Tuesday, November 22, 2022

Hombre (color) - Ortiz



Hombre
Vrsta: 2. integral

Crtez: Jose Ortiz

Scenario: Antonio Segura 

Izdavac: Fibra (2017)

Premijerno: 1987 

Dimenzije: 28.7 x 22 cm, HC

Br strana netto: 244

Tiraz: 600

Zanr: post-apokalipsa, akcioni

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Ima dosta.

Rasprodato? Da.

Crtez: 8-9/10

Kolor: 10/10

Scenario: 6-10/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, odrasli

Prednosti: odlican crtez, fantastican kolor, zabavne kratke price

Minusi: najduza prica

Dugo sam se neckao da li da kupim i ovaj drugi deo, jer mi je delovalo da je tu crtez slabiji. Medjutim, taj sitni pad u kvalitetu crteza je vise nego dovoljno izbalansiran odlicnim kolorom, vrste kakvog u modernom stripu vise nema. Sada je popularno bezbojno sivilo, dominacija jedne boje (obicno plave ili braon) i mrak. Naravno da ima par budala koji ce stripu zameriti sto nije obojen mracnije, ili sto bi oni rekli "atmosfericnije", ali takva odluka bi urnisala ovaj album jer bi sav Ortizov trud pao u vodu kao gangsterski les.

Deco, ukapirajte napokon da natapati strip bojom unistava crtez. Ko hoce overkill boja neka si lepo kupi 15 kilograma farbe; u kadi potom mozete da ozivite sve svoje kolorno-fetisisticke seksualne fantazije, a da pritom mi - pravi stripofili - ne ispastamo zbog vaseg ludila.

Uostalom, gde pise da bi u post-apokalipticnom svetu bilo manje zarkih boja? To je jedna od tipicnih modernistickih budalastina, da se svi stripovi i filmovi sa "mracnom" tematikom snime u mraku, bez boja, u odvratnom sivilu (koje uostalom pride i kriju greske i imperfekcije (ne)specijalnih efekata). Zato su svi horor/krimi/sci-fi filmovi u zadnjih par decenija tamni i bezbojni, jer se nekompetentni reziseri i scenaristi kriju iza ove fasade. Nesposobni da snime dobar film, oni "varaju" time sto citavu radnju smeste u senke i mrak, ne bi li ova smehotresno nerealna i plasticna atmosfera zamenila/zataskala/prikrila tanku i/ili idiotsku pricu. Danas samo komedije imaju zarke, lepe boje, a to je samo jedan od hiljadu razloga zasto je Holivnjud najveca fabrika smeca kao i simbol novokomponovane zapadne retardiranosti. (Govorim o modernom, neo-marksistickom Zapadu, ne o onom pre 30 i vise godina kojeg su mrzele samo komunjare i buzdovani...)

Ali eto, Hombre zivi u ekstremno surovom svetu, u kojem je flora i dalje sarena a nebo nije svaki dan islandsko. Svet je i dalje brutalan, ali je u boji - za razliku od modernih filmova i nekih stripova. A to cini album neuporedivo lepsim i zabavnijim - da ne govorim realnijim. Zar se nebo menja u skladu sa desavanjima ispod njega? Zar nebo ne zabole uvo da li je radnja u nekom filmu/stripu komicna ili surova? Boje nestaju kad krecu ratovi ili neko vece nasilje? Nepravda smanjuje svetlost i boju? U to bi idioti medju stripadzijama i reziserima zeleli da nas ubede...

SPOJLERI:

Kvalitet prica je slican prvom albumu tj integralu, koji je c/b. I dalje dominiraju kratke price sto je veliki plus. Koliki plus? Pa dovoljno je procitati jedinu dugacku pricu, Atila, 45 strana (na slici), i shvatiti da se Segura daleko bolje snalazio u kracim pricama. Tu duzu pricu bih ocenio 6/10. Pritom je kratki format od 8-12 strana prikladan jer ubrzava akciju, cini je kompaktnijom, a ovde su desavanja takva da nema razloga da se razvlace na BD standard. Atila upravo to ima: previse razvucenu radnju, sto ne bi bio neki velik problem da osveta nije glavna tema. Na samom pocetku nam se osveta namece kao fokus price - a onda Segura krece da razvlaci pricu tamo gde je to najmanje pozeljno. Mi unapred znamo da ce Hombreova zajednica biti uskoro napadnuta i unistena - ali umesto da se to odmah desi, scenarista nas smara uvodom u likove, i to likove koji ce ionako biti skoro svi pobijeni samo nesto kasnije. Ima tu i drugih manjaka, vezanih za ponasanje likova. Ovo je ubedljivo najslabija prica.

BEZ SPOJLERA:

Osim kolora, veoma pozitivna pojava su i golisave zene. Ima ih u skoro svakoj prici, vise nego u prethodnom integralu. U nekim kadrovima su one veoma lepo nacrtane, a uglavnom su i zanimljive, ne samo fizicki vec i karakterno. Ortiz se odlicno snalazio sa depikcijom emocija tako da ovo nije neki povrsni akcioni strip vec su likovi jasno definisani (relativno govoreci, s obzirom da je ovo strip) uprkos ponekad blesavom sadrzaju.

A kad smo vec kod titularne likuse Alite i kod teme "sise", njen uvod u serijal je pravo osvezenje. Bilo je i pre puno sisa u serijalu, ali Alitino ucesce nam garantuje mnogo golisave divote na skoro svakoj strani. Do te mere je tako da Hombre u drugoj polovini integrala krene pomalo da podseca - samo vizuelno - na Druunu. Cak je i Alitino sencenje pomalo slicno Serpijerijevom. Jedino mi smetaju te pomalo silikonske grudi. Mogao je Ortiz slobodno da ubaci i gravitaciju kao faktor u njihovom izgledu - pogotovo sto je Alita dete post-nuklearnog sveta, u kojem se tesko nalazi lampa sa dobrim baterijama a kamoli hirurzi sa cistim operacionim stolom spremnim da unakaze neku maloumnicu zeljnu vestackih balona.

Ne znam zasto toliko crtaca, cak i onih vrhunskih, tendira da grudi crta kao silikonske dinje, onako neprirodno okrugle, kao da su svi stripofili obozavaoci tih ogavnih hemijskih lopti. Sigurno da mnogi jesu, jer medju stripofilima ima puno dzibera kao i svugde drugde, ali nismo svi seljaci, a pritom od odlicnih ilustratora ocekujem i neku dozu "classiness". (Moram da koristim ponekad engleske reci; srpski jezik je relativno siromasan. Za ovu rec jednostavno ne postoji 1:1 prikladan prevod.) Medjutim, Font, Ortiz i Serpieri - samo da neke napomenem - smatraju da strip zahteva hirurske sise umesto onih estetski lepih tj pravih. Nije slucajno da sto je nizi IQ kod muskaraca to lakse prihvata i pali se na silikonjare. Realno, ukoliko dovoljno snizimo IQ, muskarac ce moci da opsti i sa lubenicom... (Aluzija na jedan film Dzim Dzarmusha.)

Pritom je Alita zanimljiva riba, koja nija svemoguca i nepobediva, znaci nije neka presmesna grrl-power likusa (kakve americki neo-levicari sada neumorno promovisu u Holivudu i u superherojstini) vec i ona zavisi ponekad od drugih npr od Hombrea - koji se u nju kad-tad zaljubi. A kako i ne bi? Citaoc se jos ranije zaljubi.

Ortiz joj facu ne crta uvek isto; dapace, lice joj se cesto menja iz kadra u kadar, za razliku od Hombrea, ali ni to ne smeta. Pogotovo kada je onako genijalno nacrta kao npr na strani 158, u drugom i sestom kadru.

A zasto je nazivam Alita kada se ona zapravo zove Atila? Pa zato sto mi je Atila nebulozno ime za zenu. Mozda Ortiz (ili Segura) smatra da su roditelji post-apokalipticne dece svi bili toliko udareni u glavu da nisu mogli ni da se sete da postoji razlika izmedju muskih i zenskih imena. A opet, s obzirom kakva se sve kretenska imena koriste u Spaniji za zene, ne treba se suvise cuditi... Uostalom, bolje i Atila nego Hitlerina, Staljimirka ili Polpotka...

SPOJLERI:

Tereza je bolje ime. To je riba koja se pojavljuje u prici pri kraju albuma, Lastavice. Tereza je jos zgodnija od Alite, i naravno gola (mada ne iz istih razloga kao Alita), medjutim boravak u serijalu joj je kratak: iz nekog cudnog razloga se samo jednom pomene na prvoj strani naredne price Bijesko, a onda nestaje, bez ikakvog objasnjenja. Da li je Segura nekako uspeo da zaboravi na nju ili ga je mrzelo da joj dodeli ulogu u prici, to ne znam. U svakom slucaju je steta, kao sto je i steta sto se serijal zavrsava par prica kasnije.
Ove zadnje 3-4 price su scenaristicki nesto slabije od ostalih. A ima tu i par budalastina - doduse ne toliko upadljivih prosecnom citaocu - koje su mi zasmetale jer krse osnovnu logiku.

SPOJLERI:

Prvi propust je karakterne prirode. U prici Lastavice, odmetnici i most Alita pominje (str 219) kako bi Hombre "nekada davno [kada je bio mlad] verovatno mucio Terezu da sazna gde drzi hranu a onda je ubio", s cime se ovaj slozi. Meni je to nebulozno. Jeste Hombre bio surov(iji) i hladnokrv(a)n(iji) u prvom (cb) integralu, ali nikada nije bio zlikovac. Njegovo ponasanje se uvek lelujalo imedju heroja i anti-heroja, ali nikada nije bio negativac (a ogromna razlika je izmedju anti-heroja i zlikovca). To sto je Alita pretpostavila da je on nekada bio takav je OK, jer nije ga poznavala tada, ali nema nikakve logike da se Hombre slozi sa tom konstatacijom kad to jednostavno nije istina, odnosno ne moze biti. Uostalom, jednom psihopata uvek psihopata: nema teorije da u jednom mega-surovom, cak i kanibalistickom, post-nuklearnom svetu poput ovoga neki covek moze da pocne svoje bitisanje kao egocentricni manijak a da se vremenom "humanizuje" i postane cestit ili barem polu-moralan. Moze samo postati jos gori u takvoj sredini, nikako bolji. U takvim segmentima serijala Segura ponekad deluje naivno kao neko dete. Ako je zeleo da nas ubedi da je Hombre bio isti kao onaj shljam protiv kojih se bori u svakoj epizodi, onda je lud. Ili glup. Ili jednostavno veoma naivan.

Uostalom, koliko je Segura zapravo naivan postaje jos jasnije kada u prici Bijesko Hombre kao narator kaze: "Bili su to dobri ljudi... Svi smo takvi ako nam se ukaze prilika."

Svi ljudi su potencijalno dobri? U kakvoj je to Diznilend Spaniji odrastao Segura? Nije nikada cuo za psihopatiju? Kriminalci su svi zli jer su imali "losa detinjstva", jel? Zlo je znaci uvek rezultat "losih i negativnih okolnosti"? To je tipicna imbecilna levicarska floskula koja ne sadrzi gram istine. Cinjenica jeste da "dobar covek" moze lako i brzo da se pretvori u zlu bestiju, ali ovo obrnuto ne postoji, ili je ekstremno retko. Zli ljudi biraju zlo, odnosno programirani su genetski da budu asocijalni/amoralni (psihopate) - ili ih odrastanje, okolina tj vaspitanje takvim ucine (sociopate). Ta komunjarska Miki Maus teorija da "drustvo" korumpira coveka od malih nogu, jer je svako jos pri rodjenju moralno cist, nema nikakve osnove u psihologiji, kao sto uostalom socijalizam nema nikakve osnove u nijednoj jedinoj nauci. Socijalizam je bajka stvorena da bi se lakse manipulisalo naivnim idiotima (tj vecinom stanovnistva) - sto je veoma slicno religiji koja takodje nudi bajke i obecava savrsen svet na kraju mracnog tunela. Jos gluplja je ova Segurina/Hombreova konstatacija u kontekstu ovog serijala, odnosno kada se osvrnemo na sve ranije epizode - koje nedvosmisleno predstavljaju coveka kao divlju i nadasve malicioznu zver kojoj cesto nije dovoljno da ubija vec i uziva u torturi svojih zrtvi. Stotine psihopata i sociopata koji se provlace kroz serijal, u svakoj prici maltene, su znaci svi "zrtve" apokalipse tj bili bi "fini i dobri" da nije izbio WW3? Ma kako da ne... WW3 je samo izvukao iz njih ono sto su oduvek imali u sebi, a to su pakost, samozivost i sadizam.

BEZ SPOJLERA:

Medjutim, ne treba se cuditi takvim glupostima, jer vecina strip scenarista (kao i crtaca) su levicari. To su mahom ljudi odseceni od realnosti, koji provode svoje zivote za radnim stolom, odnosno u svetu maste i fantastike umesto na ulici gde se odigrava pravi zivot. A samo se na ulici moze steci pravo saznanje o ljudskoj sustini, sigurno ne iz (previse idealiziranih) romana, a kamoli tek iz stripova. Nazalost, puno stripofila previse ozbiljno shvataju ono sto citaju, i tendiraju da precenjuju svoje idole scenariste, smatrajuci ih nekakvim intelektualnim gromadama, sto nije ni blizu istine. Alan Moore je odlican primer: covek sa retardiranom marksistickom ideologijom (neki bi rekli anarhistickom, sto je meni isti qrac) koga milioni debila ozbiljno shvataju i postuju, ne kapirajuci kakav je to sarlatan i sociopata. Slicno vazi i za Stiven Kinga za svet filma: ovaj lik je tek debilcina na kvadrat, cije se razumevanje psihologije granici sa onim od nekog deteta.

Inace, ovih zadnjih 50ak strana albuma nije bojio Ortiz. Ovde je kolor mnogo vise standardan - a opet i tu je odlican.

Ovaj album mora imati svaki fan stripova te zlatne ere, mada i daleko manje zahtevni marveltardi mogu bez problema da uzivaju jer radnje nisu komplikovane a preovladava akcija. Jedino im moze zasmetati sto ni "junaci" ni zlikovci nisu fino i lepo zapakovani u helanke tj sto nisu zakamuflirani kao neki debili...

A kako je uopste moguce da je Fibra, poznata po svom katastrofalnom odabiru naslova, izdala kompletan serijal Hombre? To mi nije sasvim jasno... Strip niti je naskraban, niti nagradjivan, niti je pretenciozan. Znaci u sustoj suprotnosti 90% njihovih ostalih naslova.

Niti mi je jasno zasto je trebalo 5 godina da se napokon rasproda 600 pisljivih primeraka. I to uz mnogobrojne akcijske popuste. A pritom se Fibri rasprodaju duplo brze totalna smeca od albuma, koje ne bih govnjivom motkom dotakao a kamoli njima da prljam ruke. Ja znam da su fibratori ovce odsecene od razuma i estetike, ali zar bas ovoliko?


Opširne recenzije: