Les 7 Vies de l'Épervier 1
 |
Vrsta: 1. integral Epizode: 1 do 4 Crtez: Andre Juillard Scenario: Patrick Cothias Izdavac: Carobna Knjiga (2020) Premijerno: 1983-1988 Dimenzije: 30.5 x 21.5 cm, HC Br strana netto: 184 Tiraz: 1,000 Zanr: istorijski, fantastika YU istorijat: ? Kolor? Da. Politicki obojen? Ne bas. Golotinja? Da, i puno perverzija. Rasprodato? Ne. Crtez: 9/10 Scenario: 6/10, 7/10, 9/10, 8/10 Ciljne grupe: perverznjaci, BD-ovci, odrasli Prednosti: zanimljivo, elegantan crtez Minusi: apsurdne starosti dece, nepotrebne perverzije |
 |
Ovaj serijal sam nabavio jer je bio na velikom popustu, inače ne bih ni znao da postoji. Fibra ga je bila izdala, čak i uz reprint, što znači da je poznat ili hajpovan, a to i objašnjava zašto je Čmarobnoj Knjizi prodaja išla toliko slabo da smanje cenu na više od 50%. (Jedno od mnogih paralelno- preklapajućih izdanja ČK koji su doveli do toga da krenu u uzaludni rat protiv Fibre.) Prvi album, a i donekle drugi, sadrže neke nebuloze koje su me bile navele na zaključak da je scenarista ili nesnadjen ili lud. Ali se treći album (i donekle taj drugi) ispostavio kao veoma dobar, i tu ne deluje uopšte nesnadjeno. Uostalom, treća i četvrta epizoda se više bave političkim intrigama francuske kraljevine, što je zanimljivije od radnji vezanih za malog prestonaslednika (koji je stavljen na pauzu) i Girl Boss balavicu (koja je manje bitna u 3. albumu). Međutim, prvi integral zaista nije loš sve u svemu; ni crtački ni scenaristički. Stvari totalno kreću nizbrdo u drugom integralu, ali o tome kasnije... Ono što mnogo smeta u inače zanimljivom serijalu su likovi "osmogodišnje" dece, tog mladog princa i te girl-power klinke, koji su inače rođeni na isti dan a čije sudbine time (nažalost) definišu čitav serijal. Kažem nažalost, jer oba ova lika su nebulozna. Glavni problem je što niti izgledaju kao da imaju osam godina (pogotovo ne ona) niti se ponašaju i pričaju kao da imaju osam, ama ni približno. Mentalni sklop im je 15 godina ili više. Jedan od mnogih primera bi bila strana 36, prvi kadar: ovako nije nikada pričala nijedna sedmogodišnja devojčica u istoriji ljudi. Možda jedino među vilenjacima? Vanzemaljcima sa planete Drljk? Ili strana 44 na kojoj sedmogodišnji princ priča kao iskusni dvorski malverzant! Toliko glupo da dalje nema... Da li je scenarista Kotjas uopšte ikada upoznao neko dete od osam godina? Jel ikad porazgovarao s detetom od osam ili devet godina? Deset, jedeanaest? Da li uopšte živi na ovoj planeti? Jel čuo o deci samo u bajkama? Trebao je da se pozabavi decom tog uzrasta, barem malo, pre nego što je krenuo sa scenarijem a pogotovo razvijanjem likova. Još ajde der da se jedno "dete" bude starmalo, ali ubaciti dva takva lika je dokaz da je čovek lud ili glup. Ili nas smatra debilima. Vrlo malo što ova "deca" rade ili govore (pogotovo Arijen) ima trunku veze sa pravom osmogodišnjom decom, pogotovo u tom prvom albumu koji je prilično glup na momente, a time priča gubi totalno na realizmu. Ovaj serijal je maltene osakaćen ovim propustom, barem je to slučaj u prvim epizodama. Možda drugim čitaocima ne smeta ovakva budalaština, možda je čak ni ne konstatuju jer ignorišu detalje, ali mene apsurdno-fiktivna starmala deca ekstremno nerviraju jer se time uništava kredibilitet scenarija, a time i poverenje u pisca. Jer ukoliko pisac nije kadar da razaznaje psihologiju deteta od 8 sa tinejdžerom od 15, šta onda uopšte zna? Ima ovde elementa fantastike, ali je ovo prvenstveno istorijski (tj kvazi-istorijski) serijal, a time ima dužnost da se barem okvirno bavi realnim životom tog perioda - pogotovo kad već potencira socio-politicke teme kao korupciju, tlačenje, bedu i slično, odnosno kad već ne ide u pravcu neke čiste epske fantastike za mlađu publiku. (Štaviše, ovo nije uopšte za decu.) A kod takvog pristupa se podrazumeva da se deca ponašaju makar donekle kao deca, a ne kao odrasli. Ne kapiram zašto jednostavno nije prošlo 15 godina od uvodnih cena umesto 8? Teletabisi sa dijalogom odraslih, glupost na kvadrat. Na strani 46, drugi kadar, jedan lik kaže kako "ovo derište (Princ) govori kao odrastao čovek!" Da li je scenarista polusvesno primetio sopstvenu glupost pa pokušao da je opravda time što će da je spomene? Međutim, uviđanje sopstvene greške ne briše tu grešku. Štaviše, ukoliko je Kotijas bio svestan ove gluposti a nije ništa uradio da to ispravi, onda je još gluplji nego što sam mislio. Sličan bizarno idiotski momenat imamo i na strani 60, predzadnji kadar, kada jedan od likova primeti da "nije normalno da Arijan tako pobeđuje ako znamo da je tek napunila 9 godina". Pa i nije normalno. Ne samo da nije normalno već je kompletno retardirano, totalno nebulozno a time srozava priču na puku budalaštinu. Smehotresno je da jedan karikaturni strip kao Peanuts sadrži daleko realističnije klinačke likove nego jedan navodno ozbiljan istorijski strip. Ako je scenarista bio svestan da deca od 8 godina ne mogu da se ponašaju kao da imaju 20, a da mlađe sestre ne mogu da fizički dominiraju nad svojom starijom braćom - ja onda ne znam na kojim je travama bio. Poenta konverzacije na 60. strani je međutim da se ukaže na razliku između Arian i njenog brata, tj da se baci sumnja na njeno očinstvo. U fazonu, brat i sestra imaju različite očeve pa zato ona fizički dominira nad njim! To je logika idiota... Uostalom, otac Gijoma nije nikakav retard prema tome nije sasvim jasno zašto Arijanin brat Gijom mora nužno biti toliko nesnađen i glup u odnosu na svoju sestru koja je kao da je popila pamet i hrabrost čitavog sveta. Njegov otac i Arijanin otac su braća, a nijedan ni drugi nisu maloumni. Čemu onda toliko potenciranje razlike između brata i sestre? Takav narativni kliše se koristi kada su dva roditelja, dve majke ili dva oca, podeljeni na genijalca i budalu. Ovde to uopšte nije slučaj. Da bi stvari zaista bile još gluplje, samo malo kasnije na strani 64, Gijom zbori kao da je odrastao čovek odnosno daleko pametnije nego što je do tada prikazan. Pa dobro onda... Je li Gijom debil ili nije? Scenarista da se što pre odluči, jer ne mogu ja tu odluku da napravim. A kad smo već kod idiota, ni brat ni sestra ne bi trebalo da imaju trunku mozga s obzirom da im je majka pobegla u šumu u ciči zimi, i to u devetom mesecu trudna, te tamo okončala nakon što je upala u ledenu vodu. To nije bio potez uplašene žene već maloumne žene. To dvoje dece bi trebali da budu teški retardi, ako ćemo već tom logikom. Princ na strani 49 kaže kako ga ne privlače žene! (1. album.) Otkud tako mladi klinja može uopšte da zna koji pol ga privlači, i to sa takvom sigurnošću? Ovo mi mnogo smrdi na pedofilsku ideologiju, jer oni vole da promovišu ideju da su deca vrlo rano seksualno "osvešćena". Oni forsiraju ovakva verovanja da bi lakše opravdali svoje kriminalne delikte. Mnogi pedomanijaci čak argumentuju da mala deca žele seksualni kontakt sa odraslima. Uostalom koje dete bi tek tako olako priznalo svoju homoseksualnost tako rano, čak i da su tako rano svesni svojih naklonosti? Pogotovo u sobi punoj golih odraslih! Nijedno. Ovo ne samo da je perverzno već je i retardirano. Osmogodišnja deca ne znaju gde udaraju, nemaju pojma o životu, kao što uostalom ni velika većina tinejdžera nema tri grama mozga, a kamoli da imaju sposobnost da jasno definišu svoje seksualno opredeljenje, i to pred velikom grupom ljudi. Uostalom, ovo je i tipično za Francuze: nema nijedne priče bez nekih perverzija. Filmovi i stripovi su im prepuni seksualnih aberacija. Uporedite američku ili italijansku komercijalu sa francuskim BD-om i vrlo lako i brzo se uočava daleko veća naklonost ka perverzijama u francuskom stripu. Klinja greškom ulazi u prostoriju u kojoj kralj orgija sa desetak golih ljudi, a onda slede razne nebuloze i pedofilske aluzije. Nedugo potom se nastavlja niz pedo-aluzija, kada osmogodišnja devojčica Arijan ucenjuje svog brata Gijoma time što preti (u šali) da će svima reči da on potajno masturbira. Onaniranje desetogodišnjaka i nije baš prikladno za strip ili film, zar ne? (Znam da se pedosi među vama ne slažu sa mnom, ali vas ni ne pitam za mišljenje...) A još manje nam je potrebno da njegova osmogodišnja sestra o tome priča, pa još i s njim. A pre toga imamo i njeno zaljubljivanje u svog strica (ili oca) Kopca (čiji identitet ona još uvek ne zna), a ovo ne samo na finjaka uvodi incest u priču (bez čega mnogi francuski scenaristi i njihova publika jednostavno ne mogu, baš kao i što ne mogu bez pedofilije) već opet potencira pedomaniju. Nešto kasnije, Kobac čak pravi kompliment o njenom izgledu poređujući Arijan sa njenom majkom! Znači incestuozna pedosmradija. Poredi njenu lepotu (devojčice od devet godina!) sa njenom majkom s kojom je imao (ili želeo) aferu. Samo nemoj da mi neko tvrdi kako je ovo bilo normalno u Francuskoj 17. veka... Na strani 184 perverznjaci dolaze do svoje velike želje kada je Arijen potpuno ogoljena u prvom kadru, a zatim jedan vojnik komentariše kako je ona "skoro žena". Sa devet godina skoro žena? Da li je kotjas lud, perverzan ili mu noge smrde? Što se dvorske orgije tiče, neki će čitaoci reći da je to samo pokušaj da se bliže dočara dekadencija vladajućih elita, ali ja nisam baš siguran u to kao primarni motiv. To će pre biti samo izgovnjor da u priči bude što više perverzija. Ta čitava scena koja počinje na strani 46 nije uopšte realna. Totalno preterana. Ali pošto je ovo francuski strip preterivanja su sastavni deo svega. Hedonizam, humor, filozofija... kod njih je sve iskarikirano, ekstremno i preterano. Nema Francuska džaba reputaciju najhedonističkije države u Evropi, i to vekovima. U drugom albumu (?), Arijanin brat Gijom gubi opkladu s njom, i mora da joj liže zadnjicu, kao kaznu. Klinka od 9 godina skida gaće i on kreće (makar nevoljno) da je tamo liže. Do lizanja ne dođe jer ih nešto prekine, a možda je Kotjas morao iz legalnih razloga da tu scenu prekine da ne bi imao probleme sa zakonom: jer valjda čak i u Francuskoj postoje neki zakoni zaštite maloletnika a time i zakoni vezani za literaturu, umetnost i stripove, tj šta se sme a šta se ne sme. Verovatno da postoje, jer pedofilija se neretko provlači kroz BD-e, ali uvek uvijena u foliju, manje-više "suptilna", da bi mogli da prođu cenzuru. Meni lično ništa od toga nije preterano suptilno jer ja vrlo jasno kapiram strip scenariste i sve njihove namere i podtekstove, međutim većina stripofila ne konta ili samo polu-kapira šta se sve događa u scenariju, tj čega sve ima između redova. (Nema uvek, naravno.) Kao što uostalom ni ne primećuju očiglednu političku propagandu u npr marvelovskim tupavim pizdarijama. Stoga me ne bi čudilo da izvestan broj ljudi ne okarakterišu Kopca kao perverzan strip jer prosto čitaju kao pavijani, bez previše razmišljanja, bez mozga. Da nije tako, ne bi bilo ljudi koji hvale imbecilne stripove kao što su Trigan, Kapetan Miki ili Tanguy i Laverdure. Kako ovakve "suptilne" i ne-tako-suptilne perverzije mogu da prođu bez oštrije kritike stripofila, nije mi sasvim jasno. Je li u pitanju ovo gore pomenuto "pavijansko čitanje"? Ili možda to govori o stripofilima i o modernom društvu generalno? Stiče se utisak da je određen broj stripofila (i to ne mali broj) fasciniran incestom i pedofilijom, jer je retko pominju kada čitaju takvo štivo (praveći se ludim kao da ih nema) a kad ih i pomenu onda je to češće u "šaljivo" pozitivnom nego negativnom kontekstu. Meni lično ne smeta da se te teme provlače, ali samo kada imaju poentu, odnosno kada se npr neki zlikovac osudi/kazni zbog pedo-ponašanja ili se radnja vrti oko npr Bordžija pa je to integralni deo priče. Ovde to nije slučaj; ovde je pedofilija ubačena čisto radi razonode i titilacije, jer Kotjas ili zna da to dobro prolazi kod (francuskih) stripofila, ili je i sam perverznjak koga loži da se bavi takvim scenarijima. Arijen i Gijom treba da su deca u prva četiri albuma (ona 8 potom 9, a on 10 potom 11 godina) a liče daleko više na tinejdžere od 13-15! To je ogromna i neoprostiva razlika, pre i posle puberteta, kompletna nebuloza. Da stvari budu još gluplje, ona kao mlađa sestra pobeđuje svog brata u fizičkim izazovima kao npr mačevanju što je veoma otrcan i tipičan ultra-moronski feminizam modernog doba. Muški feministi su mi oduvek bili ogavne ljige, dupeuvlakači najgore sorte, ali osim toga ovo nervira jer čini Arijan još nerealnijom nego što već jeste. Em uopšte ne liči na devojčicu od 8-9, em se uopšte ne ponaša kao takvo dete, em je superiornija starijem bratu - koji nije nikakav mlitavi šonja. Da je nekakav nesposobni kljakavac sa X nogama, pa OK, to bi moglo da prođe. Ali ovako imamo nebulozne situacije koje krše osnovna pravila ljudskog ponašanja i biološke logike. Da li je neko od vas ikada upoznao neku klinku od negde 7-11 godina a da ovako priča i da je ovako fizički vešta i samopouzdana i da se zaljubljuje u muškarca srednjih godina? Naravno da ne. Ovakvo zaljubljivanje je čistokrvna muška fantazija, kakvih u francuskim filmovima ima pregršt. Prema tome Arijan je lik iz bajke - ne iz istorijskog serijala. Svaki norveški trol deluje realnije od nje. Kome je stalo da se šlihta levičarskom establišmentu te da promoviše feminizam i ostale pomodarske gluposti, slobodno neka to radi. Izvolite pa se feminizirajte do mile volje, pravite budale od sebe, jer je to em profitabilno em se uklapa u današnji opšte-vladajući samo obmanjujuvački idiotizam. Ali se barem potrudite da stvari idu iole logičkim tokom. Uostalom, primera radi, Jovanka Orleanka nije imala 9 godina kada je krenula u pohode već 16-17. A kad sam već na ovoj temi, neke istorijske činjenice vezane za nju su izvitoperene od strane feminista i feministkinja tj lažljivih levičara. U popularnoj kulturi je prikazana kao ratnik, zbog čega mnogi veruju da je to i bila, što je kompletna budalaština. Jovanka je bila korišćena kao maskota u bitkama, kao simbol i motivator (nosila je zastavu), nikada nije bila uključena u bitke, nikada nije neprijatelja napala mačem na bojnom polju. Jer da jeste, skoro sigurno bi ubrzo nastradala a time danas i ne bi postojala legenda o njoj... Jovanka je bila jedna naivna seljančica koja nije znala gde udara. Generalno, 99% tadašnjeg stanovništva Francuske (kao i ostatka sveta) su bili totalno neobrazovani i primitivni ljudi, a ona kao mlad uzorak tadašnjeg čovečanstva tek nije imala pojma o internacionalnoj politici - a ko veruje da je bila upućena je kompletan idiot. Najverovatnije je bila jadno devojče koje su iskoristili - gle ironije - upravo muškarci, u svoje političke svrhe. (Kao što je izmanipulisana ona nesretna, doduše poremećena, Greta Turdberg, koju koriste ekološki "dušebrižnici" u svoje psihopatske svrhe a ona jadna kao robot radi sve što se od nje očekuje, uključujući i dramatično histerisanje tipično za levičarske ekstremiste.) Jovanka je gotovo sigurno bila marioneta par ljudi, a onda nesretno nastradala umesto njih... Ili uz njih. Pominjem nju jer verujem da je autor bio inspirisan njom, makar malo, u kreiranju lika Arijan. Ima i dva primera svršavanja mrtvaca, a u prvoj sceni se prikazuje i izlaženje sperme iz qrca. Čisto da upozorim ljude koji imaju decu, ovo nije za njih... Kotjas ne propušta skoro nijednu priliku da ubaci neku svinjariju. Niko ne dovodi u pitanje pakleni život jadnika koji su obitavali u Francuskoj ranog 17. veka, ali scenario tendira da potencira perverzije umesto nekog uobičajenog socijalnog komentara. To je slična foliraža odnosno licemerje kao kod trashploitation filmova 70-ih koji bi da vas ubede da su politički relevantni a zapravo se baziraju na najnižim pobudama tj običnoj provokaciji. Misteriozni osvetnik Gabrijel zapravo i nije misteriozan, ili se varam? Nije mi sasvim jasno da li je scenarista čuvao njegov identitet kao iznenađenje. To bi me jako čudilo s obzirom da je vrlo očigledno od samog početka ko je on. Još nešto mi tu nije sasvim jasno... On je glavni heroj te bi trebao da predstavlja neku vrstu moralne superiornosti u odnosu na druge likove. Ali kako da on to bude kada je prcnuo ženu svog brata i zatrudneo je? Mada, u petom albumu se ispostavlja da je imao aferu s njom pre nego što se opredelila za Ivona, tako da je on manje-više čist. A i ta profuknjača Blanche, koja krepava na tako sulud način na samom početku serijala, je najobičnija fuksa. Ne može ona nikako da bude žrtva u tome svemu, jer njeno kurvanje je prouzrokovalo razdor u porodici. Prcati se sa oba brata, a onda izabrati onog bogatijeg kojeg ne voli - prava ona raspala rava. Pritom je maloumnica bila, Jer na tabli 17 petog albuma saznajemo da je te zimske noći pobegla samo zato što ju je nervirala Ivonova ljubomora i nepoverenje. Pa zato izlaziš u ciču zimu u devetom mesecu trudnoće? Nije ovo Kotjas sve tako dobro osmislio kao što je bio mislio. Ima tu preterivanja i rupa u logici. Postoji i jedan nezanemarljivi logički problem u konceptu. Serijal definitivno ima istorijske pretenzije, tj nije puka epska fantazija, ali se istovremeno bavi magijom, vešticama, prognoziranjem budućnosti i sličnim stvarima. Time nastaje jedan ključni paradoks, a on se sastoji od toga da Kotjas šalje poruku tj kritiku o brutalnosti i fanatizmu tadašnje crkve (spaljivanje veštica i slično) - ali istovremeno sebe žestoko kontradiktira jer veštice i magija (a time valjda i đavo) u ovom serijalu zaista postoje. A na taj način on drastično smanjuje krivicu Vatikana i njegovih inkvizitora, jer ako veštice i đavo postoje onda crkva nije izmislila takvog neprijatelja, a to znači da nije kažnjavala nedužne, barem ne uvek. Nije se crkva iživljavala bez ikakvog temelja, već imaju opipljivo opravdanje za svoj sadizam i "rat protiv zla". Takođe, Kralj Anri možda deluje prosvetljen za 17. vek, s obzirom da je protivnik sujeverja i lova na veštice - ali s obzirom da veštice i magija u ovoj priči zaista postoje da li to onda znači da je kralj naivni debil? Uvek je problematično mešati istoriju sa fantazijom, pogotovo po pitanju Srednjeg veka i lova na veštice, jer tu neminovno dolazi do paradoksa. Što je najgore, to je moralni paradoks a to onda znači da je teško ustanoviti ko je zlikovac a ko heroj. Vidiš, Kotjase, koliko si glup...? Jedno od osnovnih pravila scenarista: nemoj sam sebe da kontradiktiraš. Doduše, u njegovu odbranu, ako je bio svestan ove kontradikcije možda se čisto ponadao da je većina neće primetiti. A tu je bio u pravu. Ne moram ni da čitam online recenzije, već znam da niko nije ovo provalio... Jer znam koliko su šuplji mozgovi stripofila i ljudi generalno. Priče su sve bolja i bolje, tako da je čevrta epizoda najbolja, i veoma zanimljiva, ali mi je lik mlohavog, pihtijastog inkvizitora prilično nebulozan. Ovaj mali, debeli degenerik je nekim čudom samurajski velemajstor koji poput vrhunskog džedaja seče glave i udove munjevitom brzinom. Te scene jesu interesantne, ali su zbog izgleda tog lika apsolutne presmešne. Slična omaška kao i preterana fizička spretnost Arijane. Debeljko i Arijana su fiktivni likovi u svakom smislu. Kotjas mora da se žestoko drogirao čim se odlučio da jednu devojčicu od devet godina predstavlja kao devojku od 20, a jednog mohavog debeljka kao nepobedivog mačevalaca. Taj pihtijaste inkvizitor u duelu čak uspeva da pobedi Gabrijela u najkraćem roku. Iako Gabrijel važi za "najboljeg mačevaoca u regionu". Po ovakvim nebuloznim greškama se vidi da je Kotjas gotovo sigurno neki šonjavi mlakonja koji je čitav život proveo u teoriji i po knjigama, a ima vrlo malo iskustva u praksi i u pravom životu. Ali da budem jasan: do sada sam iznosio uglavnom negativnu kritiku, a kojoj nije cilj da skrene svu pažnju sa činjenice da je ovo zabavan, interesantnan i originalan serijal koji definitivno preporučujem - barem što se prvog integrala tiče. Drugi je sasvim drugo nešto, notorno sranje... Dijalog je dobar, ponekad čak i inteligentan. Razna mudrovanja (od strane kralja, veštice i ponekih drugih likova) ne deluju pretenciozno već su zanimljiv dodatak priči. Radnja nikada nije dosadna. Stalno se nešto dešava. A uprkos mnoštvu likova ne dolazi do konfuzije - mada je preporučljivo serijal čitati u nizu, bez dužeg pauziranja, jer ima puno toga što treba zapamtiti. Jedino što izaziva konfuziju, bar kod mene, jer što su mnogi likovi nosati i bradati pa ih je teško razlikovati. Ovo nikad nije (ne)jasnije nego na strani 124 na kojoj dva različita lika, kralj i njegov savetnik, deluju maltene kao blizanci. Uvek je glupo kada čitaš strip u kojem moraš da pamtiš ko nosi kakvu odeću da bi razaznavao likove. Pogotovo s obzirom da crtač ume veoma dobro da crta lica. Nije on Vens pa da mu svi likovi izgledaju isto! Crtež je iznenađujuće dobar i imponira prvenstveno elegantnošću. Pozadine nisu uvek spektakularne ali su lepe i precizne, kao i likovi kojima lica ne variraju iz kadra u kadar kao što je to slučaj kod većine crtača (čak i mnogih veoma dobrih). |
 |
Vrsta: 2. integral Epizode: 5 do 7 Crtez: Andre Juillard Scenario: Patrick Cothias Izdavac: Carobna Knjiga (2020) Premijerno: 1989-1991 Br strana netto: 138 Tiraz: 1,000 Zanr: istorijski, fantastika YU istorijat: ? Kolor? Da. Politicki obojen? Ne bas. Golotinja? Da, i puno perverzija. Rasprodato? Ne. Crtez: 6-7/10 Scenario: 5/10, 1/10, ?/10 Ciljne grupe: perverznjaci, BD-ovci, odrasli Prednosti: slabo sta Minusi: nepotrebne perverzije, kompletni raspad serijala, slabiji crtez, gomila totalnih idiotarija |
 |
| 2. integral je kompletan raspad sistema. Recenzija mozda sledi... |
No comments:
Post a Comment