Cuentos y Leyendas
 |
Vrsta: antologija Crtez: Dino Battaglia Kolor: Laura Battaglia & drugi Price: Laura Battaglia, H.C. Andersen & drugi Izdavac: Ponent Mon (2017) Jezik: spanski Premijerno: 1968-1982 Dimenzije: 29.3 x 22.3 cm, HC Br strana netto: 120 Zanr: bajke, literatura, klasici, fantastika, religijski YU istorijat: ? Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Ne. Crtez: 9-10/10 Scenario: 6-9/10 Ciljne grupe: esteticari, klasicnjaci Prednosti: odlican i unikatan crtez, veoma dobar kolor Minusi: price i teme su dosta slicne te dolazi do ponavljanja |
 |
| Kao i Bataljina kolekcija Mopasanovih prica (link dole), i ovaj album je sasvim neocekivano zavrsio u mojim rukama kada sam nedavno bio u Spaniji. To sto sam tamo nasao ne jednu vec dve retke Bataljine antologije nisam uopste ocekivao, te je ovo bio odlican ulov, maltene u rangu sa odlicnih 4 istorijskih Palacios rariteta koje sam takodje nabavio. Za razliku od Battaglia racconte Maupassant, ovo je kolor album, a boju je u nekim pricama radila Dinova supruga Laura. Njen kolor je u proseku vidno bolji od ostalih. Integral se sastoji od 12 bajki/prica, a sve su od razlicitih autora. Vecina su iz 70ih, iz najboljeg Bataljinog perioda. Price su zabavne, interesantne, a ponekad i duhovite. Album sam procitao uz pomoc svog minimalnog znanja spanskog (25%) i uz pomoc voice translator app (75%). Ovih 25% bi bili dosta nizi da dijalog nije tako jednostavan. Ovo su ipak bajke, a tu nema preteranog filozofiranja niti neprevodljivog slenga. 1. prica Kralj zlatne reke (John Ruskin, Viktorijanska era) je solidna, ali nista posebna, i slabija od vecine ostalih. Patuljak je jedina zanimljiva pojava. 2. prica Legenda San Kristobala (na slici) je od Laure Batalje. Za razliku od vecine ostalih ovde humor nije u prvom planu, a bogami ni u drugom. Uprkos tome radnja je sasvim solidna, mesa elemente bajke i biblijske baljezgarije. Ovde je crtez nesto drugaciji od onog u pricama pre i odmah posle, a Laurin kolor je bolji. |
 |
| SPOJLERI: 3. prica je vec poznatija, a to je Rumpelstiltskin (Cvilidreta na srpskom), od brace Grimm. Radnja te price mi medjutim takodje nije bilo poznata, iako sam bio cuo za taj naziv - barem ovaj engleski naziv, jer ovo skroz idiotsko "Cvilidreta" kroz moje usi nikada nije bilo proslo. Prica me je zabavila (naravno, uz veliku pomoc Bataljinog crteza), medjutim nisam zadovoljan sa krajem. Naime, Dino je imao izbor nekoliko razlicitih zavrsetaka, jer Rumpelstiltskin ima vise verzija nego neki propali holivudski film, a jedan od tih zavrsetaka je da patuljak u besu sebe prepolovi u dva. Opet u jednoj drugoj verziji on toliko jako sutne nogom u zemlju iz besa da nastane duboka rupa u koju upadne i nikada se vise ne pojavi. Obe ove varijante su superiorne Bataljinom kraju, u kojem se patuljak samo naljuti, i to je to. Niti znamo sta je uradio, niti gde je otisao, nista. Previse nagli zavrsetak, bez ikakve zanimljive fore. Da stvari budu jos gluplje, Batalja je napravio jos jednu izmenu, a to je da je umesto kraljice neki njen pomagac otkrio pravo ime patuljka (desno, na slici); u originalu kraljica ide u sumu i sama otkriva tu tajnu, sto je daleko logicnije i upecatljivije za daljnji razvoj price. Zapravo, nije Batalja pravio te izmene vec je radio po scenariju tj adaptaciji izvesnog Karla Ribertija. Ali cinjenica je da je Dino mogao da ispravi te gluposti, jer strip ipak crta on, a ne Riberti... 4. prica Magicna kutija (H. C. Andersen) ima puno humora, i do sada najbolja prica. Opet je Karlo Triberti bio zaduzen za pricu, ali su ovog puta njegove izmene poboljsale a ne pogorsale pricu. A ima ih puno. U originalu nema nikakvog zlog marsala vojske za koga princeza mora da se uda, taj lik je izmisljen za ovu strip verziju. Tri psa su zamenjena samo jednim, a princeza nije kidnapovana samo jednom, kao u stripu, vec dva ili vise puta. Motiv za njeno "kidnapovanje" je u Bataljinom stripu bolje: mladi vojnik je ne dovodi kod sebe cisto iz napaljenosti ili zato sto je cuo za prorocanstvo (kojeg takodje nema u stripu) da ce se princeza udati za obicnog vojnika, vec je dovodi da bi je spasao iz tamnice u koju ju je strpao kralj jer odbija da se uda za tog zlog matorog marsala - kojeg princeza naziva "ruzna zaba". Nacin na koji se vojnik spasava od giljotine je takodje bolji, duhovitiji i originalniji nego u Andersenovoj verziji. |
 |
| SPOJLERI: 5. prica Vatrena ptica (na slici) je ruska bajka za koju je opet bio zaduzen Karlo Triberti. Bajke imaju neku svoju cudnu logiku, a posto je ovo ruska bajka, ona ima manje logike nego ove prethodne, zapadno-evropske. Daleko manje, stavise. Iz nekog razloga glavni lik Ivan the vitez odlucuje da daruje perje vatrene ptice (koje je pronasao, zahvaljujuci svom magicnom konju?) svom usranom caru, od koga nikada nije imao ikakve vajde: Ivan mu je verno sluzio godinama a da pritom ne bude nikada nagradjen ili placen. Zasto bi Ivan bio toliko lud i glup da se slihta caru koji je ocigledno olos i degenerik (kao uostalom i svi drugi ruski/sovjetski carevi i vladari)? Odgovnjor na to ne dobijamo, jer ipak je ovo bajka, pa jos i ruska. Konj ga prethodno upozorava da ne ide caru jer ce ga to uvaliti u velika sranja, ali tupavi Ivan ga ne poslusa. (Cak i konj zna da je car teska konjina.) Ono sto sledi je niz bezobrazluka od strane psihopatskog cara, koji za svaku dodatnu i uspesnu misiju koju Ivan obavi za njega mu ne da nijednu nagradu, vec ga kaznjava sve tezim i tezim zadacima, koje Ivan obavlja samo uz pomoc svog magicnog konja. Na kraju ga car cak indirektno osudi na smrt, time sto se povinuje uceni svoje buduce zene, koja zahteva da ce stupiti u brak samo ukoliko se Ivan okupa u kljucaloj vodi, da bi mu se osvetila sto ju je uspesno kidnapovao iz njenog dalekog carstva - sto je ujedno bio poslednji zadatak na koji ga je car poslao, jer je hteo ovu ribu za svoju caricu. A ko bi joj to uzeo za zlo? Ivan ju je doveo u taj brlog od kraljevstva. Po njenoj zensko-rusko-bajkovitoj logici Ivan je taj koji je kriv sto je ona zavrsila kod ovog smrada od cara i sto mora da mu postane zena, a ne car cija je to ideja i naredba bila. A opet, mora se i fuksa razumeti, jer cara nije mogla da kazni (bar ne sa svojim pilecim mozgom) pa je makar to pokusala da uradi sa Ivanom koji ju je ipak fizicki oteo, iako to nije zeleo vec morao. Na kraju, kao i u mnogim ovim bajkama, magija (neke zivotinje ili patuljka) spasava heroja price, a on ne samo da je preziveo vrelu vodu vec se i zbog nje i te carolije podmladio mnogo godina. Car odmah uskace u vodu ne bi li i on povratio mladost, medjutim, kao sto se i ocekivalo, on crkava i to na brutalan nacin. (Za razliku od skoro svih rusko-sovjetskih tirana koje nijedan jedini Rus civil nije kaznio na neki makar slican nacin. Necemo da racunamo ono tamo neko ubistvo iz 19. veka, to je bilo suvise nebitno...) Dvorani instantno proglasavaju Ivana novim carem, a on se potom zeni sa... ... tom istom ludajom koja ga je nesto ranije htela mucki ubiti. Nidje veze, logike nema. Ali treba imati razumevanja, jer ovo je ipak ruska bajka... Inace, za Firebird sam cuo zbog Stravinskog i njegove genijalne istoimene simfonije, ali nisam znao bas da je bajka niti o cemu se radi. Odnosno bajke, jer ima puno verzija, a ovo je samo jedna od njih, mada jedna od poznatijih, a to pretpostavljam jer se ova nalazi na Wikipediji. Koliko ja kapiram, jedina znacajna izmena koju je Karlo napravio je sto je preskocio jos jednu misiju koju je Ivan trebao da odradi, pre ove zadnje. Naime, ona zenturaca je zahtevala da on pronadje neku posebnu haljinu za predstojece vencanje, a ta krpa je bila negde na dnu mora ili slicno. 6. prica Baksuzni Jamil je arabijska bajka. Standardna ali zabavna prica o dobrici koji posle propacenog i jadnog zivota punog baksuza postaje kralj i zeni se lepom princezom. Zapravo, nekoliko ovih prica se bas ovako zavrsava: prosjak ili neki obican lik postaje kralj ili princ uz pomoc magije. Sve ove price su prilicno formulaicne, kao i mnoge bajke, ali posto se retko koji strip bavi bajkama to ne smeta uopste. Cak je osvezenje baviti se ovim stivom, posle tolikih kitch vesterna i krimi gluposti (mada ja redje citam vesterne i krimi stripove). Doduse, opet ponavljam da je ovaj album poseban prvenstveno zbog odlicnog tj specificnog crteza, manje zbog tematike. Da je ovo ilustrovao neki prosecan i nezanimljiv crtac ovaj album me ne bi zanimao ni deseti deo. |
 |
| 7. prica Ceniciento & Barbagris pomalo potseca na Gospodara prstenova. Medjutim, fore su vrlo slicne kao i u ranijim pricama. Jadan mladic spasava zarobljenu princezu uz pomoc magije nekoga ko mu pomaze, a to je sustina vecine prica. |
 |
| 8. pricu Legenda San Horgea je napisao neki lik i Laura Batalja, koja pretpostavljam radi i kolor, jer je ova prica slicno obojena, tj veoma lepo, kao i druga po redu, Legenda San Kristobala. Eto, cak su i nazivi slicni. A posto je obe price pisala Laura, i teme su veoma slicne: hriscanske, maltene biblijske. Humora opet nema u Laurinom pisanju, uopste. Ova je jos jednostavnija prica od San Kristobala, jer nema maltene nikakvih obrta sem dolaska nepoznatog viteza koji spasava princezu od zmaja (na slici). Prilicno simplisticka i banalna prica, vise namenjena vernicima koji vole ovakvo stivo. Meni licno je scenario ovde odvise suvoparan. Zadnja strana maltene dodje kao govor nekog svestenika. Medjutim, crtez i boja su sasvim dovoljni da se preko ovog manjka predje. |
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
