Exterminator 17
 |
Vrsta: zaseban album Crtez: Enki Bilal Scenario: Jean-Pierre Dionnet Jezik: srpski Izdavac: Stalker (2025) Premijerno: 1979 Dimenzije: 30.4 x 21.7 cm, HC Br strana netto: 64 Tiraz: 500 Zanr: sci-fi YU istorijat: - Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 6/10 Ciljne grupe: esteticari, BD fanovi Prednosti: odlican crtez Minusi: nije originalan kolor, prica nista specijalno |
 |
Album iz Bilalovog zlatnog (ili zlatnijeg) perioda, što su u suštini 70te i 80te, kada je detaljnije i preciznije crtao, i kada je stilski bio mnogo bliži Moebiusu i nekim drugim prvoklasnim ilustratorima tog perioda. Volim ja i njegov kasniji stil (na primer Monstrum Tetralogija, link dole), koji kreće negde od 90-ih, a koji je prilično drugačiji jer ima više veze sa slikanjem tj slikarstvom nego sa standardnim crtanjem olovkom i tušem. U ovom novijem stilu, koji Bilal praktikuje i dan-danas, i dalje se prepoznaje da je to on, pogotovo način na koji crta lica, ali pristupi su prilično različiti. E17 je trebao pre par godina da izađe na Balkanu, međutim Makondo je bio sprečen da izda prvobitnu verziju albuma. Na svu sreću oni su bili insistirali od Francuza da dobiju materijale od prve verzije, nisu hteli da objave ogavnu drugu verziju, koja se pojavila početkom veka. Problem s tom drugom verzijom je užasni (kompjuterski?) kolor koji je urnisao Bilalov crtež. U međuvremenu se 2023. pojavila i treća verzija, koju je obojio Viljaruba, a to je ovo izdanje Stalkera. Ova treća verzija je po meni slabija od originala - čiji je kolor radila Bilalova žena. Način na koji su Francuzi, a i mnogi drugi, farbali stripove u 70-im i 80-im je superioran u odnosu na ovu plastičnu lakrdiju koju imamo danas odnosno u zadnjih 20-ak godina. Kompjuteri, lenjost, nesposobnost i nemarnost su zamenili ručni rad pravih eksperta. Međutim, Viljaruba je odradio veoma solidan posao, i nemam previše zamerki. Jer da nije dovoljno dobro kolorisao strip ja ga ne bih ni kupio a time ni ova recenzija ne bi postojala. Najveću zamerku koju imam je izbor boja za nebo. U originalu je nebo svetlije, što deluje mnogo lepše i u većem je kontrastu sa ostalim objektima i pejzažima. Primera radi prve dve strane: nebo je tamno plavo, skoro pa ljubičasto, umesto da je svetlo plavo. S druge strane, četvrta i peta strana izgledaju fantastično. Danas je moderno da svi "ozbiljni" stripovi budu mračniji nego što bi nekad bili, ili u ovom slučaju nego što su nekada bili. S tim se uopšte ne slažem, a deluje mi i da je kinematografija delimično kriva za ovakvu devoluciju; od negde početka ovog veka, ili možda od kraja 90-ih već, holivudski filmovi su najednom postali jednobojni (uglavnom plavičasti) i previše mračni. Kroz neki Photoshop (ili šta li je već) su režiseri počeli da menjaju prvobitne originalne boje u nešto sasvim neprirodno i previše ujednačeno. Šarenolikost je odjedanput izašla iz mode, što je frapantan idiotizam i neukus. Na primer već u prvim filmovima serijala Gospodar prstenova ima puno scena koje su preterano plavičaste: objekti, likovi i pejzaži - sve je plavo. Ovo je apsurdno, pogotovo u scenama dnevne svetlosti. Postoje i žućkasti filmovi; na primer Lock Stock and Two Smoking Barrels iz 1998. od (madonojebca) Guy Ritchie-a je sav žućkast, kao da se neko popišao po originalima. Film je odličan, pa je zaista šteta što je Guy bio ovoliko glup, i na ovaj način lišio film vizuelnog kvaliteta. Naredni film Snatch mu je sav zelenkast. Jednostavno ne kapiram ovo, ne razumem logiku uništavanja filma sa ovim mono-koloronim pizdarijama. A deluje da se ovaj šugavi trend nekako i prebacio na svet stripa, jer ne samo da su kompjuteri ruinirali moderni strip već i čitav pristup kolorisanja se izmenio nagore. Kao da više niko ne želi da umetnost bude lepa već ružna: po principu "ružno je lepo a lepo je ružno", jedan prilično komunjarski način razmišljanja. Kao da horori, sci-fi i trileri mogu da imaju atmosferu samo ako je kompletan film umočen u jednobojnost i tminu. Umesto atmosfere se na ovaj način postižu monotonija i ružnoća. Dodatni dokaz koji potkrepljuje moju tvrdnju tj da ne lupam gluposti i ne nagađam se može naći u modernim komedijama koje su ekstremno šarene, sa "veselim" svetlim bojama i puno varijacija. Valjda filmadžije više nisu sposobne da napišu ili nađu dobar scenario pa se sve više oslanjaju na neke jeftine i totalno glupe finte, na nekakve očajne pokušaje vizuelne manipulacije: kao da horor film snimljen u mraku automatski garantuje atmosferu i kvalitet. Niđe veze... Neki od najvećih horor klasika su iz 70-ih i 80-ih, a nijedan od njih nije jednobojan ili previše mračan. |
 |
Na slici su sve tri verzije albuma. Ako vam se čini da original deluje previše svetlo, to je možda zato što je ovu slikovnu komparaciju Viljaruba himself postavio na Facebook. Da nas obmane kako je original mnogo gori nego što zaista jeste? Pa valjda nije toliko jadan...? Ko zna, čisto nagađam, ali je činjenica da primerak strane iz 1979. deluje preterano bledo, i to ne samo u poređenju sa mnogo tamnijim naknadnim verzijama. Šteta je što prva verzija ovog albuma nije izašla, ali zadovoljan sam i sa ovom trećom. Važno je da Makondo nije uspeo (odnosno nije želeo) da izbaci drugu verziju, jer u tom slučaju onda verovatno ne bi bilo ni ove, kod nas barem. U duplom smislu je dobro što Makondo nisu izdali ovaj album jer su, ako se ne varam, nameravali da objave kompletan "serijal" od 200+ strana, a to obuhvata inferiorne nastavke koje nije Bilal crtao. Da je Stalker izbacio to šalabajz-miks čudo od 200 strana ja takav album sigurno ne bih kupio zbog cene, jer me tih ostalih 130+ strana uopšte ne zanimaju pa zato ni u snu ne bih platio neku astronomsku cenu samo za 64 strana stripa. I ovako je cena prebezobrazna, maltene kao da jesu izbacili čitav serijal! Cena je 20 evra, i to računajući popust. Da su bukvalno samo 100 RSD više natakli na cenu ja uopšte ne bih kupio ni ovaj album. |
 |
Balkansko stripsko tržište je doživelo velika poskupljenja 2022., a izgovor za to su bili nestašica i poskupljenje papira. Ja sam međutim čuo iz nekih izvora da je ovo u većoj meri bila laž i preterivanje od strane raznih pizdavača samo da bi opravdali astronomske cene. Zloupotreba situacije s Koronom da bi drasticno digli cene? Da bi se došlo do istine valja pitati ljude koji rade u štamparijama, a time sigurno ne mislim na tetkice koje čiste govna iza drugih ljudi... Koji god da su pravi razlozi, i šta god bila prava istina, cene stripova u Srbiji stalno rastu od 2022. pa zato razmišljam da kompletno prestanem da ih kupujem, ili da makar svedem kupovinu na neki minimum, što mi je u određenim fazama prošle godine i pošlo za rukom. Papir koliko god bio poskupeo nije suvo zlato, niti kupac dobija u stripu kao bonus poklon neke dijamante, safire i rubine. Pizdavači se žale kako jedva pokrivaju troškove, ali ja većini ne verujem. Čisto sumnjam da među njima ima fanatika koji toliko vole stripove da im glavni motiv nije novac. To su priče za malu decu. Ne bi se time bavili dug niz godina da jedva krpe kraj s krajem. Naravno da postoje izdavači koji zaista vole stripove i trude se da svoj posao obave savesno, ali oni su u manjini. Stalker mi deluje kao jedan od tih, mada su istovremeno jedni od najskupljih. Ipak je ovo Balkan, a na Balkanu očekivati neki poslovni idealizam bi bilo previše naivno, pogotovo za mene. Što se scenarija tiče, očekivao sam konkretniju i kompletniju priču. Ne saznaje se mnogo o ovom svetu već samo ono najosnovnije, ono što je dovoljno da pokreće radnju. Ne znamo čak ni da li je u pitanju neko distopijsko društvo ili ne. Valjda se od nas očekuje da mi to pretpostavimo? Ali zašto bih ja to pretpostavio: zato što se u ovoj budućnosti ratuje sa androidima? Pa bolje s njima nego sa živim bićima! SPOJLERI: Kraj priče nije zadovoljavajuć jer suviše oskudan u svojim pojašnjenjima. Šta će androidima doneti novostečena sloboda? Kako će se taj svet promeniti? Kakav je uopšte bio pre "revolucije"? Daleko bi zanimljiviji bio nastavak ove priče; kako će se androidi ponašati nakon sticanja slobode. Očekivao sam više od scenarija jer je Dione u Francuskom stripu neka bajna faca, a ispostavlja se da bi možda i Bilal sam odradio bolji scenario. Bilalovi scenariji su definitivno hit-and-miss, ali su u proseku ipak bolji od raznih bajnih, precenjenih scenarista koji su radili za njega. Uzdaj se u se i u svoje kljuse bi mu bio bolji način rada. U popratnim tekstovima, koji se sastoje na svu sreću samo od intervjua (znači nema pretencioznih baljezganja nekih nafuranih stripoanalitičara), Bilal objašnjava kako se rad na albumu prilično otegao jer je Dione sporo radio. A to se i vidi po crtežu, koji postaje nešto drugačiji kako priča odmiče. Tim gore, jer ako je Pera Dione imao puno vremena a nije mogao da osmisli bolji i detaljniji scenario, to znači da je omanuo. Album je zanimljiv, i u tom smislu Dione nije promašen slučaj, ali to u velikoj meri ima veze sa odličnim crtežom. Vrhunski crtež uvek može da izvadi manjkavu priču, dok ono obrnuto kod mene nikada ne pali: odlično napisan strip nema nikakve šanse kod mene ukoliko je crtež jadan. To je kao najbolja torta na svetu - pokrivena filingom od govana... Identitet lika zvanog Kleton, što se ispostavlja da mu nije pravo ime, nije jasan. Ko je on zapravo? Šta je hteo od Eksterminatora? Koji su mu bili ciljevi? U priči su samo dva centralna lika, a motivi jednog od njih nisu uopšte jasni. To je veliki propust. Nije ni sasvim jasno kako su njih dvojica završili baš na Kletonovom asteroidu. Otkad je svemir tako mali, kao neka varošica? Uopšte se stiče utisak kao da se od čitaoca očekuje da koristi svoje znanje i iskustvo koje je stekao čitajući i gledajući brdo naučne fantastike - da bi sam nekako popunio rupe, kao da je Dione pretpostavljao da će čitaoci poznavati već sve te neke futurističke klišee pa nam nije potrebno sve pojašnjavati. Ne radi se o tome da meni treba sve da se objasni, jer da je tako ne bih bio veliki fan Kubrikovog 2001: Odiseja u svemiru i nekih sličnih filmova. Uostalom, E17 nije takva vrsta cerebralne priče da može da se izvuče sa manjkom informacija, mada sadrži tu i tamo pomalo filozofiranja. 64 strana bi trebale biti sasvim dovoljne da se ispriča jasna priča sa konkretnijom poentom. Jeste Bilalov crtež toliko dobar da kvalitet radnje kod njegovih stripova nikad nije morao da bude poseban, ali ovaj propust se nekako kontinuirano pojavljuje kroz njegovu čitavu karijeru: skoro uvek je crtež superioran u odnosu na scenario. Trilogija Nikopol (link dole) je prilično haotična, a politička izdrkavanja kojima se bavio u tandemu sa Kristinom (Christin, prezime komunjare, ne Kristina) predstavljaju tračenje Bilalovog talenta. Sa ređim izuzecima uglavnom je tračio svoj talenat na nedovoljno koncipirane serijale i priče. Veliki izuzetak je Priče iz svemira, album od 45 strana iz 70-ih; ironično jer je sve te priče pisao Bilal. Serijal Monstrum takođe ima svoje jake strane u priči, a i Partija lova nije uopšte loša, jedini iole kvalitetan scenario koji je Kristin napisao za Bilala. Međutim generalno govoreći, crtež je uvek u velikoj meri nadmašivao priču i scenario. E17 preporučujem samo Bilalovim fanovima, i kolekcionarima koji imaju zaista puno para i prostora. Očekujem da će najkasnije do sledeće godine da se rasproda tako da oni koji su zainteresovani ne bi trebali da odugovlače... Za razliku od nekih drugih Bilalovih albuma i serijala, E17 nikada nije bio izašao na Balkanu, pa još u ovom malom tiražu. Zbog toga se možda čak i rasproda dogodine. Stalker je takođe već bio izdao Trilogiju Nikopol kao i Legende današnjice. To je već treće izdanje Nikopola na ovim prostorima, posle Publike i Fibre čija su izdanja odavno rasprodata, tako da koga zanima Nikopol ne bi trebao dugo da čeka, jer i to će otići uskoro, pogotovo u ovom tiražu. Cena je doduše paprena pa to možda uspori prodaju donekle. Pitanje da li će Fibra to ikada da reprinta jer vlasnik tog pizdavača nije preterani fan Bilala. Što čudi s obzirom da je ovaj levičar kao i on. Ja nisam nijedno od ova tri balkanska Nikopola kupio jer već odavno imam sva tri albuma pojedinačno, dva na engleskom jedan na nemačkom. Što se integrala Legende današnjice tiče, imam sva tri albuma pojedinačno na francuskom, i to originalna izdanja u prvobitnom koloru. Ne mogu preterano puno da razumem jer mi je francuski prilično bazičan, ali to nije ni toliko bitno s obzirom na slab sadržaj. Ovo što je Stalker izdao odnosno isprdeo je nov kolor, prilično loš, previše mračan kolor koji zaklanja crtež; možda čak od iste ekipe (odnosno od istog retardiranog kompjutera) koja je odgovorna bila za E17 fijasko 2002. Čak i da nemam te francuske albume sumnjam da bih kupio Stalkerovo izdanje upravo zbog tog mizernog kolora. Ne preporučujem ovaj album ne samo zbog tog pišljivog novog kolora već i zbog levičarskih scenarija koji "krase" sve tri priče. Radnje nisu nezanimljive, čak su povremeno i originalne, ali sadrže previše antikapitalističkog hipi preseravanja, a i previše blebetanja. Ja sam te svoje francuske albume nabavio vrlo jeftino (sve zajedno samo 900 RSD) pa mi nije žao što je polu-sranje u pitanju, bar u scenarističkom smislu. U crtačkom smislu još i te kako vredi imati Legende današnjice jer tu je Bilal kao uvek veoma dobar, u svom najranijem periodu, mozda na momente previse groteskan, ali samo pod uslovom da izbegnete taj smrdljivi novi kolor... Sem naravno ako volite plasticni kolor, i levicar ste, u kom slucaju sta uopste radite na mom blogu? Stalker namerava da izda i Monstrum Tetralogiju, pretpostavljam negde u Oktobru, taman za Sajam 2025. Ni to ne nameravam da kupim jer već imam sve četiri epizode ponaosob od Publike. Iako su me ta četiri albuma koštala više od 50 evra ne bi ih ikad menjao za ciglu koju Stalker namerava da izbaci. Naravno, ko god ne poseduje taj četvorodelni komplet Publike obavezno treba da nabavi Stalkerovo izdanje kada izađe. Monstrum je dosta bolji od Nikopola u scenarističkom smislu, kao što sam već diskutovao u recenziji... |
Bilal:
