Tuesday, June 2, 2026

Lovac na snove


 Lovac na snove

Vrsta: kupus integral (gradjevinska cigla)

Crtež: Enrique "Guevara" Breccia

Scenario: Breccia, Trillo i drugi

Izdavač: Fibra (2025)

Premijerno: pojma nemam

Dimenzije: 28.7 x 22 cm, HC

Br strana netto: 413

Tiraž: 500

Žanr: istorijski, politički, fantazija, bajke, satira

YU istorijat: ?

Kolor? Samo 10ak strana.

Politički obojen? Da, puno.

Golotinja? Malo. 

Rasprodato? Ne.

Crtež: 2-9/10 

Scenario: 1-7/10

Ciljne grupe: nostalgičari, komunjare, kvazi-intelektualci, fibratori

Prednosti: crtež (ponekad)

Minusi: neke debilne priče, scenaristička lenjost, pretencioznost, levičarska propaganda, crtež (ponekad), Mandrafina, cigletina

Ne dajte da vas zavara odlična naslovnica. Ovaj integral je mnogo slabiji nego što obećava. Nisam neki posebno veliki fan Enrikea, ali sviđa mi se njegov crtež (kada je na nivou), a i poverovao sam da će i Triljo da opravda svoju reputaciju. Mada daleko bilo da on piše sve ovde; ni blizu.

Ova ogavna mrcina od knjižurine koja sadrži skoro pola hiljade strana se sastoji od mnoštva različitih priča i albuma. Još jedan Fibrin promašaj, ovog puta ne samo zato što je u pitanju cigletina koja se jedva može čitati već je i sadržaj slabiji nego što se dalo očekivati. Nabacati ovako različite i nepovezane stripove na hrpu - kao da prodaješ krompire - je sve samo ne prodavanje umetnosti. A to namerno tako formulišem jer je u pitanju jedan pretenciozni hipsterski izdavač koji stalno potencira neki bajni i navodno dubokoumni sadržaj. Ovamo pretenciozan - a prodaje stripove na kilo kao na pijaci: što više u jednom cugu, onako seljački da se ratosilja robe što pre. 

To kaobajagi Fibra radi da bi kupac uštedeo nešto novca, ali pravi razlog je zato što su veoma svesni da se stripofili sve više i više lože na cigle. Zato što kupci sve manje i manje čitaju sve te stripove. To pogotovo važi za fibratore koji kupuju gotovo sve od ovog izdavača, a nerealno je da to sve mogu uopšte da stignu da pročitaju - bez obzira da li je vredno čitanja ili ne. Kao što su knjige prvobitno služile isključivo za čitanje a onda vremenom postale statusni simbol kvazi-intelektualaca jer se kod pojedinaca koriste samo da okite što više polica da bi se komšiluk i gosti divili domaćinu kako je on tobože pametan jer sve to čita, tako i stripovi postaju sve više simboli i ukrasi. Jedan od razloga za ovu čitalačku devoluciju/dekadenciju je što izdavači kao Fibra u velikoj meri promovišu hipsterske, kvazi-intelektualne stripove koji i nisu za čitanje, ali zato mogu da prevare gluplje slojeve društva da njihovi vlasnici imaju više mozga nego što je to slučaj. S tim što se takvim stripovima njihovi vlasnici mogu qrčiti samo drugim stripofilima, jer stripovi i dalje nemaju ni približno takav ugled kao knjige. (Zato valjda mnogi pretenciozniji stripofili vole da ih nazivaju "grafički romani" pa čak i "knjige", iz nekog kompleksa, ne bi li sebe i svoj hobi uzdigli na neki "viši nivo". Za mene su to stripovi jer "strip" nije prljava reč.)

Integral je bućkuriš različitih Brećinih era, stilova i žanrova. A pritom su zadnjih 50 strana od Mandrafine! (Znači prodaja krompira, ali izmešanih sa nešto cvekle.) Kome je ovako nešto logično ili praktično? Postoji velika razlika između kompilacije i nasumične hrpe svega i svačega. Nije isto. Zar ne bi bilo logičnije izbaciti Lovac na snove kao zaseban integral od 250 strana, a ovo sve ostalo u neku drugu "knjigu" (minus Mandrafina)? Taj drugi integral bi i dalje bio kupus ali barem čitljiv kupus.

Krompir, cvekla i kupus... Pijačarsko izdavaštvo.

Još jedno pitanje: a zašto ne 5000 strana u jednom albumu? Kad već idemo tom logikom... Kad već nemamo meru nemajmo je do kraja.

Prvi album Belo zlato ima prilično solidan crtež, mada je donekle ižvakan i brljav u scenama koje se odigravaju u prošlosti. A prilično toga se odigrava u prošlosti. Priča nije loša ali ima primese levičarskih pizdarija. Opet ono "jadni Indijanci i zli beli kolonijalisti". Ne mogu to više ni da slušam ni da trpim... Štivo samo za "progresivne" budale.

Vojska ludaka je kratka priča sa maltene niskobudžetnim crtežom. Enrique se žurio pa je zato i brljavio. Neki će pravdati ovakvo neodbranjivo škrabanje, ali samo zato što su verovatno na teškim drogama. Lako je halucinirati odličan crtež kad se predoziraš sa bolivijskim pečurkama! Isto važi i za svakog stripofila koji se ne bude složio sa mnom da Enrique uopšte ne ume da crta žene. U ovoj priči likuša je išvrljana kao da ju je nogama crtao - i to dok se valjao po podu posle pozamašne količine bolivijskih pečurki. Priča nije loša, blesava i humoristička, znači bez političkih pridika...

Dragi Bog je neki očigledno nedovršeni abortus od 20-ak strana. Glavni lik je pred kraj priče najavio odlazak u neki grad... i šta bi s tim? Priča je osrednja i bavi se nekim otrcanim antirasističkim sranjem, onako plitko i predvidljivo. Enrique: veliki moralista i dobrica. (Paz' da ne poverujem...) Crtež je ogavan, i veoma netipičan za juniora. Jasno je da je Enrique odlučio da kao njegov ćale, Alberto, povremeno stilski eksperimentiše. Iz kojeg god razloga: ili da bi se qrčio ili iz dosade. Ovu epizodu možemo da arhiviramo kao propali eksperiment. Nedovršeni propali eksperiment.

Lovac na snove čini dobru polovinu čitavog integrala, nekih 250 strana. Počinje zanimljivo, a što je najbitnije sa detaljnim, disciplinovanim crtežom (gornja strana), ali onda kreće da se raspada. Kako serijal odmiče crtež postaje slabiji, mada ne drastično. Za nijansu ili dve. Raspad scenarija je već mnogo drastičniji. Već negde na polovini više nisam mogao da se koncentrišem pa sam odustao. Par meseci kasnije sam ponovo pokušao da dovršim Lovca ali mi opet nije bilo pošlo za rukom. Jednostavno je ekstremno dosadno, iako se radi o nekom bizarnom, "maštovitom" svetu. Dokaz da nije sve dobro što je "maštovito". Konfuzno, pretenciozno i politički obojeno. A s obzirom da je Enrique jedna notorna komunjara to nije nikako dobro. Pogotovo što se radi o aluzijama na argentinsku politiku o kojoj van te zemlje slabo ko zna dovoljno da bi sve ovo ukapirao. Priču je Enrique lično napisao, zato je valjda i tako loša.

Nastavak Lovca na snove je dosta razumljiviji od prvog dela, a i mnogo direktniji u svom političkom baljezganju. Radnja se vrti oko "gubitka vrednosti" argentinskog naroda, a to znači da je gotovo sigurno neki desničar bio na vlasti u Argentini kada je ovo govanjce od priče objavljeno. Jer da je tada neki levičar vladao, a pogotovo neka komunjara, Enrique se ne bi žalio na manjak vrednosti jer je "opšte poznato" da se moralne vrednosti munjevito vrate u narod čim levičari preuzmu vlast od desničara. Ali to je tipično kod neobjektivnih komunjara: kada državom vladaju desničari onda su svi panduri zli i vlada nemoral, a kada vladaju levičari onda je najednom sve sasvim OK. Ma piš sa tupavim komunjarama... To sam uostalom primetio i sa ultra-levičarskim Holivudom: kada su Regan, Buš ili Tramp (bili) na vlasti onda ništa nije valjalo u državi - a čim Demokrate preuzmu Belu Kuću i senat sve je opet "savršeno". Kod retarda je uvek sve crno i belo, nijanse ne postoje.

A zanimljivo je koliko Breća potencira veru, što se ipak kosi sa činjenicom da je ekstremni levičar. Zar Breća nije ateista? Zar on nije svestan šta komunisti rade vernicima i crkvi kada zgrabe vlast? (Sem kada kooperiraju sa Vatikanom, podrazumeva se, a upravo ću da se osvrnem na to...)

Ma šalim se samo... Poznato je da je Latinoamerika vrlo specifičan slučaj što se toga tiče. Tamo se ne zna ko je veći komunista - oni koji se deklarišu kao marksisti ili ona uobičajena vatikanska bagra. (Da podsetim: ovo ne kažem kao pravoslavac, ja sam ateista.) Zato je onaj nedavni argentinski Papa bio toliki levičar! Nije to ništa slučajno bilo. Katolička crkva u tim zemljama ume da bude prilično socijalistička, što donekle i nije tolika kontradikcija jer hrišćanstvo ima puno paralela sa komunjarizmom. Marks je puno fora zdipio od hrišćanstva, pa zato. (Svi ideolozi kraduckaju jedni od drugih. Niko ne započinje neki novi religijski ili politički pokret a da se prvo debelo ne nakrade ideja svojih prethodnika.) Ali uprkos tome me uvek fascinira kada latinoamerički komunisti izigravaju velike vernike, kada se pozivaju na Boga pa maltene i tvrde da pričaju u ime Boga - kao da nikada nisu pročitali ni jednu jedinu reč koju je Marks napisao za njih. A jeste sve to pisao za njih, sigurno nije za mene. Nisam ja neka budala kao što su to oni!

Uopšteno govoreći je taj kontinent jedan vrlo bizaran pičvajz što se politike tiče, pun haosa i kontradikcija, a vrlo često stvari tamo nisu takve kako izgledaju na prvi pogled. Zato je vrlo naivno misliti da kao "neutralni" Evropejac ili Amerikanac možeš izvući neku iole korisnu edukaciju iz nekih tamo stripova. Kao da jedan običan crtač stripova automatski postaje ekspert za sva politička i ekonomska pitanja - samo zato što je dobar crtač! Ali upravo u ovu bajku mnogi stripofili veruju, iako to ne bi priznali kad bi ih čovek to direktno pitao. Jer bi ih bio blam, jer kada bih formulisao pitanje na takav način puno njih bi odmah uvideli koliko je to glupo.

"Da li ti zaista veruješ da neki tamo crtač stripova može biti tvoj politički i istorijski edukator samo zato što lepo crta?"

Ovo pitanje samo po sebi izvrgava ruglu svakog stripofila koji je dovoljno naivan da dozvoljava da mu stripska propaganda ispira mozak.

To ne znači da ne postoje inteligentni a ujedno i talentovani strip crtači. Međutim, ni inteligencija nije sve, mnogo je precenjena od strane navnih ljudi (pogotovo onih koji nisu inteligentni) - ukoliko je Breća uopšte i poseduje. A ja ne tvrdim ni da je ima ni da je nema (sem kada se "našalim" da je glup). Mnogi takozvani intelektualci ovog modernog doba su hardcore levičari iako je (radikalni) socijalizam nešto najantiintelektualnije što postoji na čitavoj političkoj sceni. To je bukvalno duševna hrana za debile i ludake, za naivčine koji veruju u savršena rešenja za kompleksne probleme. Marksizam obećava kule i gradove - i upravo zato privlači debilose i naivose.

Taj kult ličnosti je problem u svemu: u stripu, u muzici, u literaturi, u kinematografiji... Ljudi preuveličavaju intelektualne sposobnosti i moral poznatih i uspešnih ličnosti, pogotovo ako su njihovi fanovi. Kao da nečiji umetnički dar omađija i nadrogira čoveka da krene da mu veruje u svemu, pa i po političkim pitanjima. Pritom ovakve ovce zaboravljaju da su svi ti ljudi od krvi i mesa kao ja i ti, odnosno da su skloni korupciji, pokvarenošću, glupošću, naivnošću i svim drugim manama. Neki su čak i ubice! Bez obzira da li među muzičkim producentima ili holivudskim glumcima, svugde se mogu naći psihopate, lažovi i foliranti. To je već naveliko dokazano i jasno, iako za to i nisu bili potrebni nikakvi dokazi, barem ne racionalnom čoveku.

Prema tome ne kenjajte mi o tome koliko je Breća genijalan kao politički komentator ili satirista. A isto važi i za Huga Prata, Osterhelda, i za druge vaše precenjene heroje. Savršeno me zabole za kult ličnosti jer sam na to imun. Na svom muzičkom blogu redovno kritikujem i ismevam neke od mojih najomiljenijih muzičara i bendova, kada god izbace loš album, kada nešto zaseru ili kada izjave nešto retardirano. Samo zato što obožavam njihovu muziku ne znači da sam njihov sledbenik kao neki sektaški debil. Ja vrlo jasno i precizno razdvajam stvaraoca od svog dela, a svako ko ima malo mozga će da vremenom nauči da to isto radi. Jer ko to ne radi taj nije ništa bolji ni pametniji od balavice od devet godina koja vrišti na koncertu One Direction - dok mašta kako joj pevač (koji je naklonjen istom polu) pravi dete.

Zatim sledi dvostrana priča Sto smo na ovom svetu u kojoj gostuje slavljeni masovni ubica Če Gevara. Enrique-ov idol. On baš mnogo voli psihopate, a ne može da prežali što je Gevara ubijen mlad, zbog čega nije ni imao prilike da iskaže sav svoj genocidarni potencijal. Bu hu hu, kakva šteta za čovečanstvo. Možda se Enrique takvima divi zato što u njima sebe prepoznaje? Narcisoidne i mentalno obolele ličnosti vole takva ogledala. Blesava priča o Enrikeovim stripskim junacima...

Lovac na vreme je veoma dobro nacrtana priča od 20-ak strana. Scenario ovog puta nije loš iako ga je Enrique sklepao.

Ponovni susret nas vraća na uzdizanje velikana komunizma, ovog puta (valjda) Fidela Kastra. Detaljno ilustrovana ali pretenciozna budalaština od šest strana. Crtački stil je ovde malo drugačiji. Prvi kadar na strani 309 (tj treća strana priče) je fenomenalan. Šteta je crtački talenat tračiti na govnjive scenarije, ali tu nebuloznu naviku je valjda nasledio od još talentovanijeg Alberta - koji je većinu svoje stripske karijere protračio na inferiorna piskaranja raznih nedoyebanih scenarista. Linkovi dole...

Pasji život je nekih 10 strana i solidno nacrtana priča. Međutim, pomalo je banalna i nejasna. Opet suviše "simbolizma", premalo prave poente. Uvek je veća šansa da će komunistički scenarista da bude pretenciozniji od nekog ne-komunističkog... Levičari su skloniji aroganciji i samoveličanju, jer uostalom socijalizam mnogo više privlači narcisoidne ličnosti. Kao i lenje ljude i budale.

Da rezimiram: levica gotovo isključivo privlači psihopate ("želim da učestvujem u vlasti na neki način i da rabim ovce dok se pretvaram da sam human i za jednakost svih"), grandomane ("sviđa mi se ova ideja utopije"), narcisoide ("volim da se pretvaram kao da brinem o svom bližnjem jer na taj način skrenem pažnju sa sopstvenog egoizma"), budale ("pljačkanje bogatih i srednje klase da bi sav novac završio u džepovima partijskih moćnika mi deluje kao superiška ideja"), naivčine ("ovo da svi budu sretni i jednaki baš zvuči kul"), i lenštine ("glasaću za ove jer možda kad-tad smanje radnu nedelju sa 40 na 15 sati, a i volim da živim na uštrb bogatih - dok oni rade ja da se izležavam, sviđa mi se"). Zato demokratski poredak praktično nigde više i ne funkcioniše, jer što je društvo uspešnije to više proizvodi ovakve destruktivne  demografske grupe. To je taj famozni civilizacijski ciklus: propast - uspon - prosperitet - preveliki prosperitet - propast, i tako u krug. (Zapad, pa i svet generalno, je trenutno u fazi propasti.) Ove gore navedene trule glasačke grupacije potom u sve većim brojevima idu na izborna mesta i postavljaju nekompetentne i koruptne levičare na vlast. A onda je neminovno da čitava država u kratkom ili srednjem roku prdne u čabar. 

Uostalom to je i razlog zašto se levičarske stranke uvek svojski trude da glasačko telo bude što nekvalitetnije i debilnije - a to u prevodu znači da bude što manje obrazovano, što više radikalizovano, što više u panici od mogućih scenarija kraja sveta (npr globalno zagrevanje), što mlađe (jer kad si mlad idealista si; mada ovo za mene ne važi), da žene budu što aktivnije u glasanju (jer su po pravilu sklonije ekstremističkim strankama), da se što više migranata odomaći i dobiju državljanstvo (da bi se onda na izborima odužili levičarskim strankama) i slično. Levičari se uvek zalažu za zakone koji će od demokratskog procesa da naprave lakrdiju.

Da li ste znali da u prvim verzijama amero-demokratije nisu mogli svi da glasaju već samo zemljoposednici i drugi ljudi koji su plaćali izvesne svote poreza, a koji su zbog toga imali mnogo veći ulog u ishodu izbora? Ovo možda deluje elitistički i nefer sa modernog (tj retardiranog) stanovišta, ali je daleko logičnije da glasaju samo oni koji su visoko obrazovani, kao i oni koji imaju veći ulog u društvu tj imaju mnogo više da izgube zbog losih odluka. Drugim rečima, ukoliko daš siromašnima da glasaju oni će neminovno glasati za levicu jer žele što više za džaba, jer očekuju da im država bude kao mama i tata. Kada daš ženama da glasaju, one indirektno odlučuju da li će biti ratova i koji će ratovi da se vode i kada - a da se pritom ne plaše regrutacije u vojsku. Žena da odlučuje da li će muškarac ići u rat? Da li je to fer? To je kretenizam. Dobro je i ova maloumna "full demokratija" i potrajala, s obzirom koliko je destruktivna.

Ali ovo je samo jedan od mnogih razloga zašto se demokratija raspada munjevitom brzinom, i zašto su ljudi kao Enrique teške naivčine. (Ili foliranti.)

El Mrgud

Ali da se vratim na ovaj levičarski integral, nakon kraće političko-edukativne, antilevičarske ekskurzije...

Blas Hiljadosmrtni je užasno išvrljana priča od 10 strana, a ovog puta je Triljo taj koji je omanuo kao scenarista. Glupa političko-humoristička "anegdota"...

Čiko je samo želeo Neskvik je normalno nacrtana kratka priča, ali poprilično debilna. Niti je logično da Čika uhvati tolika paranoja i to bez ikakvog opipljivog razloga, niti da panduri toliko ishitreno reaguju.

Malarija i kultura je opet Breća s nekim vrlo mizernim pokušajima društvene kritike. Totalno dosadno i bezveze. Više crtaj a manje kenjaj, Enrique...

Starac morski pas je veoma fino nacrtana kratka priča, valjda po ugledu na Starac i more, od marksističkog kolege Hemingveja, ali zato ima puno belih površina. Enrike je voleo da zabušava na dva načina: ili da užurbano žvrlja i tako štedi vreme, ili da brže radi ostavljajući puno belih površina. A ponekad i jedno i drugo, ili što bi indeksovci rekli "oba trojica". Klasična komunjarska lenjost! Enrique bi bio idealan državljanin neke komunističke diktature: deluje da voli da zabušava, da je arogantan, a pritom je i politički fanatik. Bio bi divan aparačik. Scenario nije ništa posebno.

Putovanje u Veneciju je kolekcija nekih pesama ili slično, u tom smislu apstraktna i pretenciozna pizdarija. Ali je zato crtež odličan. Najdetaljniji koji sam ikada video od Breće Juniora, mada ovo liči više na kolekciju naslovnica nego na strip.

Moeća je stilski nešto drugačije, opet neka vrsta polueksperimenta, ali mi deluje da je trebalo da bude u boji. Odnosno da li je Fibra ovo izcrnobelisala - da ne bi morali da se bakću sa samo šest strana kolora u CB integralu? Ili više ne postoje kolorni originali? Crtež je solidan a priča dobra.

Iako smo "tek" na strani 379, tu se Brećin crtež maltene već završava! Ono što sledi skoro sve crta Mandrafina, dok je za scenario zadužen Enrique.

Znači ne samo što je vlasnik Fibre nabacao na gomilu razne stilove, žanrove i albume, već je i dodao nekog drugog crtača! Koja je to tek glupost... Tako nešto je moguće samo u serijalima. Ali pošto ovde nema ni teme ni serijala, odnosno nijedne zajedničke niti svim ovim stripovima, ne kapiram šta tu ima Mandrafina da traži. Pritom ja nisam neki ljubitelj njegovog crteža, meni on nije dovoljno dobar da bih čitao išta od njega.

Jedini drugi integral koji mi pada na glupet a koji takođe sadrži ovakvu jednu nejasnu i bespotrebnu invaziju nekog drugog crtača je Darkwoodov Ortiz Jezovnik, u kojem se pri kraju albuma najednom pojavljuje Korben. I to cb verzija jedne njegove kolor priče.

Ono malo što sam do sada pročitao deluje kao neki distopijski krimi. Enrike je opsednut politikom, jadan ne bio. Da li mu je neispunjena čežnja u životu bila da bude političar - ili dželat (ili oba trojica)? Možda je maštao da bude gospodar miliona ljudi i da s njima radi šta god hoće? Možda diktator Argentine? Koliko bi miliona pohapsio Enrike da ima takvu moć? Možda deluje pomalo surovo i blesavo da tako nešto impliciram, mada ova moja surovost bila bi jedan sitan promil surovosti koja bi usledila nakon što bi neko kao Enrique zavladao svojom otadžbinom. Ili ste vi možda nekada čuli za dobronamernog komunističkog diktatora? Postoji li neki levičarski diktator koji nije masovno ubijao? Ja nisam čuo za takvog. Prema tome zašto bi Enrique bio bolji. Ne tvrdim da bi bio takav, ali ko zna...

A čim je ovoliko opsednut politikom mora da ima neke želje da formira svet po sopstvenom nahođenju. Ali dobro, makar nije napravio četiri ćerke da bi ih potom totalno nepotrebno žrtvovao marksizmu...

Mogu misliti koliko samo Enrike sada pizdi s obzirom koga Argentina trenutno ima na vlasti... Milei nije nikakav komunista, dapače. Hoće li Enrike da uskoro objavi nešto anti-Mileijevsko, baš kako to razjareni američki levičari rade sa svojom imbecilnom anti-Trampovskom propagandom? Bi Enrique rado tako nešto uradio ali je verovatno, po običaju, suviše lenj... Komunisti nisu poznati po svojoj vrednoći, oni bi sve da bude džaba, sve da otimaju od bogatijih i vrednijih od sebe, a da se neka koruptna a tobože idealna vlast stara o stanovništvu kao o maloj retardiranoj deci. Jer to je socijalizam: daješ svoj život u ruke psihopata željnih moći i novca, a koji se samo pretvaraju da žele tvoju dobrobit... Zato su svi levičari majmuni.

Pogotovo oni koji nas smaraju levičarskim stripovima. Vlasnik Fibre i Enrike ruku pod ruku da pa da plešu svakog 1. maja na nekom antinuklearnom protestu ili sličnoj nekoj pizdariji.

Fibri bi bilo pametnije da napokon reprintuje Hodočasnika zvezda. Koliko ja znam taj strip ne sadrži nikakve očigledne levičarske pokušaje ispiranja mozga, ali bih voleo da ga pročitam jer deluje zanimljivo a i pristojno je nacrtan. Ali valjda taj album nikada neće biti prioritet zbog toga što nije otvoreno politički, a znamo koliko je marksizam pri srcu Fibri... Brećinog Če Gevaru će verovatno reprintovati još 57 puta, sve dok ga i poslednji balkanski pajac ne kupi.

Zadnja priča je ujedno i jedina u koloru, Plavo kraljevstvo. Ovo je na brzinu naškrabana glupost, manje-više tipičan modernistički "crtež" kakav se često praktikuje u američkom undergroundu odnosno među američkim hipsterima - ali samo među onim totalno netalentovanim koji drugačije i ne umeju da škrabaju. Meni zaista deluje da je neko obojicu Breće naložio da su ovakve škrabotine zapravo velika "neshvaćena" umetnost. Kako drugačije objasniti da ovakva dva talentovana ilustratora gube vreme a sebe blamiraju ovakvim pizdarijama?

A bio bi najveći štos (i vrhunac trolovanja) da ih je u ovu klasičnu "pikasovsku obmanu" ubedio upravo neki "umetnik" ovakvog kova, neki klovn koji jedva može da napiše svoje ime a kamoli da nešto dobro nacrta. Uvek će mi biti neshvatljivo kada se vrsni crtači i slikari priklanjaju ovakvim šarlatanskim dunsterima i na taj način im opravdavaju bitisanje na umetničkoj sceni. Naravno da to ne rade svi dobri crtači, već samo oni koje je lako obmanuti, a to su obično komunjare i kompleksaši. Umesto da se likovi kao Breća javno deklarišu protiv ovakvog oblika antiumetnosti, neki od njih padnu u ovu zamku za naivčine i morone.

Radnja ove kratke priče je tupava, a ideja još gluplja. Humor na nivou nižih oblika planktona. Blam me je uopšte da rezimiram priču...

A da, evo vam i broj galebova koje ćete naći u ovoj cigli: 5,658. Time je Enrique ubedljivo oborio stari rekord Huga Prata (svog levičarskog brata) koji je iznosio 3,419.



A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Levičarska propaganda u stripu:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html



By at No comments:

Saturday, May 30, 2026

Eternaut 2

 

Eternaut 2
Vrsta: integral (2. deo)

Crtež: Francisco Solano Lopez

Scenario: Hector "German" Osterheld

Izdavač: Fibra (2018 + reprint)

Premijerno: 1976

Dimenzije: 28.5 x 22 cm, HC

Br strana netto: 204

Tiraž: 500 + reprint

Zanr: sci-fi, distopijski

YU istorijat: -

Kolor? Ne. (ali postoji)

Politički obojen? Mnogo manje nego što neki tvrde. 

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Da.

Crtež: 3-6/10

Scenario: 4/10

Ciljne grupe: tradicionalisti, germanovci, kompletisti

Prednosti: nazire se Solanov talenat

Minusi: gluposti, nelogičnosti, zbrzan oskudan crtež

Nisam čitao prvi deo (barem ne Solanov), a razlog tome je trostruk:

1. Solano je odličan crtač ali u ono vreme nije još bio na visokom nivou koji je dostigao tek negde desetak godina kasnije. Crtež je tek pristojan ali nedovoljno dobar, pogotovo što bi me puno kadrova podsećao da je to moglo da bude dosta bolje.

2. Imam pomalo averziju prema Osterheldu jer je bio zagriženi komunjara.

(Više o tome kasnije.)

Da su njegovi scenariji apolitični ne bih imao nikakav problem s njegovim političkim ubeđenjima, ali s obzirom na to da je prvi Eternaut neka pro-komunistička alegorija vezana za Argentinu, interes mi je automatski splasnuo kada sam to čuo. A da ne pominjem što je već bio objavio album o Če Gevari.

3. Osterheld je precenjen kao scenarista. Svideo mi se prilično njegov (totalno apolitični) Nekradamus, ali je zato (povremeno politički obojen) Mort Sinder na primer poprilično neujednačen: priče variraju od dobrih pa do prilično loših. Više o tome u mojim recenzijama njegovih drugih albuma, linkovi dole.

4. Format je "naopačke", odnosno kao prvih 50-ak strana Fibrinog Mort Sindera (ono drugo poboljšano izdanje). To mi je fizički prenaporno za čitanje. Pa nemam ruke od 5 m kao šimpanze!

Obožavam to kada je izdavaču bitnije da se originalni format održi po svaku cenu - na uštrb čitaoca koji nema ruke kao orangutan - nego da uključi mozak i da bude pragmatičan. Po čemu bi se stripu upropastio kada bi se "poravnao"? Ne kapiram logiku. Ili je možda to suviše velik posao? U šta sumnjam.

5. Pogrešan papir je izabran od strane Fibre za dvojku. Sjajan. Ako se ne varam i kec je takav. 

Što se E2 tiče, u poslednjih par godina retko greše po pitanju CB albuma, pa me je ovo baš začudilo, pogotovo što je u pitanju reprint.

Ni za Eternauta 2 se nisam preterano interesovao, ali sam ga eto na kraju ipak kupio. Video sam da je rasprodat pa kao hajde da ugrabim "zadnji" primerak. Bio sam načuo da se Solano opirao da drugi deo bude toliko ispolitizovan, da se nije slagao sa Osterheldovim stavom da se strip suviše zagadi politikom, pa mi se stav donekle zbog toga smekšao. Uprkos upozorenjima da je E2 daleko slabiji od E1.

Ta upozorenja sam konstatovao ali nisam mogao previše ozbiljno da shvatam jer se generalno ne mogu oslanjati na mišljenje drugih stripofila. Pogotovo ne onih sa forum.stripovi, jer oni su glasna manjina koja uglavnom rezonuje nelogično a i ukus im je uglavnom diskutabilan. (Čast izuzecima...) Njihove rasprave i prepirke su mi više zanimljive sa "antropološke" tačke gledišta nego da nešto naučim o stripovima. Pogotovo što su nerealno neinformisani s obzirom koliko se qrče da znaju...

Ono što jesam pročitao pre E2 je Brećina verzija E1: strip mi je bio sasvim OK. Mada mi je daleko zanimljiviji crtež nego ta jednostavna alien invasion priča. (To je podjednostavljena i skraćena verzija u odnosu na Solanin original, svestan sam toga.) S tim što se ne sećam da li sam ga uopšte ovde recenzirao! Nije lako biti krečana...

Kakav je prvobitni E1, ne znam, ali svakako treba da je bolji od E2 koji ima palpasti odnosno naivni scenario, a ima i određene količine gluposti koje se češće sreću u palp stripovima. Ne može sva krivica da se svali na Osterhelda, iz više razloga. Em je bio u ilegali što znači da eventualno nije mogao totalno da se fokusira na pisanje, em mu je scenario prošao kroz dva vrata cenzure. Doduše, pribegavao je on palp pristupu i pre, na primeru u onoj najdužoj priči Mort Sindera koja baš podseća na niskobudžetne horor filmove 50-ih.

Ono što je završilo u stripu nije bio prvobitni scenario, tj ono što je German želeo. Osterheld je iz ilegale slao scenario Solanu, a zbog svog novog statusa "neprijatelja države" više nije imao zadrške da bude politički otvoreniji odnosno još marksističkiji nego pre. Solanu se to nije dopalo pa je izmenio neke stvari, baš kao i njegov urednik. Album je srećom cenzurisan da ne bi postao levičarska lakrdija. Mogu misliti kakva je tek glupost bila Germanova necenzurisana zamisao! 

Britanci se u 70-im nisu bavili levičarskom indoktrinacijom - kao što to punom parom rade u ovom veku - već su stripove pravili za razonodu. Što je potpuno logično. Zato i postoje stripovi, kao i filmovi. A kreteni koji smatraju da film mora da bude više od zabave - a da to uvek podrazumeva političko preseravanje - ne znaju o čemu pričaju. Neki filmovi treba da budu inteligentni, hvala Bogu, ali to se može izvesti na apolitički način ili na nepristrasno. A ovo drugo se gotovo nikad ne dešava, već skoro svi strip i film scenaristi nameću svoje stavove. Inteligentan film ti ne nameće jedan politički stav kao neosporan i savršen (a drugu političku stranu kao zlu i degeneričnu), već tera na razmišljanje i na izvlačenje sopstvenih zaključaka. Ali kako da se ovo objasni levičarima koji niti vole da razmišljaju, niti umeju da vade zaključke iz analiza, niti išta propisno analiziraju, a tek nemaju razumevanja za to da za svaku temu postoje dva ili više načina razmišljanja. Za skoro svaki problem postoje više načina da se on reši, ili da pokuša da se reši. (Jer neki problemi nisu stopostotno rešivi već se ponekad bira između nekoliko nesavršenih rešenja, dok su levičari ubeđeni da oni za baš svaki problem imaju neprevaziđeno rešenje! Neopevane budale.)

Ko zna, možda je German u prvobitnom scenariju čak zahtevao da njegov istoimeni lik u priči nosi majicu Če Gevare? Koji bi to tek bio piš... Solano je to trebao da uradi u nekom kadru, čisto iz zayebancije, da se sprda s budalom.

Sudeći po onome što se priča na internetu, prvi deo je manje političan. Germanova verovanja su mnogo uvijenija. Koliko je to tačno, ne znam, a generalno nemam poverenja u zaključke stripofila vezanih za političke teme. Ima stripofila koji su toliko neupućeni da ne konstatuju ni očiglednu indoktrinaciju u onome što čitaju, pa su mi zato njihova mišljenja uglavnom sumnjiva. Ima ljudi koji čitaju moderne Marvel stripove - a da uopšte ne primećuju levičarski sadržaj! Koliko li moraš biti glup i neupućen pa da na primer ne konstatuješ raznoraznu levičarsku propagandu u modernim holivudskim filmovima. A upravo takvih ima puno.

Logično bi bilo da je E2 otvoreniji u tom smislu jer je nastao 15 godina kasnije, a German pritom nije imao više potrebe da krije svoje marksističke porive jer ga je vojna hunta već naveliko tražila. Ali kao što rekoh bilo je cenzure tako da prvobitna zamisao nije završila na crtežu.

Čitava radnja se vrti oko oružanog otpora prema vanzemaljcima tako da uopšte ne mora da se interpretira u nikakvom "argentinskom" smislu. Stereotipična sci-fi premisa, a ukoliko neko primeti direktne paralele sa Argentinom 70-ih to bi samo argentinski čitaoci mogli. Ili ako se neko baš jako trudi da pronađe tako nešto. A ima naravno i bolida koji smatraju da bilo koja tema vezana za vojni otpor nužno mora da bude levičarska. Kao da komunisti imaju monopol nad revolucijama! Pogotovo što oni retko dolaze na vlast na takav način. To je mit.

Sta fali obojenoj verziji? Kolor bi bio totalno opravdan za ovaj album.

Crtež

Da je crtež na nivou Solane 70-ih tako blentav scenario mi ne bi predstavljao problem. Ali pošto je crtež slab suočio sam se sa 3 teška i ljuta neprijatelja: slab crtež, glupost i dosada. Doduše smaranja je bilo najviše u prvoj trećini. Nakon toga ima mnogo više akcije pa nije više dosadan. Ali kakav god scenario bio crtež mi je najveći problem.

Početak priče još ajde der, ali čim radnja pređe u kičastu, pećinsku, postapokaliptičnu budućnost - tu se radnja raspada, a oporavlja se tek negde oko 70. strane. Ključni razlog je što od tada nadalje više nema toliko belih površina, što se više scena odigrava noću, a ima i više senčenja na "dnevnom svetlu". Međutim crtež je i dalje šljapav, aljkav i lenj, i inferioran onome što Solano ume.

Ovaj album je ilustrovan odnosno užurbano polu-naškraban u periodu kada je Solano bio izuzetno dobar, kada je za Britance crtao fantastično senčene i precizne serijale kao što su Pete's Army (kod nas Džepna armija), Galaktus i Nipper, linkovi dole. Prema tome zašto je ovo ispalo toliko loše?

Razlog je što je Solano bio pretrpan poslom u 70-im pa je radio na mnogo serijala istovremeno. Navodno je radio po 20 ili čak više strana nedeljno, što je sumanuta cifra ukoliko tačna. Pogotovo za tako visok kvalitet (naravno ne računajući E2). Po nekoj mojoj slobodnoj proceni, moguće je da jednostavno nije bio preterano zainteresovan, i da mu je ovo bio više neki sporedni zadatak, verovatno manje profitabilan ili zanimljiv od Nippera i ostalih. To što nije bio zadovoljan sa scenarijem bi mogao biti dodatni anti-motiv.

Kakvi god bili razlozi, omanuo je i zanemario ovaj strip. U retkim kadrovima zatičemo Solanin najbolji crtež što se tiče likova, kao na primer prvi kadar na tabli/strani 114. Likove Kormorana i Eternauta mnogo bolje i detaljnije crta od ostalih. Scenografija je uglavnom prilično jadna ili u najboljem slučaju prosečna, tek ponekad relativno pristojna.

Vrlo je moguće da je Solano sasvim preskočio olovku i direktno crtao tušem. To bi objasnilo veliku razliku u kvalitetu. Crtež mu je čak i slabiji od onog iz E1 koji je rađen kada on još uvek nije bio usavršio stil.

Prosto je neverovatno ali postoje čitaoci kojima više odgovara ovaj crtež! Pod nekim nebuloznim kretenskim izgovorom da neprecizan aljkavi crtež više odgovara "paranoji priče". To nesumnjivo mora da su neki levičarski hipsteri, jer samo oni mogu da budu toliko estetski uštinuti i da tako besramno lupetaju. Znači, što je "paranoičniji" strip to lošiji treba da bude crtež? Ovo je budalaština bez konkurencije.

Priča

Pošto E1 nisam čitao, odnosno samo onaj kraći od Breće, ne mogu previše da se osvrćem na logiku u E2 kao i na potencijalne kontradikcije. Ali ono što mogu je da ukazujem na razne klišee i "lokalizovane" gluposti odnosno gluposti koje su nevezane za bilo šta što se moglo desiti u prvom albumu.

SPOJLERI

Na tabli 81 (strana 85) neki debil se vraća po loptu, iako je neprijateljski tenk već naveliko stigao. I naravno da biva ubijen. Ako je Osterheldu bio cilj da predstavi pobunjenike kao imbecile onda ova scena definitivno ima svoje mesto u stripu. Moja prva reakcija je bila, "pa ovi su glupi k'o qrac, možda i zaslužuju da budu ugnjetavani od strane vanzemaljaca".

Na strani 95, German ima prilike da upuca jednog od komandujućih vanzemaljaca, ali to ne radi na vreme pa ga ovaj nasamari i razoružava. Ako je German-u bio cilj da sebe predstavi kao imbecila, onda ova scena ima opravdanje. Čak bih rekao da je ovo istorijski verodostojna scena jer dobro opisuje pravog Germana. Ne u smislu da je bio pacifista, jer to sigurno nije mogao biti, već da nije baš najbistriji um na planeti. Ko od vas ne bi odmah pucao u neprijatelja u takvoj situaciji?!

Na strani 116 imamo jednu budalastu flašgordonovsku scenu u kojoj napaćeni pećinari pokazuju empatiju ka vanzemaljcu koji se čini da umire. German čak zahteva od sebe i čitaoca "milosrđe". Još jedna imbecilna pacifistička scena, a pritom i licemerna jer German nije mogao biti pacifista. Niti je jedan jedini vid komunističkog otpora u istoriji 20. veka imao ikakve veze sa milosrđem prema neprijatelju. S obzirom da pećinari kaobajagi predstavljaju komunistički pokret za slobodu, ovo je jedan prilično lakrdijski pokušaj da se romantizuju komunjare. Ali i da izuzmemo sve političke implikacije, totalno je retardirano da tlačeni narod koji živi u pećinama - a koje vanzemaljci maltretiraju vekovima - pokažu i najmanju empatiju prema istim. To se kompletno kosi sa psihologijom.

Uostalom, kada bi uz pomoć neke čarolije uspeli da vratimo Germana u život i dali mu šansu da se osveti svojim ubicama, da li bi im pokazao milosrđe? Ne zasmejavajte me, naravno da ne bi. Štaviše, mučio bih ih onako srednjovekovno. A kad bismo mu dali šansu da osveti svoje ćerke? Pronašao bi ubice i onda bi krenuo da ih secka u deliće kao kuvar kad sprema šargarepu. Toliko o komunističkom "pacifizmu"... Svako ko naseda na ovakve levičarske pizdarije tj komunističko licemerje, ili čak zaista veruje u milosrđe u takvim situacijama, preporučio bih mu petogodišnji boravak u Somaliji: vrlo brzo bi se opametio, pa čak i najveći i najnaivniji idiot...

Na tabli 115 sledi smehotresna scena kada veliki mudri lider pećinara odreaguje na zahtev vanzemaljca da se izruče 500 mladih muškaraca za pokolj. Odnosno da služe za raketno gorivo! OK, sama ta ideja korišćenja ljudi za raketno gorivo da se pobegne sa Zemlje je prilično retardirana, ali još je smešnija reakcija starog mudraca...

Vanzemaljac: "Znam da je 500 mrtvih mnogo ali ako oni ne umru biće ih mnogo više!"

Mudrac: "Kad tako kažeš zvuči razumno, ali stavi se u kožu nekoga od tih 500!"

Kad se nisam upišao od smeha kad sam ovo pročitao nikada neću. U kojoj paralelnoj dimenziji ovakav "predlog" može da zvuči "razumno"?! Pogotovo čoveku koji treba da odabere 500 žrtvenih jaraca. A tek je smešno što mudrac očekuje od zlikovca da se stavi na mesto tih 500 jadnika, kao da genocidara mogu da zanimaju životi 500 bezvrednih "mrava" - jer to je poređenje koje je vanzemaljci prave, tj kako su ljudi u odnosu na njih kao mravi. Odnosno totalno nebitni.

Ali ako mislite da je mudrac kompletan imbecil, može on to još gluplje. Samo dva kadra kasnije, "mudrac" sugerira vanzemaljcima da ostanu na Zemlji zato što "ovaj svet i nije tako loš". Umesto da pećinci budu sretni što njihovi tlačitelji napokon nameravaju da napuste Zemlju - ovaj anti-mudri jarac im predlaže da ipak ostanu! Toga se ni Ed Wood ne bi setio, ni u svom najalkoholiziranijem stanju.

A u zadnjem kadru te katastrofalno osmišljene strane, mudrac čak predlaže mogućnost mirne koegzistencije između dve zaraćene strane! Odnosno nisu čak ni dve zaraćene strane, već tlačitelji i tlačeni. Pa zašto bi onda tlačitelji najednom postali "humani" prema "mravima"?!

Podsećam da pećinske ljude vanzemaljci maltretiraju čitava dva veka, ne dva meseca. Ne samo što ih redovno pljačkaju već ih i rutinski kolju na angro kad god su neposlušni. Zato je smehotresno što je lider pećinara takav jedan naivni pacifista - a sama činjenica što je on upravo on lider možda i objašnjava zašto su tlačeni dva čitava veka. Jer kad imaš takvu jednu naivnu budalu na čelu otpora nikakvi uspesi nisu ni mogući. Ovo me podseća na legendarno pismo Gandija Čerčilu u kojem Indijac predlaže Britancu da saveznici dopuste Hitleru da osvoji čitav svet jer će se onda Hitler kaobajagi pokajati. (Ovo je malo poznati istorijski dokument jer levičari ne vole da pričaju o Gandijevim mnogim negativnim stranama, kao i o njegovim raznim lupetanjima - jer treba zaštititi reputaciju anti-kolonijalnog "heroja" kao sto je to žgoljavi folirant. Pretpostavljam da Čerčil samo što nije pao u nesvest od smeha kada je bio pročitao taj "savet".)

Ali da se vratim na onu blentavu premisu da su vanzemaljcima potrebni 500 muškaraca kao raketno gorivo. Potrebni su im njihovi "životni impulsi" da bi raketa lepo i fino letela, kako kaže scenario. Kakvi bre životni impulsi?... Je l' ovo naučna fantastika ili epska fantazija? Osterheld je čitav ovaj serijal utemeljio u sci-fi logici a ne u nekoj ezoteričnoj mistici. Rakete ne koriste "životne impulse" kao gorivo, a i da je tako zašto ne bi mogli par stotina životinja da upotrebe za gorivo, umesto ljudi? Očigledno je da German nije mogao da smisli ništa pametnije što bi pećince navelo na totalnu pobunu, pa je iz guzice izvadio ovu suludu ideju.

Germanov totalno neubedljiv i kompletno retardiran pacifizam nastavlja se na tabli 121. Vanzemaljac je napokon otegao papke a pećinari zbog toga u tišini tuguju! Jer je valjda sasvim logično pasti u depresiju kada neki tvoj tlačitelj crkne. Pogotovo neko ko je pobio hiljade tvojih sunarodnika, a pritom namerava još 500 da uništi radi nekog smehotresnog "raketnog goriva". Ovo je toliko maloumno da dalje nema. Zamislite Jevreje iz nazi logora da oplakuju Hitlera! Ili zamislite milione žrtava sovjetskih gulaga kako oplakuju Staljina. To ti na isto dođe. Pogotovo što ova imbecilna ideja potiče od jednog komuniste, a oni nemaju empatije ni prema nedužnim ljudima a kamoli prema svojim ljutim neprijateljima (a i oni su, realno, nedužni čim se bore protiv komunjara).

Osećam se glupo što uopšte kritikujem ovaj scenario, jer toliko je očigledno retardiran da je maltene svaki komentar izlišan.

Na strani 132 vanzemaljac uspeva da pištoljem promaši Kormorana sa razdaljine manje od metra. Ali ovo je tek sitna i nebitna glupost u odnosu na neke druge. Uostalom i izvikani Korto Malteze sadrži puno ovakvih scena kada metak promaši metu iz neposredne blizine. To se da opraštati u Zagoru, ali nikako u ovim "ambicioznijim" (a zapravo ništa boljim) stripovima.

Na tablama 154 i 165 nanovo se potencira ideja žrtvovanja života boraca i naroda radi krajnjeg cilja - pobede. Tema koja prožima veći deo priče. Samo po sebi ovo nije problematično, jer je i logično da se mnogi ljudi moraju žrtvovati radi pobede nad tako nadmoćnim neprijateljem, ali je u žestokoj kontradikciji sa milosrđem i empatijom uperenim ka neprijatelju. Drugim rečima, Osterheld ne vidi nikakav problem da se treba smilovati i sažaliti na najljućeg neprijatelja, a s druge strane s lakoćom žrtvovati sopstvene saborce i sunarodnike tj članove plemena za "viši cilj".

Te dve stvari mi nekako ne idu zajedno, a sve to me podseća na Zapadne levičare koji se s jedne strane protive smrtnoj kazni za serijske ubice a s druge strane podržavaju abortuse svih vrsta. Što znači da im je život psihopate bitniji nego život nerođenog deteta - a to je ono kada moralni kompas totalno pobenavi pa krene da se kreće u suprotnom pravcu. To je idiotluk na kvadrat. Ja podržavam i smrtnu kaznu i abortus, i time se ne kontradiktiram. A nema ni kontradikcije kod američkih konzervativaca koji podržavaju smrtnu kaznu a protive se abortusu. Samo kod levičara ništa od ovoga nema logike. Ali oni su već odvajkad posvađani s logikom...

Ovakav izdegenerisani moralni kompas je nešto što me kod Osterhelda više ne iznenađuje, bar ne otkad sam pročitao Mort Cindera. U nekoliko priča tog serijala se oslikava Germanova bizarna logika vezana za dobro i zlo, za moral i nemoral. On je uostalom zagriženi komunista pa je i logično da nema normalan moralni kompas. Marksističke ideje generalno privlače ludake i psihopate daleko češće nego normalne ljude, jer nenormalni ljudi sebe prepoznaju u toj svirepoj ideologiji utemeljenoj na debilnoj logici.

Na strani 206 (tabla 202) German govori o "najistaknutijem mislilacu" 20. veka, citirajući ga: "Pakao, to su drugi ljudi." Radi se o Jean-Paul Sartru, poremećenom francuskom komunisti, takozvanom "filozofu" ili kako ja takve nazivam, bullshitozof. Sartr je bio i još uvek je heroj marksističkim morončinama, a plitkoumni German nije čak ni razumeo poentu ove glupave izreke jer ju je pogrešno upotrebio u priči.

Nazivi koje je German osmislio za "izvanzemaljske" okupatore su prilično glupi: njihov lider je "on", a po potrebi i "njega" i "njemu", zavisno od gramatičke situacije. Postoje i "njih", kao i "ruke". Totalni debilizam. Neka vrsta vampirskih zombija-vojnika se zovu Pandže, što takođe zvuči glupavo, kao nešto iz Disney filmova. Možda ne na španskom ali na srpskom zvuči prilično jadno.

Kakvu samo lisičiju, pokvarenu facu ima... Evo ga čovek koji je četiri svoje ćerke uvukao u preranu smrt samo zbog svojih političkih hirova i manijačkih ubeđenja. Ali to je nekako i tipično za komuniste, da ideale i Partiju stave iznad svoje porodice. U marksizmu je sasvim normalno da porodica ima daleko niži status nego država i partija. Lojalnost partiji stoji iznad svega ostalog, baš kao u najekstremnijim religijama. Jer komunizam je uostalom vrsta religije, a to nisam ja prvi provalio već Bertrand Russell.

Osterheld kao lažni heroj

Kao što već rekoh, German je bio komunjara. Čak ne "običan" zadrti levičar koji "samo" voli mnogo da serenda već popaljeni aktivista koji je zbog svojih marksističkih aktivnosti platio glavom, kao i njegove četiri (!) ćerke. 

Gotovo čitavo izdavačko telo kao i strip eksperti ga predstavljaju kao nekog mučenika i žrtvu, kao da svi treba da ga žalimo što je tako okončao. Ja imam puno empatije ali samo prema onima koji je zaslužuju. Prema šljamu koji se aktivno borio za komunistički poredak, u bilo kojoj zemlji, ne mogu imati empatiju u 1000 života. 

German je bio član Montonerosa, terorističke levičarske grupe koja se bavila postavljanjem bombi, ubistvima, kidnapovanjima i drugim oblicima nasilja. A ovo je ključno: takvi fanatici se ne bore "protiv desničarskih diktatura" već se bore za komunistički poredak. Sjaši Kurta da uzjaše Murta. S tim što bi Murta bio još gori. German i njegove ćerke nisu bili nikakvi "kauč teoretičari" koji su pili čaj i diskutovali o Utopiji, već su njih petoro bili aktivno uključeni u sve to. Do koje mere to ne znamo, ali ono što znam je meni sasvim dovoljno da okvirno razumem situaciju.

Prema tome nazivati ga "borcem za slobodu" je čista laž. Komunistički poredak za koji se on zalagao nema blage veze sa slobodom. Borba za slobodu ima za cilj demokratski poredak a ne diktaturu, slobodno tržiste a ne centralizovanu ekonomiju nad kojom vlada jedan bilmez ili grupa degeneraca.

To što su mu sve četiri ćerke (dve dok su bile trudne) nastradale iz istog razloga - to ga zapravo ne čini većom žrtvom već ga čini još gorim čovekom! Nikome od levičarskih hipstera (koji pišu o njemu kao nekom bajnom mega-heroju) nije palo na pamet da ga okrive što je uopšte isprao mozgove svojih ćerki, i to do te mere da se i one aktivno uključe u marksističku borbu. Izgovor da su "one su bile odrasle žene, znale su šta rade" nema osnova, jer je jasno k'o dan da je on kao roditelj i glava porodice isprao njihove mozgove raznoraznim lažima i glupostima. Ko zna kakve im je sve bajke ispričao o marksizmu, i čime ih je sve naložio da se uključe u jednu takvu opasnu i nenormalnu organizaciju.

Njegova udovica Elsa Sanchez se kasnije žalila što je njihovu decu izložio takvoj opasnosti, a time ga je indirektno optužila da je glavni krivac. A dodala je i da je bila protiv oružanog otpora. Njoj nije uspeo da ispere mozak, možda i zbog toga što ona nije bila balavica sa sunđerom umesto mozga. Njoj je barem bilo jasno da je on te četiri nesretnice uvukao u to čitavo sranje. Da je u pitanju bila neka ludačka religiozna sekta svi bi ga osudili - ali pošto levičari (muslimanske i komunjarske) teroriste smatraju "borcima za slobodu" Germanu se sve prašta. Bolesna i licemerna logika.

Uvukao ih je u borbu za uništenje ljudske rase, jer šta bi drugo marksisti postigli da sve ide po njihovom (a trenutno baš puno toga ide na globalnom nivou)? A to je još gore nego da su ove četiri žene završile u nekoj sekti. Još da možda i nekako shvatim da je imao četiri sina koje je ubacio u svo to ludilo, ali svoju žensku decu uvlačiti u teroristički aktivizam u takvoj jednoj državi kao što je Argentina - to je nemarljivost i kretenizam na kvadrat. Što se o tome ne priča u blentavim propratnim tekstovima? 

Savršeno me zabole qrac što je tako skončao, i nemam problem to da priznam. Samo mi može biti žao njegovih ćerki koje su njegove žrtve isto toliko koliko i diktatorskog režima. Meni je savest čista, jer nisam se ja borio za uništenje društva. To je on radio. Propagirao je ideologiju koja ima na savesti stotine miliona ljudi. Nije ga tangiralo za desetine miliona zverski pobijenih Kineza u Velikom skoku napred (Maova masovna čistka, 1958-1962), jedan od najvećih genocida u istoriji čovečanstva a koji se maltene nikada ne pominje na levičarskom-"kapitalističkom" Zapadu. Osterheld nije mario što je Staljin pobio između 20 i 50 miliona Sovjeta, niti ga je preterano zanimalo što je Pol Pot za samo nekoliko godina (1975-1979) pobio čak četvrtinu kambodžanskog stanovništva, u jednom od najefikasnijih i najbržih genocida u istoriji. (Osterheld je nestao 1977. ali do tada je već morao da zna za Pol Pota. Verovatno je bio svašta čuo ali ga jednostavno nije tangiralo, ili je to jednostavno pripisivao "desničarskoj propagandi".) Idealizovao je Če Gevaru koji je bio masovni ubica i psihopata, kao i Kastra koji je bio još gori. Ovakve heroje imaju samo duševnjaci i budale.

Ja takvog čoveka da žalim? Koga vi zayebavate. Moj stav je vrlo jasan i logičan: prema dobrima sve najbolje a prema ološima ono najgore. Nemam trunku empatije ni milosrđa prema psihopatama, ludacima, fanaticima i ubicama. Osterheld je bio bar jedno od ovih, a da je njegov voljeni komunizam u Argentini uspeo možda bi i on postao jedan od ubica. Uopšte me ne bi čudilo... Takvi su spremni na sve, a sva svoja moralna načela (ukoliko ih uopšte imaju) gube munjevitom brzinom čim im se osladi vlast. Osnovna psihologija.

Vlada ubeđenje da umetnici ne mogu biti psihopate i ubice (npr Elton John koji tvrdi da muzičari koji su napisali "dirljive balade" ne mogu biti loši ljudi). Kako su neki ljudi samo glupi i naivni... On pritom nije bio umetnik već piskaralo, ali to je već neka druga tema.

Zato kada čitam "srceparajuće" eseje u propratnim tekstovima njegovih albuma, ne znam da li da plačem ili da se smejem. Ljudska glupost je bezgranična. Samo zato što je neko nasilno okončao od strane ubica i ološa ne znači da i sâm nije bio ološ. Nema razloga da se biraju strane što se argentinske politike 70-ih tiče jer to je bila slična situacija kao sa Španskim građanskim ratom: fašisti i komunjare u žestokoj borbi. Niko normalan ne bira stranu u takvim situacijama.

Za ljude neupućene u politički pejzaž Latino Amerike 20. veka, najbitnije što u ovom kontekstu treba da znaju je da su sve ondašnje desničarske diktature, na Zapadu (a pogotovo u Zapadnim stripovima/knjigama/filmovima) kritikovane daleko više nego slične levičarske diktature. Drugim rečima, ukoliko neki komunistički Latino diktator pobije, izgna ili pohapsi 50.000 ljudi, o tome se malo priča, to se gura pod tepih. A ukoliko jedan Pinoše pobije 3.000 ljudi onda se o njemu pišu čitavi eseji, prave filmovi, i generalno širi neumoljiva propaganda. Iz ovog razloga svi znamo za Pinošea, koji se maltene prikazuje kao čileanski Hitler, a malo smo upoznati sa levičarskim diktatorima koji su neretko bili još gori od njega. A to znači da je Zapadnim levičarima najbitnije ko ubija: levičarskim tiranima se genocid rutinski prašta dok je kod desničara to sušta suprotnost - njihova ubijanja se preuveličavaju.

Zato je izuzetno bitno uključiti mozak (a pogotovo bullshit radar koji mora stalno da vam bude uključen) kad god čitate nešto ili gledate neki film na političke teme. Jednostavno morate biti svesni da je retko koji politički film ili tekst nepristrasan. A velika većina su levičarske orijentacije. Ko ne zna da čita između redova (a pogotovo ako ima slabo poznavanje politike i istorije) taj ima sunđer umesto mozga pa sve upija bez razmišljanja. A što više gluposti upije to je manje kadar da samostalno razmišlja. Ovo je spirala ispiranja mozga iz koje je teško izaći, a zato je najbolje tu spiralu totalno izbeći u začetku. A to jedino ide uz veliki skepticizam i kritično razmišljanje.

Zapitajte se: da li ja kritično razmišljam ili sam pion nečijih kretenskih ubeđenja? Da li sve verujem što pročitam? Svaka inteligentna osoba takva i slična pitanja sebi postavlja. Ako se nikada nešto slično niste zapitali onda je ogromna šansa da ste vi jedni od tih zombija ispranih mozgova. Onda ste deo problema a ne rešenja. A najveći problem je u suštini što većina ljudi ima previše velik ego da bi sebe preispitivali na ovakav način, a to znači da retko ko sebi može da prizna da je pogrešio u nečemu. U ovom slučaju pogrešio u svojim političkim shvatanjima. Pogotovo narcisoidne osobe nisu sposobne za tako nešto, a narcisa ima sve više i više.

A kad već pričamo o narcisoidima, postoji vrlo dobra šansa da je Osterheld bio jedan od njih. Postoji naravno i šansa, doduše daleko manja, da je on bio zapravo dobronameran čovek koji je kao neka velika naivčina naseo na komunistička laprdanja i obećanja o savršenom svetu. Ali pošto je sve svoje četiri ćerke uvukao u taj čitav politički proliv tj svet terorističkog nasilja teško mi je da poverujem u ovu drugu opciju. Ne kažem da nije moguća ali nije verovatna.

A evo i njegove supruge, četiri ćerke, plus unuci. Šta su ove četiri jadnice znale o životu i o politici? Da im je ćale bio nacista one bi se međusobno pozdravljale dizanjem desne ruke. On je taj koji je imao presudni uticaj na njihova politička ubeđenja. Uostalom, kako baš da sve četiri izaberu radikalni komunizam? Slučajnost? Ma sigurno... I baš sve četiri da postanu aktivne u svemu tome? I to mora da je "slučajnost". Hajde, ne budimo naivni... German im je isprao mozgove, čak i levičari među vama to sigurno moraju da prepoznaju kao činjenicu. 

A to što ih je uvukao u jednu radikalnu terorističku organizaciju iako su neke od njih već imale decu čini stvari još frapantnijim. Umesto da ih zaštiti od svog ludačkog života, on ih je dodatno ugrozio, a na kraju i doprineo da sve četiri nestanu. I šta sad, zar zaslužuje aplauz za to?

Aplauz Osterheld može dobijati samo od tupavih, licemernih, moralno unakaženih levičara koji baš kao i German ne vide nikakav problem s tim da neko stavi političke ideale iznad svoje porodice. To je uostalom jedna od centralnih degeneracija komunističkog razmišljanja.

Ne verujte "ekspertima"

Ponekad kretenske navike domaćih pa i internacionalnih pizdavača navode mnoge stripofile da veruju u bajke. Ima puno mitova koji kruže u svetu stripa. Jedna od takvih bajki je da je najbolji Solanov crtež onaj koji srećemo u Eternautu, i da je to njegov "najznačajniji" strip. A to je daleko od istine.

Kao što rekoh ranije, Solanov E1 je iz njegove rane faze pre nego što se usavršio, dok je E2 odrađen užurbano i aljkavo s malo motivacije. Zapravo se najbolji njegov crtež nalazi u: Nipper, Džepna armija i Galaktus. Britanska izdanja 70-ih, a na britanske revije tog perioda se (na ovim prostorima) gleda kao na nešto inferiorno i nedostojno pažnje. Možda tu postoji još koji Solanov serijal ili strip za koji ne znam.

Nažalost, nijedan od ova tri titla nema u vidu integrala sem Nipera koji je u Hrvatskoj objavljen u odličnom izdanju od nekog levačkog izdavača čije ime i ne znam. Ali samo u Hrvatskoj! Nigde drugde. (Svaka čast Hrvatima.) Prema tome ko ovo ima - tj prva dva integrala koje crta Solano - taj poseduje nešto veoma retko, a time i vredno. Scenario u Niperu je relativno primitivan, ali je zato crtež fantastičan, a pritom strip odiše duhom 60-ih i 70-ih.

Moć i uticaj levičara (koji su često snobovi) su danas toliko sveobuhvatni da oni maltene sve odlučuju - popularnost, kao i šta će da izađe a šta neće. Šta će da se hajpuje a šta ide na ignor. Koliko ja kontam, vecina domaćih izdavača su levičari, ako ne maltene svi; nadam se da nisam u pravu. Na (ozbiljnijim) stripofilima je da se dobro informišu na svoju ruku i da ne nasedaju na propagandu i lupetanja tih ostrašćenih ljudi. Na njihova mišljenja se uglavnom ne treba oslanjati. Oni su vas već ubedili da je Eternaut "istorijski značajan" strip, i to samo zato što ga piše komunista koji je nastradao od ruku desničarske argentinske hunte. To možda nije jedini razlog ali jeste glavni razlog. I zato Eternauta imamo objavljenog u raznim jezicima iako strip nije ništa posebno, a i na Balkanu se izdavači prosto otimaju ko će sve da ga izbaci. Ali tu reputaciju ne zaslužuje ni crtački ni scenaristički. Istina je da E1 nisam pročitao, ali meni je crtež primaran, a pritom nikada nisam čitao išta izuzetno od Osterhelda - pa zašto bih verovao da je to neki bajni izuzetak? Pogotovo što ni Brećin Eternaut ni E2 nisu ništa posebno, a oba je pisao on. 

U međuvremenu, serijali sa odličnim crtežom tog istog ilustratora idu na maltene kompletan ignor. Pritom su Galaktus i Džepna armija originalniji od Eternauta, bar što se tiče osnovne premise. Osterheldova "alegorija" otpora prema desničarskoj tiraniji je u principu najobičnija "invazija svemiraca". A tako nešto nije bilo originalno ni krajem 50-ih. Ili možda neko od vas smatra da je Zapadna pop kultura krenula tek u 50-im? Pre nego što je E1 izašao već je bilo nekoliko tona takvih priča po palp romanima i stripovima, a i filmova je takvih već bilo. Možda E1 nije na niskom nivou američkih palp filmova 50-ih, ali zaista nije ni remek-delo. Inteligentna (?) obrada palp ideje je i dalje obrada.

Uostalom, pročitao sam prvih par strana E1 na skenu i nisam dobio snažan poriv da pročitam čitav album.

Ne tvrdim da su tri gore navedena serijala neko intelektualno štivo - nisu - ali ni ne trebaju da budu. Strip prvenstveno treba da bude zabavan, dok crtež jednostavno mora da bude na visokom nivou. Ili barem na pristojnom. Kapiram ja da mnogi stripofili nemaju nimalo smisla za estetiku pa ih to uopšte ne zanima, te čitaju svakojake škrabotine. Ja se više obraćam ozbiljnim strip fanovima, koliko god to možda "arogantno" zvučalo. Ovaj blog nije za svaštoyebe odnosno za svaštočitače.

Fibratori su primera radi vrsta stripofila ispranih mozgova koji su naseli na neke osnovne hipsterske prevare, pa zato tretiraju strip kao neki visoko-intelektualni medijum a neretko veličaju loš crtež. Oni se nalaze u sektaškom modu (sect mode) pa im je razum uglavnom isključen. Zato se i lože na Fibru kao navodno najboljeg izdavača - i to u smislu izbora naslova! Ja se takvim naivčinama i ne obraćam, već se obraćam pravim stripofilima koji cene dobar crtež i koji nisu opterećeni "političko-društvenim simbolizmom" i sličnim pretencioznim tričarijama. Ova dekadentna ideja da strip prvenstveno mora da bude (politički) "edukativan", kvazi-intelektualan, revolucionistički, čegevaristički, fidelokatastrofalan ili maocetungovski - potiče naravno od levičara. Oni su se infiltrirali u svet stripa i u izdavaštvo, i truju strip izdavaštvo svojim političkim opsesijama. Od njih potiče avalanš laži i gluposti, pa zato i imaju relativno velik broj (novokomponovanih) pristalica. Na sreću postoji nekolicina ljudi koji su imuni na njihov bullshit, a njima je možda ovaj blog od neke koristi.

Ako ste pravi fan stripa Eternaut vam neće biti prioritet već će to biti naslovi koje sam malopre naveo. Kao i tona drugih odličnih stripova koje sam prilično nahvalio.

Lakrdijska fama koja se vrti oko Osterhelda je ključni razlog zašto se njegovi stripovi toliko forsiraju na Balkanu, kao i u svetu. Ne kažem da je on bio loš scenarista, jer bi to bila neistina, ali da je izvikan je neosporno. Ali to je slučaj sa svim otvoreno marksističkim "velikanima". Alan Moore je još jedan takav primer, kao i Neil Geiman. Šta bi bilo da je ova trojka totalno apolitična ili čak samo malo usmerena ka desnici, a da sve ostalo ostaje manje-više isto (minus levičarska propaganda u njihovim stripovima)? Ne bi ih bilo na mapi, ne zato što su loši vec zato što ne bi širili propagandu. (A Gejmen baš jeste loš, on nije samo precenjen.)

Kad vidim kakve sve gluposti izlaze na dnevnom nivou na Balkanu, a kamoli u čitavom svetu, a pritom još uvek nema ni od korova nekih divnih klasika iz 60-ih, 70-ih i 80-ih, samo se hvatam za glavu, ono u fazonu "ja ne verujem..."





Lalia:

Levičarska propaganda u stripu:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html



By at No comments:
Subscribe to: Posts (Atom)