Wednesday, December 2, 2020

Modesty Blaise - Jim Holdaway



Update: 28.11.22.


 Modesti Blejz

Vrsta: 1. integral

Crtez: Jim Holdaway

Scenario: Peter O'Donnell

Izdavac: Darkwood (2018)

Premijerno: 1963-1966 

Dimenzije: 31 x 21.8 cm, HC

Br strana netto: 255 

Tiraz: 2,000

Zanr: spijunski, krimi

YU istorijat: Gigant, Stripoteka, Strip 81/82, Super, Denis, Panorama, Politikin Zabavnik

Kolor? c/b

Politicki obojen? Vrlo malo, ali u pozitivnom smislu.

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 10/10

Scenario: 6-9/10 

Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, esteticari

Prednosti: odlican crtez, staromodno, elegantno, zabavne price

Minusi: prevelike margine gore i dole + nedovoljna sirina = pogresan format, ponekad losi skenovi u kasnijim integralima

Odlicno izdanje Darkwood-a, jedno od njihovih najlepsih, ovo je prvi integral od planiranih 12 koji bi objavili svih 96 epizoda objavljenih u rasponu od vise od 30 godina. Znaci po 8 epizoda u svakom broju, odnosno nekih 950 "redova" (slika gore) po broju, 4 kaiseva po strani.

Jedina mana je format. Strip je predugacak (margine su prevelike gore i dole), a pritom je povez takav da se knjiga ne moze komotno otvoriti 180 stepeni da bi se lakse citali unutarnji paneli, a to se verovatno moglo izbeci drugacijim povezom ili sirim stripom sa malo prostranijom unutrasnjom marginom. Mozda i ne, zbog vrste papira; zaista se u to ne razumem preterano.

Medjutim, dizajn i stampa su odlicni, cak su i dodaci zanimljivi (koji me generalno ne tangiraju vec cak i iritiraju jer cine "knjige" jos tezim), sve ostalo je veoma kvalitetno. Islo se i na varijantu jeftinijeg "zutog" papira (ako se ne varam) sto se vise uklapa uz ovaj strip koji je pretezno objavljivan u novinama. A i cini strip laksim za rukovanje; s uobicajenim, debljim papirom i s ovoliko strana bi ovakvo jedno DW izdanje bilo tesko kao nekolio cigli.

U prvom i drugom integralu nalaze se iskljucivo epizode Holdaveja, koji je vrhunski definisao ne samo Modestin izgled, vec i generalni stil serijala koji pleni elegancijom i crtackom disciplinom. Verovatno iz tog razloga su kasniji ilustratori Colvin i Burns pokusali da imitiraju Dzimov crtez, odnosno verovatno bili pod pritiskom od izdavaca da to rade, i to dosta uspesno - mada naravno ne veoma visokom nivou Holdaveja. Medjutim, ubedljivo najvise epizoda nacrtao je Enrique Romero (autor Akse). Ovako ce to izgledati, ukoliko svih 12 integrala izadju: 

1-2: Holdaway
3: Holdaway i (prevashodno) Romero
4-5: Romero
6: Burns, Wright i Colvin
7: Colvin
8: Colvin i Romero
9-12: Romero

Sve je ovo lepo, da ne kazem fantasticno, medjutim opste poznato je da se Darkwood tek nedavno (2022) poceo izvlaciti iz finansijskih govana, a tempo kojim izbacuju MB integrale je najblaze receno spor - cak i sada kada su se malo oporavili i opet redovnije izdaju stripove. Svakih 15 meseci, za sada. (Treci je izasao tek u Julu 2021.) Sto znaci da bi serijal zavrsili tek negde iza 2030. godine. Takodje sam nacuo iz pouzdanih izvora da je materijal koji je DW dobio za 3. integral los, sto bi moglo lako da sasece prodaju a time i ugrozi nastavak serijala. (8. epizoda prvog integrala, Vikinzi, se delimicno sastoji od loseg materijala tj bledunjavih skenova. U ostalih 7 epizoda je sve na mestu.) 

S obzirom koliko sporo ide DW-ov MB i koliko su serijala vec obustavili, hvala Bogu sto je ovo jedan od redjih serijala koji su crtacki vrhunski od samog pocetka, za razliku od Iznoguda, Bluberija, Konana DMS, Konan Hronike, Gastona i mnogih drugih koji prvo krecu sa slabi(ji)m crtezom, te je iritantno cekati godinama dok izdavac napokon stigne do integrala sa (naj)boljim crtezom. Barem nema tog problema sa MB. Ali s obzirom da se prvi broj rasprodao uprkos relativno izdasnom tirazu, mozda DW i dogura daleko sa MB. (Trenutno ne deluje tako, jer na 4. integral se ceka skoro vec godinu i po dana.)

Kako god, ja sam zahvalan sto je i ovo izaslo, jer prva dva broja pokrivaju 90% svih Holdavej epizoda, a on je najbolji od 5 crtaca serije. Romero mi je generalno govoreci za nijansu bolji, ako sve uzmemo u obzir (u prevodu: Aksu 70ih/80ih), ali mi se vise svidja kako Holdavej crta Modesti i uopste zenske likove, te mu zato dajem prednost. (Vise o ovome u recenziji za 3. integral.) Uostalom, Romerov crtez drasticno slabi kako odmice MB, tako da su mi zadnji integrali ubedljivo najmanje bitni. Colvin je treci najbolji, a zatim sledi Burns koji ponekad brljavi s crtezom sto se likova tice, stoga mi je nesto slabiji od ostalih, ali je inace i on veoma dobar.

Ondasnji stripofili su imali razvijeniji smisao za estetiku, zato su se bili zalili izdavacu za Burnsov slabiji crtez koji nije bio na nivou Holdaveja i Romera, a Wright je zbog protesta fanova cak i sutnut vec posle samo jedne epizode! To bi danas bilo nezamislivo. Danas su stripofili takvi filistinci tj takvi svastojedi da jedva primecuju razliku izmedju loseg i odlicnog crteza, a kamoli izmedju odlicnog i dobrog. Danasnji stripofili su kao stoka: "davaj nove epizode, crtez nebitan!" Kao svinje su: bacis im pomije, i to im je sasvim dovoljno. Jos se i zahvaljuju izdavacu i crtacu za splacine koje im ovi serviraju! Odlicni primeri za ovo su naravno mangatardi i marvelovci, a u nesto manjoj meri i Bonelijevi Svedoci.

Cast izuzetcima, naravno... Ima i danas stripofila koji jos i te kako obracaju paznju na crtez i kojima jako smeta nizak nivo crtanja ili kolora. Ali takvi su u manjini. Ova devolucija je prilicno slicna padu kriterijuma i kod fanova filmova, a pogotovo kod slusaoca muzike. Popularna tj mejnstrim muzika nikada nije gora bila, a filmovi nikad gluplji - a to je jos blago receno...

Jedina mana koju mogu naci kod crteza Holdaveja je sto ponekad slabo crta Modesti iz profila. Na primer prvi panel na strani 225.

Price su uglavnom dosta dobre, neke su odlicne, sto me je iznenadilo jer je ovo ipak dosta star krimi serijal. Kvalitet prica postepeno raste. Prva prica je najslabija, treca je dosta dobra a cetvrta se sastoji od dva dela i menja fokus sa krijumcarenja droge na Vijetnamski rat; u njoj Modesti bira da ubije glavnog zlikovca umesto da ga prepusti vlastima, sto mi se neizmerno dopalo jer ide protiv preterano naivne stripovsko-pacifisticke mejnstrim tradicije, koja mi zestoko ide na qrac, da glavni junak pokazuje samilost prema psihopatama kad god mu se moze. Ja, licno, bih svakog zlikovca skratio za glavu: nikakva hapsenja, nikakva sudjenja - samo giljotina, vesanje i/ili srednjovekovne metode i sprave.

Takodje mi se svidja sto nema nikakve pro-levicarske pristrasnosti prema Vijetkongu, vec je Sever prikazan kao psihopatska strana koja saradjuje sa narkodilerima. Osvezavajuc pristup u moru anti-americke/anti-zapadne odnosno pro-komunisticke propagande koja prosto hara polularnom kulturom od 70ih nadalje. To je bio moguc i donekle ucestao pristup u 50im i 60im, ali danas bi ovako nesto bilo nezamislivo, u eri u kojoj se jedan bolesnik kao sto je Che Guevara tretira kao heroj a FBI/CIA se redovno predstavljaju kao zlikovci. Dakle sve je navrat-nanos, jer trenutno na Zapadu vlada 
cultural marxism, a ta patoloska ideologija je zasnovana delom i na buntovnistvu tj veoma je anti-autoritarna - sto automatski privlaci infantilce kao npr kvazi-buntovnike odnosno npr "pankere", neo-hipike, hipstere i druge pomodarsko-klovnovske grupacije koje neguju uniformne tj identicne politicke stavove unutar svojih redova. Ali da ne baljezgam previse o tome, jer ovo je beskrajno opsirna tema koju sam uostalom pominjao vec dovoljno u drugim "recenzijama" a i u mojim drugim blogovima...

Nakon sto sam procitao epizodu s Vijetkongom postalo mi je jasno zasto se Fibra nikada nije pozabavila ovim serijalom. Taj izdavac je, naravno, komunjara.

Peta epizoda (na slici) je jos bolja, verovatno najbolja; uzbudljiva od samog pocetka, bez razvucenog uvoda kao sto je tendencija u nekim drugim pricama. Sesta i sedma su takodje kvalitetne. Osma je nesto slabija jer je zlikovac malo previse "frantican", suvise iskarikiran cak i za strip.


Vrsta: 2. integral

Crtez: Jim Holdaway

Scenario: Peter O'Donnell

Izdavac: Darkwood (2019)

Premijerno: 1966-1969 

Br strana netto: 248 

Tiraz: 2,000

YU istorijat: Gigant, Stripoteka, Strip 81/82, Super, Denis, Panorama, Politikin Zabavnik

Kolor? c/b

Politicki obojen? Uglavnom samo u pozitivnom smislu.

Golotinja? Nesto malo.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 7-8/10

Levicari tj ekstremisticki i zadrti kvazi-feministi se svojski trude da predstave MB kao grrl-power strip, pritom cak tvrdeci da je i osmisljen prvenstveno sa ciljem da promovise zensku "snagu, nezavisnost i sposobnost". Ovo je notorna glupost, tipicna za ovo politicki-korektno doba patoloski opsednuto zenskim pravima.

Kao prvo, serijal je nastao 1963. godine, pre tzv "seksualne revolucije" (odnosno pre pocetka ciljanog zatupljivanja mozga) i tog kretenskog marksistickog feminizma koji je zamenio i uzurpirao prvobitni feministicki talas koji nije bio ni priblizno zadrt.

Kao drugo, tvorac/scenarista serijala je to demontavao (u intervjuu u 1. integralu); on je objasnio da je (parafraziram) Modesti "suvise veliki individualista da bi se plasirala u nekakve uske kategorije". Ko zna da cita izmedju redova razumece jos bolje sta je hteo reci odnosno gde stoji politicki.

Kao trece, bilo ko sa samo gram mozga mora shvatiti zasto je O'Donnell izabrao junakinju umesto junaka: jer je to daleko atraktivniji - a i tada originalniji - potez za citaoce koji su mahom muskarci, da ne kazem napaljivi decaci i tinejdzeri. Meni je jos kao slinavom klincu glavni zenski lik u stripu bio mnogo zabavniji nego standardni muski, a to nema blage veze sa zenskom emancipacijom vec je cisto seksualna reakcija.

Odlika skoro svih kvazi-intelektualaca, pogotovo levicarskih, je da se previse bave trazenjem (i "pronalazenjem") nepostojeceg sadrzaja, znacenja i motiva, bilo da je to u muzici, filmu, stripu ili cak odvratnoj apstraktnoj umetnosti. To su maloumni kompleksasi koji pokusavaju da hrane svoj ego time sto pokusavaju da steknu "ugled" za svoje bajne analiticke sposobnosti. Ali traziti neki dubok - cak i skriven - politicko-socijalni smisao i stripu kao sto je MB je u vecoj meri kompletna budalastina, hobi kojim se bave prepotentne budaletine.

Ja sam kao klinac voleo ovaj strip upravo zbog Modestinog izgleda - i zbog odlicnog crteza, jer da je npr nenormalno precenjeni Crepax crtao MB ovaj serijal bi bio tesko sranje. Ali takvi su ljudi odnosno pretenciozni levicari odnosno idioti: oni uvek traze neke idealisticke, "uzvisene" razloge za sve (u ovom slucaju feminizam kao motiv), pritom ignorisuci obicna i cesto ocigledna objasnjenja. Zato su levicarski "intelektualci" najvece budale sadasnjice, jer nisu kadri da prepoznaju istinu, cak ni kada im se landara ispred face. Ne primenjuju zdrav razum u skoro nijednoj temi/oblasti jer su izabrali fanaticni idealizam umesto prizemnog pragmatizma. Ko zivi u oblacima taj se nalazi u konstantnoj magli - i kad-tad bolno pada na dupe. Odnosno cesto.

 U danasnjoj popularnoj kulturi "tough chick" heroine su prava posast: mrsave, anoreksicne glumice, uglavnom ravne kao daske, sa tankim rukicama bez misica, koje toboze mlate slonove a kamoli nabildovane muskarce. Totalno neubedljivo, naivno, cak i smehotresno. Meni je bukvalno blamazno kada npr Scarlett Johansson krene da bije gomilu zlikovaca: meni je to high camp tj nenamerni slepstik. Modesti nije nikakva svemocna superheroina, niti je hladna kucka koja tuce citave armije zombija, vec joj skoro uvek treba pomoc Vilija, koji je ekspert za borilacke vestine kao i ona. I ne samo to; Modesti u par navrata zaplace na kraju epizode, kada je savladaju emocije usled nagomilanog stresa. Znaci, ona je opaka - ali i zenstvena, normalna, u svakom slucaju neuporedivo realnija od Wonder Woman i slicnim glupostima. Nije hladni robot-ubica kao na primer Mila Jovovic u onom relativno zabavnom ali krajnje tupavom post-apokalipticnom filmskom serijalu. Daleko bilo da je MB realan serijal (jer je u sustini dzejmsbondovska fantazija), ali u poredjenju sa pomenutim modernim "feministickim" pizdarijama je mnogo prizemniji. Uostalom, u stripu se visi nivo gluposti tolerise nego na velikom ili malom ekranu.


Vrsta: 3. integral

Crtez: Jim Holdaway, Enrique Romero

Scenario: Peter O'Donnell

Izdavac: Darkwood (2021)

Premijerno: 1969-1972 

Br strana netto: 237

Tiraz: 1,500

YU istorijat: Gigant, Stripoteka, Strip 81/82, Super, Denis, Panorama, Politikin Zabavnik

Kolor? c/b

Politicki obojen? Uglavnom samo u pozitivnom smislu.

Golotinja? Nesto malo.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 7-8/10
U trecem integralu Romero preuzima crtez, vec u drugoj prici koju delimicno radi. Na slici je uvodna strana iz 3. epizode (19. ukupno), njegova prva kompletna epizoda.

Romero je fantasticno obavljao posao u ovoj ranoj fazi, kada se jos prilicno bio pridrzavao Holdavejovog stila. Jedini problem su slab kvalitet skenova - da ne kazem los - koji kvari ugodjaj. Konkretno, epizode 5 i 8 imaju citave blokove bledih skenova, pogotovo ova 8. epizoda koja je ponekad bas jadnog kvaliteta. Medjutim, ovih ostalih 6 epizoda su odlicnog do dobrog kvaliteta, retko sa bledilom, tako da nema razloga sa se ne nabavi i ovaj 3. integral. Stavise... Sva tri albuma su must-have.

Price su zabavne. Nisu "zastarele", nije ih "pojelo vreme" kako neki tvrde. O'Donnell nije bio nimalo los pisac, vec je zapravo definitivno jedan od boljih iz te ere koja je obilovala losim strip (a i film) scenaristima. U odnosu na svoje savremenike tj dunstere kao sto je npr Rod Reid (Cisco Kid, recenzija u linku dole) bio je genije. Doduse, biti genije u odnosu na Rida i nije neki uspeh... Veoma je dobar scenarista koji je umeo da odrzi i radnju i dijalog na nadprosecnom nivou, i to citav niz godina.

U 2. prici, Vojskovodje Feniksa, koja se odigrava u Japanu, Modesti izgovara carobne reci (kais 2062): "Ovo je Japan, postojbina fanatizma." Tipican primer "arhaicnog" stripa u kojem su ovakve rasne/nacionalne opaske bile jos uvek moguce. Niko se nije tada preterano uzbudjivao u vezi njih - pogotovo ne samo 25 godina nakon WW2, odnosno kada je konkretno Japan u pitanju. Danas su levicari toliki fasisti (ironije li) i fanatici (eto jos jedne) da na najmanji "rasni"/nacionalni komentar reaguju kao besne pirane. Cak i na sasvim bezazlene izjave reaguju sa religioznom ostrascenoscu nekog srednjovekovnog Inkvizitora... Ironije li...

U stripovima 21. veka ovakva konstatacija - pa jos od heroja/heroine stripa - bi bilo nesto nezamislivo, bas zbog takve atmosfere "lova na vestica" koju su kreirali Antifa soroshevci. Inace se fanatizam provlaci kroz citavu pricu, a meni je prosto osvezavajuce kad god naidjem na ovakvu staromodnu iskrenost. Jer, budemo realni, vecina ljudi asocira Japan sa fanatizmom - uostalom kao i sa disciplinom, inteligencijom, postenjem i vrednocom. (Japan je jedna od retkih drzava o kojima imam mnogo vise pozitivnog da kazem nego negativnog.) Medjutim, u ovo bolesno doba politicki-korektne neiskrenosti/foliranja/ljigavisanja, niko vise ne sme javno da oda sta zapravo misli, vec se "rasizam" gaji u tajnovitosti, sto ga nimalo ne smanjuje, vec ga samo cini ekstremnijim, opasnijim i ucestalijim. Uostalom, ovo nije nikakva rasisticka opaska od Modesti, vec cinjenicna. A i da bi bila iole rasisticka konstatacija, morala bi biti uperena ka svim orijentalnim narodima, ne samo ka Japancima. (A cak ni tad ne bi bila rasisticka, vec obicno zapazanje bazirano na kulturoloskim razlikama izmedju nacija i rasa, koje naravno postoje, i sasvim normalno je da postoje. Ili bi neko mozda da opovrgne konstataciju da su Italijani glasni a Finci mirni?)

SPOJLERI:

Prica je interesantna, s tim sto se njen veci deo bazira na premisi da tajno drustvo kidnapuje Modesti i Vilija da bi ih naterali da rade za njih. S obzirom koliko je ovo ekstremno tajnovita organizacija ne kapiram zasto bi se toliko kockali sa rizikom tj zasto bi navlacili opasnost na sebe uvlaceci dvoje opasnih ljudi u svoju sredinu. Ali OK, ovo je ipak samo jedan dzejmsbondovski serijal sto znaci da ovakve "zamerke" mogu samo da opisem kao sitne i kao cepidlacenje, a ne kao pravu kritiku. Uostalom, plan je bio da ih se nakon obuke otarase. Ali ono sto mi je totalno preterano je kako Feniks vodje vrse egzekucije svakog svog clana koji pocini i najmanju gresku. Pa s takvom strogocom nikada ne bi nagomilali dovoljno "vojnika" za svoje planove vladanja svetom! Ovo pogotovo nema logike jer svaki njihov clan barata raznim borilackim vestinama, te bi takvo olako kaznjavanje/ubijanje takvih retkih/vrednih eksperata bilo totalno auto-destruktivno i anti-konstruktivno za Feniks.

Ova prica je jedna od boljih, uprkos ovim "felerima". Pogotovo mi se svidja nacin na koji su se Modesti i Vili iskobeljali iz situacije.

BEZ SPOJLERA:

Zanimljivo je koliko je vesto Romero preuzeo crtez u ovoj epizodi, sa Holdavejovog zadnjeg pasosa 2098 na Romerov prvi pasos, 2099. Nije da se ne primecuje razlika u stilu crtanja, ali ta razlika je mala. Dok sam citao ovu epizodu uopste nisam konstatovao ovu tranziciju iz Holdavej ere u Romero eru, i to uprkos prethodnom znanju da se to odigralo bas u ovoj epizodi. To govori o tome ne samo koliko je dobar scenario vec i koliko je genijalan bio Romero u tom periodu. Njegov crtez je bio mnogo blizi Holdavejovom u ovoj ranoj fazi, dok se vremenom Modestin izgled drasticno menja - nazalost - ali to se desava u nekom od kasnijih integrala, verovatno vec u sledecem, cetvrtom, koji jos nije izasao (jer Darkwood po obicaju dangubi s MB, jer se vise fokusiraju na mange i marvelovske budalastine). Romero je nazalost dozvolio da padne nivo crteza s vremenom, a tu je najvise propation Modestin izgled, koja se transformisala iz savrsene lepotice u neku prcastu ribu koja visr podseca na pekinezera nego na Modesti Blejz. Medjutim, taj najgori period Romerovog crteza krece (verovatno) tek negde od 7. integrala, mada ce vec u 5. biti osetljiv taj pad.

SPOJLERI:

Prva prica, Preuzimanje, se bazira na pomalo nebuloznom planu Modesti i Vilija da namame mafiju da je kidnapuju, ali je inace OK.

Koliko je Romero bio fantastican u ovom periodu je vise nego ocigledno u 3. epizodi, Dobri duh Vili (na slici). Tu ima puno zenskih likova i prosto se ne zna koja od njih je lepsa od koje. Sama prica je jedna od vedrijih, iako se bavi temom belog roblja. Dok se 16. epizoda (2. integral) bavila ispiranjem mozga Vilija, a 17. epizoda sa mucenjem Modesti od strane mafije (naravno ne u onakvom detalju na kakav smo navikli u modernijim stripovima), ovde je radnja u mnogo vecoj meri opustena i vise nego obicno naginje ka humoru.

BEZ SPOJLERA:

Obratite paznju na stranu 233, nakon zavrsetka 7. epizode Lutke na koncu: tu je prikazan uvecan kadar jedne Romerove plavuse (iz kaisa 2677). Kod takvih zumiranih crteza se vidi ko je majstor a ko brljavi. Zato toliko volim te zumirane crteze Romera i Holdaveja, koje krase naslovnice i koje se ponekad nalaze izmedju epizoda, jer one dokazuju koliko su tehnike i jednog i drugog bile briljantne. Zumiranje razdvaja majstore od dunstera jer se crte/linije mogu prostudirati lakse. Da li zelim Prattove crteze u zoom stilu? Svakako da ne.



Opširne recenzije:

Mange:

Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html

Bernet:

Corben:

Toppi:

Palacios:

Bilal:

Manara:

Boucq:

Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html

Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html

Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html

Ortiz:

Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html

Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html

A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html

Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html

Solano Lopez:

Lawrence:

Moebius:

Grrl-Power:

Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html

Ostale recenzije:


Tuesday, December 1, 2020

Dylan Dog - Apokalipsa

 

 Dylan Dog: A danas, apokalipsa

Vrsta: redovna serija (specijal)

Crtez: Angelo Stano

Scenario: Tiziano Sclavi 

Izdavac: Veseli Cetvrtak (2020)

Premijerno: 2020 

Dimenzije: 31.5 x 23.7 cm, HC

Br strana netto: 94  

Tiraz: 500

Zanr: horor, fantazija

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 5/10

Scenario: 5/10 

Ciljne grupe: Bonelijevi Svedoci, preprodavci 

Prednosti: nepredvidiva radnja

Minusi: kompjuterski crtez, haoticna radnja, glupacke aluzije na popularnu kulturu

Jubilarni broj jednog od beskrajnih Bonelli serijala, koji se rasprodao u roku od nedelju dana zbog relativno niskog tiraza (s obzirom koliko je DD popularan). Regularno izdanje ce biti izbaceno u uobicajenom malom formatu godinu-dve kasnije, zato je (verovatno) tiraz nizi nego sto bi bilo logicno ocekivati. 

Izdanje je lepo odradjeno, zaista top, ali ja generalno ne mirisem Veseli Cetvrtak (koji cesto greskom nazivam "Vecernji Cetvrtak" jer sam vec odavno alchajmer) iz nekoliko razloga:
a) HC izdanja i "obojeni program" su im preskupi
b) bave se skoro iskljucivo bonelijanom
c) drze prava na razne ne-bonelijevske serijale a ne nameravaju da ih izdaju.
d) tuzakaju manje izdavace, kao npr Pergam.
e) urednik im je narcisoidni hipster.
Jednom reciju: pi*ke.

Da budem iskren, nisam uopste planirao da ga kupim jer uzimam iskljucivo jeftina DD kiosk izdanja (skoro iskljucivo epizode od probranih crtaca). Medjutim, znao sam da ce mu vrednost porasti te sam ga uzeo radi neke kasnije menjaze - za kvalitetnije i bitnije albume.

Velika fama se bila napravila oko ovog broja, sto nije neobicno a ni tesko, jer naloziti Bonelijeve Svedoke na neki broj/ediciju/specijal je kao ukrasti slatkisu od bebe (da upotrebim jednu americku frazu). Po obicaju, i ovaj hajp se ispostavio kao totalno preteran tj nema veze sa realom, jer mene u ovoj epizodi nisu imponovali ni crtez ni prica.

Skoro instantno sam primetio da nesto nije u redu sa Stanovim crtezom. On je bio dobar u 80im i 90im, kada su mu stripovi dosta drugaciji bili. Sada se izgleda kompletno predao komercijalizmu i ogavnoj anti-stripskoj tehnologiji odnosno kompjuterizaciji stripa. Stano je toliko svestan svoje "izdaje" da se cak i malo posprdao na racun svog "novog" sistema crtanja (ne stil - vec sistem) tako sto je sebe nacrtao kako kreira ovu epizodu - preko monitora. (Strane 22-23.) Mada, ovaj "geg" se moze interpretirati i kao sprdnja na racun njegovih kriticara sto crta preko monitora. (Tesko je odrediti sta je pisac hteo da kaze, jer nemam uvid u italijansku strip scenu odnosno ko koga kritikuje zbog cega... Moguce da je neki in-joke tj inside joke.)
Kako god bilo, cak i da se sprda na svoj racun, spoznaja da si postao "prodana dusa" (kao rezultat lenjosti i manjka samopostovanja) Stana ne abzolvira od krivice. Jeste donekle interesantna ta neka auto-sprdacina/samo-satira ili kako to vec nazvati, ali mi je krajnje jadno sto je Stano svestan da crta losijim kvalitetom nego ranije a opet to i dalje radi - jer mu je tako brze, lakse i jeftinije. Cak i za jedno specijalno izdanje ga je mrzelo da uzme olovku i tus u ruke. Uostalom, crtati sebe kako crtas strip koji citaoc drzi u rukama nije nista novo: Tabary (Iznogud) je to redovno radio, jos u 80im. A i neki crtaci iz MAD casopisa. A oni su barem zaista crtali, a ne gulili monitor nekom usranom komp "olovkom". Koliko li se samo strip srozao...

Scenografija i ne pati toliko od kompjuterskog (ne)rada, ali zato likovi izgledaju jadno. Ladje takodje; one zapravo ni na sta ne lice. Verujem da bih cak i ja mogao (uz malo prethodnog vezbanja) ovako "dobro" da nacrtam jedan starinski brod. Bar na ovom jadnom nivou.

Dupli splash page na stranama 8-9 je trebao biti impozantan ali nije sasvim uspeo jer je desna strana s brodom tako jadno nacrtana. Iz istog razloga mi je 11. strana jadna: kakva bedno nacrtana ladja! Stano da je u ruke uzeo epizodu Bruce Hawker-a (Vance) znao bi sta je kvalitetno nacrtan brod. A bilo bi ga mozda i stid i blam kada uporedi Vensove i svoje brodove. Kao nebo i zemlja.

Mnogo su uspesnije strane 34 i 42 koje pokazuju da se Stano donekle snalazi sa limitirajucim sredstvima kompjuterskog softvera/hardvera (koliko god to kontradiktorno ili cak sumanuto zvucalo jer kompjuteri toboze donose samo napredak i visak opcija, a ne manjak - sto je veoma ironicno), bar sto se tice prikazivanja ostrva i dzungle.

Kada dobar crtac radi preko kompjutera njegove softverske crte i linije ne mogu nikada biti ni priblizno toliko kvalitetne kao u njegovim konvecionalnim, "staromodnim" radovima tusem. Samo estetski ustinuti stripofili (a takvi nazalost cine vecinu - pogotovo kod Bonelijevih Svedoka) mogu da ne primete tu veliku razliku. Uzmimo ekstremni primer, recimo Frankana, autora Gastona: njegove crte/linije (iz srednje i kasnije faze) su na toliko visokom nivou da bi bilo koji pokusaj da crta preko monitora morao tesko da razocara.
Monitor i papir jednostavno nisu isto, a verujem da ne moram preterano ni da detaljisem zasto. Otezavajuca okolnost je to sto su svi etablirani crtaci citavu mladost proveli vezbajuci tradicionalno crtanje te nisu ni mogli da se nesto posebno "izveste" na monitoru - ukoliko je to uopste moguce tj koliko je to uopste i moguce postici (u odnosu na olovku i tus). Prema tome, sta ocekivati? S obzirom na sve jos je Stano i solidan posao odradio. Ali nazalost, to nije ni prismrdeti njegovim "pravim" epizodama.

Najbolji dokaz koliko je "kompjuterska linija/crta" inferiorna u odnosu na "rucnu liniju/crtu" se moze naci u prikazu zene dzina (strane 34-37). Stano nju nije uopste lose nacrtao sto se kontura tice (mada su grudi cist promasaj), ali su crte suvise "krivudave" tj "bangave" tj amaterske za moj ukus. Nema one mocne elegancije koja se postize tusem. 

Sto se scenarija tice, vrlo je ocigledno da je ovde bilo pokusaja - na silu - da se stvori nesto originalno, novo, neobicno. Mac sa dve ostrice, kako se ispostavilo. Sa jedne strane epizoda profitira jer citaoc nema predstavu kojim tokom ce radnja da krene u bilo kom trenutku.
Ali sa druge strane imamo pricu koja je previse "opcinjena sobom" (self-indulgence), tj pricu koja je toliko pretrpana insajderskim fazonima i nekim bespotrebnim davanjem priznanja poznatim filmovima i pesmama (npr The Doors: na slici) da postaje besciljna i previse apsurdna na kraju, bez poente. Inace su mi te pop-culture reference nekako jadne; npr u horor komedijama je to ucestala pojava, ali i predosadna.
Ono u stilu: "hej, pa to je aluzija na scenu iz Odiseje 2001!" Ne kapiram zasto bi to trebalo biti zanimljivo, sta tu treba da me odusevi. "Hej, Sklavi voli Doors-e!" Bas me zabole i za to.
Ne smeta mi sto DD serijal cesto krade ideje iz filmova i TV serija, uopste mi ne smeta, ali ovo "klanjanje" raznim uticajima mi je oduvek bilo glupo.

Dylan upoznaje svog kreatora, Ticijana, i to sad treba da bude ne znam kako fascinantno. Meni bas i nije.
Al' ajde, Dilanovi Svedoci ce se mozda i daleko vise oduseviti takvim "odavanjem casti" glavnom tvorcu serijala nego manje redovni citaoci kao sto sam ja.

Da se samo razumemo: DD je najbolji Bonelli serijal, i to ubedljivo, uz Marti Misteriju (koji je nesto slabiji zato sto ima previse trtljanja i sadrzi previse onog smornog kvazi-istorijskog detaljisanja/lupetanja a-la Ancient Aliens). Tako da nije da retko citam DD. Ovo sve ostalo sto 
izbacuju (Tex, Zagor, Bljek Stena) su mahom copy-paste detinjarije na koje se loze klinci, kao i matore drtine kojima je nostalgija pod broj jedan, dva i tri. I ja jos i te kako osecam nostalgiju prema raznim stripovima/revijama iz mog detinjstva, ali me ta emocija ne vodi u izboru sta cu da kupim i citam sada, 30 godina kasnije. Mnogi stripove koje sam imao kao tupavi klinja me vise (uopste) ne zanimaju, ili vrlo malo. Neki su mi jos bolji nego tada. Sve zavisi. Vodim se kvalitetom, mnogo manje nostalgijom. Ali to je licni izbor; nemam nista protiv da neko skuplja samo bonelijanu i mange - ali onda takav tikvan nema pravo da serenda o stripu kao da se iole razume u tu oblast.

Kolor je prilicno solidan. Iako radjen kompjuterski, nije se islo na onu uobicajenu lenju varijantu da se boje uniformno stapaju jedna u drugu, odnosno da deluju kao boje u nekom decijem crtanom filmu (LEGO boje), vec je (pretpostavljam) cilj bio da se detaljnijim nijansiranjem kreira atmosfera, a za to je najbolji primer kako je fino obojeno nebo.


https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/satrapi-ostala-hipsterska-sranja.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/crtaci-rangirani-po-kvalitetu.html

Neke recenzije:

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/12/modesty-blaise-jim-holdaway.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mocvarko-darkwood_20.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/cicca-dum-dum-bernet.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/druuna-serpieri.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/petar-pan-loisel.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/skalpirani-darkwood.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/torpedo-bernet.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/zetari-john-burns.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/tetralogija-monstruma-bilal.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/dzepna-armija-solano.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/new-tales-of-arabian-nights-richard.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/bodyssey-richard-corben.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/nikopol-trilogija-bilal.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/axa-integrali.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/sharaz-de-sergio-toppi.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/tanguy-laverdure-strip-agent.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/uzumaki-darkwood.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/cetvrta-sila-juan-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/mutant-world-richard-corben.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/mek-koj-darkwood.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/flash-gordon-carobna-knjiga.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/slejn-rogati-bog-komiko.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/solitudinis-morbus-toppi.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/storm-lawrence.html