Larigan - Del Castillo

Larrigan

Vrsta: 1. integral (od 2)

Crtez: Arturo del Castillo

Scenario: nepoznat 

Izdavac: Golconda (2024)

Premijerno: 1962

Dimenzije: 22.8 x 17.1 cm, HC (ima i SC)

Br strana netto: 259

Tiraz: 500

Zanr: tradicionalni vestern

YU istorijat: Crtani Romani

 

Kolor? Ne.

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 9/10

Scenario: 8/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari 

Prednosti: vrhunski crtez, staromodno

Minusi: povremeni blazi pad u kvalitetu, lica nisu uvek odlicna

Jedan od ranijih serijala Kastilja; mnogo više dominira tamnije i klasično senčenje u odnosu na tačkasti i bleđi stil koji će preovladati u kasnijim godinama, kao na primer Bilo jednom na Zapadu (Strip Art) i Ralf Kendal (9. Dimenzija). Oba ova stila su odlična mada ja više preferiram tačkasti stil. Ne zbog toga što je bleđi i ređi već zato što je Castillo precizniji u oslikavanju lica u toj kasnijoj fazi. Od mene Ralph Kendall i Bilo jednom na Zapadu dobijaju čistu desetku za crtež. To su stripovi bez vizualnih mana, stilistički na najvišem nivou koji postoji u crno-belom stripu.

Međutim, da sprečim bilo kakav nesporazum, i u ovom serijalu lica su uglavnom fenomenalno nacrtana. Jedina razlika je što je kontinuitet tog vrhunskog stila jači na primer u Ralf Kendalu nego u Lariganu.

Scenografija je neverovatna, i nije slabija od Kendala. Iako su priče dosta zanimljive i teraju te da što brže listaš strane, ja sam redovno morao da zastajkujem da se divim crtežima i panelima. Dugo sam čitao strip, nisam ga na brzinu prepišao kako to neestetičari praktikuju. Ja se stripovima bavim uglavnom zbog crteža, što znači da skoro isključivo uzimam stripove samo sa odličnim ili veoma dobrim crtežom a to znači da mi treba vremena da se nadivim pojedinim crtežima i stranama. Zato je bilo posebno uživanje sa ovim izdanjem. Vrlo je staromodan crnobeli strip sa veoma lepom atmosferom i neverovatnom tehnikom. U mnogome je u ovome pomogao i visok kvalitet ovog izdanja: pretpostavljam da su imali jako dobar materijal. Ali čak i ako nisu, maltene se ne vidi ako nisu imali originalne table u odličnom stanju. Ne sećam se nijedne strane koja je delovala bledunjavo ili loše odštampana. Format je odličan jer dozvoljava stripu da bude prikazan u veličini koji ovakav crtež zaslužuje. Kod Ralf Kendal integrala je problem što je crtež suviše mali, dok je ovde sve kako treba u tom smislu.

Ali da skratim hvalospev, nemam skoro ništa da zamerim Kastilju, sem što ponekad lica nisu nacrtana na onako visokom nivou na koji sam navikao iz njegovih kasnijih stripova. Sve ostalo je odlično: perspektiva, dubina, atmosfera, preciznost, linije, ljudi kao i životinje i objekti su maestralno prikazani. Jedini razlog zašto nisam dao punu ocenu, maksimalnu, je upravo to s licima. Ja znam da budem prilični cepidlaka što se lica tiče, jer mi baš smeta kada ljudi nisu nacrtani na visokom nivou. Ovo sam često pomenuo ali ponoviću opet: mnogi crtači su jako dobri u scenografiji, pa čak i fantastični, ali velik broj njih pada kod crtanja lica, a time sveukupni utisak pada dosta. Castillo nije jedan od njih jer on kao besprekorni i strpljivi tehničar bukvalno sve ume vrhunski da odradi, ali u ovoj ranijoj fazi nije dovoljno za desetku. Ali i devetka je prilično visoka ocena, naravno... Ja devetke ne delim običnim tj solidnim/prosečnim crtačima kao što pojedinci to rade, hint hint kao pojedini debili sa forum.stripovi...

Što se scenarija tiče, priče su veoma dobro osmišljene, i nisu prepune klišea i predvidljivosti kao tipični vesterna. Uvek je lepo kada ne znas šta će sledeće da se desi ili kada nisi sasvim siguran. Nema one detinjaste naivnosti i banalnosti koja manje-više dominira drugim integralom Ralfa Kendala, o kojem sam već pisao. (O prvom integralu ću možda pisati kasnije kada/ako ga završim, jer sam ga nabavio naknadno.) Dok je Ralf Kendal pisan prilično primitivno, sa pojednostavljenom karakterizacijom i relativno jeftinim dijalozima, u Lariganu su i priče i likovi na nivou veoma dobrih vesterna - kojih je inače veoma malo, kad sam već načeo tu temu. Na jednu ruku mogu da nabrojim odlične wester filmove, mada moram da priznam da mi je western prilično nizak na skali omiljenih žanrova. Odnosno western mi uopšte ne spada u omiljene žanrove. Western filmove praktički uopšte ne gledam, ne pamtim kad sam zadnji put gledao takav neki film; mora da je bilo pre 10-15 godina ili čak i više. A jedini put kada kupujem western stripove je kada je crtež jako dobar.

Misterija je ko je pisao ove četiri priče. Spekuliše se da je možda komunjara Osterheld scenarista, ali postoji i neki italijan koji je pisao mnogo vesterna tog doba, koji je takođe kandidat za rešenje ove nedoumice. Čudno je da se ne zna ko je sve ovo napisao, a još čudnije je zato što nije u pitanju samo jedna epizoda već sve četiri. Jedno je sigurno: nije isti scenarista kao pisac Ralfa Kendala, koji je takođe nepoznat, bar što se tiče drugog integrala jer samo njega sam čitao. To nema šanse; razlika u scenarističkom kvalitetu između ova dva serijala je velika. Ralfa je pisao neki dunster, dok je Larigana pisao neko ko se pošteno potrudio. Veoma prijatno sam iznenađen kvalitetom priča, jer sam ipak bio očekivao nešto osrednje, nešto tipično.

Mada, da se razumemo, kada je crtež ovoliko sjajan a u pitanju je običan vestern ja i ne očekujem nešto posebno što se scenarija tiče. I prosečan scenario mi je sasvim dovoljan pod uslovom da se ne koriste neke jeftine glupačke fore koje nerviraju.

Ovo je prvi strip koji sam ikada kupio od izdavača Golkonda. Zašto? Zato što im je izbor stripova do sada bio jako slab; skoro ništa što su do sada izbacivali me ne zanima preterano; u svakom slučaju nedovoljno da bi išta od toga kupio po punoj ceni, a pošto nikada ne nude veće popuste oni su za mene sve do Larigana bili maltene fantomski izdavač odnosno totalno nebitan pizdavač. Jer zašto ne vređati pizdavače koji samo gluposti izbacuju - a imaju toliki ogroman izbor odličnih serijala kojima bi se mogli pozabaviti umesto da se skoro isključivo bave škartom i mediokritetima. Ali eto, i Golkondi se posrećilo da napokon ubodu nešto pravo.

Izbacili su ovaj album i s mekim i s tvrdim povezom. Ja sam naravno kupio tvrd povez iako je u pitanju samo vestern, jer je u pitanju Castillo, jedan od najboljih crtača svih vremena. Kad pomislim samo koliko je on superioran u odnosu na veliku većinu današnjih, izvikanih kvazi-genijalaca...

Nažalost, u Golkondi nisu bili dovoljno pametni ni mudri da godinu dana kasnije izbace i drugu polovinu Kastiljovog Larigana. Umesto toga oni su nedavno izbacili drugi integral, ali od nekog mediokritetnog, nebitnog crtača. Za to ne bih dao ni 100 dinara... Ako hoću prosečno nacrtane vesterne mogu da kupim neki Bonelli za pet puta manju cenu... (Naravno da postoje i odlični crtači koji su radili za Bonelli ali većinski su unajmljivali prosečne i slabe crtače.)

Tiraž je samo 500, tako da ako se nekome jako dopada ovaj crtež ne bi smeo da propusti ovu šansu te da previše dugo čeka dok se strip rasproda. Osim Devete Dimenzije koji su izbacili dva Ralf Kendala i Golkonde koja je izbacila Larigana šanse su male da će još nešto od ovog genijalnog crtača da izađe na Balkanu, bar u nekim narednim godinama. Pogotovo što strip izdavaštvo sve više propada u Srbiji, a tržište se sve više usmerava ka mangama i sve manje ka klasičnim stripovima. Pošto Larigan do sada ide samo jednom godišnje, a crtalo ga je više ljudi, veliko je pitanje kada će Golkonda da izbaci i zadnje četiri epizode koje je Castillo radio. A da li će Deveta Dimenzija da izbaci treći integral Ralfa Kendala, i to je nepoznanica. Trebao je već do sada da izađe ali do sada nema nikakvih naznaka da će biti trojke, a kamoli četvorke. Bila bi prava šteta da ne kompletiraju taj fenomenalno ilustrovan (a i generalno  zabavan) serijal.

Pravo da kažem ja sam veoma zadovoljan što su uopšte izašla i ova tri integrala, jer ih uopšte nisam bio očekivao. Odnosno apsolutno ništa od Kastilja nisam očekivao na ovim prostorima, iako ovdašnja strip publika jako voli western strip, jer Arturo ipak spada u staru gardu a ti stari, kvalitetni stripovi ipak nisu prioritet većini pizdavača. Većina tih budaletina smatra da profit leži skoro isključivo u najnovijim pizdarijama iz američke šund produkcije i francuske škole koja je već odavno pukla. Ja da imam svoje izdavaštvo, i da se ne oslanjam na profit (jer sam na primer neki bajni milioner koji se stripovima bavi čisto kao hobi) ne bih ama baš ništa izbacivao od superherojštine i uopšte generalno od američke komercijale, kompletno bih ignorisao francusko-belgijsku školu odnosno sve što su iskenjavali u zadnjih 20-30 godina, a škrabotine hipsterskog kova takođe kod mene ne bi imale nikakve šanse. Izdavao bih isključivo stripove 20. veka, period od 30-ih do 70-ih bi mi bio glavni fokus, a bilo bi tu i dosta izdanja iz 80-ih i 90-ih takođe. Postoji velika hrpa divnih stripova koji nikada neće videti svetlost dana na Balkanu, a ja bih se u tom hipotetičkom scenariju postarao da objavim što više upravo tih serijala. Doduše postoje stripovi koji ni na Zapadu još uvek nisu propisno objavljeni ili uopšte objavljeni.