Drugi integral nema vise ono preklapanje/pomeranje panela iz prvobitnog alanfordovskog formata u A4, vec je od 7. epizode nadalje serijal crtan u A4 formatu, zato strane izgledaju mnogo urednije tj elegantnije od prvog integrala, a time su i margine manje.
Avaj, scenarijski je drugi integral kompletno inferioran prvom. Veliko razocarenje, da ne kazem apsolutno sranje. Magnus je u 80im postao (jos) pretenciozniji, gluplji, nedisciplinovaniji (u scenarijskom smislu) a i ohrabrio se u jasnijem iskazivanju svojih - blago receno - debilnih politickih shvatanja. Ili je mozda postao ekstremista u medjuvremenu? Nije iskljuceno. Ima povoda da se spekulise da je Magnus mozda i poceo malo da gubi razum u 80im, jer je tada i krenuo da radi na "Velikom Teksu", za kojeg je protracio sedam godina! Potrositi sedam godina na jednu mediokritetnu vestern epizodu moze samo apsolutna budala ili neko ko je sisao s uma. A mozda oba trojica.
Kratka uvodna prica o oporavku Neznanca je solidna i obecavajuca, ali potom sledi Full Moon In Dendera, apsolutni picvajz od epizode: zbrkana budalastina, prava salata od radnje, a pritom sa previse nezanimljivog brbljanja i premalo akcije. Dijalozi su uglavnom prazno trtljanje, a likovi se samo redjaju u beskonacnost. Tema: "uzbudljivi" svet arheoloske spijunaze i spletkarenja - prikazan na veoma mediokritetan nacin, prozet sa kompletno nebitnim i nezanimljivim pod-radnjama i likovima.
Celokupna radnja ima previse sirok opseg za samo 40-50 strana, i ponekad previse juri. Magnus kompresuje citave pod-radnje u samo po nekoliko panela sto cini ovu "sagu" besciljnom i haoticnom. Krunisanje ovog govanjceta se odigrava pri kraju price kada pretenciozni, tupavi i nadasve zbunjeni Magnus opet smatra za shodno da ubacuje raznorazne smorne odlomke iz neke miljene mu "poezije" - i to tokom akcionih scena - dok "uzvisena", kvazi-intelektualna poenta citave price ostaje poznata samo Magnusu, odnosno "neznana", unknown. Pritom Neznanac - navodno junak ovog serijala - ne igra gotovo nikakvu ulogu u ovoj prici vec je vise nego ikad potpuno marginalizovan lik koji se jedva pojavljuje, i to samo da bi povalio neku sredovecnu zensku, i da bi vodio besciljne dijaloge s nekim americkim agentom. Nemam nista protiv da serijal nema dominantog glavnog junaka, ali se onda barem postaraj da je prica kvalitetna, ili barem ne nazivaj citav serijal po toj skoro nevidljivoj/neprisutnoj osobi. Meni deluje kao da je ovaj scenario prvobitno bio neki one-shot koji je naknadno ubacen u ovaj serijal, onako na silu, i to je (vrlo neubedljivo) postignuto time sto je Neznanac dobio sitnu ulogu u prici, naravno na silu ubacen da se epizoda opravda kao deo serijala s kojim zapravo nema veze.
Smesni su mi pretenciozni komentari jednog ocigledno iskompleksiranog "strucnjaka" u jednom od propratnih tekstova koji Neznancevu avanturu sa sredovecnom zenom smatraju znacajnom stavkom - iako Magnus ovoj ultra-kratkoj aferi(ci) poklanja vrlo malo paznje: bukvalno manje od jedne strane! Ova skoro nepostojeca afera nema nikakvu dubinu, apsolutno nikakvu povezanost sa radnjom, ne nudi nikakav humor, nikakve zanimljive situacije - a zenu pritom uopste ne upoznajemo. (Kako i razviti lik u 3-4 panela?) Niti smo ista znacajno naucili o glavnom liku - sem mozda sto ipak nije derpe kao sto je to najverovatnije bio njegov kreator.
Veoma losa epizoda.
Prica sadrzi cak i homoseksualnu romantiku koja podvlaci moju sumnju da je Magnus bio naklonjen istom spolovilu. (Nesto je slicno vec bio uradio u jednoj epizodi iz prvog integrala.) Ko je citao Magnus Omnibus morao je isto da zakljuci ili barem posumnja, jer tamo ima cistokrvne homo-pornografije... Ova prica prvi put baca veoma ozbiljne sumnje na Magnusove politicke motive/stavove, koji su i ovako delovali nebulozno, dubiozno i suspektno, ali jos uvek nejasno izrazeni u prvom integralu: da li zbog straha da suvise ispolitizuje serijal ili zato sto je bio suvise glup i nespretan da svoja politicka ubedjenja iskaze na konkretniji nacin. Vec sam u 1. integralu pocinjao da sumnjam da on simpatise (arapske) teroriste - sto bi znacilo da je bio psihopata, a verovatno i idiot. (Te dve stvari idu cesto ruku uz ruku, iako vecina vas pogresno veruje da su psihopate uglavnom ultra-inteligentni ljudi - sto je jedan od najpogresnijih modernih mitova.) S obzirom kakve je sve stripove pisao/crtao posle Alan Forda, to me ne bi previse cudilo. (Ni da je idiot ni da je psihopata bio.)
Treca epizoda, Covek koji je ubio Che Guevaru, potvrdjuje sve moje sumnje: i da je Magnus idiot i bezumna komunjara. Ovo je tek kompletna budalastina od price: Magnus ovog puta bez oklevanja otvoreno prikazuje svoju naklonost prema komunizmu i prema jednom od najomiljenijih psihopata 20. veka, prema masovnom ubici Cheu. Magnus, koji je ocigledno bio dusevni bolesnik i ekstremista, prikazuje Kastrovog potrcka uglavnom kroz prizmu njegovog famoznog motobiciklistickog dnevnika (punog lazi, kao npr da je oslobadjao zatvorenike!). Znaci bez trunke objektivnosti, bez imalo ozbiljnosti npr nekog nepristrasnog istoricara: Magnus je napisao epizodu ne kao neki iole ozbiljan intelektualac (za cime je zudeo da ga smatraju) vec kao najobicniji zaludeli fanboy Chea, drugim recima kao praznoglava budala.
Vrhunac gluposti/naivnosti (ili cak namerne obmane?) nailazimo u delu price u kojem Magnus prikazuje Gevaru kao dobrocinitelja koji pusta sve zatvorenike na slobodu - posto ih prvo "politicki edukuje" o beneficijama socijalizma! Smehotresno, jer cinjenica (koja se nikada ne pominje u popularnoj - od levice dominiranoj - zapadnoj kulturi) je da je Gevara jednom prilikom naredio streljanje 600 zatvorenika. Toliko o njegovoj dobroti, humanosti i toboznjoj "re-edukaciji zarobljenika"... (U ovakvu bajku moze samo neki notorni idealista ili kreten da poveruje. Ili eventualno mlad te naivan covek, a Magnus nije bio mlad tada.) Uostalom, dovoljno je znati samo 5% istine o komunistickim rezimima, i jos konkretnije o Kastrovoj Kubi i raznim drugim komunjarskim banana republikama Latino Amerike, pa da Magnusov ultra-naivni, romantizirani prikaz famoznog "revolucionara" izazove zaprepascenje - odnosno cudjenje da je Magnus mogao biti bas ovoliko glup, neinformisan, i naivan, ovoliko podlozan "levicarskoj groznici" koja je bila u punom jeku u posleratnoj Italiji. Ali nista novo: crtaci provode citav zivot za radnim stolom, previse odseceni od pravog zivota da bi imali uvid u surovu realnost. Zato su crtaci mahom levicarske naivcine koje pribegavaju romantizovanoj verziji zivota. Jer strip je u sustini veoman "naivan" medijum u kojem nazalost nema mnogo prostora za cinizam, skepsu, pragmatizam, realnost ili zdrav razum.
Ili je ipak zaista bio psihopata? Jer po mom iskustvu (i po nekoj osnovnoj logici) gotovo svi koji podrzavaju teroriste su ili mentalni bolesnici ili kompletne budale.
Prica je inace ne samo ekstremno naivna, istorijski netacna i politicki izvitoperena, vec je i ekstremno dosadna jer se bez ikakvog razloga fokusira precesto i preopsirno na isecke iz Gevarinih dnevnika koji nemaju mnogo (direktne) veze sa glavnom radnjom koja je vezana za svet narkodilera. Da Magnus nije bio toliko zagrizeni komunista, imao bi dovoljno razuma da objavi zaseban album o svom velikom idolu Gevari ciji je poster verovatno visio u njegovoj sobi - bio je cak planirao i film o crvenom ubici - umesto da smara citaoce jednog obicnog krimi-spijunskog serijala sa politikom i usranim dnevnikom jednog na svu srecu upokojenog marksistickog ludaka.
Nema sumnje da ce alanfordovci i ostali stripofili, mnogi od kojih su zagrizeni komunisti koji i dalje velicaju svog pastira Tita (ili njegove potomke), da me osude za ovu recenziju. Velika vecina njih nema pojma o pravom Cheu, vec imaju samo neku klishe viziju polu-divljeg romanticnog pobunjenika, sto i nagoni mlade naivcine da kupuju majice Che Gevare i nose ih sa mladalackim zanosom i ponosom. Ali da budem sasvim iskren, savrseno me zabole za te idiote. Cak stavise dapace, ako sam iznervirao nekog od tih crvenih retarda, tim bolje. Jer zasto samo oni da imaju pravo na sadizam? Uostalom, moj sadizam (da ih nerviram) je kompletno neznatan i bezazlen u odnosu na sadizam s kojim su se bavili ili bave njihovi heroji, i mrtvi i oni zivi.
Prica je neverovatno konfuzna, sa bezbroj likova, epizodista, nejasno definisanih zlikovaca cije ponasanje ni motiv nisu sasvim jasni. Radnja skace i vremenski i geografski, nizaju se dogadjaji i susreti, ubistva - a u svemu tome se nalaze i stranice i stranice isecaka iz gore pomenutog dnevnika. Totalni haos, ne zna se ko pije a ko placa. I opet je Neznanac skoro nebitan lik. I opet Magnus ubacuje smornu poeziju i razne citate. Salata od price, koja jasno prikazuje Magnudov mentalni pad koji je usledio izmedju prve i druge ture epizoda o Neznancu. Da li bio odlepio? Kao sto vec rekoh, sedam godina za Teksa...
Strana 98 je zivi blam. Prikazi bolivijskih seljana i anti-komunisticke vojske su toliko jedno-dimenzionalni, iskarikirani i zatrovani idealistickim fanatizmom da me je prosto obuzeo Fremdscham tj transfer blama. Tesko je proci kroz ovu pricu a ne smatrati Magnusa za jednog notornog zanesenjaka i debila.
Viva la Revolucion! Viva los tonto idiotas stripofilus Balkanikas!
|
No comments:
Post a Comment