Robeo i Rulijeta

Robeo & Rulijeta

Vrsta: antologija

Crtež/scenario/kolor: Željko Pahek

Izdavač: System Comics (2024/2026)

Premijerno: 80-te, 90-te

Dimenzije: 30 x 21 cm, HC

Br strana netto: 67

Tiraž: 500 (?)

Žanrovi: sci-fi, humor, satira

YU istorijat: Naš Strip, Spunk Novosti

Kolor? Da.

Politički obojen? Ne. 

Rasprodato? Valjda nije.

Crtež: 8/10

Crtež/kolor: 10/10

Scenario: 9/10

Ciljne grupe: nostalgičari, zahtevnija publika, bilalovci

Prednosti: kolor, scenario, originalnost

Minusi: cena

Balkanska kinematografija zaista nema puno dobrog sadržaja, uglavnom je sve to jad i čemer. Pogotovo jugoslovenski filmovi su imali ekstremno mršave scenarije, a svaka druga rečenica se sastojala od psovki - što je i vrlo jasno ukazivalo kome su ti filmovi bili namenjeni. (Ne gadim se ja psovanja, i ja sam veliki psovatelj, ali šta je previše je previše.)

A muzika sa ovog podneblja je još gora: od mediokritetne i izvikane rok scene 80-ih (koju su činili skoro isključivo privilegovani klinci vojnih lica) pa sve do kompletnog raspada sistema sa cunamijem mafijaško-kalašturske kanalizacije zvane "turbo -folk" u toj istoj deceniji, nema tu za mene maltene ništa. (Ne računajući nekoliko starogradskih pesama iz nekih normalnijih vremena.)

Ali zato Hrvati i Srbi još i te kako imaju šta da ponude u svetu stripa. Možda ne u tom nekom "autorskom" smislu, ali da ima puno dobrih crtača na ovim prostorima je neosporno. Tu ponajviše prednjače Gera, kao i raniji radovi Janjetova, ali i Željko Pahek spada u taj neki balkanski vrh. A on pritom i piše sve svoje scenarije.

Šta je sad...? Niste valjda mislili da ću da pomenem i Baneta Keraca? (Budite srećni da njegovo prezime nisam drugačije spelovao...) Nije on ni blizu tom nivou. Mogao bih još da dodam i Smuđu, mada ne čitam ništa od njega, a i Mirko Ilić je dosta talentovan, s tim što je on vrlo malo stripova radio.

Sva sreća što sam na vreme nabavio ovaj album (uprkos bezobraznoj ceni) jer ga u Alan Fordu već mesecima nema, a to je jedina beogradska knjižara ili striparnica koja ga drži. Delfi ne drži ovaj strip, pa čak ni Darkwood - koji se usput rečeno u zadnje vreme poprilično profušario u svakom smislu te reči, i kao izdavač i kao prodavnica. System Comics je jedna od onih sitnih riba s kojima mnoge knjižare ne žele da se bakću, pa je zato teško doći do albuma. To što ih nije bilo na ovogodišnjem sajmu je samo otežalo situaciju dodatno.

Da li to znači da je R&R rasprodat? Verovatno ne, a to ne pretpostavljam zato što na sajtu System Comicsa ne piše da je album rasprodat; taj sajt se neredovno ažurira, neozbiljni su. Nekako mi je nerealno da se tako brzo album rasproda, pošto se tiraž ipak sastoji od standardnih 500 primeraka.

Doduše, ni ta cifra nije baš pouzdana. Ne zbog toga što izdavači ponekad ne navedu prave tiraže (na primer veliki prevaranti Veseli Četvrtak, ili Darkwood, recimo sa Skalpiranima), već zato što je eventualno bilo tehničkih odnosno štamparskih problema sa ovim izdanjem. Naime, album je trebao da izađe pre dve godine, zbog čega u samom albumu i piše 2024 a ne 2026. Neki lik je na YouTube-u još onomad napravio klip o albumu, što znači da su primerci još pre dve godine postojali. Uostalom, strip je bio najavljen za sajam 2024. Stoga postoji mogućnost da ima manje kopija nego planirano, što je moglo da uzrokuje da se strip tako brzo rasproda - ukoliko je rasprodat. Mada je ovo puko nagađanje s moje strane, jer možda je dugo odgađanje stripa rezultat nečega sasvim drugog.

Kako god bilo, tiraž je svakako nizak - pogotovo s obzirom da je u pitanju relativno poznati domaći crtač - stoga savetujem svakom iole ozbiljnom stripofilu koji zna šta valja da ga kupi u Alan Fordu čim ga ponovo nabave. Ako ga ponovo nabave...

Prilično mi je "čudno" što Fibra do sada nije objavljivala ovog srpsko-hrvatskog ilustratora. Da li je možda zbog toga što je previše kvalitetan...? Ne valja zato što je "suviše nadaren", je li? Ne samo da crta prilično dobro, već mu je i kolor vrhunski, a to znači da ne zabušava sa kompjuterskim pizdarijama. Barem ne u ovom stripu, koji je većinski rađen u 80-im kada ta kompjuterska opcija nije ni postojala.

Ne bi bio prvi put... Fibra je poznata po tome što ne ceni dobre crtače i pravu umetnost već uglavnom promoviše hipsteraj (odnosno amaterske i poluamaterske škrabotinarije) i jeftinu modernu (francusku i američku) komercijalu. Šta bi s tim silnim hrvatskim nacio-, ovaj... patriotizmom? Oko izvikanog Maurovića su se poprilično trudili, prema tome ne razumem zašto daleko boljeg Paheka nisu do sada objavljivali.

Ali ponavljam: Fibra jednostavno ne ceni dobar crtež. Taj izdavač vrlo nerado izbacuje albume vrsnih crtača, dok su uvek presretni da na balkansko tržište iskenjaju najnovije hipstersko smeće, i to brže-bolje nakon svetske premijere. Nema odlaganja: ako je u pitanju hipsteraj ili neko komercijalno smeće (pogotovo ako sadrži sada toliko moderno i dominantno levičarenje), Fibra se svojski trudi da to što pre bude dostupno njihovim vernim fibratorima, odnosno zadrtim fanovima ovog izdavača, koji smatraju da vlasnik Fibre ima unikatan i nenadjebiv uvid u sve ono što je na najvišem umetničkom i intelektualnom nivou. Oni njemu sve veruju: ako Gosn Fibra neki strip odbija da izda znači da je "sranje" ili "nebitan", a ukoliko ga izda znači da je nešto "genijalno" u pitanju, neko "umetničko delo". Zato fibratore volim da poredim sa sledbenicima nekog opskurnog religijskog kulta. Herr Fibra je njihov Papa Štrumpf, njihov idol i verski vođa. Njemu se klanjaju, a sve njegove stavove klešu u kamen.

Da, verovali ili ne, zaista postoji stripofilska vernost ne samo crtačima i scenaristima već i izdavačima! Znam: to je toliko suludo, toliko retardirano, i toliko poremećeno, ali ja samo činjenice iznosim ovde. Zaista postoje stripofili - notorni fibratori - koji od svog božanskog pizdavača Fibre kupuju sve ili skoro sve, kao da nemaju nikakve sopstvene kriterijume vezane za crtež i sadržaj. Odnosno nije "kao da" već ih zaista nemaju. Jer samo kompletna ovca (bez stava, kriterijuma i samopouzdanja) može da kompletno i bez prigovora orijentiše svoj džep i ukus po onome što neko drugi za njega izabere. Verovati u bezgrešnost nečijeg izbora (bez obzira da li su u pitanju stripovi, film ili muzika) spada u domen religijskog fanatizma. Fibratori su opijeni iluzijom da su otkrili Sveti Gral stripa, odnosno strip izdavaštva, a tu bizarnu halucinaciju neguju godinama - što je samo još jedan dokaz (od mnogih) da se mentalna oboljenja teško leče. Farmaceutska industrija, koliko god napredovala, još uvek nije otkrila lek za ovakve likove: makar neke blaže pilule od 30 mg koje bi umanjile efekat ove religijske opijenosti. U prevodu: da se simptomi barem toliko smanje da fibratori kupuju "samo" pola svih Fibrinih izdanja, a ne skoro sve što Monseigneur Fibra odluči da je dovoljno značajno.

Za mene bi to bilo nezamislivo. Meni neki tamo likovi da određuju koju muziku da slušam, koje stripove da čitam, i koje filmove da gledam?! To spada u domen naučne fantastike, jer je prosto nemoguće. A opet, ponekad zaboravljam koliko malo ima fanova muzike, stripofila i filmofila koji su totalno samouvereni odnosno imaju sopstvene stavove i ukus. Ja još od malih nogu ne dozvoljavam da mi iko nameće išta, već se isključivo orijentišem po onome što se meni lično sviđa. Uostalom, zato su moji blogovi (imam i muzički blog, link dole) daleko iskreniji (a time i korisniji) od tipičnog stripskog bloga, jer tipičan stripski blog samo papagajski ponavlja ono što takozvani eksperti tvrde da je univerzalna istina. Zato maltene svaki stripski blog, primera radi, u nebesa uzdiže Huga Prata i Alan Mura kao neprikosnovene genijalce, dok mene savršeno zabole za takozvane "ikone stripa". Isključivo ja ovde odlučujem ko je ikona a ko nije, a to nikada ne zavisi od nekog imaginarnog konsenzusa bajnih "stripoeksperata"... Ako mi se neki crtač ili scenarista ne dopadaju ja to uvek nedvosmisleno kažem, ma koliko taj navodni genije bio cenjen među pozerima, hipsterima i ostalim ovcama. Apsolutno me ne zanima da li takvi crtači i scenaristi imaju nula nagrada ili 500: to je meni kompletno nebitno. Jer se samo idioti mogu voditi nagradama kao što su Oskari, Grammy, Will Eisner Award i slične totalno neiskrene političko-korporacijske pizdarije.

Štaviše... Kada čujem da je neki strip ili film dobitnik silnih nagrada, to mi gotovo sigurno govori o tome da je u pitanju neki mediokritet, a neretko i totalno sranje, kao i to da je najverovatnije u pitanju neko "pravdoljubivo" nedelo koje levičari po ko zna koji put besramno hajpuju - i to isključivo zato što je politički korektno. Ne tvrdim ovo zato što sam neki "kontraš" koji tobože voli da se "izdvaja od većine", već zato što mi dugogodišnje iskustvo to govori: što više nagrada to je veće sranje u pitanju. Ovo pravilo važi za nagrađivana nedela ovog veka, ne nužno za muziku/filmove/stripove 20. veka.

A i možda Pahek nije dovoljno Hrvat za hrvatske izdavače?... Nema nikakvih informacija da se Željko izjašnjava ni kao Srbin ni kao Hrvat. Rođen je u Jugoslaviji odnosno u Hrvatskoj, ali se sa oko 20 godina preselio u Beograd i od tada ovde radi. Pretpostavljam da namerno ne želi da se izjašnjava po tom pitanju jer nije nacionalista. Baš kao i ja...

S tim što ja otvoreno kažem da sam 3/4 Srbin i 1/4 Hrvat. Pa sad kome smeta nek izvoli... Baš me zabole.

Šalim se... Fibra primera radi izbacuje mega-integrale Baneta Keraca iako je Srbin, a deluje da je veoma cenjen i tražen sa obe strane granice, odnosno čini se da ga Hrvati ne diskriminišu. Prema tome Pahekovo podrijetlo ne može biti razlog ni objašnjenje ničemu.

Nije da ga Hrvati totalno zaobilaze, jer je prošle godine CRŠ izbacio antologiju zvanu Hrpa čađavih vijaka, a zbog naslova pretpostavljam da se taj album donekle preklapa sa ovim srpskim izdanjem System Comicsa.

Kažem da pretpostavljam jer jednostavno ne znam. Knjižara Alan Ford - koja galopirajućim korakom postaje jedino mesto u Beogradu gde ćete moći naći hrvatska izdanja - ne drži ovaj CRŠ album, a da li je to upravo zbog preklapanja priča to jest zbog tih od nedavno restriktivnih regionalnih prava koje su sve zakomplikovale, ne bih znao reći. U svakom slučaju deluje da je Hrpa čađavih vijaka većinski crno-beli album dok je Robeo i Rulijeta isključivo u boji, a to ukazuje na realnu mogućnost da se puno priča ne preklapa. Format hrvatskog izdanja je skoro 34 cm, dok je ovaj od System Comicsa standardni A4. Navodno ima i priča u boji u hrvatskom izdanju, ali iz kratkog promo klipa to ne mogu da potvrdim, jer se u njemu (tokom kratkog i nepotpunog prelistavanja) vide samo crno-bele strane, što može (ali i ne mora) da ukazuje na to da je taj album većinski crno-beli. To hrvatsko izdanje ima samo desetak strana više od ovog srpskog, što samo produbljuje misteriju.

Naziv albuma - Robeo i Rulijeta - je pomalo nesretan izbor jer sugerira da se radi o neka dva glavna lika koji dominiraju albumom. Međutim to je tek jedna od 7-8 priča, odnosno ovo je antologija. Doduše, pun naslov je "Robeo & Rulijeta i druge priče", s tim što je ovo "druge priče" ispisano mnogo manjim slovima. Uostalom i na samom sajtu izdavača piše samo "Robeo i Rulijeta".

Ovaj album ne sadrži sve kolorne kratke naučno-fantastične priče, već samo negde polovinu valjda. Razlog za to mi je nepoznat, ali je zaista šteta što nije iskorišćena prilika da se sve to kompletira u jednom većem tomu, jer ne deluje nimalo kao da System Comics planira da objavi još jedan ovakav album. Inače su radovi Željka Paheka totalno razbacani, od čitave plejade različitih balkanskih izdavača, i to mahom onih malih. Nije mi nimalo jasno zašto je tako; daleko bi bilo logičnije da se neki ozbiljniji izdavač kao Darkwood, Čarobna Knjiga, Stalker ili Lokomotiva pozabave Pahekom. Da li je Pahek sam kriv za ovakav izdavački kupus ili je jednostavno potražnja premala, ne znam.

Kolor je fantastičan, bukvalno toliko dobar da bolji ne može biti, a Pahek ga je lično radio. Skidam mu (svoju Voivod) kapu za ovo jer "nije morao" baš toliko da se trudi, s obzirom da mnoge crtače mrzi da se bave kolorom a kamoli da se toliko detaljno posvete njemu. Bolji kolor nećete naći čak ni u najboljim Bilalima (70te-90te) i Korbenima (70te, 80te), a to je maksimalni kompliment koji mogu da dam nekom kolor stripu.

Međutim, to nije sprečilo britanskog izdavača Modesty Comics da jednu sličnu Pahekovu antologiju pre 7 godina izdaju u ogavnom kompjuterskom koloru, u kompilaciji zvanoj Error Data. Doduše, samo se neke priče preklapaju; albumi nisu isti. Pritom to izdanje ima oko 30 strana više, crno-bele priče kao i neke u boji.

Summa summarum, imamo tri sci-fi antologije Željka Paheka (o robotima), a deluje da su sva tri različita po izboru priča! Tipičan opšti pičvajz strip izdavaštva... Tu se nužno postavljaju pitanja: koliko ukupno ima ovakvih sci-fi priča, i koja su tačno preklapanja između ova tri albuma?

Odnosno za ovo britansko izdanje odgovori i nisu potrebni jer njega treba zaobići u širokom luku. Zbog ogavnog kompjuterskog kolora.

Na svu sreću u ovom srpskom izdanju je sve u koloru, a to kažem jer smatram da iako je ovaj crtež relativno gust, on ipak zahteva boju. To tvrdim iz dva razloga: 1) crtež je detaljan ali nije dovoljno "stilski precizan" (ne znam kako bolje da se izrazim) da bi komotno opstao u crno-beloj verziji, a pogotovo 2) zato što je Pahek izvrstan kolorista. Uostalom, on je lično farbao najmanje tri (?) epizode Džeremaje i Tornjevi Boa-Mori, još u 80-im. Svako ko je ove Hermanove serijale čitao zna da su odlično obojeni (a pogotovo oni kasniji).

Ovo ne znači da ne cenim Željkov crtež, daleko bilo, već to znači da je njegov kolor toliko genijalan da u svakom slučaju drastično poboljšava strip - ma koliko on već bio solidan u CB varijanti. Pomalo je slična situacija kao i sa Serđo Topijem, čiji su stripovi veoma dobri u crno-belom izdanju - ali kad god ih oboji izgledaju još bolje. (Odnosno ovo skoro isključivo važi za njegove dve obojene Šaraz-De priče. Kolorne epizode iz Colt Frontier nisu ni približno toliko dobre, jer se suviše oslanjaju na tople boje.) Sergio je mrzeo da se bavi kolorom pa je zato vrlo mali broj priča ofarbao, ali u par navrata kada je to radio rezultat je uglavnom bio odličan: toliko dobar da se meni (te dve) njegove kolorne priče više dopadaju od crno-belih.

A svestan sam da sve ovo zvuči kao jeres za mnoge stripofile, pogotovo za one konzervativnije koji su sebi nekako utuvili u te svoje šuplje tikve da je strip uvek bolji kad nije obojen. Ja međutim smatram da većina crno-belih stripova mogu da se poboljšaju sa kolorom (ali samo pod uslovom da je rađen kako treba), ili da u najmanju ruku kolor može da bude jednako dobar crno-beloj verziji. Postoje izvesni stripovi koje ne treba bojiti, ali je taj broj mnogo manji nego što ti crno-belački puristi tvrde.

Pahek je zadužen i za scenario, i mogu reći da je ovog puta mnogo dobro odradio posao. Kao i uvek preovladava humor, ali na momente ima i inteligentnih zapažanja i fazona. Uvek je tu negde prisutna satira, ali ne ona zapadnjačka koja ti prosto razbija mozak svojim preteranim i prepotentnim moralisanjem, već blaža balkanska varijanta. Pritom su neke priče prilično originalne; Pahek uspeva da izbegne razne klišee, a krajnji obrt se ne može uvek predvideti. Na primer, Alfonso Fontove kratke naučno-fantastične priče preterano morališu, skoro uvek su levičarske, često imaju predvidljiv obrt, i bave se temama koje su neoriginalne (ili su teme iole originalne ali obrađene na neoriginalan način; link dole...)

U svakom slučaju je scenario bolji nego u Željkovom serijalu Astroidjani, izdat u dva c-b albuma od System Comics. Ima tu i Legija nepromočivih, što još uvek nisam čitao, a koji je do sada objavljivan isključivo u Srbiji, barem koliko ja primećujem. Legija nepromočivih se može naći i u crno-belim i u kolornim izdanjima; pretpostavljam da je to zavisno od toga koje je epizode farbao a koje nije. Forma Žlj su izbacili ovaj album, nakon što je neki još levačkiji izdavač bio izbacio isti album. Pahek ga je pre par godina kolorisao na zahtev Francuza, jer je prvobitno bio u c-b kada ga je crtao u 80-im.

Ova specifična kombinacija kratkih naučno-fantastičnih priča s humorom, crteža i kolora me neodoljivo podseća na Francuze 70-ih, na primer Bilal i Moebius. Kome se ovaj album dopadne obavezno da potraži Priče iz svemira od Bilala (link dole), kao i naravno Metalne godine od Žiroa (mada ne svih 8 albuma jer bar 1 ili 2 nisu na nivou).

S tim što gore pomenuti album od Bilala još uvek ovde nije izašao, što nikako ne mogu da shvatim. Od Bilala dugo nije bilo skoro nista na Balkanu, ali su u zadnje vreme Fibra i Stalker krenuli da koriguju tu sramotnu nestašicu. Stalker je čak krenuo da izbacuje mnogo manje bitne Bilalove albume - ali ovog još uvek nema ni od korova. Da li je zbog toga što ima samo 50-ak strana, ili zbog nekih zajebanih prava, to ne znam. Ja ga imam na francuskom; na svu sreću sam uspeo da ga nađem na Kupindu pre nekih 6-7 godina, i to za samo 300 dindži...

Moj muzički blog:

https://vjetropevsmusic.blogspot.com/2026/04/my-rating-system.html

Neki strip linkovi:

https://vjetroscomics.blogspot.com/2026/07/fibrina-alfonso-font-cigla.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/memories-of-outer-space-bilal.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2026/07/beogradske-striparnice.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/03/best-100-illustrators-part-1.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2021/02/stripofili-glupe-navike-i-suluda.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2025/04/zagor-duh-bez-mozga.html

Danteov Pakao

 

Dante's Hell

Vrsta: zaseban album

Crtež & scenario: braća Brizzi

Izdavač: Fibra (2025)

Premijerno: 2023

Dimenzije: 28.5 x 22 cm, HC

Br strana netto: 

Tiraž: 2x500?

Žanr: adaptacija, horor

YU istorijat: -

Kolor? c/b

Politički obojen? Ne.

Golotinja? Vrlo malo. 

Rasprodato? Prvo izdanje jeste

Crtež: 7/10

Scenario: 7/10 

Ciljne grupe: nostalgičari

Prednosti: neobično, originalno, atmosferično, splash strane, senčenje

Minusi: face

Prvo izdanje se rasprodalo za samo nekoliko meseci, verovatno zato što su mnoge primerke otkupile hrvatske biblioteke (?), tako da je vrlo korisno što je samo godinu dana kasnije izdato i drugo. Album nisam bio tada odmah kupio jer sam se nećkao; tematika je totalno po mom ukusu, scenografija mi je izgledala veoma zanimljivo - ali face baš i ne. Imam visoke kriterijume za crtež - a to podrazumeva da i jedno i drugo budu na nivou. A ne radi se samo o novcu, već mi je neuporedivo teže čitati strip sa slabim ili nedovoljno dobrim crtežom, ma koliko tematika bila primamljiva. Crtež mi je uvek primarni kriterijum: ni najbolji scenario na svetu mi ama baš ništa ne znači ukoliko je crtež jadan.

Scenografija je zaista mnogo dobra. Lepo, strpljivo i gusto iscrtana olovkom, što je izuzetno neobično za neki strip iz ovog jadnog doba. Velika većina današnjih crtača su lenji, nemarni i samo kopiraju tuđe stilove, a da ne pričam o prekomernom oslanjanju na kompjuter. Ubedljivo najgora degeneracija strip crtača ikad. Velika većina nemaju ni trunke originalnosti, a da ne govorim o tehničkim manjkavostima. Zato braća Brici dođu kao neki retro crtači, kao da su vremeplovom došli iz prošlog veka. Nisu dovoljno dobri da konkurišu najboljima iz 20. veka, ali su daleko iznad ovih patetičnih degeneracija.

Scenografija je ipak dosta bitnija od likova jer se ovde radi o paklu, likovi su sekundarni. Splash strane su ubedljivo najzanimljiviji aspekt, a uglavnom su efektivne zato što priči daju atmosferu - bez koje ovaj album ne bi bio vredan pažnje.

Face nisu loše, ponekad su i solidne, ali uglavnom su mi suviše stereotipične i previše naginju ka karikaturi. Što baš i nije pogodno za ovakvu tematiku. Valjda zato što su braća Brici radili za Disney, te ne umeju da se otresu tog veoma negativnog tereta iz prošlosti, i svih tih loših navika koje idu paralelno uz sve vidove proizvodnje te smrdljive marksističke korporacije.

(Samo da klarifikujem: današnji Disney i onaj od pre 70 godina nemaju blage veze jedno s drugim. Kao što ni današnja Nacionalna Geografija nema blage veze sa onom legendarnom institucijom iz prošlosti. Da sad ne nabrajam sve ostalo...)

Zabavno je bilo čitati komentare na forum.stripovi, jer po običaju puno forumaša lupeta gluposti. Jedan je čak rekao da se "ovo i ne može nazvati stripom". A šta je onda, opera? Ili je možda neka hobotnica u pitanju?

Zamisli čitati stripove godinama, i tumarati po tom retardiranom forumu - ali i dalje ne znati šta je strip! Od ovakve ljudske gluposti dobijam fras, a neretko i krenem da verujem da sam u nekoj bizarnoj paklenoj simulaciji, u kojoj me okružuju isključivo retardi koje ne bih mogao čak ni sa planktonima da poredim jer bi to bila uvreda za njih. (Za planktone naravno uvreda, ne za ove debiloide. Za njih bi bila privilegija da postanu planktoni.)

Ovo je definitivno strip, a ukoliko je neko toliko glup da na jednom strip forumu mora da mu se objasni šta je strip a šta nije, tome onda nema pomoći. Možda neka mala slatka lobotomija? Mogu li se glupi stripofili transformisati u planktone uz pomoć neke najmodernije medicine? Da ne naprežu svoje sitne vijuge toliko, da se malo opuste, jer kao plankton uopšte ne moraš da razmišljaš niti da se pretvaraš da si ikada razmišljao: samo plutaš tamo gde te struje vode, to ti je bukvalno jedini posao. Utoliko je tužnije i smešnije što je dotični jedan od moderatora! Bajni strip ekspert... Lik je čak zaključio da je ovo najgora Orka od svih, a pritom ih ima barem 50 koje su teško smeće - već samo po crtežu. Tvrditi da je ovo najgora Fibra ili Orka ili šta već je znak nekog težeg poremećaja. Stripititis debiloumnus.

Ali da pojasnim: ne može nikako da čudi da su moderatori tog sajta totalno uštinuti od estetike i razuma, jer ih je vlasnik Fibre lično odabrao. On je šef tog sajta, a to ujedno i objašnjava zašto se tamo na dnevnom nivou servira nadprosečna količina gluposti. Istina, svaki forum je prepun budala, bez obzira na tematike i hobije o kojima se raspravlja, ali nivo idiotizma na koji redovno nalećem kad god odem tamo (u nekoj suludoj nadi da ću ipak naleteti na neke korisne informacije) počinje da poprima neke legendarne proporcije. Da sad ne nabrajam kakve sve gluposti forumaši trabunjaju, jer sam već u više navrata dotačinjao ovu temu. Dovoljno je podsetiti da su većina njih okoreli fibratori i da se prosto nadmeću ko će da vlasniku Fibre udeli veći kompliment. A kad god mu udele neki kompliment onda grozničavo iščekivaju njegov odgovor ne bi li ih njihov Veliki Guru Štrumf Stripa blagoslovio sa par reči hvale. Kakvo jato blamažnih šlihtača i estetski uštinutih "eksperata"... (Čast izuzecima, ima šačica inteligentnih likova čak i tamo, a ne zavidim im kada moraju s ovcama i poltronima da se raspravljaju.)

Konsensus među forumašima je da je priča suviše podjednostavljena, i da s obzirom na tematiku nije dovoljno mračna. A šta su oni očekivali? Da braća Brici ubace baš svaki detalj iz originala? Ne znaju oni šta reč "adaptacija" uopšte znači a kamoli zašto strip mora da bude jednostavniji od knjiške verzije. Baš kao i film. Pazi klovnove: "mnogo toga je izostavljeno". Pa ako želiš baš svaki detalj onda se kompletno maneš stripskih i filmskih adaptacija te se fokusiraš isključivo na roman. Ne trebaju ti ni tri planktonske moždane vijuge da bi to shvatio. Zar je potrebno prvo pročitati ovaj album da bi provalio da nema svega što je u knjizi? To se podrazumeva. Dovoljno je da prelistaš album i vidiš da ima 150 strana, i sve treba da je odmah jasno.

Da li je strip mogao biti mračniji? Naravno da jeste. Ali je činjenica da su samo braća Brici ovo obradili kao strip, i niko drugi. Jasno je k'o dan da bi Alberto Breća bio pogodniji, kao i Ortiz, ili recimo Batalja. Međutim, koga forumaši predlažu kao najidealnijeg crtača (Danteovog) pakla?

Georges Bess-a! Taj večito precenjeni Francuz, kome se stripofili bez kriterijuma dive, a tretiraju ga kao da je izmislio strip. To besomučno hvaljenje Besa se graniči sa masovnom histerijom, a zbog toga verujem da je on glavni kandidat da konkuriše Pratu kao najprecenjeniji crtač svih vremena. Ima naravno daleko slabijih crtača koji su veoma precenjeni, ali u poslednje vreme neuki stripofili ne prestaju da laprdaju o Besu. Prelistao sam nekoliko njegovih albuma i ubrzo shvatio da je toliko prosečan i nezanimljiv da ne bih ni 100 RSD dao za te albume. Nije on loš crtač uopšte, ali stilski mi je prilično mlak i bezvezan, senčenje me uopšte ne imponuje, a pritom se bavi dosadnim klasicima koji su totalno ižvakani. Drakula i Frankenštajn: koga bre to više zanima! Kada je Fernandez uradio Drakulu pre više od 40 godina, to je trebalo dati do znanja svim ostalim strip crtačima da se manu tog "klasika", jer je jasno da niko od njih neće dostići Fernandeza, a kamoli ga prevazići. O Frankensteinu tek da ne pričam... Već sam dovoljno srao o tom žestoko precenjenom romanu, i debilnoj priči. (Itov Frankenštajn, link dole...)

A zašto forumaši i ne bi precenjivali Besa? Njima je Bane Kerac fantastičan crtač! Evo, upravo ovih dana je izašao integral Kobre, stripa koji ima toliko jadan crtež da me hvatao transfer blama dok sam pregledavao stranice na Fibrinom sajtu... Kobra je na nivou nekog Bonelijevog stripa, i to nekog sa ispod-prosečnim crtežom. Razumem ja balkanpatriotizam, ali da se baš ovoliko Bane veliča, samo zato što je jedan "od naših", prevazilazi svaku meru. Čovek je prosečni zanatlija koji je radio banalne, glupave serijale. Ima stotine i stotine crtača koji su superiorni njemu. Naravno da će neko ko baca novac na Kobru i ono drugo sranje (crvenokosa riba, kako li se već zove... Red Milica?...) da oceni Besa kao vrhunskog crtača. U poređenju sa Banetom Bes je majstor.

Oduvek me je fascinirala ideja pakla. Nisam vernik i ne verujem u takve maštarije i pizdarije, ali to ne znači da sâm koncept ne može da mi bude intrigantan. Kao na primer što sam veliki fan natprirodnog horora, iako ne verujem u vampire, veštice i zombije. (Dobro, možda verujem u veštice, ali ne one na metlama.)

Jedan od mnogih razloga zašto me Pakao fascinira je što mi nije jasno zašto su ljudi imali potrebu da ga izmisle – s obzirom na to da već žive u paklu. Možda je Lajbnic zaista bio toliko malouman da je istinski verovao da živimo u „najboljem od svih mogućih svetova“, ali je svakoj osobi koja ima iole mozga jasno k'o dan da je ova govnjiva plava lopta daleko bliža paklu nego nekom raju i slično. Uostalom, Lajbnic i nije u to verovao već se samo čepio svojim vladarima, govoreći im ono što su želeli da čuju. Poltronizam i šlihtanje su jedno od najodvratnijih ljudskih odlika, i to je nešto što je nemoguće iskoreniti. Bez obzira da li Lajbnic pre 300 godina ili ljige na forum.stripovi, poltroni uvek čine većinu. (Treba ih znati prepoznati, a potom im skoro ništa ne verovati...)

Da su ljudi malo realniji, shvatili bi da već žive u paklu - pogotovo naši dalji preci koji nisu imali ni promil luksuza i komfora u kojima mi razmažena bagra uživamo danas - te ne bi uopšte imali potrebu da izmišljaju nadgrobni život kao neko specijalizovano mučilište za nas obične paore. Jer to nema nikakve logike: zašto bismo bili stvoreni u ovakvom paklu pa da nas onda naknadno opet kažnjavaju (neki tamo bogovi ili ko već) nekim drugim paklom? Ne kažem da nije moguće, ali bi bilo suludo i apsurdno. Niti bi po Lajbnicovom (poltronskom) rezonovanju bilo logično da postoji raj posle raja, kad smo već na temi.

Još jedan razlog zašto je ideja Pakla vrlo zanimljiva je koliko mi nerealno shvatamo tu čitavu priču. Izgradili smo neku viziju Pakla sa veoma subjektivne tačke gledišta, sa rogatim demonima i sličnim zverkama. Šta ćemo na primer sa mazohistima? Za njih pakao nije nužno paklen. I zašto demoni baš moraju da budu svi ružni? Samo dva od 1000 pitanja...

A i sa moralističke tačke gledišta je pakao vrlo zajebana tema. U kojim to šupljim mozgovima ima logike da se neko kažnjava u beskonačnost, i to za nešto što je radio u vrlo limitiranom periodu vremena? Mislim, osim Marksa, Gandija, Šon Pena i slične bagre ne vidim ko bi zaista zaslužio večno mučenje. Pogotovo što se ovom prilikom poteže i tema Slobodne Volje: kao neko ko ne veruje u ovakvu jednu notornu glupost ne vidim zašto bi iko (sem npr Bon Jovi benda) bio kažnjavan za bilo šta što je radio tokom života na ovoj crvljivoj plavoj lopti. Slobodna Volja je pusta želja i fantazija narcisoidnih ljudi i egomanijaka, a oni zbog svoje prekomerne arogancije nisu kadri da prepoznaju svoju nebitnost tj svoju kosmičku bespomoćnost. Sećate se mog ranijeg pominjanja planktona? E pa i ljudi su u suštini najobičniji planktoni koji se kreću u onom smeru u kom ga sile prirode i sudbine guraju.

Pa ljudi čak ni svoja tela ne kontrolišu, a kamoli svoju sudbinu! Svako telo je kao jedan ogromni mikrokosmički Megalopolis, sa milijardama bakterija, krvnih zrnaca i drugih sićušnih koještarija koje neumorno (i bez mozga, baš kao i mi) obavljaju na hiljade poslova - a da se mi za to ni ne pitamo a kamoli da to sve razumemo. A da ne pričam o tome da niko ne bira gde se rađa, kada se rađa, od koga se rađa, koliko inteligentan se rađa, koliko visok, koliko lep ili ružan, i sve ostalo. Kakva bre Slobodna Volja, to je žvaka za budale...

Da skratim laprdanje, ideja Pakla kao mesta za kažnjavanje običnih smrtnika je preglupo, toliko idiotsko da nema svrhe da uopšte dalje razglabam na ovu temu...

Takodje sam fasciniran i time što toliko malo ima prikaza Pakla u kinematografiji. Mogu na jednoj ruci da nabrojim broj filmova koji su to radili. Niko se ne usuđuje. Zašto? Pa zato što je lako pasti na dupe sa takvom tematikom. Ukoliko pakao nije maltene savršeno odrađen rizik je velik da ispadne suviše blag, stereotipičan - drugim rečima ne preterano jeziv. Tu se nadovezujem na onu staru mudrost najboljih horor rezisera i scenarista, a to je da je ono sto je neprikazano potencijalno mnogo uzasnije od onog prikazanog. Po mom mišljenju, samo jedan film je u ovome uspeo, a to je Hellbound Hellraiser 2. Jedan od glavnih razloga zašto je taj pakao toliko fantastično ispao je zato što se nisu pridržavali biblijskih pravila (odnosno klišea) kako pakao treba da izgleda, i kako funkcioniše. Išlo se više na atmosferu, misteriju i kosmički horor. Svaka im čast na tome. Pritom Clive Barker, autor serijala, nije imao nikakve veze s tim paklom; nije ga on osmislio već scenarista.

U stripu je daleko lakše realizovati pakao nego na filmu. Jer je generalno lakše realizovati fantaziju i naučnu fantastiku u "devetoj umetnosti". Šta god osmisliš možeš da staviš na papir, bez da razmišljaš o budžetima, tricama i kučinama. Pritom se svaka i najmanja greška uvećano primećuje na velikom ekranu nego što je to slučaj sa stripom. Ne govorim o tehničkim greškama već konceptualnim.

Ono što takođe primećujem kod forumaša je bilmeska odanost originalu. Samo zato što je Božanska komedija napisana pre 800 godina, te se smatra "ozbiljnom literaturom", ne znači da ne može da se kritikuje. Pajaci kao što su razni kompleksaši sa foruma smatraju da je svaki klasik iz literature savršen i da se ne sme kritikovati jer nema mane. To je onaj tipični seljački kukavički mentalitet iskompleksiranih paćenika koji se slepo pridržavaju status quoa. Drugim rečima, ako se svugde na sva zvona objavljuje da je Picasso "najveći umetnik 20. veka", onda ovakvi pajaci takve slogane ponavljaju bez razmišljanja i bez ikakvog oklevanja. Onako kao roboti, ili kao glupi zombiji.

Za njihovu informaciju, veliki Voltaire (ne Valter iz Walter brani Sarajevo) je prezirao Božansku komediju i toliko je sočno napljuvao da je ta kritika naširoko poznata. (A poznata je svima, samo ne formašima!) A taj običaj da neko čuveno ime kritikuje rad drugih čuvenih imena u literaturi nije ništa novo. Mark Twain je apsolutno urnisao Fenimora Coopera i Džejn Osten. Danilo Kiš je satro netalentovanog režimca Šćepanovića i njegovo nedelo Smrt gospodina Goluže. Svakom preporučujem da pročita ove eseje Tvena i Kiša, jer su za plakanje. Ja sam bukvalno plakao od smeha, pogotovo kod Kiša. Još uvek nisam čitao ovo od Voltera, ali i to je verovatno veoma zanimljivo. Mada bih morao prvo da pročitam Božansku komediju, a otvoreno priznajem da je nisam čitao - za razliku od forumaških kompleksaša koji se svi pretvaraju da su čitali ovaj klasik te da su eksperti na temu. Ma oni su eksperti o svemu... samo ne o stripovima, filmovima i literaturi.

Prema tome, forumaške ovce, pustite da vam porastu muda malo pa slobodno kritikujete i najveća "dela", umesto da im se nekritički klanjate kao neki sektaški bezumnici. Samo zato što je nešto napisano pre više vekova ne znači da je van kritike. Ništa nije van kritike, nedodirljivo, ali to mogu da razumeju samo intelektualci i ljudi koji nisu poltronske kukavice koje pošto-poto moraju da se priklanjaju većinskom mišljenju. Pa ko se od njih još usudio da ide protiv umetničkog establišmenta? Retko ko.

Kladim se da većina tih forumaša koji se žale na "manjak detalja" nisu ni pročitale Božansku komediju. Evo, ja je nisam pročitao. Iz jednostavnog razloga što me ništa pesničko ne zanima, pogotovo još kada je prevedeno sa nekog drugog jezika. Još da znam italijanski pa ajde der da pokušam, ali ovako tek nema svrhe. Da je Dante to sročio kao običan roman sigurno bih do sada pročitao, jer me ta tematika baš zanima. Međutim ja nisam kompleksaš pa mi nije problem da priznam da nešto nisam pročitao. Na ovom blogu ja nikada ne kenjam napamet već pričam o onome što sam pročitao i o onome što znam odnosno o temama u koje sam iole upućen.

Doduše, postoje nepesničke verzije Božanske komedije, sročene u prozi, a to znači da su to prilično subjektivni prevodi - što možda ne valja a možda i nije loša stvar. Za to sam tek nedavno čuo, pa možda eto jednog dana pročitam onaj najpopularniji deo, pakleni deo. Sigurno da ona druga dva ne bih čitao, pogotovo ne onaj rajski...

Jedna od kritika je da pakao nije dovoljno tmuran, a niko se nije setio da pomene da je suviše prazan. Gde su ti silni kažnjenici?

E, tako se kritikuje jedan album o paklu. Ali za to treba imati kefalo. U priči se pojavljuje ekstremno mali broj ljudi, s obzirom da bi pakao treba da bude preplavljen grešnicima, ali to izgleda da niko nije primetio na forumu...

Uostalom, kao što rekoh to su gotovo sve fibratori, a oni tek nemaju šta da se žale kod ovakvog jednog albuma. Ovo je bolje od 95% gluposti i loših crtača koje je Fibra izbacila. Ali za te forumaše je totalno tipično da cepidlače kada je nešto dobro, a kada je crtež loš da ga vinu u nebesa kao nešto najbolje ikada. Kao da u njihovim mozgovima vlada neka kontraško-patološka šizofrenija, te skoro uvek rezonuju naopako i naopačke. Sve obrnuto logici. Pravi hipsteri, drugim rečima...

Ne znam šta bih još dodao na temu, jer album sam pročitao pre nekoliko meseci pa sam već zaboravio šta sam sve hteo da ubacim u ovaj tekst.

Magnus Omnibus

Magnus Omnibus

Vrsta: retrospektiva

Crtež/scenario: Magnus (Roberto Raviola)

Izdavač: Fibra (2017)

Premijerno: 1979-1995

Dimenzije: 32 x 24 cm, HC

Br strana netto: 313 (+ 65 kolor galerija)

Tiraž: 600

Žanr: sci-fi, romantika, fantazija, krimi, pornografija

YU istorijat: -

Kolor? c/b

Politički obojen? Ne.

Golotinja? Puno pornografije. 

Rasprodato? Da.

Crtež: 6-10/10

Scenario: 3-10/10 

Ciljne grupe: odrasli, neki alanfordovci, perverznjaci 

Prednosti: crtež, originalnost, scenariji

Minusi: gei seks, poneka scenaristička lenjost

Da jednom i Fibra odabere savršenu naslovnicu! Ovo je jedna od najlepših od svih balkanskih izdanja, a Fibra do te mere toliko često omaši po tom pitanju da sam pretpostavio da nisu imali pravo odabira. Možda je bilo ovako određeno od strane nosilaca prava?

Vlasnik Fibre je verovatno mislio kako je ova naslovnica ogavna - jer je odlično nacrtana i ima fantastične boje (a deluje kao da ne voli ni jedno ni drugo) - ali nije imao izbora.

Ili su ipak upravo ovu naslovnicu želeli i izabrali? Upravo je tako, jer ovaj integral ne postoji nigde van Hrvatske. Fibrina kompilacija. U galeriji na kraju albuma ima nekoliko potencijalnih naslovnica, i sve su odlične - te nije ni čudo što je odabir ispao tako dobar. Čak ni Fibra nije uspela da zasere stvar.

Da ne ispadne da tek tako napamet baljezgam, evo liste naslovnica koje su trebale da budu mnogo bolje. Radi se isključivo o albumima koji su crtački dobri, s tim što naravno ne mogu znati kod kojih albuma Fibra nije imala izbora a kod kojih jeste:

Edema

Inkal

Posle Inkala

Presveto srce (prvo izdanje)

Mort Sinder (prvo izdanje)

Cromwell Stone

Njujorški triptih

Colt Frontier

Skriveno lice

Hombre 1

Modesty Blaise 1

Modesty Blaise 2

Zarobljenik zvezda

Hellboy 4

Hellboy 6

Gaučo

Perramus

Rahan (svi)

Kao što vidite, pogotovo često su uspevali da zaseru sa velikim ciglastim izdanjima, kada je izbor naslovnica veći nego obično. A Fibra obično ima pravo odabira kod ovakvih kabastih izdanja. Barem koliko ja znam.

Čak smatram da je možda ovo i najlepša naslovnica koju imam, od nekih 400 albuma. (Imam negde 300 na srpskom, a ovo ostalo je na engleskom, nemačkom, španskom, italijanskom i francuskom. Nekih 100 stranih komada verovatno, nisam brojao.) Jedine naslovnice koje eventualno dostižu ovaj nivo su Modesty Blaise od Darkwood-a (1, 3 i 6), Vampirske priče 2, Pre Inkala 2, Marsupilami 2 i 3, Družina od vješala 1 & 2, Sharaz-de, Aster Blistok 4 i 11, Crveni Baron 1, Dino Batalja (Makondo), Konan DMS 6, Zarobljenik zvezda (Libellus), Hombre 1 (Lokomotiva), Svet mutanata...

Lepo je da se neko napokon setio da Magnusov rad ne obuhvata samo Alan Ford, već mnogo toga drugog i sasvim drugačijeg. Imam običaj da puno kritikujem Fibru, ali eto i oni neki put naprave pravu stvar. Veliko je pitanje da li bi išta od ovoga na Balkanu izašlo da se Fibra nije odlučila za ovako nešto. A pošto je Magnus veoma slabo objavljivan van Italije (u šačici država, i to samo promil stripografije), ovaj album ima veoma visoku vrednost - bukvalno samo 600 primeraka u svetu. Pritom razni stripovi iz ovog integrala ni u individualnom formatu nemaju neke bog zna kakve tiraže u svetu. Svaka čast Fibri na ovome - sem što naravno nikako ne podržavam izradu ovakvih cigletina. Moglo je sve ovo slobodno u dva albuma da se izbaci. Natenane, lepo, fino i lagano.

Najlogičnije bi bilo da su Miledi i Makumba strpani u jedan album, a sve ostalo u drugi. Ima par razloga za to, osim naravno što bi se albumi lakše čitali. Prvo, obe ove priče su u istom formatu, odnosno sa većim kadrovima. Drugo, obe priče imaju veoma malo erotskog sadržaja, samo jedan kadar, dok maltene sve što je usendvičeno između njih ima baš puno golotinje i genitalija.

Fibra je prethodno već bila izbacila Neznanca, tako da ovaj omnibus nije pao kao grom iz vedrog fibranskog neba. Međutim, prosto me čudi da gosn Fibra gotivi Magnusov crtež. Predobar je, pa me zato čudi. (Crtež je predobar, ne Herr Fibra.)

Ali koliko god se smatram sretnim vlasnikom ove odavno rasprodane cigletine, nerviraju me neke druge stvari:

1. Gde je Nekron? Zašto nikako da se na Balkanu objavi? Je l' moguće da su nam baš svi izdavači toliko nesposobni i beskorisni? Deluje mi kao veoma opičen pa prema tome i zabavan serijal, mada je glavna likuša ogavno nacrtana. (O Magnusovim ružnim ženama nešto više kasnije...)

2. Gde je I Briganti? I to bi trebalo pod obavezno da se pojavi. Ovo tek deluje zanimljivo. Nema ga ni od korova! Sramota i blam...

Doduše, nedostatak ovog serijala bi mogao da ima veze sa komplikovanim pravima. Mada, načuo sam i to da ga pojedini izdavači možda izbegavaju zato što nije "kompletiran". Pa koga zabole qrac što nije završen?! Ima dovoljno epizoda i materijala da popuni nekoliko fibratorskih cigli! Uostalom, ni Kafkini romani nisu svi završeni pa su izdati u 50 jezika, ili koliko već. A ovo je strip, ne roman, što znači da uopšte serijal ne mora da bude okončan da bi se čitao. Uostalom, da li su Zagor i Teks "okončani"? Koliko ja znam još uvek ih niko nije roknuo iz zasede... nažalost.

Uostalom, i Miledi 3000 je gotovo sigurno nezavršen serijal, a eto ga ovde.

3. Zašto se nakon ovog albuma Fibra nije okrenula Družini od vješala? Odnosno možda Fibra i ne bi bila idealan izdavač za taj serijal, jer bi on trebao da izađe u malim sveskama, a Fibra se takvim "seljačkim" kiosk izdanjima ne bavi. Oni su "prefinjen" izdavač, kod kojeg maltene sve mora da bude A4 i tvrdokoričeno. I naravno što više strana po albumu - jer se to po nekoj bizarnoj logici smatra "luksuznim izdanjem". U smislu, "veliki je luksuz kad ne možeš da čitaš strip jer je suviše težak i glomazan". Hvala na tome, zaista cenim, ali možemo li da se vratimo na "neluksuzna" izdanja?

Ali da je Fibra izbacila Družinu od vješala, ta fibratorska cigla - ili dve cigle - bi bile daleko bolje odrađene od onoga što nam je Čarobna Knjiga israla iz svoje inferiorne zadnjice par godina kasnije. ČK su taj serijal kompletno zasrali, jer em su smanjili crtež em su izabrali totalno pogrešan papir (odnosno onaj njihov standardni). Pa su još obe knjižurine teške k'o tuč. Što znači da su zasrali sve što se dalo zasrati, a to se često dešava kada se odlični serijali prepuštaju dunsterskim izdavačima koje apsolutno ne zanima tehnički kvalitet, nego im je samo bitno da zgrabe koju kintu. Za sve i svašta Fibru mogu da optužujem, ali sigurno ne za fušeraj na tehničkom nivou, kao što je to slučaj sa Čarobnom Knjigom.

Tek od nedavno je hrvatski CRŠ krenuo sa Družinom od vješala, onako lepo fino u malim sveskama. Mada ne razumem zašto nisu jednostavno odabrali tvrdokoričene tri-u-jedan, jer bi to tek bilo idealno.

Uopšte rečeno, postoji mnogo toga vezano za Magnusa i njegova Balkanska izdanja (i neizdanja) što me jako nervira. Mnogo tu ima omaški, brljanja, pljačke, kretenskih odluka, mnogo polovičnosti i neposlovičnosti, i kao što rekoh mnogo toga još uvek fali.

Na primer, jugoslovenski Vjesnik nije izdavao sve epizode Alan Forda, a kamoli hronološki. Sve je to bilo nekako navrat-nanos, a bilo je i cenzure, pa čak i precrtavanja i docrtavanja - za šta bi trebala da sledi električna stolica. (Ko šta radi, komunjare yebu ale.) Kada je Strip-Agent puno godina kasnije napokon krenuo sa prvih 200 epizoda, to je uradio u nekom manjem formatu, u minijaturnim sveskicama. Pritom savijanje tog stripa nije bilo preporučljivo jer povez baš i nije bio najstabilniji, pa su zato neki alanfordovci bili prinuđeni da uzimaju skuplja tvrdokorečena izdanja. Međutim, svrha tvrdokoričenih izdanja ne bi trebala da bude da su spas od raspadajućih mekih svesaka, već bi i jedna i druga opcija trebale da budu kvalitetne, tj kompetentno odrađene, odnosno da listovi ne beže od stripa već da mu ostaju verni.

A onda kada se napokon neko nakanio da u većem formatu izbaci svih 75 Magnusovih epizoda, što je bilo tek pre par godina, to je baš morao da bude lihvarski Libellus - najveći pljačkaš i ratni profiter među balkanskim izdavačima.

Pritom još uvek ne postoji ni jedna kolor edicija Alan Forda koja je urađena pošteno, sažeto i do kraja. (Ko god se protivi Alan Fordu u boji nema pojma o čemu priča, a mišljenja takvih purističkih pajaca treba totalno ignorisati. Više o tome, link dole.) Prvo je izbačena neka limitirana best-of edicija od samo 11 epizoda: u finom, većem formatu, ali sa kolorom koji je suviše taman, što znači da suviše krije mega-kvalitetan crtež. 

Nakon toga je Strip-Agent krenuo po redu ali stao već oko 20. broja. Ovaj kolor mi se dosta dopada (pogotovo od 13. broja nadalje kada se iz nekog razloga menja), jer je manje napadan odnosno suptilniji, ali format je ovog puta baš sitan. Ali uprkos tome, da su odradili svih 75 epizoda ovo bi bio prilično pristojan komplet.

Treći pokušaj kolornog kompleta krenuo je od nekih Vojvođana pre deset godina - oni žutaći koji se mogu naći po trafikama - a možda ga čak i kompletiraju... za još deset godina. S obzirom da izbacuju samo četiri broja godišnje! Kao da je u pitanju neko luksuzno izdanje na najkvalitetnijem papiru koji postoji. Pritom je povez užasan, a papir u sredini često talasast. Jedino što kod ove edicije valja još što je kolor najbolji od sva tri do sada ponuđena. Pritom su preskočili 7-8 epizoda u nizu (da li valjda epizode 13 do 19?), tako da tu ima i drugih omaški - ne samo loša štampa.

Najidealnije bi bilo da neki ozbiljan izdavač kolornog Alan Forda odradi kako treba, a to znači 3-u-1, na formatu sličnom onom od Libellusa (mada može i nešto manje), tvrdokoričeno, i da se sve izbaci za maksimum pet godina. A to znači pet brojeva godišnje, što ne deluje kao nemoguća misija. Italijani su svih prvih 75 epizoda već odavno izbacili u boji, pa čak i u nekoliko edicija ako se ne varam. Šta čekaju Balkanci?

Ili je osnovni razlog to što se fanovi gade kolora? Ne bih rekao da je tako, već da grupacija fanatičnih antikolorista koja insistira samo na crnobelom Alan Fordu čini jednu veoma glasnu manjinu ekstremista. Na primer oni bajni "eksperti" sa forum.stripovi. (Čast izuzecima, nisu svi bolidi.) Samo se čuju njihovi glasovi kako kolor navodno "uništava crtež" (iako je očigledno da to nije slučaj kod AF), a da narod zaista ne želi obojenog Alan Forda Vojvođani bi već odavno prekinuli svoju ediciju. Uostalom, gde piše da tržište ne može da drži i jedno i drugo? Neka postoje obe varijante pa svako neka bira šta mu više odgovara. Ako možemo da imamo 695 verzija svake Zagor epizode, onda valjda može i ovo da se aranžira.

Vrlo mi je čudno što do sada niko nije objavio 50 strana MaxMagnusa. Mnogi fordovci brkaju taj album sa kvazi-MaxMagnusom koji je izašao u 25 epizoda - ali koje nije crtao Magnus već neka dva netalentovana dunstera. Taj crtež je očajan, ali pošto su mnogi stripofili totalno operisani od estetike i likovnog razumevanja, vrlo lako brkaju Magnusov crtež sa crtežom njegovih (ponekad baš loših) imitatora. Piffaferio je prilični mediokritet, pogotovo kada tuš nije radio Romanini, ali je nekim ljudima bio dovoljno dobar da zameni Magnusa! Perucca je nešto bolji, nije loš. Međutim nijedan od njih nije ni prismrdeti Magnusu. (Znam da sam pogrešno napisao ime Piffaferija... Oduvek sam mislio da se tako zove, pa zato sada nikako ne mogu da se naviknem na njegovo pravo ime, koje ima r umesto f.)

Sve u svemu (odnosno da skratim priču), od Magnusa je slabo šta izbačeno kako treba, već je sve išlo polovično, preko qrca, započeto a nedovršeno, preskupo, ili tehnički slabo.

Omnibus se sastoji od svakojakih žanrova. Ima tu svega i svačega, a ponajviše kineskih imena i polnih organa. Jer je Roberto Raviola očigledno bio totalni luđak.

Milady iz 3000. godine

Crtež: 9/10

Scenario: 8/10

Žanr: sci-fi

Br strana: 62

Pogledajte dobro ovu kolornu stranu pa mi recite da ne izgleda odlično. Magnusov crtež još i te kako može da se boji, a ukoliko je u Italiji Miledy zaista izbačena u boji, onda je prava šteta što nije i u ovom integralu. Crno-bela verzija izgleda super, da se razumemo, ali boja mi je još bolja.

Možda najzabavniji deo integrala, i ako ne nužno najbolji: ni u crtačkom ni u scenarističkom smislu. Sci-fi opera, ali tipično ošinuta u Magnusovom stilu. Glavna likuša (s naslovnice) izgleda fantastično, a jedina kritika bi bila što je druga likuša ružna. Magnusa ne kapiram sasvim... Da li je ta druga ružna zato što je on smatrao da su i ružne žene lepe? Možda ovo deluje kao nategnuta teorija s moje strane, ali je činjenica da je Magnus verovatno bio biseksualac. Barem sudeći po ovom integralu...

Radnja je malčice konfuzna na početku, ali ju je ubrzo potom lako pratiti. A to znači isključiti onaj bonelijevski mozak, a uključiti onaj pravi. Svi koji se žale da se priča ne može pratiti su previše decenija svog života tračili na Zagora. Doduše, ni fanovi Alan Forda neće se nužno usrećiti sa ovom pričom i postavkom. U jednom kadru imamo čak i blažu erotiku. Postoji nagli skok od strane 66 na 67, kao da fale jedna ili dve strane. Jedina crtačka greška koju sam uočio je na strani 28 (predzadnji kadar na strani gore): Paulonija deluje nesrazmerno veća od Vojvode, dok ga obara na pod.

Kao što već rekoh, serijal se manje-više naglo završava, kao da je trebalo da se nastavi. Šteta, jer da imam magične moći upotrebio bih neku ćiribu-ćiriba vradžbinu da čitavu drugu polovinu Neznanca pretvorim u nastavke Miledi 3000. Druga polovina Neznanca je scenaristički katastrofalna, stoga smatram da je to protračeno vreme Magnus mogao daleko bolje da iskoristi sa Miledi. A kad bolje razmislim, pretočio bih i prvu polovinu u Miledi, jer mi je sci-fi daleko draži od tih krimi pizdarija.

A o Velikom Teksu tek da ne pričam... Album Veselog četvrtka mi je 6 godina skupljao prašinu na polici - nepročitan - dok se nisam rešio da ga se ratosiljam. Jer sam napokon shvatio da ga nikada neću pročitati. Bio sam pokušao jednom ili dva puta da ga čitam, ali scenario je toliko dosadan da nisam mogao da odem dalje od 20 strana. Uprkos genijalnom crtežu. Stajao mi je na polici šest godina, a ironično je da je otprilike toliko Ravioli trebalo da ga dovrši! (On ga je dovršio a ja nisam.) I dalje nikako ne mogu da shvatim kako je ovakav talenat mogao da protrači zadnje godine svog (relativno kratkog) života na takvu glupost od priče. Na tako glupom serijalu: detaljni i umetnički crtež - za usranog Teksa. Družina od vešala kao i priče u ovom integralu dokazuju da je Bob Rock bio prilično dobar scenarista, a ovaj podatak čini to "teksaško" gubljenje vremena još gorim nego što bi i inače bilo. Trošiti tolike godine na tuđi - loš - scenario, a sam biti kadar da napišeš nešto daleko bolje: to je prosto neverovatno.

Socrates' Countdown

Crtež: 9/10

Scenario: 3/10

Žanr: istorijski

Br strana: 6

Ne znam da li je ova priča bazirana po nekim verodostojnim spisima, ili je izmišljena, ili je poluizmišljena, ali u svakom slučaju ne kapiram poentu. Osam strana o samoubistvu, odnosno o ispijanju otrova nakon što je Sokrates proglašen krivim... Imao je izbor da napusti Atinu (ili gde je već bio), međutim odlučio se za smrt. To u priči ne piše a trebalo bi. A trebalo bi i da piše zašto su njegovi uplakani sledbenici toliko bili vezani za njega: zato što je bio intelektualna gromada - ili zato što je imao seks afere sa nekima od njih? U Staroj Grčkoj pederastija je bila kao dobar dan. Niti ima scenografije, već se vide samo lica.

Crtež je malo drugačiji, a likovi izgledaju "normalnije" od uobičajenog Magnusovog stila, a to je verovatno zato što dominira olovka. Ako se ne varam... Meni barem liči na olovku. Ne znam, nisam crtač.

San o pljuštanju kiše

Crtež: 10/10

Scenario: 10/10

Žanr: fantazija

Br strana: 10

Format ove priče me navodi na sve učestaliju paranoju kako nas Fibra namerno zajebava: strip je postavljen "poprečno", odnosno pala je neshvatljiva odluka da se ova priča objavi u takozvanoj horizontalnoj varijanti (kao na primer prvi Eternaut, deo Mort Cindera, i više od pola Sherlock Time-a, i ko zna šta još u fibratorskom katalogu). Fibra prečesto pravi ovu idiotsku grešku da bi to bilo slučajno. Osećam li malo sadizma u svemu tome? Em Magnusova cigla ima skoro 3 kg, pa još treba da je obrćem i držim kao da gledam ogroman poster?! Kako su genijalci iz Fibre zamišljali da se ova priča čita? Jesu li išta razmišljali? Da li su uopšte svesni da stripovi postoje da bi se čitali - ne da bi samo skupljali prašinu na policama? (Kao moj nesretni Teks.)

Ne vidim nikakav razlog zašto se bilo koji strip ne bi mogao uskladiti sa standardnim uspravnim formatom. Pa nije to visoko inženjerstvo! Nisu potrebne kompleksne matematičke formule da bi se to izvelo! Ne trebaš imati diplomu u Arhitekturi. Trebaš biti totalni bolid da misliš da se horizontalni strip ne može objaviti uspravno. Naravno da može: uvek i bez izuzetka. I ne samo da može već i mora, pogotovo kada je strip smešten u ciglu od nekoliko kilograma; tada je to tek obavezno. Ovo o čemu pričam je toliko očigledno i toliko zdravorazumski da me je prosto blam da sam sebe slušam kako u voice app diktiram nešto što bi trebalo svakome da bude jasno već odavno. Zar je potrebno da ja jednoj Fibri govorim o nekim očiglednim omaškama koje je vrlo lako zaobići? A pogotovo jednom strip izdavaču koji se time bavi toliki niz godina. U čemu je problem? Margine? Suviše kockasto? Suviše pravougano? Ne zajebavajte me...

A opet, šta očekivati od levičara? Oni niti razmišljaju, niti poseduju zdrav razum, niti smatraju da je zdrav razum uopšte bitan. Nikada nisam bio u mozgu komuniste pa ne mogu 100% da kažem šta se sve tačno tamo odigrava, da bih iole opravdao ovakve budalaštine... Ali makar postoji uteha da je ovakav format kod samo 10 strana.

Da pređem na pozitivno... Priča je sjajna. Dođe nešto kao moralna pouka o iskupljenju. Pogotovo mi se sviđaju zadnjih 4-5 strana, s paklom. Pritom se Magnum poigrava sa konceptom vremena na veoma inteligentan način. Uopšte je čitava priča veoma inteligentna.

Pritom je i crtež na maksimalno-magnusovskom nivou. Mnogi filmovi i stripovi koji su se pozabavili scenama pakla nisu to baš najbolje odradili, ali zato je Magnus ovu tematiku obradio baš onako kako treba. Maltene je šteta što priča nije duža.

Ali ne mogu da ne pomenem jedan od najvećih paradoksa u religiji, a to je da đavo i demoni služe Bogu. O čemu ja to trtljam? Govorim o tome da zli ljudi idu u pakao, jer su se ogrešili o moral i o Boga. Ali ako idemo logikom, zar ne bi demoni trebali da nagrađuju svaku osobu koja ide protiv Boga? Pakao dođe kao produžena Božja ruka, jer demoni kažnjavaju njegove neprijatelje. Ovo nema nikakvog smisla, jer bi to značilo da demoni i Bog imaju dogovor, da sarađuju. (Teoretičari zavera će ovo razumeti bolje od ostalih jer oni ionako u svemu vide tajne dogovore elita.)

Svrha ovog paragrafa iznad nije da kritikujem ovu priču, već se čisto nadovezujem na temu, u nekom širem smislu. Naravno da nisam očekivao od Magnusa da se dotakne tog paradoksa; to bi bilo nepotrebno i glupo, barem u ovoj priči.

110 pilula

Crtež: 8-10/10

Scenario: 6/10

Žanr: istorijski, pornografija

Br strana: 48

Ovo je jedna od dve priče zbog koje bi mnogi Balkanci preskočili ovaj integral - a ja ih potpuno razumem i slažem se s razlozima. Ne samo da je ovo pornografska priča, već ima i seksa sa tranzvestitima, odnosno sadrži homoseksualnost. Vrlo je verovatno da je Magnus bio u najmanju ruku bi, ako ne i gei. Jer i naredna priča takođe sadrži ovako nešto odurno.

Ali barem sam kod ovog drugog čitanja bio spreman na ovakve grozote, pa sam lepo i fino preskočio taj deo, a to su jedna-dve strane. (Negde u zadnjoj trećini, ako se ne varam.) Pri prvom čitanju, pre 6-7 godina, te scene su me baš onako prepale. To je bila kao neka sačekuša, nešto kompletno neočekivano. Jer kad sam kupio ovaj integral nisam imao predstavu da sadrži ovakve pizdarije, a nisam ni bio posumnjao da je Magnus eventualno bi.

Odnosno, marksistički lažov zvani ChatGPT tvrdi kako nema pouzdanih dokaza da je Raviola bio naklonjen istom polu. Slušaj budalu: "Iz nečijeg umetničkog dela ne može se pouzdano zaključiti njegova seksualna orijentacija. Istorija umetnosti je puna primera autora koji su prikazivali nasilje, mučenje, ubistva i druge tabu teme, a to nije značilo da su lično želeli ili upražnjavali ono što su prikazivali."

Suvišno je reći da sam glupog robota poslao u tri lepe, i da sam mu naredio da pokušava ubuduće da ne brka babe i žabe, odnosno da ne misli da kod mene mogu da prođu takva retardirana poređenja kao što su pisanja o gej seksu i pisanja o ubistvima i mučenju. Seks i nasilje grupisati u isti koš, pa ih još i tretirati kao identične koncepte - to je baš retardirano. Imajte uvek u vidu da je maltene svaki AI programiran od strane Zapadnih komunjara, što znači da se ne možete osloniti na njih po pitanju bilo koje sociopolitičke teme, ili bilo koje teme koja je ili koja bi mogla biti na bilo koji način politički obojena.

Pošto ja nisam lažljivi komunističko-programirani AI, ja sasvim logično zaključujem da je Magnus verovatno bio u najmanju ruku biseksualac. To što je bio u braku sa ženom apsolutno ne dokazuje suprotno, ali nimalo.

Magnus je bio totalno ošinut lik, ne samo zbog svojih perverzija i opsesija. Sam način na koji je priča postavljena je veoma neobičan: bazirana je na nekoj kineskoj pripovetci (?), međutim glavni lik je nacrtan kao polu-kineski Marlon Brando, a njegovi pajtosi svi liče na belce. Sve njegove žene su belkinje, a pritom se priča odigrava u drevnoj Kini. Da stvari budu još bizarnije, povremeno se pojavljuju Kinezi. Tako da je ovo opšti pičvajz... Umesto da čitavu radnju prebaci u Evropu, ili da zadrži izgled Kineza, on je stvorio neki hibridni svet koji nije ni jedno ni drugo, ni Zapad ni Daleki istok. Nepostojeći svet. Ali zašto da ne? Može mu se, jer u stripu je (skoro) sve dozvoljeno.

A i priča barem nije dosadna. Bez obzira što se većinski sadrži od veoma detaljne yebačine, ipak ima jasnu i linearnu radnju, a ona nije tako loša. Mada je to uglavnom zbog odličnog crteža i zanimljivih ženskih likova. Da je crtež nešto slabiji, priča bi bila lošija, odnosno tako bi delovala. Drugim rečima, crtačima kao što je Magnus puno se toga može oprostiti.

(A zbog toga je uostalom i teško objektivno (pr)oceniti scenario u stripu, jer (barem u mom slučaju) priča ne može sasvim da se odvoji od crteža, jer kada je odličan crtež on automatski diže priču. A kada je loš, ni najbolja priča ne pomaže.)

Samo da nema tih totalno nepotrebnih tranzvestitskih scena, one zaista mnogo kvare ukupni "dojam"... Magnus bi verovatno tvrdio kako su te scene neophodne, jer prikazuju moralni sunovrat Marlon Branda (a koji je inače bio totalno nemoralan egocentrik, usput rečeno), ali smatram da će pre biti da je Magnus te scene ubacio čisto radi jeftine titilacije: kako svoje perverzne publike tako i zbog sopstvenog zadovoljstva.

A to me podseća na teoriju ChatGPT-a da se Magnus eventualno pozabavio homoseksualnošću da bi "gurao granice tabua", i da bi šokirao čitaoce. Ja međutim smatram da jedan heteroseksualni crtač sebi nikada ne bi dopustio - odnosno nikada ne bi ni poželeo - da krene da crta ovakve scene. Iz bilo kog razloga. Uostalom, navedite mi još nekog heteroseksualnog crtača stripova koji je ovakve pornografske gei stvari crtao? Ja ne znam nijednog, od stotina i stotina njih.

Sem naravno Moebiusa, ukoliko i on nije bio bi. Njegov serijal Presveto srce sam uspeo da pročitam do polovine, ali sam onda naišao na ogavnu derpe scenu, i odustao od stripa. Doduše, Giraud nije bio zadužen za taj scenario, već onaj čileanski perverznjak.

A verujem da je i Serpieri u jednoj kasnijoj epizodi Drune ubacio nešto slično. To sam mu oprostio, ali da se to samo još jednom ponovilo pitam se da li bih uopšte zadržao serijal. Verovatno ne.

Tako da, eto, zagriženi alanfordovci mogu da crpe nadu iz ova dva dodatna primera da Roberto nije sklon svom polu, već je "samo hteo da šokira".

Uprkos svojim porivima, Magnus je jedan od najboljih crtača žena, ali i na tu temu moram detaljnije da se osvrnem što se 110 pilula tiče. Brando poseduje čitav harem koji se sastoji od šest žena, a fascinantno je kako su prve tri daleko lepše od zadnje tri. Odnosno prva koju je oženio je najlepša, druga i treća su takođe lepe, četvrta je ružna, peta može da prođe, a šesta je teška rugoba. (Nosata baš kao i Magnus! Kako nekome žene sa surlom mogu biti lepe, nije mi jasno.) Znači Brando skuplja žene, a dok to radi kriterijumi mu stalno opadaju, pa su mu zato sve ružnije i ružnije. Zato što su u međuvremenu počeli muškarci da mu se sviđaju? Pa zašto da ne: muškarci koji preferiraju ružne žene (a imaju pritom izbor - tj nisu siromašni i ružni) će imati veću sklonost ka istom polu nego muškarci koji će uvek da izaberu lepoticu (ukoliko imaju prilike za to). To je maltene isto kao kod muškaraca koji preferiraju maljave i mišićave žene: to su gotovo uvek latentni lgbtovci.

Naravno da je taj pad u kvalitetu njegovih žena puka slučajnost. Odnosno bilo bi neobično da je to Magnus namerno tako uradio.

Moram i da pohvalim Magnusa što je svih šest žena nacrtao drugačije, što znači da mogu da se lako razlikuju. Mnogi crtači umeju da nacrtaju samo jedan određeni (stereo)tip žene, pa im zato svi ženski likovi izgledaju isto. A često bude slično i sa muškim likovima. E sad, zašto su dve od ovih šest žena toliko ružne, pogotovo ona zadnja, to ne bih znao reći. Sasvim je moguće da je svaku od tih šest bazirao na ženama iz pravog života - neke koje lično poznaje i/ili koje zna iz javnog života. Nažalost, rugoba ima i u ostatku ovog integrala...

Inače, za one koji pretpostavljaju da je Magnus detaljno izučavao kinesku istoriju, odnosno da se pridržavao nekih pravila, to baš i nije slučaj. Brando ima šest supruga, dok je u drevnoj Kini bila dozvoljena samo jedna supruga uz neograničen broj konkubina. Ta jedina i glavna supruga je imala neuporedivo viši status i moć nego konkubine, koje su maltene bile na rangu ropkinja. Uostalom, već sam tokom čitanja Neznanca shvatio da Magnus istoriju ne tretira baš nešto temeljno i ozbiljno - jer je Če Gevaru predstavio na pozitivan način. Niko ko se iole ozbiljno pozabavi nekim segmentom istorije ne može nikako da dođe do zaključka da je Če bio pozitivac. Sem naravno pristalice genocida... Link dole.

Crtež je generalno jako dobar, ali nije toliko ujednačen kao u nekim drugim pričama ovog integrala. Postoje kadrovi pa čak i čitave strane koje deluju užurbanije, sa manje detalja i manje preciznosti. Na primer strana 120, na kojoj su tela, pa čak i po koje lice, slabije nacrtana nego obično. Ima nekoliko kadrova vrhunske scenografije, na primer strane 103, 109 i 134.

Na početku priče, kineski Brando i njegovi dekadentni i moćni pajtosi pričaju o seksu na vrlo eksplicitan način, što mi nije delovalo sasvim realno. Muškarce bije glas da su seksualni manijaci, ali to nije isto kao i detaljno diskutovanje na tu temu, što muškarci generalno ne praktikuju. Ostavimo po strani što je ovo neka vrsta porno-fantazije i da je u pitanju "običan" strip, ali ipak mi je čudno da muškarci toliko detaljišu o svojim seksualnim eksploatacijama. U pravom životu, žene su te koje to rade daleko češće, a žene su i daleko brutalnije i detaljnije u takvim razgovorima. Podrazumeva se da pričam o ženama kada o seksu pričaju sa drugim ženama - ne sa muškarcima, naravno. Jer kada su u društvu muškaraca žene se pretvaraju da su fine gospođe; žene ne žele da se odaju muškarcima, da muškarci shvate koliko su one zapravo dekadentne i proste. Muškarci (koji su uglavnom ekstremno naivni po pitanju ženskog morala i čednosti) očekuju "moralnu čistoću" od žena, čak i "seksualnu naivnost", a žene su toga svesne pa verovatno zato kriju svoju pravu ćud time što izigravaju moralnu čistoću i nevinost. Tu pravu svoju narav pred svojim prijateljicama uglavnom ne kriju, jer su žene svesne da su sve druge žene jednako dekadentne kao i one pa stoga nemaju razloga da okolišaju kada pričaju o veličini muških genitalija i slično. (Naravno ne sve, ali velik broj žena su u tom fazonu.) Da li je ovo jedan od dokaza da Magnus žene nije dobro poznavao? I da li to ukazuje na to da nije ni imao ozbiljne veze sa ženama? Ko zna... Mada, ni strejt muškarci uopšte ne poznaju pravu ćud žena, tako da ovo nije nikakav dokaz niti antidokaz vezano za Magnusa.

Priča je ne samo ekstremno pornografska već i generalno eksplicitna. Ne bih je preporučio većini strip čitalaštva.

A kad sam već na ovoj temi, pitam se zašto Fibra nikada nije objavila Serpierija. Druuna jeste pornografsko-erotski (zavisno od albuma: ponekad erotski ponekad pornografski) sci-fi, pa zbog toga možda neki misle da Fibra ne želi tako nešto da izbaci, ali je činjenica da su izbacili ovog Magnusa, a koji je možda još gori po tom pitanju.

Diva

Crtež: 8/10

Scenario: 1/10

Žanr: pornografija

Br strana: 8

Dve priče od po četiri strane, obe kompletno pornografske i bez ikakve radnje. U prvoj priči opet imamo gei perverzije, kao i grupni seks. I onda neko hoće da me ubedi da je Magnus "studirao" ili "izučavao" homoseksualnost, onako kao umetnik ili naučnik?... Ne zasmejavajte me. Njega je to palilo. Kapiram ja da alanfordovci ne žele da veruju da im je heroj bio gei, ali šta da se radi. Mogu barem da se teše da je bio u braku sa ženom, makar to bio paravan. Ukoliko je bio paravan...

Začarane žene

Crtež: 10/10

Scenario: 8-10/10

Žanr: bajke, kratke priče, fantazija, romantika, erotika, pornografija, horor, misterija

Br strana: 46

Ovo je kolekcija kratkih bajki sa savršenim crtežom, još detaljnijim. Kadrovi su manji pa i gušći, a ta gustina je prosto neverovatna u nekim segmentima. Magnus je imao neverovatno strpljenje i disciplinu, a vidi se da je uživao u tome. Bar da u ovo moderno doba u kojem je strip skoro potpuno propao još uvek postoje takvi talenti - pa još i marljivi i originalni kao Magnus! Ali nema ih ni od korova, jer takvi crtači kakve smo imali u 20. veku izgleda da su neponovljivi i jedinstveni - pogotovo što će pojava Veštačke Inteligencije još više da pojača lenjost i nemarnost modernih ilustratora. Hiperprodukcija, kao i kompjuterska tehnologija, su uništile američki strip a zatim i evropski.

Pitam se koliko je Magnusu trebalo da nacrta ovih 46 strana... A zapravo sam i fasciniran količinom odlično ilustrovanih stripova koje je uspeo da izbaci tokom svog relativno kratkog života. Nije on imao tečan stil kao Ortiz ili Bernet pa da može da održi masovnu proizvodnju a da crtež ne pati puno. Uprkos tome je mnogo toga odradio, daleko više nego što bi bilo logično. Magnus je bio veoma elegantan i precizan, a takav stil zahteva više vremena, pa mi zato nije jasno kako je uspevao da bude toliko produktivan. Nisu tu samo Alan Ford i Družina od vješala, koji već sami po sebi čine 95 epizoda, što je ekvivalent nekih 65 BD albuma - već su tu i gomila epizoda od Nekrona, I Briganti, Neznanac, Satanik, Kriminal, kao i Veliki Teks, i sve što je u ovom integralu. A verovatno sam još nešto zaboravio. To je baš puno za ovakav crtački stil, bez obzira što je često imao pomagače da urade tuš, jer je Magnus ponekad radio samo olovku. Romanini mu je često bio tušer; veoma dobar crtač, potcenjen.

Velika gospodarica (3 str) je prilično zanimljiva iako je radnja oskudna. Misterija koja naginje ka razmišljanju: da li je u pitanju bila halucinacija ili neostvareno obećanje nekog bajkovitog bića. Postoji samo jedna logička greška, a to je da je to biće pesniku reklo da iskoristi svoj "vilinski talenat". Šta ovo uopšte znači? A ukoliko je lik imao takav talenat, zašto ga nije iskoristio? Da li ga je iskoristio? Ukoliko ga nije iskoristio da li je to eventualno razlog zašto je 30 godina bezveze čekao?

Obojeni zid (6 str) se vrti oko nekog homoseksualnog para. Eto Magnusa opet sa tim, po treći put, pa mi onda recite da je to sve "slučajno", i da je on ovakve muškarce "studirao" kao "naučnik"...

Priča je zanimljiva, mada donekle konfuzna. Predzadnja strana je zbunjujuća, mada je završetak priče OK.

Marljivo cveće (6 str) je baš neobična bajka, sa totalno neočekivanim obrtom koji priči daje nešto posebno. Ponašanje likova je donekle bizarno.

I opet imamo veoma čudnu pojavu, baš kao i u 110 pilula i u Snu o pljuštanju kiše, da Magnus koristi kinesku kulturu i kineska imena - a da su većina likova belci. Pojma nemam o čemu se tu radi. Verovatno ne postoji velika mudrost u svemu tome, već se jednostavno radi o tome da je Magnus bio opičen. A očigledno je da je bio fasciniran Kinom. Ili možda Dalekim Istokom u širem smislu.

Vlažna koža (6 str) je vrlo zanimljiva horor priča - naravno i ovog puta sa primesom erotike. Jer deluje da je Magnus, kad god je imao razrešene ruke da radi šta god hoće, gotovo uvek se okretao ka pornografiji. Pravi mali nosati perverznjak!

Studen vrelo (8 str), sa tim svojim arhaičnim nazivom koji nisam baš odmah razumeo, je još jedan bizaran miks klasične romantike i pornografije, dva sasvim suprotna žanra koja ne bi trebalo da budu spojiva. Pisci i scenaristi obično izaberu ili jedno ili drugo, ili nijedno. Magnus je zaista bio čudak, jer deluje kao da je njemu pornografija bila sastavni deo romantizma. Interesantna priča, ali u kojoj puno jasnoće nema. Međutim, to je valjda sastavni deo romantike? Ne bih znao da li jeste, jer ja takve stvari nikada ne čitam. Crtež je opet vrhunski tako da čak i ako postoje rupe u radnji (ili se vrši neki nebulozan spoj žanrova) to nije preterano bitno. A možda je najbitnije to što je priča zanimljiva. Uostalom, ovo je misterija, pa ne bi ni bilo logično da sve bude objašnjeno.

Naravno da opet imamo kineska imena za belce. U suštini nemam ništa protiv toga, ali je nepraktično jer je skoro nemoguće pamtiti takva imena, i teško je razaznati između likova jer čin-ćong dung-bang sve isto zvuči evropskim ušima. Mi smo navikli na imena koja imaju više od samo dva sloga.

Divlja devojka (7 str) je srednjovekovni horor, zanimljiva priča. I ovde ima manje doze pornografije, ali ona ne igra neku preteranu ulogu, kao što pornografija uostalom igra malu ulogu u svim ovim pričama Začaranih žena, u kojima se pojavljuje. Zanimljivo je da se prva pornografska scena gotovo uvek pojavi na drugoj strani, a da je to uglavnom i zadnja scena takve vrste. U ovoj priči nema trunke romantike, već puno nasilja i klanja.

Samo mi nije jasno zašto "divlja devojka" mora da bude toliko ružna? Kad već predstavlja neku neviđenu zavodnicu koja izluđuje muškarce onda treba da bude mega-lepotica a ne nosati mediokritet. Generalno me nervira što u ovom integralu samo u ređim slučajevima Roberto crta lepe žene. (Za razliku od Alan Forda u kojem sve zgodne ribe zaista jesu zgodne, a ružne žene crta samo kada je poenta da su ružne.) Ne znam šta mu to znači sa tim silnim ružnim nosinama i tankim ustima. Zar mu je toliko smetalo da crta žene sa pravilnim i ženstvenim crtama lica? A opet, nekako kao da kapiram, jer odrastao je u Italiji... O crtežu opet sve najbolje.

Čuvarica mosta (10 str, tabla gore) je najslabija priča Začaranih žena. Nema pravu poentu, već radnja nekako nasumično teče, dok prati stogodišnji život jedne žene. Ovog puta glavni ženski lik nije rugoba, što je osveženje, ali njena priča je više nalik nekom jeftinom ženskom romanu. Čak joj i malo dete nastrada, što je tipična fora u takvim jeftinim romanima i filmovima. Nema nikakvog horora, a i erotika je svedena na minimum: bukvalno samo jedna scena a pritom nije eksplicitna. Mada, ima puno eksplicitnih porođaja pošto je glavna likuša po zanimanju babica - osim što je i "čuvarica mosta".

Na šestoj strani se Magnus pomalo pogubio, kada je za vojsku takozvanih Orga rekao da "nisu zli", a samo par kadrova kasnije čuvarica mosta je morala da pomogne 30 devojčica da se sakriju od Orga da ih ovi ne bi pobili. Pa dobro bre, Magnuse, jesu li zli ili nisu? Odluči se pa nam kaži. Ili je možda Magnus, koji je očigledno bio naklonjen komunizmu (ili makar Če Gevari), smatrao da nema ništa nemoralno u pokušaju da se pobiju 30 devojčica? Komunisti imaju drugačije mozgove od nas normalnih i razumnih...

Inače, Orgi su zapravo Nemci, a prosto me čudi da su Hrvati (odnosno Fibra) dopustili da se toliko nemačkih reči pogrešno napiše. Bez obzira da li originalni tekst greši u nemačkom pravopisu ili ne, dužnost svakog dobrog Hrvata (prevodioca) bi morala biti da nemački bude makar precizno spelovan. Nije to za Hrvate bilo koji strani jezik već nemački! Reči koje su pogrešno napisane: "tot", "ehrlich", "weh" i "beeilen".

Sve u svemu, Začarane žene čine jedan od najjačih delova omnibusa. Priče nikada nisu dosadne, većina su prilično dobre, a crtež ne može biti bolji. Samo da su još sve žene lepe, a ne tek poneka... Serijal se zove Začarane žene, a ne Grdne žene.

Almanah 1995. godine

Crtež: 6-8/10

Scenario: 6/10

Žanr: bajke, fantazija, horor, misterija

Br strana: 36

Još jedna kolekcija priča, a ova izgleda da je objavljena tek nakon Magnusove smrti. Crtež je znatno slabiji od pređašnjih kompilacija, mada i dalje kvalitetan.

Uvod je prilično čudan, i ne sastoji se od konkretne priče već više dođe kao neka skupina neobičnih prizora i scena iz prirode. Siguran sam da se u čitavoj istoriji literature i stripa nikada nije pojavila patka kao duh. Ali eto Magnusa da koriguje taj veliki propust. Ako će ikome da padne na pamet da ubaci duh-patku u neku priču, to samo može biti ludi Magnus...

Glavica lepe devojke je baš originalna i misteriozna pričica, a ta sitna žena - ili šta li je već - je prelepo nacrtana. Pad u crtežu je najočigledniji kod likova, mada je ovo malo stvorenje/žena nacrtana odlično i u tehničkom smislu. Kraj je vrlo čudan i navodi na razmišljanje, tera čitaoca da stvara neke sopstvene filmove u glavi o poreklu tih malih ljudi. Nemaštoviti čitaoci ne vole ovakve stvari, ali meni ovako nešto baš odgovara.

Gospodin Lelli je takođe opičena mala bajka, mada nešto slabija, u kojoj jedan lovac u mračnoj šumi susreće dva bizarna stvorenja. Pričaju na milanskom naglasku, onako veoma kolokvijalno, a zašto je original ostavljen u balonima mi nije sasvim jasno. Prevod tog kratkog razgovora se nalazi tek na zadnjoj strani. Kako je prevodioc mogao znati da je Magnus želeo da se ne prevede taj milanski dijalekt, odnosno da se tretira kao neki strani, misteriozni jezik? Ne znam da li je to Magnus hteo, već je to eventualno bila odluka urednika ili prevodioca. A možda je čak Magnus taj koji je ostavio prevod za kraj priče, jer čak ni neki Italijani ne bi ovaj dijalekt razumeli pa je zato mogao da prođe kao neki ezoterični "vilinski" jezik ili šta već.

Ni ova priča nema jasno razrešenje, odnosno nema pravi završetak. Ali to ne smeta, jer ovo nije Agata Kristi već Magnus na bolivijskim pečurkama. A takav Magnus je uglavnom zabavan za čitanje. Mada znam da se mnogima verovatno ne bi dopao ovaj integral, ne samo zbog pornografije (koje u ovoj konkretnoj kolekciji nema) već zbog te opičenosti, mešanja žanrova i ponekad nerazjašnjenih poenti, i manjka istih. Ali pretpostavljam da je sve ovo mnogo veći problem za bonelijevce i marvelovce nego za inteligentnije odnosno zahtevnije stripofile. Fanovima francuskog stripa (iz 20. veka - ne smrdljivog modernog francuskog stripa) se ovaj omnibus verovatno mnogo više sviđa nego običnim alanfordovcima, a pogotovo ne Bonelijevim Svedocima i marvelijadnicima.

Da me pogrešno ne shvatite: ne tvrdim da su svi bonelijevci i marvelovci neki maloumnici, jer i među njima ima pametnih ljudi (koji jednostavno preferiraju da stave mozak na otavu, jer ih idiotski šund relaksira), ali je činjenica da neko ko ima stotine Bonelija i blato superherojštine nema visoke kriterijume, i da što se scenarija i priča tiče takvi čitaoci ne žele ništa suviše neobično i originalno. Njih to nervira, iz raznih razloga. A to je sasvim legitimno.

Ono što nije legitimno je kada gejaci glasno, arogantno i samopouzdano tvrde za nešto što je kvalitetno da je zapravo glupo, loše i dosadno. Bolje bi im bilo da takva kretenska mišljenja zadrže za sebe, ili za privatne razgovore, umesto da ih šire po forumima i generalno na internetu. Jer se samo blamiraju na taj način, a i na taj način zahtevnijim stripofilima davaju pogrešne informacije; stripofili koji imaju kriterijume pročitaju takvo neko negativno mišljenje o dobrom stripu pa odluče da ga ne kupe. Jer su poverovali nekoj budali koja nema pojma o čemu priča. Kod takvih bonellijevaca i superherojevaca poštujem kada unapred priznaju da ne vole inteligentan ili originalan sadržaj, pa onda čovek njihovo mišljenje lakše kategoriše i razume. Međutim najgori su oni primitivci koji sebe predstavljaju kao radoznale i kvalitetne čitaoce koji preferiraju da nešto drugačije pročitaju - a zatim popljuvaju neki odličan serijal ili album. To maltene dođe kao "lažno reklamiranje", a to je koliko znam ilegalno.

Dugine gospođice je prilično bezvezna priča bez ikakve poente. Čak ni ženske nisu lepe, sem glavne koja može da prođe. Mada je to delimično zbog toga što je crtež već dosta slabiji u ovoj fazi. Pogotovo crtež ljudi, scenografija još i nije toliko loša.

Slično stoji i sa Rođenjem zmaja, još jednom pričom koja deluje nedovršeno i neobrađeno.

Metalni kapetan je nešto bolja priča, ali je i dalje očigledno da kod ove kolekcije priča nešto fali. Suviše su neodređene, nefokusirane i besciljne, pogotovo ova druga polovina priča.

Osveta Makumbe

Crtež: 8/10

Scenario: 8/10

Žanr: krimi triler, horor

Br strana: 94

Dobro izgrađena radnja bez ikakvih nelogičnosti i gluposti - što je inače tipično za horor triler (a pogotovo kada su filmovi u pitanju, jer 99% trilera su retardirani). Radnja teče prilično glatko, zato se strip čita brzo i lako. Likovi nisu dvodimenzionalni već jasno definisani, a takva karakterizacija može samo da pomogne priči.

Crtež (strana iznad) je nešto slabiji nego u Miledi 3000, a njih poredim zato što imaju isti format. Glavni ženski lik je opet neka rugoba, što me poprilično nervira. Glava joj izgleda kao vrh olovke, onaj deo s gumicom. Drugim rečima, kao glava Novaka Đokovića. E pa, zamislite žensku facu na glavi Novaka Đokovića: onda vam je valjda jasno zašto se ljutim.

Posle Makumbe sledi pogovor koji nisam čitao, jer me takve dubokoumne analize ne zanimaju. Otkud znam da je "dubokoumna" kada je nisam ni pročitao? Zato što su ti propratni tekstovi uglavnom pretenciozni i nekako neiskreni. Ono što kod mene dobijete je čista iskrenost lišena foliranja, jer mene savršeno ne tangira šta će ljudi da misle ili kažu o mojim mišljenjima i ukusima. Nažalost, velika većina takozvanih strip eksperata i raznih drugih "pogovornika" vole mnogo da palamude i kenjaju, umesto da nešto interesantno kažu. Ponekad im se omakne neka zanimljivost, verovatno sasvim slučajno, ali uglavnom laprdaju o glupostima.

Nakon toga sledi galerija od nekih 65 strana: razne naslovnice i skice. Mene obično nerviraju takvi dodaci, jer smatram da su ovakve cigle već dovoljno teške i bez njih, a i skice većina crtača me ne zanimaju. Međutim, u pitanju je Magnus, a ova galerija je možda i najbolja na koju sam do sada naišao. Osim očiglednih razloga za to, ključan faktor je što je većina crteža u boji. Uvek sam govorio da je Magnus fantastičan u koloru, a da to mogu samo da negiraju kompletne budaletine uštinute od estetike. Možda čak i daltonisti. Crno-belački fanatici su umislili da su neki veliki bajni sladokusci što se umetnosti i stripa tiče, a zapravo su najobičnije seljačine s velikim kompleksima koje ne znaju kako da ih izleče pa ih istresaju na nas - time što nas pokušavaju ubeđivati da je kolor seljački, da je suviše komercijalan, i ostale gluposti. 

Evo šta je jedan bolid rekao na forumu:

"Boja je Holivud, crno-bijelo je umetnost."

Nadam se za njegovo dobro da se sprdao kada je ovo lupio i ostao živ.

Naprotiv, čak je logičnije argumentovati da je crno-beli strip nedovršen strip, a time i manje umetnički, jer ono finalno fali. Naravno da ovo ne važi za gusto senčene stripove, ali velika većina stripova se komotno mogu farbati. Da bi strip "zaslužio" da ostane neobojen, mora biti izrazito gust i detaljan, na primer Ortizovi Četiri jahača apokalipse. Međutim, nekim pavijanima je i crtež sa pet linija dovoljno gust da se ne boji. Valjda bi bili najsretniji da pilje u prazni beli list bez ičega? Možda nisu toliko zaljubljeni u crno-belo koliko su napaljeni na belo?

A kada bi ih čovek pitao da pojasne tačne razloge zašto je crno-beli crtež navodno superioran u odnosu na kolorisani, ne bi znali ništa da odgovore. Ili bi pokušali da promene temu, ili bi lupili nešto neodređeno što se može interpretirati ovako ili onako. Na primer kao citat iznad, koji je sročen samo da zvuči impozantno, iako zapravo ne sadrži nikakvu logiku. To je slogan, to nije objašnjenje. Zato što i nemaju argumente.

Kako može kvalitetan kolor da upropasti strip? Dobar kolor ne može nikada da upropasti strip, može samo da bude nepotreban i suvišan u slučaju veoma gustih tabli. A takvi veoma senčeni i gusti stripovi su ipak retki. Mnogi smatraju da je Alan Ford veoma gust strip koji se nikako ne sme farbati, ali takva tvrdnja je odavno opovrgnuta činjeničnim stanjem: dovoljno je samo pregledati bilo koju kolorisanu epizodu AF da bi bilo odmah jasno da je ovo verovanje žestoka glupost. Mogu crno-belisti kenjuckati i srati koliko god hoće, ali egzistencija prelepih Magnusovih stripova u boji satire i urniše sve te "argumente".

Da li će biti reprinta ovog davno rasprodatog omnibusa?

Možda tek za nekoliko godina, jer mu je ipak trebalo nekih četiri godine da se rasproda, što za Fibrine standarde i nije posebno brzo. A možda nikada, ukoliko su prava istekla.

Magnus:

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html