SPOJLERI:
Iritantno je i blamazno kako Mopasan u cak dve price idealizuje prostitutke. Da li iz naivnosti ili tipicnog licemerja jednog literarnog "dusebriznika", to ne znam.
U epizodi Gospodja Fifi jedna prostitutka, Rachel, hrabro ubija arogantnog titularnog lika (nemackog okupatora), a onda svaki dan aktivira crkveno zvono u znak pobede - gde se ujedno i skriva sve do zavrsetka okupacije. Taj obrt mi se dopao, ali ne i Mopasanova politicka korektnost: ali makar je Dino imao dovoljno razuma da uopste ne istice da je Rachel zapravo Jevrejka, kao sto pise u originalnoj prici. Bilo bi zaista previse da strip romantizuje i prostitutke i Jevreje - i to u jednoj osobi - kao sto je to bio uradio Mopasan sto godina ranije kada je bio ovo napisao; to bi bio ultimativni klishe na nivou nekog trecerazrednog holivudskog scenariste, koji zeli da upeca ponekog Oskara od licemerne brigade levicarskih idiota koji glasaju za te beskorisne nagrade. (Njih 5,000. Debila.) Medjutim, po prilozenom se vidi da Mopasan nije bio iznad klishea. Ili je mozda taj klishe "visokomoralne/neshvacene prostitutke" nastao tek u 19. veku?
Prema tome, ko kaze da stripska adaptacija neke klasicne literature ne moze biti bolja od originala? Em imamo ovde Bataljin fantastican crtez - uz koji bi i najdosadnija prica bila makar malo zanimljiva - em je lepo i fino sredio pricu da bude manje "idealisticka" i genericna.
Druga prica koja idealizuje prostitutke je daleko gluplja, i ubedljivo najgora u citavom albumu: Boule de Suif (na slici), ujedno i prva prica koju je Mopasan ikada objavio. Ovde je naivnost daleko veca od gore pomenute, jer se ovde radi o klasicnoj levicarskoj klasnoj podeli na dobrice (niski stalez tj u ovom slucaju titularna prostitutka) i olose (visi stalez). Tipican populizam. "Sta ce se citaocima najvise dopasti? A, da! Ajde malo da blatim bogate, da romantizujem siromasne (ili tlacene) jer to raja obozava."
Naime, Nemci zahtevaju od prostitutke Elisabeth da se prcne s nemackim oficirom u zamenu za njenu slobodu kao i slobodu svih ostalih putnika kocije koju su Svabe zarobili. Ona ne prihvata ovu ucenu i reakcija joj je ljutita i nedvosmislena. Ne zeli cak ni da razgovara s nemackim oficirom koji se pali na nju. Jer, je li, ona je prostitutka visokih principa i uzvisenog morala. Mora da se gadi seksa sa strancima, jer kao prostitutka ona to radi samo sa svojim deckom... (Opste poznate kurvinske karakteristike, da su mnogo izbirljive s kim ce u krevet, i da su im principi cvrsti kao stena Gibraltara...) U prevodu: "nikada! ako osh da se tucas, molim calni prvo, protuvo!" Mopasan kao da nikada nije bio krocio u bordel. Ili je mozda bio redovna musterija ali se pravio blesav, kao da ne zna kakve su whorovke... Boze me sacuvaj i sakloni, kakva idiotarija od price.
Na kraju ona ipak popusti pod pritiskom ostalih putnika, koji su je nagovorili da se poprcne sa Svabom da ne bi ostali zarobljeni kao (njeni) taoci u hotelu. I zato se Elizabeth ipak - teske duse - izjebe sa oficirom. Samo zato sto su je svi ostali putnici - naravno teski "olosi" jer su iz visoke i srednje (?) klase - nagovarali na to. Jadna mala whorica, toliko joj je tesko palo da se "zrtvuje" za grupu, a pritom se tim zanatom bavi vec odvajkad (sudeci po tome da ne deluje nimalo siromasno).
A onda kada francuski putnici/izbeglice napokon dobiju slobodu tj nastave putovanje sledi naredni jeftin klishe: oni ponovo krenu da je tretiraju kao govno, dok ona ne prestaje da place. Bas niko od njih da ne bude bar malo zahvalan na "zrtvi" koju je podnela za sve njih? Da je utese? Bas naivno, i previse simplisticno jednostrano, kao u nekoj jeftinoj bajci. Uostalom, zar je Mopasan imao bas toliko nisko misljenje o svojim sunarodnicima? Ili barem samo o onim bogatim, jer kao sto svi socijalisti "znaju", bogati ljudi su svi tezak shljam, dok su svi siromasni velikodusne dobrice... Kakva pavijanska jednosmerna logika, vredna podsmeha ali i zaljenja.
Uostalom, kolika je zapravo bila ta "zrtva" koju je ona podnela za kolektiv? Prca se svaki dan - sa kompletnim strancima! Valjda je poenta sto nije placena za ovu hebacinu vec je morala da to obavi za dzaba. Da, to je bas ogromna zrtva... Mopasan je bio lud ako je smatrao da ova prica ima logicnu bazu. Nema je. Premisa se cak moze opisati kao kompletna budalastina. Ovo kao da je pisao neki debil.
Ovakva budalastina se ne moze uzeti za ozbiljno jer je toliko izromantizovana i ultra-nerealna da je prosto komicna, vise podobna za neku jeftinu farsu nego za ozbiljnu karakternu dramu, a velika ironija se sastoji od cinjenice da je Mopasan spadao u tada nov literarni pokret takozvanih "realista" koji su odbacivali romantizam i slicne "gluposti". Presmesno! Pa sta je to realno u predstavljanju prostitutki kao zrtve drustva i viseg staleza? Hoces da budes realista - a pises bajke... E prc Milojko.
Onaj stari i neubedljivi izgovnjor "ona ne voli da siri noge, zivot ju je na to naterao." U to veruju samo budale i naivcine. Istina je da je zivot u 19. veku bio hiljadu puta suroviji (barem na Zapadu) nego danas, i da su se neke zene i muskarci morali dovijati kako su znali i umeli cisto da bi nekako prekrpili kraj s krajem, da bi preziveli: neke zene su se kurvale, a neki muskarci bavili sitnim kriminalom. Medjutim, Francuska 1870. nije Paragvaj 1654., a pritom se moze komotno reci da uvek ima alternativa - mozda losih opcija, ali daleko boljih od prostitucije. Nijedna zena koja nije fizicki prisiljena da se bavi najodvratnijim zanatom ne mora njime da se bavi. To su price za malu decu, da su sve prostitutke zrtve sudbine i zlikovackih muskaraca. Kao da nimfomanke ne postoje, kao da su istinske kurve neka naucna fantastika. Naravno da Mopasan sa ovakvom gluposcu moze lakse da prodje kao pisac iz 19. veka, ali ono sto odaje njegovu glupost (?) tj naivnost je to sto je ona jedina cestita osoba u prici: svi ostali su olosi ili polu-olosi, samo je ona - jadna mula kurvarica - zrtva drustva, a pritom principjelna, dusebrizna i moralna, i toliko se gadi da ima seks sa strancem. Kakav crni "realizam", ovo je blize nekoj TV sapunici...
Taj mega-klishe - koji je na engleskom govornom podrucju poznat kao "hooker with a heart of gold" - jos dan-danas ima svoje mesto u literaturi i kinematografiji. Nisam kurvo-istoricar tj nisam ekspert za Fufo-istoriju Drustva, ali mozda su upravo ovakve price stvorile bajkoviti kult oko prostitucije, odnosno da se zene tog zvanja moraju (skoro) sve tretirati kao zrtve-mucenice koje su prisiljene da se time bave.
S ovom pricom, ubedljivo najgorom, Mopasan kod mene gubi poene, jer se bavi onim sto savremeni levicari rade a to je maloumna, totalno plitka politicka korektnost - koja je kompletno ustinuta od realnosti. Generalno govoreci je levica politicki smer koji vodi daleko od cinjenica i zdravog razuma jer se prvenstveno bavi nerealnim pa cak i apsurdnim idealima i nebuloznim verovanjima.
 | Za razliku od gore pomenutih dviju prica, Otac Milon je prilicno linearna epizoda, u kojoj se titularni lik ispoveda nemackim okupatorima za svoje "zlocine" tj kako je uspeo da ubije 16 njihovih vojnika - dok ih je sve vreme "gostio" na svojoj farmi na kojoj su bili stacionirani. Prica krece misteriozno ali citaoc vec na 3. strani saznaje da je on ubica, i tu krece ispovest, koja se sastoji od niza ubistava: kada i kako su izvrseni. Ono sto me jako zbunjuje je sto u stripu nema pomena zasto je to cinio. U Mopasanovom originalu je receno da mu je motiv bila osveta: sin mu je bio ubijen na pocetku rata, a tu je i osveta oca koji je nastradao u jednom prethodnom ratu/konfliktu (pretpostavljam takodje protiv Nemaca). Da li se nesto izgubilo u mom prevodu uz pomoc voice translator? Nije nemoguce da jeste, ali ipak sumnjam u to jer sam bas sve prevodio, nista nisam preskakao.
Ukoliko bi se ispostavilo da se Milonovi motivi zaista u Bataljinovoj verziji ne spominju, to bi bilo veoma cudno, jer bi se postavilo pitanje kako je lik mogao da ubije 16 vojnika, neke od kojih je poznavao sa svoje farme? To bi bilo pre ponasanje nekog serijskog ubice, ili u blazem slucaju haranje koje je mozda otpocelo kao patriotski bunt protiv okupacije (kako farme tako i celokupne Francuske) ali se onda razvilo u neku sadisticku naviku. Ovo je samo moja licna interpretacija, jer iako Batalja pominje da je Milon i sam bio vojnik, njegova ubistva zaista lice vise na ponasanje psihopate nego patriote. (Sto kazu Pajtonovci u jednom filmu, "ubijes coveka u civilnom zivotu i dobijes robiju, ali ubij coveka u ratu i dobijes ebenu medalju".) Medjutim, s obzirom da je u originalu motiv veoma jasan - i totalno logican te opravdan - naravno da nema teorije da je Batalja titularnog lika hteo da predstavi kao monstruma.
Prethodna prica, Majka Sauvage, ima gotovo identicnu radnju i premisu: francuska starica ciji je se sin bori u ratu protiv Nemaca je prisiljena da udomi nekoliko mladih nemackih vojnika, koji se ponasaju s postovanjem prema njoj. Uprkos tome, cim sazna od postara da joj je sin ubijen, ona smesta kuje zaveru, i te iste noci ubija svu cetvoricu mladih vojnika u pozaru, vrebajuci napolju s puskom da neki od njih ne bi slucajno pobegao. Potom je propituje nemacki oficir i naredjuje da je na mestu streljaju.
Ne kapiram zasto je Mopasan morao da napise tj objavi obe ove price, kada bi jedna bila sasvim dovoljna. A i Bataljina odluka da uradi obe mi takodje nije jasna. Razlike izmedju njih su isuvise male i nebitne. Izaberes jednu od njih i cao.
Saint-Antoine (na slici) je jos jedna prica u kojoj je neki francuski civil prisiljen da ugosti nemacke vojnike, odnosno u ovom konkretnom slucaju samo jednog oficira, kojeg je Batalja predstavio kao klasicnog Fritza sto se izgleda tice, dok ga je Mopasan predstavio karakterno kao miroljubivog i bezopasnog. Kao i u dve prethodne price koje sam upravo komentarisao, i ovde civil ubija svog stranog gosta na kraju, s tim sto se ovog puta prica ne zavrsava streljanjem "ugostitelja", kao sto je slucaj u cak tri price u albumu.
Ovo je medjutim zanimljivija epizoda jer je titularni lik neki prefrigani zajebant, poznat u selu kao sprdalo, a time je i prica duhovita, za razliku od one dve totalno sumorne price koje sam malopre opisao. On ubrzo shvata da je nemacki oficir blage naravi a mozda i naivan, te krene da ga sve vise podjebava (na francuskom, jer ovaj nista ne razume): ostale seljane zabavlja i nasmejava kada ga naglas i u vise navrata proziva "moje prase", a svima prica i obecava kako ce da utovi to "svoje prase", te Svabi stalno nudi svinjetinu. Par dana kasnije njih dvojica se napiju, zatim pobiju (na slici), i Saint-Antoine slucajno ranjava nemackog oficira. Kasnije ga ubija, kada shvati da je prekasno da izgladi situaciju. Kraj price je opet klasican mopasantski, tj bez neke prave poente. Samo se pominje kako su Nemci optuzili nekog penzionisanog pandura za ubistvo, a pritom se cak pominje i cerka tog pandura - koja je tek totalno nebitna u ovoj prici. "Kaznjeni zandarm je imao lepu cerku." Koju svrhu ima ova informacija? Sta citaoca zanima da li je neki levi kompletno nebitni lik imao cerku ili ne, a jos manje da li je lepa ili ruzna?
Crtez je opet vrhunski, i moram nanovo da konstatujem koliko je Bataljin crtez iznad (vecine) ovih scenarija i kako je zasluzio mnogo bolje price od ovih, a ujedno moram i da zakljucim da Mopasan nije zasluzio da jedan tako dobar stripadzija crta njegove uglavnom osrednje price.
Jedna prava humoristicka prica, bez palamudarije i tragicnog kraja, je Avantura Waltera Schnapsa. Ovde se radi o nemackom vojniku koji apsolutno mrzi svaki sekund svog bitisanja u armiji - jer je velika "kukavica". Sto se mene tice on nije kukavica vec normalno reaguje na ekstremnu i nenormalnu situaciju - tj rat - ali tako je ovde predstavljen, kao neki kukavni klovn. Njegov odred biva uspesno napadnut, a Valter bezi u zbunje gde se krije sve dok ne prodje frka. (Pre napada se bio svadjao sa sopstvenim bajonetom, koji ga strasno nervira; nesto slicno sam i ja iskusio kada sam sluzio vojsku: mrzeo sam svoju semi-automatsku pusku kao Nem-... veoma.) Zatim se upucuje ka jednoj francuskoj farmi da bi se predao francuskim seljanima. Medjutim, iz straha da ga "uzasni seljani" ne nabiju na vile, on se par noci krije u sumi - sve dok ga glad ne primora da se malo ohrabri. U obliznjem gradicu nalazi otvoren prozor neke bogate kuce, i tamo se posteno nazdere - nakon sto svi prisutni pobegnu glavom bez obzira cim ga ugledaju. Konacno, odred od 50ak Francuza ga "hrabro" hvata, a zatim mu i ispunjavaju tajnu zelju, a to je da bude zarobljen. Cim ga strpaju u celiju on krene da plese od srece, jer je napokon sebi obezbedio prezivljavanje. Oficir koji je vodio cetu koja ga je uhvatila prima medalju od drzave.
Ovo je verovatno i najbolja prica, u svakom slucaju najbolja od onih vedrijih. Najbolji delovi su stvari koje Valter sam sebi govori, puni su humora. Steta je sto nije citav jedan BD uradjen po ovoj prici, makar to znacilo da Batalja izmislja i dodaje delove kojih nema u originalu.
Jedina prica u kojoj nijedan akter nije Nemac je Coup D'etat. U mali francuski gradic stize vest da je imperator Napoleon III bacen u zatvor (Nemci ga capili) i da je proglasena republika. Ovu vest Dr Massarel, lokalni mason i centralni lik, prima sa odusevljenjem. Ono sto sledi je studija politickog fanatizma, zadrtosti i grandomanije - sve spakovano u lik i delo ovog klovnovskog republikanca.
Prica se odigrava pomalo kao farsa, u kojoj se Massarel sve vise blamira pred svojim sunarodnicima, dok sa neuspehom pokusava da natera gradonacelnika da napusti zgradu vlade. Cak mu se seljani pocnu smejati neposredno pred kraj price, a njegove "trupe" (nekolicina jadno opremljenih lokalaca koji izigravaju vojsku) ga sve manje slusaju i konstatuju.
Nekako mi je radnja suvise razvucena, cak na tih 15ak strana, sto realno ne bi trebalo biti puno. Medjutim, nista se posebno zanimljivo ne desava, a humor ne funkcionise posebno dobro jer je sve nekako na istu foru. Vec na prvim stranama je citaocu vise nego jasno da je Massarel jedan klovn koji zivi u svom svetu, ali tu "poentu" Mopasan pravi nanovo i nanovo.
Definitivno ne pomaze ni cinjenica da velik broj citaoca iz 20. i 21. veka nisu nimalo upuceni sa politickom situacijom Francuske iz tog doba. Kakav je bio Napoleon III? Zasto ga nisu svi u Francuskoj voleli i iz kojih tacno razloga? Zbog toga ni ne znamo zasto se Mopasan odlucio sprdati na racun republikanca, umesto rojaliste. Jer Massarel je neumorna meta sprdnje Mopasana, dok se starom gradonacelniku pisac nikad ne podsmeva. Da li to odaje Mopasanove politicke naklonosti, ili je pisac cisto izabrao pobednicku stranu kako bi se lakse podsmevao tadasnjoj civilnoj situaciji u Francuskoj?
Verujem da bi prica bila uspesnija da ju je nacrtao neko ko je ekspert za depikciju emocija kod likova, neko kao Bernet, ili cak Magnus ili Sergio Aragones, na primer. Batalja je vrhunski ilustrator ali mu emocije i komedija nisu jaca strana. Zapravo, sam crtacki stil ovog albuma, koji je mracan i atmosferican, nije ni preterano prikladan za humor, a jos manje za farsican humor. Batalja se striktno drzao originalne verzije; nema skoro niceg sto je izmenjeno.
BEZ SPOJLERA:
Crtez je, za razliku od Price tajanstva i maste, ovog puta vrhunski u svim pricama tj nema nikakvih padova u ovom smislu. Dino je ovde na vrhuncu svoje kreativnosti i sposobnosti, a nema one povremene "lenjosti" tj minimalizma kojem je ponekad znao da pribegne: detaljno sencenje je prozeto albumom, a crte su mu specificne: kombinacija svega ovoga rezultira u jednom od najprepoznativijih crtackih stilova 70ih i 80ih.
|
|
No comments:
Post a Comment