Ova lista obuhvata ogroman deo stripske scene, bar onoga sto je poznato, popularno i/ili kvalitetno, i obuhvata sve ere manje-vise podjednako.
Neki od vas nemaju kriterijume: vama je sve dobro. Ova lista nije vama namenjena, jer vi zapravo i ne razumete crtanje, ne kapirate ni sta je zapravo strip. (Sto je i u redu, ne kritikujem nikoga zato sto je ustinut od estetike. Ne moze svako razumeti crtez tj sve. I ja sam dunster u nekim oblastima.) Ko spada u kategoriju "meni je prica bitnija od crteza" taj verovatno nema ovde sta da trazi.
 |
| Sranje (levo) i znanje (desno). Besplatna lobotomija za svakog ko smatra da su oba crteza na istom/slicnom nivou, da su oba stripa "umetnicka dela", i da oba crtaca zasluzuju istu/slicnu paznju i prostor kako u medijima tako i u svetu stripa. |
Onaj vec otrcani copy-paste izraz - "nema loseg crteza, sve je pitanje ukusa" - koriste stripofili koji nemaju razvijenu estetiku, koji nemaju ni osnovnu sposobnost da razaznaju kvalitet: neki od njih ne umeju cak ni govno od majstorstva da razlikuju. Lako je neukim diletantima kenjuckati da ne postoji objektivan kvalitet, jer ga oni i ne umeju prepoznati. Kao kad bi gluva osoba tvrdila da je sva muzika pitanje ukusa, i da sve kompozicije imaju neku - ili cak istu - umetnicku vrednost. Slicni njima su ta vecita napast svakog drustva - anti-sluhisti - koji uporno tvrde da "ne postoje dobra i losa muzika, sve je pitanje ukusa". Kako objasniti anti-sluhisti odnosno coveku koji je "muzicki neuk" zasto su npr Bitlsi fantasticni a turbo-folk najgore djubre u istoriji muzike? To je kao da amebu hocete da naucite da igra shah: kompletno gubljenje vremena.
Prema tome, lista je za prave ljubitelje stripa, ne za tipicne stripofile, a tu postoji i te kakva razlika. (Ne trazite da vam pojasnjavam i tu razliku, jer to bi bilo kao da konja pokusavas da naucis da prica nemacki: konj ce da te kad-tad ritne a nemacki ce ostati nenaucen.)
Kriterijumi koje koristim za kategorizaciju crtaca i jesu i nisu jednostavni.
Nisu u smislu sto postoje dobri crtaci ciji su stripovi ruinirani losim kolorom (ovo skoro iskljucivo vazi za moderno "ofarbane" stripove) stoga nije bas lako proceniti koliko je crtez dobar tj koliko bi bio dobar bez tog loseg kompjuterskog kolora koji unistava i detalj i celokupan utisak. Zato pomaze da dobijem na uvid c/b strane nekog modernog kolor stripa, sto nije uvek slucaj pa mi procena bude mozda nezadovoljavajuca. (Ne tvrdim da su mi (pr)ocene savrseno precizne, daleko bilo. - barem u nekim slucajevima.)
I obrnuto, postoje lose/slabije nacrtani stripovi koji su veoma lepo obojeni (npr akvarel) te poboljsani - bez da tu igra ikakvu ulogu umece crtaca - sem ako on sam radi kolor, a to vec menja nacin ocenjivanja. Crtaci koji sami rade kolor, i to dobro, dobijaju poene za to, jer to znaci da se takav strip mora oceniti kao celokupna stvar, crtez i boja, a ne samo olovka/tush.
Lakse je definisati kvalitet crteza starih obojenih izdanja nego kod modernog stripa "natopljenog" bojom, ali s druge strane zar ne treba ocenjivati ukupni dojam?
Tesko mi je na to dati konkretan odgovor, da budem sasvim iskren. Ali recimo da ako je crtez 3 a boja 8, crtacu cu dati 4, a ukoliko je crtez 8 a boja 2 crtac ce dobiti 7. Jer ipak kupac dobija citav paket, ne samo izolovan crtez (ukoliko ima boje, podrazumeva se). Drugim recima, primarnija mi je kategorizacija koja definise ukupni utisak. U najboljem slucaju dobijem priliku da proucim c/b crtez, jer onda nema nikakve smetnje u ocenjivanu - mada uzimam u obzir i to da su neki crtezi namenjeni za kolor te ih ne mogu iskljucivo tako procenjivati. Ukoliko crtac radi i kolor onda se ocenjuje ukupni utisak, npr kod nekih albuma Korbena bi bilo glupo razdvajati crtez od boje jer su oni neodvojivi, cine celinu.
S druge strane, ocenjivanje je jednostavno u smislu da mi ne treba dugo da provalim da li je crtez los, prosecan ili dobar. U te tri osnovne kategorije (-, =, +) mogu da svrstam skoro bilo koji crtez/stil za nekoliko sekundi. A onda mi treba nesto duze da bih odlucio tacno u koju kategoriju da ga svrstam kada se ove tri kategorije razgranaju na desetak, preciznijih.
Odlucio sam da ne koristim ocene/brojeve vec prideve. To je meni olaksavalo da ih podelim, a i citaocu je lakse. Ali posto igrom slucaja ionako ima 11 kategorija, moze se slobodno reci da ocene idu od 0 do 10.
Uzimam u obzir prikaz scenografije kao i prikaz likova tj ljudi (i zivotinja). Tu neretko postoji (velik) jaz. Najcesce se taj jaz oslikava tako sto crtac mnogo bolje ilustruje pozadine nego ljude, a pogotovo lica. (Obrnut slucaj - lica top a lose pozadine - je dosta redje.) Mnogi crtaci odlicno ili makar solidno crtaju zgrade, livade, planine i ostalo, ali ne umeju lica da odrade kvalitetno: kod ljudi ili brljave ili su im lica stilski ruzna (npr asimetricna, previse nekonstantna, ili groteskna ali na los nacin) ili izgled likova previse varira od panela do panela i slicno. Ili nema dovoljno varijacije i preciznosti kod depikcije emocija.
Zato mi nije dovoljno fokusirati se samo na strane na kojima nema ljudi, jer na "facijalnom testu" padaju mnogi crtaci: kod prikaza ljudi se najbolje prepoznaje ko (je) ume(tnik) a ko se koprca i muci. Ali to je samo generalno pravilo; naravno da postoje vrsni crtaci kojima crtanje lica nije jaca strana, a ova mana se ogleda u tome da su sama lica stilski ruzna ili mozda ipak lepo nacrtana ali bez emocija, drvena lica sa istim izrazom u (skoro) svim panelima. (Dobar primer za ovo drugo bi bio William Vance a zestoko precenjeni Hugo Pratt je dobar primer kako brljavljenja tako i skoro kompletnog nedostatka emocija.)
Ukoliko crtac radi scenografiju za 8 a lica za 3, bice ocenjen sa 5 ili 6: banalan primer koji onako okvirno objasnjava moje odluke i sistem. Vrhunski crtaci umeju i jedno i drugo na visokom nivou ali takvi su veoma retki. Cak i neki od velikana ne umeju lica da crtaju preterano dobro, na primer Hermann. (Doduse, u njegovom slucaju se vise radi o licnom izboru da mu likovi deluju ruznjikavo, ili je mozda u pitanju stara dobra lenjost, jer u ranijem periodu je "bolje" crtao lica nego kasnije.)
Kao sto sam vec napomenuo, veoma je bitna takodje (ne)sposobnost crtaca da prikazu precizno/zanimljivo emocije likova. Kod karikaturnih stripova je sposobnost da nasmejes citaoca samim prikazom ljudi (i zivotinja, cudovista) od velikog znacaja, jer i najbolji geg pada u vodu ako je reakcija lika nezanimljiva ili emotivno neprecizna. Sirok dijapazon grimasa/reakcija likova je od kljucnog znacaja; Al Jaffe je odlican primer ovog retkog talenta, kao i Uderzo, Magnus, Aragones i Bernet; samo neki primeri.
S druge strane medalje imamo hipsterske shkrabuljare koji su u nemogucnosti da (dobrom) scenariju pomognu, a time se automatski postavlja pitanje: cemu onda crtez uopste? Dobar geg bolje prolazi bez ikakvog crteza nego sa losim crtezom.
Kad smo vec kod hipstera (tema o kojoj sam veoma detaljno i cesto pisao vezano za muziku i film), za razliku od iskompleksiranih stripofila (kojih ima sve vise) nisam nimalo opterecen reputacijom. Savrseno me zabole za takozvane "velikane" stripa - ukoliko su izvikani. A puno njih su precenjeni. Pioniri shmioniri: ne tangira me "istorijski znacaj" crtaca niti su mi imalo bitne njihove silne nagrade.
(A danas se ionako nagradjuju/cene uglavnom komercijalno uspesni mediokriteti (Marvel/DC) i smechari (moderni levicarski "socio-strip"). Nagrade su u svim sferama umetnosti skoro uvek obican cirkus, i bez prave vrednosti.)
Razlozi za precenjenost su razni.
Ponekad su politicke prirode. Politicki podobni crtaci odnosno poltroni kao nagradu za svoju lojalnost Establishmentu primaju ne samo platu vec i pozitivnu medijsku paznju: Pikaso je klasican primer za ovo, bez ikakve sumnje najizvikaniji "umetnik" u istoriji covecanstva, cije se ime bukvalno poistovecuje sa visokim umetnickim darom - zahvaljujuci koruptno-retardiranim medijima koji ga neumorno hajpuju vec skoro citav vek. Slicno vazi i za plejadu modernih hipster-skrabuljara koji se - promovisuci politicku korektnost kroz aktuelne socijalne/politicke teme - vrlo lukavo slihtaju Establishmentu i bivaju nagradjivani medijskom paznjom koju nimalo ne zasluzuju. Ovo najvise vazi za novokomponovane francuske crtace i amerikance koji se bave takozvanim underground stripom, koji pomalo podseca na indie filmove. (Urnebesno je sto se taj kvazi-underground skoro iskljucivo bavi politickom korektnoscu odnosno ima identicna politicka ubedjenja kao i levicarski Establishment koji dominira popularnom kulturom i medijima na Zapadu. Drugim recima, kakav je to "underground" kada ima stavove gotovo identicne "overgroundu"? A uprkos tome, taj "underground" voli da sebe predstavlja kao pobunjenicki anti-establishmentski pokret. Hoce i jare i pare, namazani olosi...)
Razlozi mogu biti i vezani za hype koji se ponekad siri i povecava kao avalans i to bez jasnog razloga, a ponekad je crtac precenjen jer je prvi zapoceo neki stil ili izmislio neku tehniku tj uveo neku novinu. Medjutim, samo zato sto je neko prvi u necemu ne znaci nuzno da je u tome bio i dobar: uopste ne mora da znaci, a to naivne ovce bez svog stava nikako da shvate. A opet, neki crtaci su precenjeni jer su se prevashodno bavili nekim veoma popularnim serijalom: npr Ferri je precenjen medju Bonelijevim Svedocima jer je crtao mnoge (ranije) Zagore. Mnogi stripofili brkaju svoju emocionalno-nostalgicnu povezanost sa nekim crtacima sa objektivnim kvalitetom, stoga sami sebe (a i jedni druge) ubedjuju da je neciji prosecan crtez zapravo vrhunski. Ferri je solidan crtac ali daleko bilo da je jedan od velikana stripa; to mogu da tvrde samo ljudi totalno neupuceni u strip cije usko poznavanje stripa dovodi do ovakvih iracionalnih i blentavih zakljucaka.
Ukoliko je neko tesko precenjen dzaba mu sva priznanja od idiotskih hipstera i levicarskih dupeuvlakaca: nista od te vrste blagoteleceg "renomea" nece uticati na to da loseg "umetnika" ne rangiram nisko.
(Ovim principom se vodim u svemu: muzici, filmu, literaturi, likovnoj umetnosti i naravno stripu. Potpuno sam operisan od hajpa, od misljenja kriticara i "eksperata", od broja nagrada, i od onoga cime se vodi vecina. U svemu vazi samo moj stav, jer ga za razliku od vecine imam. Zato moji blogovi nisu praznoglavo i lenjo ponavljanje tudjih misljenja vec su u pitanju iskljucivo moji stavovi - koji se ponekad poklapaju s vecinom a ponekad s manjinom - a ponekad ni sa kim.)
Iskompleksirane, nesigurne ovce i hipsterske budale se vode misljenjem vecine (ili zagrizene dominantne manjine), dok se ja vodim svojim misljenjem - iskljucivo. Znaci, ako je neki bajni legendarni crtac los ili slab tako cu i ga kategorizovati. Premalo stripofila ima samopouzdanja u svoj sud, previse stripofila se oslanja na ono sto su culi ili procitali o nekome, i time se vode kada ih pitas ko su najbolji crtaci. To su plitkoumni zombiji bez svog stava. Ali to mogu biti i nesigurni ljudi, kukavice cak, koji se plase osude ukoliko im se misljenje i ukus ne poklapaju sa vecinom. Jer vecini ljudi je najbitnija drustvena asimilacija tj da budu "liked on Facebook".
Ovca: "Pa kako ti ne valja Crepax?! On je poznati umetnik, legenda evropskog stripa! Ha ha ha lol nemas pojma!"
Ja: "Ako volis asimetrican prikaz ljudskih lica, i ako volis ruzne zene, ako uzivas u ogavnim, krivudavim, trapavo nacrtanim linijama - onda je jasno zasto cenis amatera kao sto je Crepax. A mozda te pale rugobe pa svrsis tokom citanja Valentine? Ili mozda citas tog diletanta zato sto si ipak ebena ovca koja veruje sve sto procita od takozvanih kriticara?"
Ovca: "LOL, nemas pojma... Samo sam tri puta svrsio uz Valentinu... Mrzim te..."
Ovakvih kretenoida ima puno. Podlozni su hype-u, a robovi su misljenja vecine. Ljudi bez svog stava, odnosno zastupaju iskljucivo tudje stavove. A onda te tudje stavove brane kao da su njihovi sopstveni, i to s velikom zestinom...
Nije da se hvalisam, ali ja sam jos kao dete bio relativno imun na hype, nisam dozvoljavao da me iko ubedjuje da je nesto dobro kada je ocigledno da je sranje. Stoga kod mene necete naci hvalisanje hipsterskih budalastina, kao sto je to slucaj kod pojedinih preplasenih kompleksasa, na primer sa tog zooloskog vrta stripodebila zvanog forum.stripovi. (Cast izuzetcima.)
U sustini ocenjujem (naj)bolju fazu, jer je nelogicno i nepotrebno uzimati u obzir neciji najgori rad. Ali to mnogo vise vazi za one najbolje crtace s cijim sam stripografijama veoma dobro upoznat. Kod ovih losih me uglavnom ne zanima da se detaljnije bavim njihovim (ne)radom; njih generalno ocenjujem bazirano na prvom albumu na koji naletim, ili na prvih nekoliko strana.
U idealnom slucaju ocenjujem tipicne strane iz stripa koji potice iz najbolje faze. Npr u tipicnoj Marvel/DC epizodi prva strana bilo koje epizode bilo kojeg junaka je maltene kao naslovnica odnosno sadrzi bolji crtez od ostatka stripa: ovu prvu stranu ne koristim kao merilo, vec ono sto sledi.
Medjutim, iako trazim najbolji strip/album/rad da bih procenio sposobnost/kvalitet, nisam od onih koji ocenjuju umece na osnovu jednog odlicnog panela u moru slabih ili prosecnih. Znaci konzistencija je i te kako bitna: konzistencija u jednom albumu tj jednoj epizodi, ne u citavoj karijeri (mada ni to nije na odmet). Na primer, jedno dobro, detaljno nacrtano lice posle kojeg sledi niz slabi(ji)h panela ne moze da mi posebno popravi ukupni utisak. (Dall'Agnol je odlican primer crtaca ciji kvalitet drasticno varira od crteza do crteza; takve je najteze oceniti - mada to vise vazi za njegov kasniji crtez.) Slicno tome me posebno ne imponuje ako crtac odradi naslovnicu odlicno a sadrzaj samog stripa ispadne daleko slabiji: ocenjujem ono slabije tj ono sto je vecinski tj sam strip a ne naslovnicu. Jer naslovnica nije deo stripa u pravom smislu, ona je takoreci samo reklama za strip odnosno uvod, a reklama je generalno bombasticna laz iliti preterano uzdizanje onoga sto se reklamira. Ovo naravno ne vazi za vredne i genijalne ilustratore kao sto je Bilal kod kojih se kvalitet naslovnice ne razlikuje od samog stripa.
 |
| Primer: naslovnica Bernie Wrightson-a. U stripu je veoma bitno odrzavanje nivoa, mnogo manje sta je crtac kadar da uradi kada se svojski potrudi. Kada bih Bernija ocenio samo na osnovu ovog crteza onda bih ga kategorisao kao "veoma dobar" ili mozda cak i "odlican", ali posto su mu stripovi dosta slabiji od ovog nivoa, svrstavam ga u "solidne". |
Ukoliko crtac ima dobru tehniku ali se iz kojeg god razloga (lenjost, los ukus ili nedostatak vremena) odluci za ruzan stil, onda cu pre oceniti taj stil nego potencijal crtaca da uradi bolje nego sto je uradio. Potencijal mi nista ne vredi ako je rezultat na papiru slab ili slabiji nego sto moze da bude. (Propali talenti: njihov broj u sportu i umetnosti moze da popuni milion olimpijskih bazena.)
Primera radi, neki crtaci koji rade mange imaju dobru ili cak odlicnu tehniku ali su likovi uglavnom crtani sablonsko-kretenski. Njihova odluka da budu stilski dosadni/podobni rezultira u nizoj oceni. Odluka da brzopotezno "prepishaju" likove time sto ih crtaju stereotipicno, ruzno i debilno u samo nekoliko crtica - to kod mene ne prolazi. Japanski tj manga crtaci su mahom preterano neoriginalni i stancuju stripove bukvalno fabricki; oni su kao roboti koji koriste jedan te isti stil, a to nema skoro nikakve veze sa visokim kvalitetom a kamoli sa umetnoscu. Dzaba im talenat odnosno umece (onima od njih koji ga imaju) kada ga jedva koriste. Otprilike kao odlican gitarista koji se odluci da svira za Beyonce umesto za Slayer: striktno komercijalna odluka koja rezultira debljim dzepom ali zato daleko manjim (ili cak nikakvim) muzickim znacajem.
Lenjost/uzurbanost se kaznjavaju. Nista meni ne vredi ako je ilustrator jako talentovan ali zuri puno te i brljavi, iz kojih god razloga. Savrseno me ne zanima da li se crtac zurio iz opravdanih (izdavacki rokovi) ili neopravdanih (lenjost) razloga: ocenjujem ono sto je na papiru a ne nameru, talenat, potencijal i ostalo. Nisam gatara niti Nostradamus da predvidjam sta je i kako je moglo biti.
Ima ilustratora koji su sjajni u slikarstvu, ali cim se late stripa rezultati budu mnogo ispod ocekivanog nivoa. Takve naravno ocenjujem po onome sto urade u stripu, a ne po sjajnim naslovnicama ili galerijskim eksponatima.
Crtaci koji rade u tandemu olovka/tus su ocenjeni kao tandem a ne odvojeno, sem ako imaju i svoje nezavisne radove. To znaci da se neki crtaci pominju vise puta, npr Buscema.
Naravno da nisu svi crtaci "precizno" kategorizovani. Neke cu vremenom mozda da gurnem dole ili gore; sve zavisi. Nista nije savrseno pa ni ovaj blog.
Ovaj post ne sadrzi nikakve opise, samo imena. Detaljne opise najboljih i najgorih crtaca mozete naci u linkovima dole.
Update: 24.6.23.
Lista nije kompletirana!
(Dodaju se nova imena, a stara ponekad menjaju kategorije zbog pogresnih prvobitnih procena.)
Veoma losi: Joann Sfar, Pascal Rabate, Guido Crepax, Paco Roca, Zanzim, Frantz Duchazeau, Amelie Flechais, Penelope Bagieu, Alison Bechdel, Emile Bravo, Jason Lutes, Christian Durieux, Gilbert Hernandez, Kerascoet, JM Ken Nimura, Gene Luen Yang, Florent Rupert / Jerome Mulot, Luke Pearson, Alex Robinson, Eric Sagot, Art Spiegelman, Bastien Vives, Aleksandar Zograf, Martin Ramoves, Noah van Sciver, Olivier Schrauwen, Peter Kuper, Alex Tarazon, Natsume Ono, Jose Munoz, Pierre Wazem, Iztok Sitar
Losi: Emmanuel Guibert, Riad Sattouf, Fabien Bedouel/Merwan, Philippe Dupuy, Julie Rocheleau, Christian Cailleaux, Eddie Campbell, Glen Chapron, Etienne Davodeau, John McCrea, Mike Mignola, Pierre-Henry Gomont, Asaf Hanuka, Jaime Hernandez, Tomaz Lavric, Timothe Le Boucher, Tim Sale, Stephane Oiry, Leo Ortolani, Cyril Pedrosa, Frederik Peeters, David Prudhomme, Stefano Turconi, Benoit Springer, Craig Thompson, Valerie Vernay, Martin Kellerman, Jillian Tamaki, Chester Brown, Adrian Tomine, Tobi Dahmen, Martin Ernstsen, Stipan Tadic, Filippo Scozzari, Akihito Tsukushi, Paolo Motura, Benjamin Bachelier, Sandrin Revel
Srednje-zalosni: Joe Sacco, Keko, Eduardo Risso, Gabriel Ba, Vincent Bailly, Stef Bartolic, Matthieu Bonhomme, Bruno, Charles Burns, Thomas Campi, Yannick Corboz, Cosey, Bruno Duhamel, Edith, David Evrard, Bruno Gazzotti, Claire Wendling, Lax, Pia Guerra / Jose Marzan, Gabriel Rodriguez, Mike Dringenberg / Sam Keith, Rodguen, Jeremie Moreau, Luc Jacamon, Terry Moore, Keiji Nakazawa, Anthony Pastor, Giovanni Freghieri, Petrusa, Paul Pope, Porcel, Romain Renard, Thierry Robin, Sylvain Savoia, Danijel Zezelj, Jacques de Loustal, Jill Thompson, Franco Saudelli, Marcelo Quintanilha, Barbara Yelin, Miodrag Ivanovic / Predrag Ivanovic, Annalisa Leoni / Lorenzo De Felici, Jean-Marc Rochette, Nikola Maslovara, Jan Bosschaert, Antonio Altarriba, Antonio Rubino, Hiroaki Samura, Hideaki Sorachi, Akino Matsuri, Hitoshi Iwaaki, Attilio Micheluzzi, Posuka Demizu, Hitoshi Ashinano, Yusuke Murata, Chūya Koyama, Roberto Baldazzini, Katja Klengel, Aude Mermilliod, Adrian Alphona
Mediokriteti: Tony Moore, Ivo Milazzo, Virginie Augustin, Baru, Frederic Blier, Denis Bodart, Sean Phillips, Ivo Milazzo / Renzo Calegari, John Cassaday, Christophe Chaboute, Luigi Critone, Regis Hautiere, Vincent Mallie, Ana Miralles, Duncan Fegredo, Darick Robertson / Tom Palmer, Francesco Francavilla / Jock, Gary Frank, Ernesto Garcia Seijas, Vittorio Giardino, Dave Gibbons, Marvano, Nico Henrichon, Oriol Hernandez, Frank Miller / Klaus Janson, Jim, Mael, Jordi Lafebre, Leo, David Lloyd, Paul Salomone, Julien Maffre, Domingo Mandrafina, Jean-Luc Masbou, Goran Parlov, Frank Miller / Lynn Varley, Robin Recht / Thimothee Montaigne, Sylvain Vallee, Ruben Pellejero, Benjamin Renner, Klaus Janson, Fiona Staples, Goran Sudzuka / Matija Pisacic, Tom Tirabosco, Bill Watterson, Charles Vess, Denis Fremond, Flemming Andersen, Roberta Migheli, Antoni Bancells, Luigi Piccatto, Brian K. Vaughan, Grant Morrison, E. E. Davis, Barry Windsor-Smith, Ron Lim / Jim Sanders III, Andrea Borgioli, Andrea Venturi, Daniele Bigliardo, Enea Riboldi, Stan Woch / Alfredo Alcala, Daniela Vetro, Fernando Caretta, Didier Comes, Daniel Clowes, Fred, Zep, Delaf, Zoran Tucic, Vladimir Pajic, Joe Querio, Matthias Schultheiss, Ben Templesmith, Jesse Marsh, Bernard Krigstein, Harvey Kurtzman, John Stanley, William Simpson, Yslaire, Charles de Gotte, Paolo Piffaferio, Valentine de Landro, Akira Toriyama, Guillaume Griffon, Bob Gregory, Osamu Tezuka, Yoshiyuki Sadamoto, Keiko Takemiya, Eiichiro Oda, Hiromu Arakawa, Aurelio Galleppini, Mario Faustinelli, Luciano Bottaro, Rex Maxon, Gil Kane, Alessandro Russo, Nobuhiro Watsuki, Katsuhisa Kigitsu, Naoki Urasawa, Sui Ishida, Stefano Cardoselli, Cesar Alvarez Canete, Sergio Tusi, Bruce Timm, Walter Simonson, Matt Wagner, Cyril Bonin
Prosecni: Charlie Adlard, Pierre Alary, Denis Bajram, Lee Bermejo, Adam Brockbank, Gene Ha / Zander Cannon, Aurelie Neyret, Laura Zuccheri, Steve Cuzor, Philippe Delaby, Alain Dodier, Ralph Meyer, Benjamin Flao, Jacques Tardi, Juanjo Guarnido, Tony Harris, Eric Henninot, Jose Homs, Igor Kordej, Andy Kubert / Scott Williams, Emmanuel Lepage / Francois Lepage, Kevin O'Neill, Thomas Ott, Vincent Perriot, Nicolas Petrimaux, Darick Robertson / Jerome Moore, Guillaume Sorel, Manfred Sommer, Kresimir Zimonic, John Buscema / Alfredo Alcala, Jim Davis, Enrico Faccini, Emilio Urbano, Romano Scarpa, J.C. Servais, Vink, Will Eisner, Mark Millar, Steve Ditko, Sara Pichelli, Frank Miller, Jim Steranko, George Perez, Giampiero Casertano, Stan Woch / Ron Randall, Rick Veitch / Alfredo Alcala, Valentina Romeo, Glyn Dillon, Philippe Bercovici, Philippe Francq, Charel Cambre, Djordje Lobacev, Branislav Qrac, Enrico Marini, Andrija Maurovic, Claudio Villa, Franco Bignotti, Bill Sienkiewicz, Wally Wood, Reed Crandall, Michael Kaluta, Angelo Torres, John Buscema / Bob McLeod, Alfred Mazure, Jose Cardona, C.S. Cidoncha, Russ Manning, Daniel Kox, Arno Monin, Sergio Zaniboni, Mario Rossi, Rene Follet, Hans Kresse, Goran Delic, Gaetano Cassaro, Frank Giacoia, Salvatore Deidda, Daniel Hulet, Ross Campbell, Jorge Moliterni, Brian Michael Bendis, Emma Rios, Cliff Chiang, Enzo Facciolo, John Romita Jr, Dan Brereton, Tanino Liberatore, Bob Kane, Chad Hardin, Luis Podavin, Giovan Battista Carpi, Massimo Rotundo, Bonvi, Andrea Bresciani, Fernando Carcupino, Alan Kupperberg / Frank Giacoia, Mike Vosburg / Alfredo Alcala, Jean-Jacques Dzialowski, Don Heck, Steve Dillon, Kazuo Umezu, Kozue Amano, Ian Gibson, Hiroshi Hirata, Enrico Bagnoli, Alessandro Chiarolla, Ted McKeever, Kent Williams, Raymond Macherot, Matias Bergara, Bill Everett
Solidni: David Aja, Alex Alice, Federico Bertolucci, Doug Mahnke, Laurent Hirn, Lan Medina / Steve Leialoha, Greg Capullo, Paul Cauuet, Beatrice Tillier, Paul Gastine, Nicolas de Crecy, Jean-Pierre Gibrat, John Totleben, Emmanuel Lepage, Sean Murphy, David Sala, Sebastien Verdier, John Muth, Gallieno Ferri, Daniel Redondo, Eddy Paape, Stefano Intini, Guiseppe Dalla Santa, Francesco D'Ippolito, Ferdinando Tacconi, Michel Weyland, Jean-Claude Mezieres, Jack Kirby, Alex Maleev, Voss, Morisi Zanfrognini, John Buscema / Steve Gan, Roberto Recchioni, Carlo Ambrosini, Masamune Shirow, Stephen Bissette / John Totleben, Alex Toth, Dejan Nenadov, Bernie Wrightson, John Prentice, John Cullen Murphy, Morris, Derib, Andre Cheret, Aleksa Gajic, Francois Walthery, Marcel Gotlieb, Didier Tarquin, Maurice Tillieux, Phil Davis, Jose Luis Munuera, Joel Parnotte, Stuart Immonen, Gray Morrow, Mort Walker, Petar Meseldzija, Philippe Luguy, Dany, Turk, Victor Hubinon, Rick Veitch, Steve Manion, Ernie Colon, Eddy Ryssack, Masashi Tanaka, Jamie Hewlett, Luca Enoch, Tony DeZuniga / Neal Adams, John Cooper, Ron Lim / Tom Vincent, Kentaro Miura, Angelo Maria Ricci, Hugo Pratt, Mathieu Bablet, Joe Kubert, Howard Chaykin, Jorge Zaffino, Giuseppe Camuncoli, Leonid Pilipovic, Tom Sutton
Veoma dobri: Giancarlo Alessandrini, Ugolino Cossu, John Burns, Turf, Philippe Druillet, Jack Davis, Marco Nizzoli, Junji Ito, Toni DeZuniga, Angus McKie, Grzegorz Rosinski, Zoran Janjetov, Alberto Breccia, John Buscema, Regis Loisel, Burne Hogarth, Francois Schuiten, Ernie Chan, Geof Darrow, Frank Robbins, Zeljko Pahek, John Buscema / Ernie Chan, Mike Noble, Michael Zulli, Katsuhiro Otomo, Franz, Batem, Piero Dall'Agnol, Michel Blanc-Dumont, J. H. Williams III, Jose Luis Salinas, Esteban Maroto, Jose Ortiz, Al Williamson, R.M. Gera, Carlos Gimenez, Horacio Lalia, Raymond Reding, Al Taliaferro, Haruhisa Nakata, Carlos Ezquerra, Ron Smith, Jose Gonzales, Gianni de Luca, Sydney Jordan, Aaron Campbell, Raymond Poivet
Odlicni: Enric Sio, Vicente Segrelles, Simon Bisley, William Vance, Juan Gimenez, Alex Raymond, Albert Uderzo, Jim Holdaway, Paolo Eleuteri Serpieri, Giorgio Cavazzano, Carlos Puerta, Hermann Huppen, Corrado Roi, Peyo, Mort Drucker, Das Pastoras, Hal Foster, Sergio Aragones, Takehiko Inoue, Sergio Toppi, Francois Bourgeon, Julio Ribera, Al Jaffee, Francois Boucq, John Buscema / Tony DeZuniga
Najbolji: Fernando Fernandez, Andre Franquin, Dino Battaglia, Richard Corben, Antonio Hernandez Palacios, Arturo Perez del Castillo, Milo Manara, Jordi Bernet, Don Lawrence, Enrique Romero, Benito Jacovitti, Moebius, Jean Tabary, Enki Bilal, Robert Crumb, Carl Barks, Magnus, Winsor McCay, Floyd Gottfredson, Alfonso Font, Francisco Solano Lopez
Cinjenica je da ako guglirate "best comic book illustrators" (ili nesto slicno) dobijete uglavnom americka govna na vrhu rezultata, gomilu americkih mediokriteta za koje gejaci i budale smatraju da predstavljaju sam vrh stripske umetnosti.
Citajuci takve kretenske "best of" liste, neko neupucen u strip bi jos mogao da pomisli da Ameri totalno dominiraju u ovom domenu - sto je prilicna budalastina. Iako je istina da Amerikanci imaju znacajan broj velikana i dobrih crtaca, cinjenica je da proporcionalno u odnosu sa brojem stanovnika Amerika ne moze ni prismrdeti Italiji, Spaniji i Belgiji. Evropski strip je generalno superioran u odnosu na americki, ne samo sadrzajno vec prevashodno i crtacki.
Zato vam nista ne vredi da guglirate "best comic illustrators" i slicno, jer rezultati vas skoro uvek vode ka nekom komercijalnom sranju, npr ka velicanju prosecnih i osrednjih crtaca kao sto su Minjola i Miler. To vam je isto kao kad ukucate "best songs" ili "most popular movies" ili slicno: dobicete sranja, uglavnom. S tim sto je situacija sa stripovima daleko gora odnosno komercijala u striplendu jos vise dominira nego djubre u muzici i smece u filmu.
Barem sto se danasnjice tice. Da je internet postojao u 80im, verovatno bi i tada na "Guglu" dominirala njime superherojska govna ali ne u tolikoj meri kao danas, kao sto je i (popularna) muzika daleko gora danas neko ikad pre, a slicno vazi i za filmove. Iz ovog razloga - to sto odrastaju u eri kulturoloske dekadencije i vakuma - mladi/mladji stripofili imaju neuporedivo manji uvid u svet stripa nego oni koji su odrastali u 60im, 70im, 80im i 90im. Danasnji klinci ne odrastaju uz strip revije, koje su kljucne za stripsko "obrazovanje" a u kojima se predstavljao citav dijapazon crtaca i u kojima je cesto bilo puno zanrovske varijacije, vec znaju samo za Bonelli, Marvel i mange tj samo za fabricki shund. Za takvu decu ovaj blog moze da bude jedno od dve stvari: ili veliko otkrovenje ili kompletno gubljenje vremena. Sve zavisi da li su ustinuti od estetskog smisla ili ne.
Isto vazi i za ovu listu. Neki klinci mogu da se ovde informisu, da prosire svoje usko shvatanje/znanje o stripu, a neki ce momentalno da otpisu blog kao beskorisno trabunjanje. Ova druga kategorija ce prepoznati samo nekolicinu navedenih imena i bice zbunjena/besna zasto su ti crtaci tako slabo (pr)ocenjeni. Ko odraste samo uz turbo-folk smece i nista drugo ne cuje, njemu ce naravno biti neshvatljivo da Zorica Brunclik i ostala gnjido-zgadija ne budu visoko kotirani. Odnosno, poredjenje nije sasvim na mestu jer na muzickom ekvivalentu ove liste Brunclikovice i ostalih degeneraca ne bi ni bilo: ja ih ne bih cak stavio ni medju "katastrofalne" vec ih ne bih ni pominjao, jer ih ne smatram muzicarima a taj kanalizacijski proliv koji iskenjavaju po kafanama i satorima (koji pretpostavljam zaudaraju od piva i sperme) ne smatram uopste muzikom. Ali kapirate sta hocu da kazem... ako imate gram mozga i ukusa.
Veliku vecinu Marvel/DC/Bonelli crtaca sam klasifikovao kao "mediokritete", "prosecne" a tek ponekad kao "solidne", veoma retko bolje od toga. To nije slucajno. U striplendu se za masovnu proizvodnju koriste mahom osrednji talenti koji su poslusni (rade ono sto im se kaze) i koji su kadri da brzo rade (sto je logicno, jer ko lose i ofrlje radi taj moze da si priusti i vecu "produktivnost"). Industrijskoj proizvodnji ne treba mega-crtez, jer publika niti prepoznaje dobar crtez niti im je on bitan. Sirokoj publici je bitan kvantitet, ne kvalitet, bitne su im samo price - bez obzira sto su to uglavnom 2-3 reciklirane klishe radnje koje se vrte u krug. Poenta je izbaciti sto vise epizoda, brze-bolje unovciti razne fransize pre nego sto splasne interesovanje, i niposto ne biti originalan jer to ometa prosecnog stripofila, zbunjuje ga a prosecni cova nikako ne voli da je u stanju konfuzije, da mu se remete ustaljeni autisticni red i poredak. To je luda trka u kojoj umetnost nema sta da trazi.
Jos jedan razlog zasto stripofili daleko vise naginju ka shundu nego ka dobrom stripu je sto medju njima ima veoma puno strastvenih kolekcionara. To su ljudi kojima je fetish da skupljaju, a to znaci zakaciti se za serijale koji idu u nedogled, koji sadrze bezbroj epizoda. Odlicni primeri su Zagor ili Batman: takve serijale vole autisticni kolekcionari. Skupljati, skupljati i samo skupljati: imati sto vise od jedne te iste stvari! 500 epizoda? Radost i milina!
Zvuci suludo svakoj normalnoj tj iole inteligentnoj osobi (kojima je tako nesto dosadno), ali takvi su kolekcionari. Njima je pojam imati jednolicne police sa stotine primeraka jednog te istog junaka u jednim te istim situacijama. To ih lozi. Kako ocekivati da takav primitivni profil osobe bude zainteresovan za serijale od "samo" 10-15 epizoda? A tek da ne pricamo o one-shot albumima koji za kolekcionare i ne postoje. Oni su za kolekcionare vazduh.
Mnogi kolekcionari ionako ne citaju sve sto kupe, njima su stripovi vise kao znacke, ili kao klinkama nekada sakupljanje salveta. Bonelli i Marvel/DC su idealni za kolekcionare, za ljude zaostale u razvoju. Cak ni klince ne bih previse tu izuzimao, ne bi ih pravdao, jer ja sam vec sa 11-12 godina znao za plejadu crtaca tj citao razne vrste stripova. Ti klinci nemaju izgovor jer na strip blogovima mogu da se informisu daleko bolje nego ja u 80im, a i dovoljno je da udju u bilo koju striparnicu i shvatice da postoje i druge opcije sem Bonelija i americke jadarije. Ali primitivizam i estetski autizam ih drze podalje od kvalitetnih crtaca i serijala.
Ali mnogo su gori naravno ovi punoletni. Danas bilmezi od 26 godina ne znaju za nista drugo sem za komercijalu. Ima cak i sredovecnih drtina koji skupljaju samo Zagora i Teksa. To bi bilo kao da vas od filmova interesuju samo vesterni. Ili kao da slusate samo 2-3 rok grupe.
Uostalom, mnogo vise o svetu stripa imate u sledecim linkovima.
Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:
Hipsterizam u stripu:
Hugo Pratt - Dekonstrukcija:
Navike stripofila:
Crtači rangirani:
Opširne recenzije:
Mange:
Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html
Bernet:
Corben:
Toppi:
Palacios:
Bilal:
Manara:
Boucq:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
Ortiz:
Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html
Solano Lopez:
Lawrence:
Moebius:
Grrl-Power:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
Ostale recenzije:
