Update: 28.11.22.
Modesti Blejz
 |
Vrsta: 1. integral Crtez: Jim Holdaway Scenario: Peter O'Donnell Izdavac: Darkwood (2018) Premijerno: 1963-1966 Dimenzije: 31 x 21.8 cm, HC Br strana netto: 255 Tiraz: 2,000 Zanr: spijunski, krimi YU istorijat: Gigant, Stripoteka, Strip 81/82, Super, Denis, Panorama, Politikin Zabavnik Kolor? c/b Politicki obojen? Vrlo malo, ali u pozitivnom smislu. Golotinja? Ne. Rasprodato? Da. Crtez: 10/10 Scenario: 6-9/10 Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari Prednosti: odlican crtez, staromodno, elegantno, zabavne price Minusi: prevelike margine gore i dole + nedovoljna sirina = pogresan format, ponekad losi skenovi u kasnijim integralima |
 |
| Odlicno izdanje Darkwood-a, jedno od njihovih najlepsih, ovo je prvi integral od planiranih 12 koji bi objavili svih 96 epizoda objavljenih u rasponu od vise od 30 godina. Znaci po 8 epizoda u svakom broju, odnosno nekih 950 "redova" (slika gore) po broju, 4 kaiseva po strani. Jedina mana je format. Strip je predugacak (margine su prevelike gore i dole), a pritom je povez takav da se knjiga ne moze komotno otvoriti 180 stepeni da bi se lakse citali unutarnji paneli, a to se verovatno moglo izbeci drugacijim povezom ili sirim stripom sa malo prostranijom unutrasnjom marginom. Mozda i ne, zbog vrste papira; zaista se u to ne razumem preterano. Medjutim, dizajn i stampa su odlicni, cak su i dodaci zanimljivi (koji me generalno ne tangiraju vec cak i iritiraju jer cine "knjige" jos tezim), sve ostalo je veoma kvalitetno. Islo se i na varijantu jeftinijeg "zutog" papira (ako se ne varam) sto se vise uklapa uz ovaj strip koji je pretezno objavljivan u novinama. A i cini strip laksim za rukovanje; s uobicajenim, debljim papirom i s ovoliko strana bi ovakvo jedno DW izdanje bilo tesko kao nekolio cigli. U prvom i drugom integralu nalaze se iskljucivo epizode Holdaveja, koji je vrhunski definisao ne samo Modestin izgled, vec i generalni stil serijala koji pleni elegancijom i crtackom disciplinom. Verovatno iz tog razloga su kasniji ilustratori Colvin i Burns pokusali da imitiraju Dzimov crtez, odnosno verovatno bili pod pritiskom od izdavaca da to rade, i to dosta uspesno - mada naravno ne veoma visokom nivou Holdaveja. Medjutim, ubedljivo najvise epizoda nacrtao je Enrique Romero (autor Akse). Ovako ce to izgledati, ukoliko svih 12 integrala izadju: 1-2: Holdaway 3: Holdaway i (prevashodno) Romero 4-5: Romero 6: Burns, Wright i Colvin 7: Colvin 8: Colvin i Romero 9-12: Romero Sve je ovo lepo, da ne kazem fantasticno, medjutim opste poznato je da se Darkwood tek nedavno (2022) poceo izvlaciti iz finansijskih govana, a tempo kojim izbacuju MB integrale je najblaze receno spor - cak i sada kada su se malo oporavili i opet redovnije izdaju stripove. Svakih 15 meseci, za sada. (Treci je izasao tek u Julu 2021.) Sto znaci da bi serijal zavrsili tek negde iza 2030. godine. Takodje sam nacuo iz pouzdanih izvora da je materijal koji je DW dobio za 3. integral los, sto bi moglo lako da sasece prodaju a time i ugrozi nastavak serijala. (8. epizoda prvog integrala, Vikinzi, se delimicno sastoji od loseg materijala tj bledunjavih skenova. U ostalih 7 epizoda je sve na mestu.) S obzirom koliko sporo ide DW-ov MB i koliko su serijala vec obustavili, hvala Bogu sto je ovo jedan od redjih serijala koji su crtacki vrhunski od samog pocetka, za razliku od Iznoguda, Bluberija, Konana DMS, Konan Hronike, Gastona i mnogih drugih koji prvo krecu sa slabi(ji)m crtezom, te je iritantno cekati godinama dok izdavac napokon stigne do integrala sa (naj)boljim crtezom. Barem nema tog problema sa MB. Ali s obzirom da se prvi broj rasprodao uprkos relativno izdasnom tirazu, mozda DW i dogura daleko sa MB. (Trenutno ne deluje tako, jer na 4. integral se ceka skoro vec godinu i po dana.) Kako god, ja sam zahvalan sto je i ovo izaslo, jer prva dva broja pokrivaju 90% svih Holdavej epizoda, a on je najbolji od 5 crtaca serije. Romero mi je generalno govoreci za nijansu bolji, ako sve uzmemo u obzir (u prevodu: Aksu 70ih/80ih), ali mi se vise svidja kako Holdavej crta Modesti i uopste zenske likove, te mu zato dajem prednost. (Vise o ovome u recenziji za 3. integral.) Uostalom, Romerov crtez drasticno slabi kako odmice MB, tako da su mi zadnji integrali ubedljivo najmanje bitni. Colvin je treci najbolji, a zatim sledi Burns koji ponekad brljavi s crtezom sto se likova tice, stoga mi je nesto slabiji od ostalih, ali je inace i on veoma dobar. Ondasnji stripofili su imali razvijeniji smisao za estetiku, zato su se bili zalili izdavacu za Burnsov slabiji crtez koji nije bio na nivou Holdaveja i Romera, a Wright je zbog protesta fanova cak i sutnut vec posle samo jedne epizode! To bi danas bilo nezamislivo. Danas su stripofili takvi filistinci tj takvi svastojedi da jedva primecuju razliku izmedju loseg i odlicnog crteza, a kamoli izmedju odlicnog i dobrog. Danasnji stripofili su kao stoka: "davaj nove epizode, crtez nebitan!" Kao svinje su: bacis im pomije, i to im je sasvim dovoljno. Jos se i zahvaljuju izdavacu i crtacu za splacine koje im ovi serviraju! Odlicni primeri za ovo su naravno mangatardi i marvelovci, a u nesto manjoj meri i Bonelijevi Svedoci. Cast izuzetcima, naravno... Ima i danas stripofila koji jos i te kako obracaju paznju na crtez i kojima jako smeta nizak nivo crtanja ili kolora. Ali takvi su u manjini. Ova devolucija je prilicno slicna padu kriterijuma i kod fanova filmova, a pogotovo kod slusaoca muzike. Popularna tj mejnstrim muzika nikada nije gora bila, a filmovi nikad gluplji - a to je jos blago receno... Jedina mana koju mogu naci kod crteza Holdaveja je sto ponekad slabo crta Modesti iz profila. Na primer prvi panel na strani 225. |
 |
| Price su uglavnom dosta dobre, neke su odlicne, sto me je iznenadilo jer je ovo ipak dosta star krimi serijal. Kvalitet prica postepeno raste. Prva prica je najslabija, treca je dosta dobra a cetvrta se sastoji od dva dela i menja fokus sa krijumcarenja droge na Vijetnamski rat; u njoj Modesti bira da ubije glavnog zlikovca umesto da ga prepusti vlastima, sto mi se neizmerno dopalo jer ide protiv preterano naivne stripovsko-pacifisticke mejnstrim tradicije, koja mi zestoko ide na qrac, da glavni junak pokazuje samilost prema psihopatama kad god mu se moze. Ja, licno, bih svakog zlikovca skratio za glavu: nikakva hapsenja, nikakva sudjenja - samo giljotina, vesanje i/ili srednjovekovne metode i sprave. Takodje mi se svidja sto nema nikakve pro-levicarske pristrasnosti prema Vijetkongu, vec je Sever prikazan kao psihopatska strana koja saradjuje sa narkodilerima. Osvezavajuc pristup u moru anti-americke/anti-zapadne odnosno pro-komunisticke propagande koja prosto hara polularnom kulturom od 70ih nadalje. To je bio moguc i donekle ucestao pristup u 50im i 60im, ali danas bi ovako nesto bilo nezamislivo, u eri u kojoj se jedan bolesnik kao sto je Che Guevara tretira kao heroj a FBI/CIA se redovno predstavljaju kao zlikovci. Dakle sve je navrat-nanos, jer trenutno na Zapadu vlada cultural marxism, a ta patoloska ideologija je zasnovana delom i na buntovnistvu tj veoma je anti-autoritarna - sto automatski privlaci infantilce kao npr kvazi-buntovnike odnosno npr "pankere", neo-hipike, hipstere i druge pomodarsko-klovnovske grupacije koje neguju uniformne tj identicne politicke stavove unutar svojih redova. Ali da ne baljezgam previse o tome, jer ovo je beskrajno opsirna tema koju sam uostalom pominjao vec dovoljno u drugim "recenzijama" a i u mojim drugim blogovima... Nakon sto sam procitao epizodu s Vijetkongom postalo mi je jasno zasto se Fibra nikada nije pozabavila ovim serijalom. Taj izdavac je, naravno, komunjara. Peta epizoda (na slici) je jos bolja, verovatno najbolja; uzbudljiva od samog pocetka, bez razvucenog uvoda kao sto je tendencija u nekim drugim pricama. Sesta i sedma su takodje kvalitetne. Osma je nesto slabija jer je zlikovac malo previse "frantican", suvise iskarikiran cak i za strip. |
 |
Vrsta: 2. integral Crtez: Jim Holdaway Scenario: Peter O'Donnell Izdavac: Darkwood (2019) Premijerno: 1966-1969 Br strana netto: 248 Tiraz: 2,000 YU istorijat: Gigant, Stripoteka, Strip 81/82, Super, Denis, Panorama, Politikin Zabavnik Kolor? c/b Politicki obojen? Uglavnom samo u pozitivnom smislu. Golotinja? Nesto malo. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 7-8/10 |
 |
| Levicari tj ekstremisticki i zadrti kvazi-feministi se svojski trude da predstave MB kao grrl-power strip, pritom cak tvrdeci da je i osmisljen prvenstveno sa ciljem da promovise zensku "snagu, nezavisnost i sposobnost". Ovo je notorna glupost, tipicna za ovo politicki-korektno doba patoloski opsednuto zenskim pravima. Kao prvo, serijal je nastao 1963. godine, pre tzv "seksualne revolucije" (odnosno pre pocetka ciljanog zatupljivanja mozga) i tog kretenskog marksistickog feminizma koji je zamenio i uzurpirao prvobitni feministicki talas koji nije bio ni priblizno zadrt. Kao drugo, tvorac/scenarista serijala je to demontavao (u intervjuu u 1. integralu); on je objasnio da je (parafraziram) Modesti "suvise veliki individualista da bi se plasirala u nekakve uske kategorije". Ko zna da cita izmedju redova razumece jos bolje sta je hteo reci odnosno gde stoji politicki. Kao trece, bilo ko sa samo gram mozga mora shvatiti zasto je O'Donnell izabrao junakinju umesto junaka: jer je to daleko atraktivniji - a i tada originalniji - potez za citaoce koji su mahom muskarci, da ne kazem napaljivi decaci i tinejdzeri. Meni je jos kao slinavom klincu glavni zenski lik u stripu bio mnogo zabavniji nego standardni muski, a to nema blage veze sa zenskom emancipacijom vec je cisto seksualna reakcija. Odlika skoro svih kvazi-intelektualaca, pogotovo levicarskih, je da se previse bave trazenjem (i "pronalazenjem") nepostojeceg sadrzaja, znacenja i motiva, bilo da je to u muzici, filmu, stripu ili cak odvratnoj apstraktnoj umetnosti. To su maloumni kompleksasi koji pokusavaju da hrane svoj ego time sto pokusavaju da steknu "ugled" za svoje bajne analiticke sposobnosti. Ali traziti neki dubok - cak i skriven - politicko-socijalni smisao i stripu kao sto je MB je u vecoj meri kompletna budalastina, hobi kojim se bave prepotentne budaletine. Ja sam kao klinac voleo ovaj strip upravo zbog Modestinog izgleda - i zbog odlicnog crteza, jer da je npr nenormalno precenjeni Crepax crtao MB ovaj serijal bi bio tesko sranje. Ali takvi su ljudi odnosno pretenciozni levicari odnosno idioti: oni uvek traze neke idealisticke, "uzvisene" razloge za sve (u ovom slucaju feminizam kao motiv), pritom ignorisuci obicna i cesto ocigledna objasnjenja. Zato su levicarski "intelektualci" najvece budale sadasnjice, jer nisu kadri da prepoznaju istinu, cak ni kada im se landara ispred face. Ne primenjuju zdrav razum u skoro nijednoj temi/oblasti jer su izabrali fanaticni idealizam umesto prizemnog pragmatizma. Ko zivi u oblacima taj se nalazi u konstantnoj magli - i kad-tad bolno pada na dupe. Odnosno cesto. U danasnjoj popularnoj kulturi "tough chick" heroine su prava posast: mrsave, anoreksicne glumice, uglavnom ravne kao daske, sa tankim rukicama bez misica, koje toboze mlate slonove a kamoli nabildovane muskarce. Totalno neubedljivo, naivno, cak i smehotresno. Meni je bukvalno blamazno kada npr Scarlett Johansson krene da bije gomilu zlikovaca: meni je to high camp tj nenamerni slepstik. Modesti nije nikakva svemocna superheroina, niti je hladna kucka koja tuce citave armije zombija, vec joj skoro uvek treba pomoc Vilija, koji je ekspert za borilacke vestine kao i ona. I ne samo to; Modesti u par navrata zaplace na kraju epizode, kada je savladaju emocije usled nagomilanog stresa. Znaci, ona je opaka - ali i zenstvena, normalna, u svakom slucaju neuporedivo realnija od Wonder Woman i slicnim glupostima. Nije hladni robot-ubica kao na primer Mila Jovovic u onom relativno zabavnom ali krajnje tupavom post-apokalipticnom filmskom serijalu. Daleko bilo da je MB realan serijal (jer je u sustini dzejmsbondovska fantazija), ali u poredjenju sa pomenutim modernim "feministickim" pizdarijama je mnogo prizemniji. Uostalom, u stripu se visi nivo gluposti tolerise nego na velikom ili malom ekranu. |
 |
Vrsta: 3. integral Crtez: Jim Holdaway, Enrique Romero Scenario: Peter O'Donnell Izdavac: Darkwood (2021) Premijerno: 1969-1972 Br strana netto: 237 Tiraz: 1,500 YU istorijat: Gigant, Stripoteka, Strip 81/82, Super, Denis, Panorama, Politikin Zabavnik Kolor? c/b Politicki obojen? Uglavnom samo u pozitivnom smislu. Golotinja? Nesto malo. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 7-8/10 |
 |
| U trecem integralu Romero preuzima crtez, vec u drugoj prici koju delimicno radi. Na slici je uvodna strana iz 3. epizode (19. ukupno), njegova prva kompletna epizoda. Romero je fantasticno obavljao posao u ovoj ranoj fazi, kada se jos prilicno bio pridrzavao Holdavejovog stila. Jedini problem su slab kvalitet skenova - da ne kazem los - koji kvari ugodjaj. Konkretno, epizode 5 i 8 imaju citave blokove bledih skenova, pogotovo ova 8. epizoda koja je ponekad bas jadnog kvaliteta. Medjutim, ovih ostalih 6 epizoda su odlicnog do dobrog kvaliteta, retko sa bledilom, tako da nema razloga sa se ne nabavi i ovaj 3. integral. Stavise... Sva tri albuma su must-have. Price su zabavne. Nisu "zastarele", nije ih "pojelo vreme" kako neki tvrde. O'Donnell nije bio nimalo los pisac, vec je zapravo definitivno jedan od boljih iz te ere koja je obilovala losim strip (a i film) scenaristima. U odnosu na svoje savremenike tj dunstere kao sto je npr Rod Reid (Cisco Kid, recenzija u linku dole) bio je genije. Doduse, biti genije u odnosu na Rida i nije neki uspeh... Veoma je dobar scenarista koji je umeo da odrzi i radnju i dijalog na nadprosecnom nivou, i to citav niz godina. U 2. prici, Vojskovodje Feniksa, koja se odigrava u Japanu, Modesti izgovara carobne reci (kais 2062): "Ovo je Japan, postojbina fanatizma." Tipican primer "arhaicnog" stripa u kojem su ovakve rasne/nacionalne opaske bile jos uvek moguce. Niko se nije tada preterano uzbudjivao u vezi njih - pogotovo ne samo 25 godina nakon WW2, odnosno kada je konkretno Japan u pitanju. Danas su levicari toliki fasisti (ironije li) i fanatici (eto jos jedne) da na najmanji "rasni"/nacionalni komentar reaguju kao besne pirane. Cak i na sasvim bezazlene izjave reaguju sa religioznom ostrascenoscu nekog srednjovekovnog Inkvizitora... Ironije li... U stripovima 21. veka ovakva konstatacija - pa jos od heroja/heroine stripa - bi bilo nesto nezamislivo, bas zbog takve atmosfere "lova na vestica" koju su kreirali Antifa soroshevci. Inace se fanatizam provlaci kroz citavu pricu, a meni je prosto osvezavajuce kad god naidjem na ovakvu staromodnu iskrenost. Jer, budemo realni, vecina ljudi asocira Japan sa fanatizmom - uostalom kao i sa disciplinom, inteligencijom, postenjem i vrednocom. (Japan je jedna od retkih drzava o kojima imam mnogo vise pozitivnog da kazem nego negativnog.) Medjutim, u ovo bolesno doba politicki-korektne neiskrenosti/foliranja/ljigavisanja, niko vise ne sme javno da oda sta zapravo misli, vec se "rasizam" gaji u tajnovitosti, sto ga nimalo ne smanjuje, vec ga samo cini ekstremnijim, opasnijim i ucestalijim. Uostalom, ovo nije nikakva rasisticka opaska od Modesti, vec cinjenicna. A i da bi bila iole rasisticka konstatacija, morala bi biti uperena ka svim orijentalnim narodima, ne samo ka Japancima. (A cak ni tad ne bi bila rasisticka, vec obicno zapazanje bazirano na kulturoloskim razlikama izmedju nacija i rasa, koje naravno postoje, i sasvim normalno je da postoje. Ili bi neko mozda da opovrgne konstataciju da su Italijani glasni a Finci mirni?) SPOJLERI: Prica je interesantna, s tim sto se njen veci deo bazira na premisi da tajno drustvo kidnapuje Modesti i Vilija da bi ih naterali da rade za njih. S obzirom koliko je ovo ekstremno tajnovita organizacija ne kapiram zasto bi se toliko kockali sa rizikom tj zasto bi navlacili opasnost na sebe uvlaceci dvoje opasnih ljudi u svoju sredinu. Ali OK, ovo je ipak samo jedan dzejmsbondovski serijal sto znaci da ovakve "zamerke" mogu samo da opisem kao sitne i kao cepidlacenje, a ne kao pravu kritiku. Uostalom, plan je bio da ih se nakon obuke otarase. Ali ono sto mi je totalno preterano je kako Feniks vodje vrse egzekucije svakog svog clana koji pocini i najmanju gresku. Pa s takvom strogocom nikada ne bi nagomilali dovoljno "vojnika" za svoje planove vladanja svetom! Ovo pogotovo nema logike jer svaki njihov clan barata raznim borilackim vestinama, te bi takvo olako kaznjavanje/ubijanje takvih retkih/vrednih eksperata bilo totalno auto-destruktivno i anti-konstruktivno za Feniks. Ova prica je jedna od boljih, uprkos ovim "felerima". Pogotovo mi se svidja nacin na koji su se Modesti i Vili iskobeljali iz situacije. BEZ SPOJLERA: Zanimljivo je koliko je vesto Romero preuzeo crtez u ovoj epizodi, sa Holdavejovog zadnjeg pasosa 2098 na Romerov prvi pasos, 2099. Nije da se ne primecuje razlika u stilu crtanja, ali ta razlika je mala. Dok sam citao ovu epizodu uopste nisam konstatovao ovu tranziciju iz Holdavej ere u Romero eru, i to uprkos prethodnom znanju da se to odigralo bas u ovoj epizodi. To govori o tome ne samo koliko je dobar scenario vec i koliko je genijalan bio Romero u tom periodu. Njegov crtez je bio mnogo blizi Holdavejovom u ovoj ranoj fazi, dok se vremenom Modestin izgled drasticno menja - nazalost - ali to se desava u nekom od kasnijih integrala, verovatno vec u sledecem, cetvrtom, koji jos nije izasao (jer Darkwood po obicaju dangubi s MB, jer se vise fokusiraju na mange i marvelovske budalastine). Romero je nazalost dozvolio da padne nivo crteza s vremenom, a tu je najvise propation Modestin izgled, koja se transformisala iz savrsene lepotice u neku prcastu ribu koja visr podseca na pekinezera nego na Modesti Blejz. Medjutim, taj najgori period Romerovog crteza krece (verovatno) tek negde od 7. integrala, mada ce vec u 5. biti osetljiv taj pad. SPOJLERI: Prva prica, Preuzimanje, se bazira na pomalo nebuloznom planu Modesti i Vilija da namame mafiju da je kidnapuju, ali je inace OK. Koliko je Romero bio fantastican u ovom periodu je vise nego ocigledno u 3. epizodi, Dobri duh Vili (na slici). Tu ima puno zenskih likova i prosto se ne zna koja od njih je lepsa od koje. Sama prica je jedna od vedrijih, iako se bavi temom belog roblja. Dok se 16. epizoda (2. integral) bavila ispiranjem mozga Vilija, a 17. epizoda sa mucenjem Modesti od strane mafije (naravno ne u onakvom detalju na kakav smo navikli u modernijim stripovima), ovde je radnja u mnogo vecoj meri opustena i vise nego obicno naginje ka humoru. BEZ SPOJLERA: Obratite paznju na stranu 233, nakon zavrsetka 7. epizode Lutke na koncu: tu je prikazan uvecan kadar jedne Romerove plavuse (iz kaisa 2677). Kod takvih zumiranih crteza se vidi ko je majstor a ko brljavi. Zato toliko volim te zumirane crteze Romera i Holdaveja, koje krase naslovnice i koje se ponekad nalaze izmedju epizoda, jer one dokazuju koliko su tehnike i jednog i drugog bile briljantne. Zumiranje razdvaja majstore od dunstera jer se crte/linije mogu prostudirati lakse. Da li zelim Prattove crteze u zoom stilu? Svakako da ne. |
Opširne recenzije:
Mange:
Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html
Bernet:
Corben:
Toppi:
Palacios:
Bilal:
Manara:
Boucq:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
Ortiz:
Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html
Solano Lopez:
Lawrence:
Moebius:
Grrl-Power:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
Ostale recenzije:
