Updated: 22.6.23.
Le immagini parlanti
 |
Vrsta: integral Crtez: Dino Battaglia Scenario: Battaglia, E.T.A. Hoffmann, R.L. Stevenson, G. Buhner, A.V. Chamisso, E.A. Poe Izdavac: Makondo (2013) Premijerno: 1968-1983 Dimenzije: 30.4 x 21.6 cm, HC Br strana netto: 195 Tiraz: 500 Zanr: horor, klasika, antologija YU istorijat: - Kolor? c/b Politicki obojen? Ne. Golotinja? Ne. Rasprodato? Da. Crtez: 8-10/10 Scenario: 4-8/10 Ciljne grupe: esteticari, iskusni stripofili Prednosti: fenomenalan crtez, neobicnost, atmosfera Minusi: neke price su konfuzne neke su suvise simplisticke |
 |
| Ovaj integral sadrzi tri albuma: Nemacki romanticari, Golem, i Price Edgara Alana Poa. Skoro sve price su iz kasnih 60ih i ranih 70ih. Uprkos tome ima razlika u kvalitetu crteza. Ima ih i u stilu donekle - bar sto se tice nivoa detalja. Na primer Golem je najraskosnije ilustrovana prica, a time i najimpozantnija. Tu je Batalja u svom najboljem izdanju, a strane odisu atmosferom. Neki paneli su skoro losi, a mnogi su odlicni; ima ponekad drasticne varijacije u kvalitetu crteza. U nekim redjim slucajevima Batalja zastranjuje suvise u neki modernisticki, simplisticki, trapavi stil kao npr prvi crtez na strani 154: da je sve ovako naskrabao nikada ne bih kupio album, ni za 50 dinara. Price su nekako cudne. Ne toliko sto se tematika tice vec nacin na koji su ispricane: pomalo trapavo, a neretko i konfuzno. Vec prve dve, Olimpija i Napustena kuca, zbunjuju svojim tonom. Petar Slemil je nesto duza i konvencionalnija prica, ali sa neobicnom premisom. Onda sledi Vojcek: totalna konfuzija. Zavrsetak je zanimljiv ali da sam bas sve shvatio - nisam. Drugi album krece sa Pakost Djavolova, a tu je crtez kompletno drugaciji od ostatka albuma, jer je Batalja odlucio da je ilustruje u stilu srednjovekovnih crteza, sto je prilicno originalan potez, iako ne posebno impresivan - s obzirom koliko je spektakularan Bataljin uobicajeni stil. Prica je solidna, i nema konfuzije. Totentanz je mracna, atmosfericna prica. Golem je sadrzajno prilicno standardni horor ali crtez zato rastura. Pogodba ima neke neverovatne crteze a prica je veoma zabavna sve do razocaravajuceg kraja koji ne sadrzi nikakav tvist. Dr. Dzekil i Mister Hajd je previse izdrndana prica koju skoro svi znaju ali zahvaljujuci odlicnim prikazima starog Londona dobija na kvalitetu. Posveta Lovkreftu nema mnogo veze sa Lovkreftom, vec vise deluje kao neka misterioznija epizoda Zone Sumraka. |
 |
| Neobicna avantura Hansa Pfala zapocinje treci album; dosta naivna prica (sa naucnog stanovista) o calavjeku koji balonom putuje do meseca(!), nesto kao Prvi ljudi na Mesecu, u tom fazonu, ali jednako interesantna. A i fina promena u odnosu na ostatak integrala jer je ovo sci-fi/fantazija a ne horor. Kraj price mi je malo nelogican jer ne objasnjava kako je Pfal trebao da sazna da li su mu dugovi oprosteni ili ne. Ligeja je standardna E.A. Poe prica, sa nezadovoljavajucim zavrsetkom. Uopste receno po meni Poe nije nesto posebno podoban za strip. Pad kuce Aserovih je dosta slabija od Korbenove verzije, jer previse kratka i jos manje jasna - odnosno preterano misteriozna. Cudne stvari se desavaju, ali pozadina Aserovih je toliko oskudna da se jedva moze nazvati pravom pricom, jer se ne mogu ni naslutiti razlozi za njihovu propast. Gost im dodje, njima nije dobro, i ubrzo se sve zavrsi. Finito: nema objasnjenja. To i nije prica, ako cemo pravo. A opet, crtez je toliko dobar da i nema veze. Hop-Frog je neobicna prica u kojoj Batalja nanovo bira karikaturni crtez. Iako je prikaz ljudi bolji nego u drugim nekim njegovim pokusajima ovakvog stila crtanja, ipak je trebao da izbegava to jer njegov stil jednostavno nije podoban za ista drugo sem realnog crteza. Uprkos tome, crtez sve u svemu imponira. |
 |
| Maska crvene smrti je jos jedna prica koju je obradio i Korben. Ni jedan ni drugi nisu postigli nista posebno s njom - u scenaristickom smislu. Ono sto vadi medikoritetnu pricu je atmosfericno sencenje, posebno prva strana (na slici). Kralj Kuga je konfuzna, humoristicka prica bez prave poente. Batalja se muci sa humorom, kao uostalom i vecina strip crtaca/scenarista. Opklada je zanimljivo koncipirana ali trapavo ispricana. Batalji kao da se zurilo da zarvsava price, u sto manje strana. Rezultat tog pristupa je povremena konfuzija, kao npr strana 187 na kojoj nije sasvim jasno ko sta prica i zasto. Medjutim, ova epizoda je ilustrovana maltene bez greske. Metoda Doktora Katrana i Profesora Perjea je jos jedna ne preterano dobra prica, ovog puta sa twist krajem - koji je doduse bio daleko sveziji pre 150 godina nego sada. Ludaci vladaju ludnicom je vec odavno klishe, ali to je taj rizik kada se obradjuju klasici - od kojih poticu mnogi klishei. Sve u svemu, crtez je mogao biti bolji sto se ljudi tice. Mada, Batalja nikada nije bio dobar crtac lica: emocije ume da prikaze samo u svom karikaturnom stilu - ali taj mu nije jaca strana. Pozadine su cesto odlicne, zato sam i kupio strip. Scenariji su uglavnom osrednji, ne zbog premisa i zanra vec zbog Bataljine nesposobnosti da osmisli dobar dijalog i da pricu bolje koncipira. |
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
No comments:
Post a Comment