Vampirske Priče

 Vampire Tales

Vrsta: 1. integral

Crtez: Pablo Marcos, Bill Everett, Winslow Mortimer, Jordi Bernet, Paul Reinman, Esteban Maroto, Rich Buckler, Mannie Banks, Jesus Blasco, John Romita, Vicente Ibañez, Tom Sutton, Klaus Janson, Carmine Infantino, Lombardia

Scenario: razni

Izdavac: Carobna Knjiga (2023)

Premijera serijala: 1973-1974

Dimenzije: 24.2 x 17.3 cm, HC

Br strana netto: 230 

Tiraz: 800

Zanr: horor, pulp

Kolor? c/b

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Minimalna.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 4-8/10

Scenario: 3-7/10

Ciljne grupe: nostalgicari, palpovci, horor fanovi 

Prednosti: raznovrsnost crtaca, nostalgija, nepretenciozno

Minusi: premaleni format

Vrlo neočekivan potez, objavljivanje ovakvog serijala. Ako ima nečega čemu nisam davao ikakve šanse da se ikada pojavi na ovim prostorima to su ovakve kolekcije "starih" američkih pulp horor priča. Kažem "starih", jer za mene su 50te stare u tom pulp horor/sci-fi smislu, ne toliko 70te. Velik sam fan takvih revija, kao što su Astounding Stories, Weird Worlds i slično, a toga nažalost nikada neće biti. Međutim, u odsustvu takvih integrala nije ni ovo mala uteha već prilično fino iznenađenje.

Radi se o Marvelovoj produkciji, verovali ili ne. Zvuči nemoguće, a opet, eto: i Marvel je uspeo da izbaci nešto nevezano za svoju plejadu retardiranih superdebila. Uostalom, Konan je (donekle) njihov, tako da kao izdavač/institucija nisu baš kompletno beskorisni. Ovo je maltene kao nešto što je Marvel izbacivao "sa strane", još i kao kvazi-časopis da bi izbegli striktnu stripovsku cenzuru tog doba. Jedino što podseća iole na standardne Marvel/DC budalaštine je lik Morbijusa, vampira anti-heroja. Sve ostalo je prilično palpovski, u stilu 50ih i 60ih - kao i 70ih naravno.

Totalno anti-hipsterski strip: em nema skoro ni trunke političkog preseravanja (mada ponekad ima marvelovskog filozofiranja), em je crtež generalno dobar (i "staromodan"), em su priče generične i anti-moderne. Ja međutim volim stariji pulp (50te, 60te), i ne smeta mi što su scenariji često predvidljivi i uglavnom klishe. Ovo je kič maltene na nivou Ed Wood filmova, mada poređenje nije sasvim na mestu već samo služi da se shvati da je deo čari upravo taj naivan sadržaj i formulaicne priče. Ovo se ne čita zbog nepostojećih fenomenalnih scenarija već zbog nostalgije, zbog crteža, i zbog... Jer je jednostavno zabavno i nepretenciozno, a i staromodno u onom pozitivnom smislu. (Kod stripa "staromodno" skoro uvek ima pozitivnu konotaciju, bar meni, za razliku od muzike i kinematografije u kojima to nije nužno slučaj.)

Dodatni plus je što ima puno različitih crtača (kao i scenarista) tako da je osigurana varijacija u pristupu i atmosferi. Bilo bi mnogo manje zanimljivo da su samo jedan scenarista i jedan crtač zaduženi, mada ne bih imao ništa protiv ukoliko bi to bio neki od najboljih crtača te ere. Npr Nekradamus je nešto slično ovome: Osterheld i Lalia su jedini koji su radili na serijalu, a pošto je Lalia dobar crtač a Osterheld solidan horor scenarista, to funkcioniše. Ko voli Nekradamusa taj treba i ovaj serijal da nabavi, jer nema značajne razlike, sem što je Nekradamus naravno bolji, jer su Argentinci svakako bolji od američke komercijale. Zbog velikog broja crtača je i logično da kvalitet varira od mediokriteta (Reinman, Ibanez) sve do veoma dobrog crteža (Maroto, Mortimer).

Tom Sutton je jedan od zanimljivijih. Crtež mu dosta varira - od mediokritetnog pa sve do veoma dobrog - ali ukupni utisak je dobar, a i kadriranje je kvalitetno. Naravno, Maroto kojeg sam znao od pre se najviše ističe: iako i on zna da brljavi, ima neki upečatljiv i lep stil - miks veoma lepih žena i avanturističkog kadriranja - koji daje sveukupno bolji utisak nego što to postižu detalji. Mortimer je nov za mene, i na prvu loptu mi se dopala staromodna elegancija njegovog crteža, prvenstveno likova.

Što se scenarista tiče, uopšte ne čudi da je najgluplju priču sročio upravo Stan Lee, veliki šarlatan i uništitelj američkog stripa i zapadne kulture. Heroj mnogima, ali meni je to alavi kreten koji je delimično zaslužan zašto se Ameri isključivo bave kostimiranim pajacima tj dečijom tematikom. Nije on izmislio super-debile, iako bi rado da mi u to poverujemo, ali ih je "nametnuo", na neki način. (A opet: "teško" zombije navesti na sveže meso...) Skoro svim pričama se mogu naći mane, istina, međutim njegova priča iritira jer na veoma detinjast/početnički način preteruje sa "zlobom" glavnog zlikovca. Lee tretira čitaoca kao imbecila time što u svakom kadru zlikovac mora da izvređa nekoga ili da iskazuje svoju preteranu aroganciju, i to na načine koji su tupavi: do te mere je iskarikiran da ubrzo postaje presmesan, čak i za pulp. U fazonu "jel vam jasno koliko je zao ovaj tip? ako nije, evo još primera... a možda ni to nije dovoljno, zato evo još, pa još..." Lee je dunster.

Podrazumeva se da se ne vrti baš sve oko vampira. Ima tu i vukodlaka kao i drugih nekih ustaljenih horor tema i likova, npr đavola i demona. Maštovitost naravno nije ni blizu nivoa Uncanny Tales i sličnih posleratnih revija, jer ti stripovi su bili sličniji Zoni Sumraka, međutim i VP je tu negde, sa sličnim pristupom. Ali ipak je ovo Marvel, tako da neka preterana originalnost i kvalitet nisu u ponudi...

Vrsta: 2. integral

Crtez: 

Scenario: 

Izdavac: Carobna Knjiga (2023)

Premijera serijala: 1974-1975

Dimenzije: 24.2 x 17.3 cm, HC

Br strana netto:  

Tiraz: 700

Zanr: horor, pulp

Kolor? c/b

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 

Scenario: