućujem našim susedima, jer postoji nemali broj Hrvata koji kupuju (skoro) isključivo hrvatska izdanja. Patriotizam ili idiotizam? U svakom slučaju fanatizam... Meni potpuno neshvatljiva odluka. Jer te ekavsko-jekavsko-cepidlačke razlike u "jezicima" mogu samo čudacima da smetaju. Ali neka svako radi kako hoće, ne mogu da vam namećem svoje (uvek razumne) stavove... jer na vašu sreću još uvek nisam diktator Evrope. (Ili makar Balkana... a kad bolje razmislim zadovoljio bih se i da kompletno dominiram nad čitavom beogradskom teritorijom. Uf, kako bih se samo bahatio...)
Prelistavanje: slabo (dobro samo za najnovije stripove koji su na hrpi i van folija)
Brzina: maksimalna
Lokacija: pomalo zajebana, nije mi uopšte blizu, mogli bi radnju slobodno malo bliže meni da pomere - ukoliko me iole cene kao dugogodišnje lojalnu mušteriju
Gimnastika: minimalna
Unikatnost: imaju mačku koja ponekad spava na stripovima (pitoma je, može da se pomazi) ali ne brinite se preterano za stripove jer je naučno dokazano da mačija dlaka produžava vek papiru za bar 38%
Radno vreme: do 19 sati, vikendom slabo
Sajt: do nedavno najbolji, ali sada znatno slabiji i nešto sporiji mada i dalje uvek uredno i redovno updejtovan
Naravno da je ovo najbolja striparnica, uprkos nekim manama, a tu zasluženu reputaciju disciplinovano održavaju već godinama. A da nemaju tako malecni prostor - recimo malo veći od jedne skromne avganistanske štenare - bili bi idealno mesto za pazarenje. Osim te "veličine" i "loše" lokacije (znam: kako kome), treća velika zamerka mi je što maltene sve stripove drže u folijama! I to zapečaćenim. (Mislim, zatvorenim, ne da imaju pečate!) A to znači da se mušterija (odnosno ja) ustručava da prelistava starija izdanja, odnosno da proveri o čemu se radi, da li su vredni novca, da li da ih kupi. Ne želim da ih vadim iz folija, osećam se kao kriminalac. Ovo mi je baš bezveze, i samo iz ovog razloga ponekad odaberem Darkwood, jer znam da ću tamo moći da na miru prelistam sve stripove (ukoliko su nova izdanja, jer DW nema toliki izbor starijih). Bez da se osećam kao krivac što im cepam folije! Jer nijedna radnja stripove ne trpa u folije sem AF.
Čudno je to... Kao da je u pitanju neka privatna kolekcija a ne prodavnica; kolekcija nekog fanatika koji smatra da kiseonik šteti stripovima. Ovo onemogućava maratonska prelistavanja - a kad bolje razmislim možda je upravo to svrha tih folija. Vrlo je lukav taj Marko... Zna on da neke mušterije ne paze kako prelistavaju albume pa ih neminovno oštete svojim masnim, prljavim, hranom pokrivenim svinjskim prstićima.
Ovim povodom moram da apelujem na sve vas da nikada ne ulazite u striparnice nakon što ste izmastili te vaše ionako štrokave svinjske prstiće nekom leskovačkom pljeskavicom. Čak i kada poližete prste, kao neki seljober, to ništa ne pomaže! Dapače, to je još gore. Sama ideja da pazarim neki strip koji na sebi sadrži ne samo ostatke leskovačke pljeskavice već i vaše pljuvačke mi se baš gadi. Fuj bre. Kad nabijem nos na strip želim da osetim zavodljive mirise štamparije a ne bazd starog kečapa. Je l' crvi treba da mi izniknu iz stripa za koji sam toliko platio? Pantljičare?
Imao sam problema sa uslugom na samom početku, odnosno preterujem: radi se o jednom izolovanom incidentu. Samo jedan - ali "vredan"! To je bilo pre sedam godina kada sam se bio vratio čitanju i skupljanju stripova, dok je neki stariji lik tamo radio. Ne mogu da tvrdim da je generalno delovao namrgođeno, krivo nasađeno, jer je uglavnom bio normalan. Ali se videlo da taj posao prodavca nije za njega. (Znači nije toliko drugačiji od mene. Ja sam verovatno još gori. Pogotovo da moram da se bakćem sa stripofilima na dnevnom nivou. Nije da ga ne razumem.) Jednog dana je sasvim iznenada i bez ikakve provokacije krenuo da se dere na mene, i to samo zato što sam došao da zamenim jedan vrlo očigledno oštećen strip. U pitanju nije bila neka imaginarna milimetarska sitnica za koju je potreban kvantni mikroskop (a svestan sam koliko umeju da budu zajebani stripofili, uključujući i mene), već je zaista bila u pitanju očigledna fabrička greška. Da nisam bio u pravu zaista bih to priznao, pogotovo sedam godina kasnije kada mogu da budem objektivniji. A čak i da on jeste bio u pravu, ne postoji nikakav izgovor za takvu reakciju. Odjedanput je krenuo da urla, baš onako iz vedra neba, a ja ga gledam belo, onako u čudu, jer ne mogu da verujem šta vidim. U mom čitavom životu nijedan prodavac ni u jednoj radnji na svetu nije se ovako ophodio prema meni, ni blizu. Primetio sam da je Marku bilo baš neprijatno, pa sam se zato suzdržao da se i ja malo ne razderem, a u čemu sam veoma dobar. Na svu sreću imao sam zadršku; obuzdao sam se ne samo zbog Marka i zbog toga što lik može da mi bude ćale već i zbog jedne druge stvari, a ta stvar se zove "vrlo je moguće da ću ovde dolaziti godinama, pa je bolje da se suzdržim i da prećutim ovaj bezobrazluk". Razum je pobedio, jer nisam ja neka glupa zver: da sam odreagovao Marku bi ubuduće kad god me vidi bilo neprijatno. A onda bi i meni bilo neprijatno. Jedan od boljih primera Zen-o-budističke samokontrole...
Ponavljam: taj lik je bio lud samo tog dana, inače je bio normalan. Možda je imao jako loš dan, ili čak nedelju, pa sam ja bio zadnja kap koja je prelila čašu, iako veoma sitna kap. Ovaj incident nikako ne može da se shvati kao kritika, odnosno kao osnovni opis rada u knjižari Alan Ford. To je obična anegdota, u suštini beznačajna, pa još i stara sedam godina; više dođe kao dokaz da uvek postoje izuzeci, čak i kod najbolje podmazanih mašina kao što je ova prodavnica. Odlični su u skoro svakom smislu, a ukoliko živite u tom kraju ili vam radnja nije daleko nemate skoro nikakav razlog da posećujete bilo koju od ostalih četiri mesta. Sem kada Darkwood održi jednu od svojih akcija, ili u slučaju Starway-a (iz razloga koji kasnije pojašnjavam).
Što se hrvatskih naslova tiče, a oni su jednako bitni kao i srpski, Alan Ford vam je od nedavno jedina prava adresa u gradu. Postoji tu i Delfi, ali oni su skuplji a nemaju ni približno toliki izbor naslova naših domoljubivo-šahovničarskih suseda. Zbog kretenskog "rata" koji se vodi protiv hrvatskih izdavača, Alan Ford je ostao jedini bastion njihovih proizvoda. A to im samo može ojačati renome još više. Odoleli su svim pritiscima koruptnih pič*opaćenika koji su pokušali da uguše hrvatsko izdavaštvo u Srbiji.
Ili možda spadate u kategoriju zaludjenika koji kupuju samo izdanja srpskih izdavača? Ovu kritiku posebno upućujem našim susedima, jer postoji nemali broj Hrvata koji kupuju (skoro) isključivo hrvatska izdanja. Patriotizam ili idiotizam? U svakom slučaju fanatizam... Meni potpuno neshvatljiva odluka. Jer te ekavsko-jekavsko-cepidlačke razlike u "jezicima" mogu samo čudacima da smetaju. Ali neka svako radi kako hoće, ne mogu da vam namećem svoje (uvek razumne) stavove... jer na vašu sreću još uvek nisam diktator Evrope. (Ili makar Balkana... a kad bolje razmislim zadovoljio bih se i da kompletno dominiram nad čitavom beogradskom teritorijom. Uf, kako bih se samo bahatio...)
 |
| Kad vam prelistavanje dosadi, samo odigrate partiju šaha, sami sa sobom ili s nekom drugom mušterijom... |
2.
Darkwood
Ponuda: solidna (od nedavno samo srpski naslovi, Darkwood se pretvara u Srbiwood)
Uslužnost: veoma dobra, simpatična ekipa
Prelistavanje: odlično
Brzina: maksimalna
Lokacija: zajebana
Gimnastika: odlična
Unikatnost: imate striptiz bar (ili sex shop? meni je to sve isti qrac) odmah iznad, što je i nekako logično - jer se obe institucije bave "stripom"
Radno vreme: do 20 sati, vikendom slabo
Sajt: layout je dobar ali sajt je generalno feleričan, nedovoljno updejtovan, nema dovoljno linkova, ponekad i spor
Kod ove striparnice je najbolja veličina. Prostrana je, ima nekoliko prostorija, pa čak i dugačak hodnik u kojem se može potrčati po potrebi (ili čak bez potrebe, u slučaju mušterija koje su pobegle iz ludnice - ili pri pokušaju da se zdipi neki strip). Može da se diše, nema gužve, ili vrlo retko. Samo ne zalazite u magacine, jer oni su samo za zaposlene, a lako ih je pobrkati sa prodajnim prostorijama jer - gle čuda - i ti magacini sadrže puno stripova, a vrata su im uvek otvorena. (Odnosno nisam ni siguran da imaju vrata...?) Kao da ta vrata namerno ostavljaju otvorena ne bi li se neko zajebao pa da ga mogu izgrditi kada uđe.
Šalim se, nikoga ne grde. Čak ni mene. Jednom su mi čak dozvolili da uđem u magacin da sam izaberem "savršenu kopiju". Sveti Gral.
Na forumima sam u par navrata pročitao loša iskustva vezana za uslugu, ali ja ništa slično nemam da prijavim po ovom pitanju. Sedam godina tamo idem (doduše, ne posebno često, možda 5-6 puta godišnje) i svi su do sada bili totalno normalni; niko nije nadrkan, nikome ne smeta moja pojava, niko ne špijunira svaki moj potez konstantno ne bi li me uhvatili u krađi (kao što to rade pojedini dokoni "stražari" u Maxi-ju - pa zar vam ja ličim na lopova!), a to je sve što tražim.
Ja sam veoma skroman po tom pitanju, stoga ne tražim svaki put čim me prodavci ugledaju da me popnu na ramena pa krenu da me nose okolo kao da sam upravo osvojio Svetsko prvenstvo u fudbalu zadnjim penalom u produžecima: to zaista nije potrebno jer koliko god bitan bio nisam baš toliko bitan (a Srbija čak ni bez mene neće nikada da osvoji taj pehar). A i postojala bi šansa da padnem, jer otkud ja znam koliko su oni dobri u nošenju šampiona sveta? Koliko im dugo treba dok im se ne umore ruke pa me spontano bace na pod kao vreću govana? Ja to ne mogu znati.
Ono što me kod njih nervira je relativno neozbiljan sajt, a to prvenstveno znači nepouzdan što se tiče raspoloživosti određenih naslova. Znači, nije dovoljno otvoriti sajt da bi se saznalo da li ćete u radnji zateći neki naslov tog dana, već za svaki slučaj morate da ih telefonski kontaktirate ukoliko mislite da pokupite strip. Ukoliko se niko ne javi na telefon, što je ipak retko, možda se može probati i dimnim signalima, ali čisto sumnjam da bi me videli iz mog kraja - jer sam nekih 500 km udaljen. Ne bukvalno, ali tako mi ponekad deluje.
Od nedavno više ne prodaju hrvatske naslove, tako da su se drastično srozali u smislu bitnosti. (Verovatno je došlo do nekog dogovora sa Pihtijastim, koji im je do pre par godina bio neprijatelj. Ko će više pratiti svet balkanskog izdavaštva i te razne menjajuće alijanse...) Ali je zato jako bitno da sve više igračkica prodaju! Debilne male glavate figurice. Cene su im smehotresne. Ali ako: ovce i treba pljačkati.
Sve više igračaka, a sve manje stripova. Ne znam koliko im je to pametno. A možda im je upravo to spas? To je inače globalni trend, u ovom sve više retardiranom svetu. (Prvih pet minuta filma Idiokratija je sve što je potrebno znati na ovu temu. Ne na temu tih igračkica već na temu opšteg zatupljivanja narodnih masa.) Mada, u poređenju sa zapadnim striparnicama u Srbiji su igračke maltene neprimetne. Zapadne striparnice u velikoj meri čak i više deluju kao prodavnice igračaka, barem spolja. A bogami ponekad i iznutra. Neverovatno ali istinito. Mada ovo ne može ni preterano da čudi, jer su većina zapadnih stripofila marvelijadnici i disizombiji, a oni su toliko infantilni da ih više zanimaju igračkice i kretenski holivudski Marvel/DC filmovi nego stripovi. A i tih par marvelijadnih albuma (novije proizvodnje) koje kupe toliko kopiraju kinematografiju da više maltene ni ne liče na stripove. Više podsećaju na dvodimenzionalne verzije filmova: plastično, jadno, kompjuterski. I onako na silu "mračno", jer se moderni filmovi isključivo oslanjaju na sivilo, jednobojnost i mrak, ne bi li ovcama prodali neku jeftinu "atmosferu". Meni je međutim smešno kada nekog kostimiranog klovna strpaš u priču a onda strip načiniš "mračnim" - i u vizuelnom i u sadržajnom smislu. Pa ako Miki Maus nije mračan strip zašto bi to bio Betmen?! Stari superherojski stripovi su makar bili vedrije prirode, odnosno nisu bili toliko pretenciozni.
Za razliku od AF, DW su strip izdavač ne samo striparnica. Mnogo su se profušarili u poslednje vreme što se izbora naslova tiče, tako da je potreba da idem kod njih umesto u AF još ređa nego ranije - pogotovo kada dodamo još to sa bojkotom (?) hrvatskih naslova. Kada izbace neki dobar album - što maltene uopšte više ne rade - mora se ići u njihovu prodavnicu jer AF i druga mesta taj strip dobijaju tek par nedelja kasnije.
Kako bi bilo da napokon izbacite Konana 7? Govorim o Hronikama, naravno. Bitno je da izbacuju sve one inferiorne, moderne, plastične, smrdljivo nacrtane modernističke Konane, a što se Hronika tiče njih dele na kašičicu, onako fino po jedan album na svakih pet godina, kao da sam ja neki biblijski lik koji će živeti 930 godina.
Problematika njihove lokacije nije samo zbog vraćanja iz grada, što je samo po sebi muka, već i zbog planinarenja. Nakon obilaska prodavnice sledi pentranje, na mini-Mont Everest, u pravcu Terazijske česme. Nekih 200 ili 300 stepenika, nisam siguran. Nisam više toliko mlad i snažan kao nekada (mada kad bolje razmislim, jesam bio mlad nekada ali ne i snažan), pa mi ovakva fiskultura baš nikako ne odgovara, pogotovo ako još pride moram da vukljam neku cigletinu od Fibre (čije proizvode doduše više ne drže). Kao da sam na vojnim vežbama. I kao vojnik sam bio jako loš i puno sam zabušavao, a kamoli kao bivši vojnik.
A kad sam već kod nostalgije i prošlosti... Ah, kako je to bilo nekada jednostavno sa stripovima... Odeš u trafiku koja je 100 m od zgrade, i kupiš strip od 57 grama, umesto od 3.5 kg. Ovo prvo nije teže od teniske loptice, a ovo drugo je kao jedna veća građevinska cigla. Tj teža od cigle. Je li to progres? Najzagriženiji fibratori imaju dovoljno materijala da sagrade čitavu kuću - koristeći samo Fibrine cigle - a kad bolje razmislim ta dodatna kuća bi im baš dobro došla da im udomi ogroman višak stripova koje više nemaju gde da drže!
Ali čekaj, ne, zajeb'o sam se... Ukoliko potroše stripove na izgradnju te kuće, onda im više ta kuća neće trebati jer više neće imati viška stripova! Kakav je to samo paradoks, Kvaka-22, kakva je to samo zavrzlama... Trebalo bi da pišem scenarije za Nolana. (A opet, šta ću mu ja za scenarije kada sada ima Veštačku Inteligenciju s kojom može da pravi još gluplje filmove nego što to inače radi... Ko god plati da gleda Odiseju taj ozbiljno treba da preispita svoju egzistenciju. Kakvo li je to tek holivudsko smeće...)
Realno, kad sve saberem i oduzmem (a ponajviše ovo drugo) više nemam uopšte razloga da odlazim u ovu radnju:
1. Ne drže više Hrvate.
2. Ne izbacuju ništa dobro više.
3. Ne da mi se da planinarim.
4. Na sajt se ne možeš osloniti.
5. Striptiz barovi me ionako ne zanimaju.
6. Sve što imaju može se naći i u AF, a što se prelistavanja tiče to mogu i u SKC da obavljam, koji mi je mnogo bliži.
A barem nešto od svega ovoga verovatno važi za sve veći broj ljudi. Možda zato i sve ređe zatičem druge mušterije tokom sve ređih prilika kada tamo kročim. Ako sam dobro razumeo došlo je do promene "vođstva", a ta nova vladajuća klasa ih vodi u propast. Bar tako deluje...
3.
STARWAY
Ponuda: prilično dobra, i alternativna
Uslužnost: dobra
Prelistavanje: odlično (sem kada je album spakovan u celofanu)
Brzina: sporost je na snazi, nigde im se ne žuri jer para imaju kao blata
Lokacija: zajebana
Gimnastika: sasvim solidna (sem kada je gužva)
Unikatnost: ima dosta planinarenja do tog zadnjeg sprata, ali onda kad stignete ima gde da sednete što sprečava gotovo neminovno padanje u nesvest
Radno vreme: maksimalno (svaki dan do 10 naveče)
Sajt: lak za korišćenje, ozbiljan, mada mi layout baš nešto ne leži
Tamo radi neki visoki lik sa kovrdžavom kosom koji je u DW jedno vreme bitisao, zaboravih mu ime, a on je jedini tamo koji se razume u stripove, i generalno je veoma uslužan. Dobar lik. Svi ostali prodavci su žene koje verovatno nemaju pojma šta se sve nalazi u prodavnici. Važno je da se zaposle ribe ne bi li se tako "više" stripova prodalo. Logika u PM. Klasika... Pa valjda ćeš više prodati ako zaposliš nekoga ko se razume u stripove? Ili poslodavci idu logikom da će muške osobe koje zađu u Starway videti žensku za kasom, i odmah pomisliti "uf, bilo bi dobro da kupim što više stripova, možda me zbog toga pozove na svoju gajbu!" Kao da nju zabole da li ćeš ti da nešto kupiš ili ne. Jer ako već unajmljuješ isključivo radnice - samo zato što su žene - onda im bar daj uniformu koja je u skladu sa tom apsurdnom strategijom muškog napaljivanja: neka nose samo bikini i gaćice, kao u onim debilnim Playboy klubovima. Ili u američkim Hooters restoranima.
Njihov sajt je ozbiljno vođen u smislu ažuriranja, šta je na stanju a šta nije. Možete imati puno poverenje u te informacije, veoma retko bude neka zabuna.
Iako nude prilično solidan asortiman balkanskih izdanja, ono što ih izdvaja od ostalih striparnica je što su specijalizovani za stripove na engleskom. Stoga puno toga što nude postoji samo kod njih. Iako Delfi ima na desetine prodavnica širom Srbije, često upravo Starway iz Knez Mihajlove jedini drži pojedine strip naslove na engleskom.
Starway su glavna destinacija za mangaše i mangatarde, jer imaju opširni asortiman japanskog stripa, pogotovo na engleskom. A namerno razdvajam mangaše od mangatarda, jer mangaši čitaju dobre mange dok mangatardi čitaju bilo šta što im dođe pod ruke - ili se čak trude da izaberu baš ono najgluplje i najgore što nam Japanci serviraju uz te svoje besramno visoke cene. Te cene engleskih mangi su toliko bezobrazne i apsurdne, da bih čak preporučio većini ljudi da gledaju da se ne navuku na japanski strip. Najbolje bi bilo ignorisati ga kompletno, samo zbog tih cena. Ne samo zato što su skupe, već je teško ratosiljati ih se - i to uprkos velikoj popularnosti. Zašto je to tako ne znam...
Taj "sitni" detalj prenafilovanih cena odnosi se i na američke i evropske stripove na engleskom... Mnogi albumi su toliko skupi da nisu vredni pazarenja ni kada su na 50% popustu, a što je ionako retko. Ima redovnih akcija sa popustima od 20%, svakih par meseci, ali to tek nije ni približno dovoljno da se cene smanje na neki iole prihvatljiv nivo. Ja jesam jedno vreme tamo kupovao albume, ali to više ne radim. Dozlogrdilo mi je to sa njihovom cenovnom politikom. Bez obzira da li je opravdano ili ne, jer to mene nešto posebno ne tangira. (Ništa nema gluplje nego kada mi se prodavac ili izdavač pravdaju zbog visokih cena - kao da izgovor, čak i kada je validan, pomaže mom džepu. To ti je kao ono kada te neko mlati, ali ti ujedno i pojašnjava zašto "mora" da te mlati - kao da to ublažava bol.) Koliko sam ja provalio, cene su iste ili veoma slične onima na Zapadu, a ponekad i više.
Mada, ne znam ni zašto se žalim na cene jer Starway sa svojim engleskim naslovima verovatno cilja na strance koji žive u Beogradu.
Ali ono što mi još više ide na qrac je što često zaobilaze upravo one najbolje nove naslove. Na primer, nabave sve najnovije Denove, svih pet, od Dark Horse, iako je Lokomotiva sve njih već izbacila - pa još u većem formatu. Pritom su ta izdanja na engleskom duplo skuplja od Lokomotivinih. Umesto da nabave Korbenove naslove kojih na Balkanu nema ni od korova...
U njihovu odbranu, svestan sam da oni ne mogu da nabave sve što požele, već su kao balkanska striparnica zadnja rupa na evropskoj svirali. To u prevodu znači da dobijaju određene naslove tek nakon što ih striparnice po Zapadu sve ponabave, ukoliko nešto ostane za Starway. U fazonu, ako nam nešto ostane dobićete i vi. Ili tako nekako.
Još ekstremniji je slučaj sa naslovima Roberta Kramba. Nabavili su svih osam (!) totalno beskorisnih Sketchbooks, a nijednom se nisu setili da zatraže mnoštvo daleko boljih Krambovih albuma, pravih albuma koji se ne sastoje od nekih loše ižvrljanih skica kao što je to slučaj sa tih osam smrdljivih a preskupih kompilacija. Deluje kao da sve rade bez mozga, nasumično, po principu eci peci pec. Prosto mi nije logično da su baš ti Sketchbooks tako lako dostupni, a ovo sve ostalo od Kramba ne mogu da nabave ništa skoro.
Takođe mnogo nervira činjenica što nikada ne znaš da li neki novi naslov koji nabave treba odmah da zgrabiš ili možeš da se strpiš. Jer postoje dve kompletno različite mogućnosti: ili će se taj strip rasprodati za par dana ili nedelja i nikada se više neće pojaviti u ovoj prodavnici (a možda ni na Balkanu generalno ukoliko ga nijedan domaći izdavač ne otkupi), ili će taj naslov dopunjavati godinama, kad god se u prodavnici rasproda. To je uglavnom nemoguće znati.
4.
ČAROBNA KNJIGA
Ponuda: relativno slaba
Uslužnost: sasvim solidna (sem kada nikoga nema u radnji a vrata su zaključana, a to nije tako retka pojava)Prelistavanje: solidno
Brzina: maksimalna - ali samo kod sopstvenih naslova
Lokacija: malo bolja od AF i DW
Gimnastika: srednje-žalosna
Unikatnost: ne rade ponedeljkom, jer smatraju da je to pametno i ispravno (da se radnici malo odmore od silnih odlazaka u poštu)
Radno vreme: do 19 h, rade subotom (i to duže od pošte! tako da je manja šansa da tada nisu u radnji)
Sajt: osrednji
Nikako ne volim tamo da idem. Malo mi je brže da navratim kod njih nego do DW-a koji nije daleko odatle, ali izbor im je slab. Na primer, ne drže hrvatska izdanja - a pogotovo ne Fibre koji su im ljuti neprijatelj, i to samo zato što je Fibra superioran izdavač u odnosu na njih. Barem što se tehničkog kvaliteta tiče.
To ti je jedna od onih prokletih ironija/kvaka: Fibra ima mozak da "koristi štamparije" na najbolji mogući način, i veoma su profesionalni - ali zato imaju prilično loš odabir naslova, a to je ipak najbitnija stavka. (Sem ukoliko pitaš fibratore za mišljenje, njima je odabir 100% savršen.) Jer šta mi vredi da savršeno upakuješ neko marvelovsko ili hipstersko govno? Čarobna Knjiga, s druge strane, onako kao iz inata i kao da namerno kontriraju, umeju da budu često aljkavi sa tehničke strane gledišta (ulubljen papir na svakih par strana je kod njih standard, sjajni papir za crno-bele stripove, a manji integrali znaju da budu teški kao oni Fibrini koji su duplo veći; da samo navedem neke falinke) - ali zato imaju mnogo bolji odabir. Kada bi se spojio taj učkanski odabir sa fibratorskom disciplinom i podmazanom mašinerijom imali bismo savršenog izdavača.
Ova situacija me podseća na jedan famozni Looney Toons crtani u kojem na pustom ostrvu jedan lik ima konzervu, a drugi otvarač za konzervu. Pritom su ljuti neprijatelji. E pa, Čarobna Knjiga ima konzervu a Fibra ima otvarač. Pičvajz.
Odnosno ni kada bi se udružili (kao Čarobna Fibra) ne bismo imali savršenog izdavača, jer Čarobna Knjiga već neko vreme izbacuje isključivo smeće. Od nedavno su odlučili da podilaze isključivo najprimitivnijem sloju stripofila, na primer fanovima kostimiranih klovnova koji lete visoko iznad nebodera dok se makljaju sa kosmičkim zlikovcima u odbrani planete Zemlje, Sunčevog sistema, ili čak čitavog svemira. Da, to su stripovi za nemaštovite ljude ispranih mozgova. Eb'o vas i Betman i njegove špicaste uši, kao i osrednji scenaristi koji vam na angro serviraju te svemirsko-spasilačke budalaštine. Zar ne kapirate da se štrokavi hipik Alan Moore sprda sa vama! Zar ne primećujete koliko je retardirano Stan Lee-evo piskaranje? Zar se nikada niste nasmejali dok ste čitali Frank Miller-ove "žestoke" dijaloge i monologe? Zar nikad niste ukopčali da Neil Gaiman svoje smorne priče pakuje u niskobudžetnu kvazi-filozofiju i jeftinu mitologiju, i to samo da bi sakrio koliko su mu ideje banalne? Marvelovci: najzahvalnija publika na svetu.
Mali predah... Da se smirim... Uvek se iznerviram kada krenem da laprdam o američkoj mega-šund komercijali. Moram da se prisetim da to nije tema ovog teksta, a da i inače nema svrhe da po 593. put vređam marvelijadnike. Jer oni na ovaj blog ionako ne zalaze. (Kao uostalom što i inače samo šačica ljudi prati ovaj blog.) Koja je svrha vređanja ukoliko mi se mete nikada ne pojavljuju?
Da, takva je ovo vrsta bloga: sve iskreno, nema diplomatije, nema okolišanja... sve realno i zasnovano na činjenicama. (Pogotovo na mojim činjenicama ha ha.) Suviše je kratak život da bih se konstantno bavio autocenzurom i preteranom obazrivošću, samo da nekoga ne bih uvredio. Ko je uvredljive prirode taj će se svakako uvrediti šta god da uradim ili kažem... A i vi slobodno mene vređajte u komentarima, ukoliko ste željni "osvete". Časna Titova pionirska reč: ne brišem negativne komentare.
(Nikada nisam zvanično položio Tiletovu zakletvu, jer baš tada kada se to radilo (prvi razred osnovne) nisam bio u Srbiji, ali to ne znači da moje obećanje nema istu težinu! Uostalom, logičnije je da verujete jednom desničaru nego nekoj tamo lažljivoj komunjari, i to samo zato što je on položio zakletvu "drugu" Titu i otadžbini, a ja nisam. A evo uostalom i dokaza da još uvek znam zakletvu, što dokazuje moju vernost Tiletu i otadžbini: "Druže Tito, mi ti se kunemo, da kad god skoknemo na Dedinje ti debelu suprugu pošteno izjebemo". Gde ćeš veću odanost od toga! Prema tome moja reč ima težinu. Zakletve su svetinja, pogotovo na Balkanu. (Izvinjavam se na onom prostakluku od malopre, ali to je jače od mene.)
Zamisli heftati takvu spodobu, ali za dom i otadžbinu se radi i mnogo gore od toga... A rima je malo nezgrapna, jer je drugi deo suviše dugačak, ali nisam ja kriv što su nesposobne komunjare tako osmislile zakletvu... Marksisti samo znaju da kradu, ne umeju ništa svoje da kreiraju.)
Generalno je ponuda u njihovoj beogradskoj knjižari mediokritetna. Prečesto nemaju ni sve svoje naslove (oni koji nisu rasprodati, podrazumeva se), a pritom imaju na snazi bojkote raznih drugih izdavača i nacija. Ovaj bajni "velikan" srpskog strip izdavaštva je toliko uspešan da su u konstantnom ratu s nekim. Jedno vreme nisu bili dobri sa Darkwoodom, a potom su krenuli na ratne staze protiv hrvatskog izdavaštva. Zajednički imenitelj većine tih pizdarijskih sukoba i netrpeljivosti je Čarobna Knjiga. A postali su problematične siledžije samo zato što nisu sposobni da se izbore za vrh u strip izdavaštvu isključivo svojim kvalitetom i radom. Pa su se zato prvo okomili na domaće izdavače, a zatim i na strane odnosno hrvatske. Odnosno prvenstveno Fibru.
Tako da, ukoliko se krećete u centru grada, jedina opcija za hrvatske naslove su vam Delfi knjižare, a kod njih je sve dosta skuplje. A ovakvo neozbiljno ponašanje ČK i DW samo još više ide u korist Alan Fordu, jer samo dodatno "zacementirava" (nova reč) njihov status najbolje striparnice u Srbiji. Oni su nešto kao list "Danas", ako bih baš morao da napravim neko (ne sasvim adekvatno) poređenje, odnosno oni su jedini još iole normalni i vredni. (Iako se ne slažem sa levičarskom politikom tog lista.)
ČK kao da su donekle digli ruke od stripa, sudeći po smanjenoj proizvodnji i od nedavno užoj ponudi. Stalno dižu cene a kvalitet ostaje isti, što meni lično ne predstavlja nikakav problem jer već duže vreme nisu izbacili ništa što bi me zanimalo, niti će. Precenili su balkansko stripsko tržište, mislili su da je veće i unosnije. (A zanemarili činjenicu da velik broj stripofila još i te kako obraćaju pažnju na tehnički kvalitet, ne samo na cene i odabir. Mada fibratore realno zabole za odabir, oni od svog mesijanskog izdavača uzimaju svaku Orku, Kolorku i Smorku, kakvo god da je govno u pitanju. Zato su oni fibratori a ne stripofili.) Ovaj izdavač je imao svrhu samo dok je cene držao niskim. Niži kvalitet - niže cene: sasvim logično i fer. Ali sada kada izigravaju prestižnog (odnosno skupljeg) izdavača - a izdanja im uglavnom nisu luksuzna - će sve više mušterija da gube. Kad-tad će se kompletno vratiti samo knjigama, kao nekad.
A da ne pričamo o raznim izborima naslova za koje sam odmah znao da će ih ubrzo nakon objavljivanja deliti za džabe, jer ih niko neće. Pa ko još otkupljuje prava za Jupiterovo nasleđe! Smešni su... Kao da Balkanci jedva čekaju da razgrabe neki LGBT serijal. Domaće čitalaštvo je prosto poludelo za gei likovima, i strašno ih zanima da li će neki superheroj da na vreme ofarba svoje nokte ili ne, pre nego što poleti u akciju da spasi porodicu ilegalnih muslimanskih migranata - dok se bori protiv posledica "globalnog zagrevanja". Ja takav smehotres od stripa ne bih uzeo ni za 5 para. Čak bi morali da mi plate da nosim takvo smeće kući, da mi truje police i vazduh.
A donekle su se zajebali čak i kod Prata; i njegove albume su stavljali na velike akcije, sa sniženjima od više od 50%. Pa nije Prat Asterix, ali nikoga nisu imali da im to kaže. Oni su na osnovu uspeha Korto Maltezea zaključili da će bilo šta od Prata takođe da se odlično valja. Nisam fan ovog precenjenog hohštaplera, ali i meni je očigledno da je Kurto Malteze neuporedivo zanimljiviji od Kapetana Kirka i sličnih gluposti. To se ne da porediti. Mnogo više Korto Malteze kao serijal ima kult status nego što ga ima ime "Prat" samo po sebi - koliko god ga "eksperti" dizali u nebesa.
A taj generalni neuspeh, ukoliko se tako može okarakterisati (jer su verovatno brdo love zaradili na Asteriksima i Taličnim Tomovima), su totalno zaslužili jer su na kvarno pokušali da potisnu Fibru sa srpskog tržišta, uz kombinaciju pritiska i čoporativnog zavereništva - u dosluhu sa manjim ali jednako pohlepnim domaćim pizdavačima. Pihti Jasti je nekako sebi utuvio u glavu, pa čak i ubedio ostale pizdavače, da on kao novi stripsko-srpski Mesija treba da zavlada kompletnom domaćom strip scenom, a da je za to neophodno "uništenje" Fibre. Masonerija za siromašne...
Klasičan balkanizam: ne pokušavaj da se popneš na nivo najjače konkurencije već pokušaj da ih spustiš na svoj nivo, ili još bolje - da ih se ratosiljaš kompletno, koristeći prljave metode. Zdrava konkurencija na ovim prostorima nije nešto što je popularno, već se smatra "trulim kapitalizmom". (Da li je zato Balkancima toliko mrzak kapitalizam, zato što ih forsira da manje zabušavaju i da budu profesionalniji? Da, baš je grozan taj kapitalizam. Kako se samo usuđuje da nam "nameće" više standarde u proizvodnji!) Zato su ex-YU države dupe Evrope, i uvek će takve i biti. (Sem naravno ukoliko zapadne države Evropske Unije nastave sa tim svojim marksističkim samouništenjem, u kom slučaju će čak i Srbija za 50-ak godina da deluje kao raj na zemlji u odnosu na te propale države. Ne verujete mi? Polako samo... Francuska i Britanija se već naveliko nalaze u procesu transformacije u države Trećeg sveta. Sci-fi? Ne bih rekao.)
Još jedan razlog zašto ne volim da idem kod njih, osim relativno skučenog prostora kada ima više posetioca, je što nikada ne znam da li ću poljubiti vrata. Koliko puta se desilo da je prodavnica zaključana jer je prodavac odlučio da se malo prošeta. Na primer do pošte! Da, bio je takav jedan konkretan slučaj kada sam čekao prodavačicu da se vrati iz pošte, što sam tek kasnije saznao. Nije je bilo najmanje 15 minuta, ne računajući period pre mog dolaska: ko zna koliko je ukupno bila odsutna sa radnog mesta. A možda je pošta bila samo izgovor, jer je eventualno samo otišla na quickie tj rendez-vous sa nekim likom koji radi u nekoj obližnjoj prodavnici. Dosadno im je pa kao ajde da se malo heftamo u nekoj klonji. Vlasniku bi bolje bilo da se pozabavi s takvim stvarima umesto da izigrava nekog malog beogradskog šerifa.
Njihovi radnici se vrlo slabo razumeju u stripove, što je takođe prilično jadno. Oni zvanično nisu striparnica već knjižara, a izdavali su knjige pre nego što su krenuli sa stripovima, ali s obzirom da su izbacili stotine strip albuma bio bi red da se makar neko tamo razume u tematiku. Kao što je to slučaj sa DW i AF. Nema ništa blamažnije nego ući u neku specijalizovanu prodavnicu u kojoj prodavac nema pojma ni o čemu, već samo zna da ti uzme lovu i izda račun. Što realno možeš da izdresiraš svakog majmuna da radi. Čak i one nadrogirane jakim voćnim "sokovima" koji rastu samo u najnarkomanskijim džunglama. A to ukazuje na mogućnost da ova firma uglavnom zapošljava preko rodbinske veze i slično.
Nikada neću zaboraviti jednu takvu pogubljenu radnicu u Vulkanu, kada sam je pitao da li imaju Kafku, a ona me pogledala belo i počela da muca njegovo ime. Morao sam da ga ponovim nekoliko puta. Jer za Kafku nikada nije u životu čula! Ili kada sam bio u jednoj prodavnici elektromaterijala, a radnica bukvalno nije ništa znala o kablovima, o utikačima - ni o čemu. Ne znam ni da li je ikada čula za Teslu i struju. Znači u suštini majmun(ka) izdresiran(a) samo da zgrabi pare i izda račun. (Verovatno sestra vlasnikove yebaljke...)
Sajt je prilično bedan. Layout je dobar, ali fale neke osnovne stvari.
Prvo, fokusiraju se isključivo na scenariste, valjda zato što su se prvobitno bavili isključivo knjigama, pa valjda nisu odmah (ili ikad) ukapirali da se strip bavi crtežom a ne samo tekstom. To ne predstavlja problem kada je crtač ujedno i scenarista, ali kada to nije slučaj tog crtača bukvalno nema na sajtu. Ne možeš ništa da potražiš od njega! Na primer, ako ukucate Džona Bušemu, nećete u rezultatima naći ništa od njega, iako je prisutan u najmanje 5-6 albuma. To je takva budalaština da dalje nema.
Drugo, informacije o dostupnosti naslova su često pogrešne. Oni neredovno ažuriraju, tako da je nemoguće znati da li je nešto rasprodato, trenutno nedostupno ili definitivno dostupno. Trenutačna dostupnost u njihovoj beogradskoj knjižari se može saznati samo telefonskim pozivom, ali pošto se dešava da se niko ne javlja, ni to nije uvek od pomoći. (Ne, nisam nikad zvao u ponoć.) Pritom imaju i sulude kategorije:
Dostupno
Trenutno nema na lageru
Nema na lageru
Rasprodato
Čemu tolika komplikacija? Ili nečega ima ili nema. Nude nam 53 različitih verzija "imanja i nemanja". Koja je razlika između "trenutno nema na lageru" i "nema na lageru"? A ukoliko "nema na lageru" znači da stripa nema uopšte, a u tom se slučaju postavlja pitanje zašto uopšte postoji opcija "rasprodato"? Pa zar to nije isti qrac? Pritom se dešava da rasprodate albume opisuju na oba načina, onako kako im se ćefne. A nije ni jasno o kakvom se "lageru" radi: o zalihama u beogradskoj knjižari ili o glavnom magacinu gde drže najveći deo robe? Da li "trenutno nema na lageru" znači da će album biti doštampan? Ili znači da se primerci nalaze u Maloj Krsni pa će trebati par meseci da to neko dovuče do beogradske i ostalih knjižara?
Uostalom, pogrešna informacija vezana za stanje stripa je mnogo gora nego nikakva informacija. Zato bi im bilo pametnije da kompletno odstrane ovu kategoriju sa sajta. Jer je neretko dezinformacija.
S obzirom koliko vole da komplikuju, evo mog predloga, da se te kategorije prošire još više:
Definitivno ima
Dostupno uz malo sreće
Trebalo bi da je dostupno
Verovatno nije dostupno
Možda trenutno nema na stanju
Trenutno nema na stanju
Možda uopšte nema na stanju
Rasprodato a možda bude doštampano
Rasprodato, nema doštampavanja
Rasprodato - čak i u Delfiju
Na Limundu se valja za 100 evra
Treće, a ovo ne znam tačno kako da opišem... Stranice "skakuću" kada se otvore, kao da se migolje, kao da ne mogu da se skrase, barem ne u prvih par sekundi. Kad klikneš na nešto strana se odmah otvori, ali ako odmah skroluješ na dole, sajt te sekundu kasnije vraća na vrh strane! Kao da te namerno podjebava. Nikada nisam naišao na neki sajt koji se ovako šizofreno ponaša. Prilično unikatna sajtovska ekscentričnost. Ni posle tolikih godina ovo nisu ispravili...
Četvrto, s obzirom da u beogradskoj knjižari prodaju i naslove drugih izdavača, bio bi red da se sajt i time pozabavi, da lepo i fino navedu šta sve imaju i šta je sve na stanju. Jer na sajtu nema nikakvih informacija o tim drugim izdanjima, a to se može saznati tek odlaskom u knjižaru. Ili telefonskim pozivom ako baš tražiš konkretan album. A pošto se ponekad niko ne javlja...
Koliko su samo neposlovični. Kao amateri...
Peto, komplikovan sistem cena. Postoji cena "u ostalim knjižarama", cena za njihovu beogradsku knjižaru, cena na akciji, pa onda i oni komplikovani popusti zvani "kompletiraj kolekciju"...
Stripovi koji nisu deo rasprodaja (a koje oni oslovljavaju sa "akcije") idu na sniženje od samo 10%, ali ČK kvazi-obmanjuje kupce time što tvrdi da je popust tada 33%, jer uključuju i onaj popust koji je ionako uvek prisutan, barem u njihovoj knjižari i u AF. Iako je velika većina redovnih mušterija već odavno provalila tu jeftinu foru sa 33%, oni i dalje insistiraju na tome, praveći budale ne od mušterija već od sebe.
Nije nikakva tajna više da od ČK ništa ne mora da se odmah kupi, već se opušteno čeka dok se ti naslovi ne pojave na 50% popusta, pa čak i više. Pošto gotovo uvek biraju veće tiraže nego što je potrebno, jer kao što rekoh nedovoljno razumeju srpsko strip tržište, za većinu naslova treba puno godina da se rasprodaju, tako da zaista nema hiće.
Uz previsoke tiraže i redovne "akcije" tj rasprodaje (na kojima poneki albumi idu na popuste do čak 80%) ovaj izdavač je nenamerno izdresirao svoje kupce da se ne žure sa kupovinom, a na taj način su postigli ogroman autogol. Zato su nedavno uveli novo pravilo kojim vrše restrikciju naslova koji mogu da budu na velikim popustima: posle određenog perioda nakon što album izađe, recimo tri godine (ili koliko već) taj album više ne ispunjava uslove da bi ikada više bio na akciji. Koliko će se ČK zaista pridržavati ovog novog pravila, odnosno koliko dugo, ne znam. Ali je sasvim moguće da je ovo čista prevara (ili čist optimizam), pokušaj da se brže ratosiljaju sve većih zaliha. Jer kada ni to ne upali u onolikoj meri koliko su to očekivali biće forsirani da kad-tad opet lupe popuste od 50% ili 70% na te naslove. Nikako im se ne isplati da hiljade primeraka drže u magacinu. To košta...
Fibra je tu daleko lukavija. Oni imaju niže tiraže (ne zbog toga što su Hrvati tj što imaju duplo manje stanovništvo, već zato što mahom prodaju hipsteraj koji čita samo nekolicina zaludjenika), a pritom visok tehnički standard, a akcije veoma retko dostižu 50% već su tipično 20%. Izdresirali su svoje verne i fanatične fibratore da brže-bolje kupe sve što izađe, čim izađe. Da ne odlažu kupovinu previše, jer Fibrini naslovi se neretko rasprodaju već za godinu-dve, a samo u ređim slučajevima u roku od 5 do 10 godina. (Onako otprilike.) Znači, umesto da je vlasnik ove kompanije krenuo u rat sa Fibrom, bolje bi mu bilo da je nešto od njih naučio. Međutim, Balkanca je teško naučiti nečemu. Možeš ga samo izdresirati da nešto radi ili ne radi, da se ne bi opekao.
Treće, a ovo ne znam tačno kako da opišem... Stranice "skakuću" kada se otvore, kao da se migolje, kao da ne mogu da se skrase, barem ne u prvih par sekundi. Kad klikneš na nešto strana se odmah otvori, ali ako odmah skroluješ na dole, sajt te sekundu kasnije vraća na vrh strane! Kao da te namerno podjebava. Nikada nisam naišao na neki sajt koji se ovako šizofreno ponaša. Prilično unikatna sajtovska ekscentričnost. Ni posle tolikih godina ovo nisu ispravili...
Četvrto, s obzirom da u beogradskoj knjižari prodaju i naslove drugih izdavača, bio bi red da se sajt i time pozabavi, da lepo i fino navedu šta sve imaju i šta je sve na stanju. Jer na sajtu nema nikakvih informacija o tim drugim izdanjima, a to se može saznati tek odlaskom u knjižaru. Ili telefonskim pozivom ako baš tražiš konkretan album. A pošto se ponekad niko ne javlja...
Koliko su samo neposlovični. Kao amateri...
Peto, komplikovan sistem cena. Postoji cena "u ostalim knjižarama", cena za njihovu beogradsku knjižaru, cena na akciji, pa onda i oni komplikovani popusti zvani "kompletiraj kolekciju"...
Stripovi koji nisu deo rasprodaja (a koje oni oslovljavaju sa "akcije") idu na sniženje od samo 10%, ali ČK kvazi-obmanjuje kupce time što tvrdi da je popust tada 33%, jer uključuju i onaj popust koji je ionako uvek prisutan, barem u njihovoj knjižari i u AF. Iako je velika većina redovnih mušterija već odavno provalila tu jeftinu foru sa 33%, oni i dalje insistiraju na tome, praveći budale ne od mušterija već od sebe.
Nije nikakva tajna više da od ČK ništa ne mora da se odmah kupi, već se opušteno čeka dok se ti naslovi ne pojave na 50% popusta, pa čak i više. Pošto gotovo uvek biraju veće tiraže nego što je potrebno, jer kao što rekoh nedovoljno razumeju srpsko strip tržište, za većinu naslova treba puno godina da se rasprodaju, tako da zaista nema hiće.
Uz previsoke tiraže i redovne "akcije" tj rasprodaje (na kojima poneki albumi idu na popuste do čak 80%) ovaj izdavač je nenamerno izdresirao svoje kupce da se ne žure sa kupovinom, a na taj način su postigli ogroman autogol. Zato su nedavno uveli novo pravilo kojim vrše restrikciju naslova koji mogu da budu na velikim popustima: posle određenog perioda nakon što album izađe, recimo tri godine (ili koliko već) taj album više ne ispunjava uslove da bi ikada više bio na akciji. Koliko će se ČK zaista pridržavati ovog novog pravila, odnosno koliko dugo, ne znam. Ali je sasvim moguće da je ovo čista prevara (ili čist optimizam), pokušaj da se brže ratosiljaju sve većih zaliha. Jer kada ni to ne upali u onolikoj meri koliko su to očekivali biće forsirani da kad-tad opet lupe popuste od 50% ili 70% na te naslove. Nikako im se ne isplati da hiljade primeraka drže u magacinu. To košta...
Fibra je tu daleko lukavija. Oni imaju niže tiraže (ne zbog toga što su Hrvati tj što imaju duplo manje stanovništvo, već zato što mahom prodaju hipsteraj koji čita samo nekolicina zaludjenika), a pritom visok tehnički standard, a akcije veoma retko dostižu 50% već su tipično 20%. Izdresirali su svoje verne i fanatične fibratore da brže-bolje kupe sve što izađe, čim izađe. Da ne odlažu kupovinu previše, jer Fibrini naslovi se neretko rasprodaju već za godinu-dve, a samo u ređim slučajevima u roku od 5 do 10 godina. (Onako otprilike.) Znači, umesto da je vlasnik ove kompanije krenuo u rat sa Fibrom, bolje bi mu bilo da je nešto od njih naučio. Međutim, Balkanca je teško naučiti nečemu. Možeš ga samo izdresirati da nešto radi ili ne radi, da se ne bi opekao.
Do pre 3-4 godine sam bio veoma pozitivno naklonjen prema ovom izdavaču, ali su se u skoro svakom smislu degradirali. Možda se opamete, a onda će i automatski da se vrate i pohvale.
5.
SKC DELFI
Uslužnost: dobra
Prelistavanje: maksimalno (jer ovo im je jedina svrha postojanja, realno)
Brzina: spori su baš kao i njihova rodbina u Starwayu
Lokacija: sasvim pristojna
Gimnastika: maksimalna
Unikatnost: u susednoj prostoriji imate hipstere koji kafanišu u vrlo trendi baru; možete da bacite pogled na njih i da se divite njihovoj gluposti
Radno vreme: vidi Starway
Sajt: vidi Starway
Nije sasvim tačno da su Delfi knjižare beskorisne u smislu kupovine. Kada se odjednom rasproda neki naslov u AF, DW i ČK, Delfi postane zadnja šansa da se nabavi - pre nego sto kupindovske ajkule i limundovski ratni profiteri krenu u akciju.
Delfi knjižara ima na desetine po čitavoj Srbiji, ali na samo par mesta imaju veoma široku ponudu stripova, na srpskom kao i na engleskom, a to su prvenstveno Starway i SKC. Odnosno SKC baš i nema neku veliku ponudu na engleskom, mnogo manje od Starway.
Ja ovde isključivo dolazim da prelistavam nova izdanja, jer su cene po pravilu nekih 20% više nego u AF, DW i ČK.
Imaju i količinske online popuste za članove, ali to je uvek rizik, jer albumi znaju da stignu oštećeni. Meni lično nisu stizali oštećeno, ali sam od drugih ljudi čuo da se to dešava.
_____________________________________
Da li će vam ovaj članak biti od koristi, ne znam. Niti me preterano zanima, da budem savršeno iskren. Većina beogradskih stripofila već znaju gde treba da idu, radi čega, i kada. Ja im za to nisam potreban. Imaju svoje ustaljene navike na koje ja nemam nikakav uticaj. Možda su Beograđani među vama saznali poneke detalje, sitnice, ponešto o čemu niste imali pojma, ali sve u svemu nema tu puno novog za vas.
Realno, ovaj tekst može samo da pomogne početnicima: nesnađenim jadnicima kojima još i te kako treba pomoć, ali šanse su ionako mikroskopske da previše takvih naleti na moj blog, a još su manje šanse da neko od njih naiđe baš na ovu objavu. Nije kome treba već kome je suđeno.
Trebalo bi da je više nego očigledno da ovo nije pravi vodič za beogradske striparnice, odnosno da to nije bio glavni motiv pokretanja teme, već je bio samo izgovor kako bih nanovo kenjuckao i srao, žalio se i laprdao, besnio i sprdao se, ukazivao na razne nebuloze iz strip scene, i slično... Prilika da malo istresem frustracije koje su se godinama gomilale, kao i da strpam na gomilu razna zapažanja: ona polubitna, manje bitna i ona kompletno nebitna. Jer takva "nebitna" zapažanja su često i najzabavnija. A pošto su najzabavnija automatski postaju bitna. Eto još jedan paradoks.
Stalno sejem recenzije (kako mrzim tu reč, zvuči prepotentno - kao da se radi o nečemu od svetskog značaja) o konkretnim albumima, pa mi ovaj tekst dođe kao malo promene. Istina, kenjam ja na sličan način i u svojim "recenzijama" (opet ta usrana reč), ali ova objava je ipak dosta drugačija. Slična je onoj starijoj objavi o hipsteraju u stripovima, kao i objavi o suludim navikama stripofila. Linkovi dole...
Kome se tekst ne sviđa može slobodno da od*ebe. Ili može da ostavi komentar; nešto sarkastično i uvijeno, a možda i ljutito i direktno. Ne ustručavajte se, jer ja se od mržnje hranim još više nego od ljubavi. Zato što polazim od toga da sam u pravu (kao i maltene svaka druga osoba), a pošto sam u pravu svako ko me iskritikuje mora biti u krivu. A ko je u krivu dobija qrac u grivu, kako se to narodski kaže. Logika je vrlo jednostavna: svako ko se ne slaže sa mnom mora da je budala, a ako je budala onda njihovo mišljenje ne može da me uvredi, nikad, jer je najobičnije mišljenje budale. Tako funkcioniše ovaj mozak...
Šalim se... Odnosno polu-šalim se. Ne mora da znači da to što sam genije da sve u ovom tekstu mora biti 100% tačno. Možda sam nešto i pogrešno procenio, ili sam u vezi nečega dezinformisan. Prihvatam sve ispravke, ali pod uslovom da lepo pojasnite u čemu sam navodno pogrešio.
Ovo je samo jedan mali strip blog, a ja ne mogu da znam sve. Činjeničnih grešaka mora da ima u tekstu, jer niko nije savršen pa čak ni ja. Ali makar sam se potrudio da budem što objektivniji.
Hipsterizam u (modernom) stripu:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/satrapi-ostala-hipsterska-sranja.html
Stripofili i njihove navike i verovanja:
Ilustratori rangirani:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/crtaci-rangirani-po-kvalitetu.html
