Lovac na snove
 |
Vrsta: kupus integral (gradjevinska cigla) Crtež: Enrique "Guevara" Breccia Scenario: Breccia, Trillo i drugi Izdavač: Fibra (2025) Premijerno: pojma nemam Dimenzije: 28.7 x 22 cm, HC Br strana netto: 413 Tiraž: 500 Žanr: istorijski, politički, fantazija, bajke, satira YU istorijat: ? Kolor? Samo 10ak strana. Politički obojen? Da, puno. Golotinja? Malo. Rasprodato? Ne. Crtež: 2-9/10 Scenario: 1-7/10 Ciljne grupe: nostalgičari, komunjare, kvazi-intelektualci, fibratori Prednosti: crtež (ponekad) Minusi: neke debilne priče, scenaristička lenjost, pretencioznost, levičarska propaganda, crtež (ponekad), Mandrafina, cigletina |
 |
Ne dajte da vas zavara odlična naslovnica. Ovaj integral je mnogo slabiji nego što obećava. Nisam neki posebno veliki fan Enrikea, ali sviđa mi se njegov crtež (kada je na nivou), a i poverovao sam da će i Triljo da opravda svoju reputaciju. Mada daleko bilo da on piše sve ovde; ni blizu. Ova ogavna mrcina od knjižurine koja sadrži skoro pola hiljade strana se sastoji od mnoštva različitih priča i albuma. Još jedan Fibrin promašaj, ovog puta ne samo zato što je u pitanju cigletina koja se jedva može čitati već je i sadržaj slabiji nego što se dalo očekivati. Nabacati ovako različite i nepovezane stripove na hrpu - kao da prodaješ krompire - je sve samo ne prodavanje umetnosti. A to namerno tako formulišem jer je u pitanju jedan pretenciozni hipsterski izdavač koji stalno potencira neki bajni i navodno dubokoumni sadržaj. Ovamo pretenciozan - a prodaje stripove na kilo kao na pijaci: što više u jednom cugu, onako seljački da se ratosilja robe što pre. To kaobajagi Fibra radi da bi kupac uštedeo nešto novca, ali pravi razlog je zato što su veoma svesni da se stripofili sve više i više lože na cigle. Zato što kupci sve manje i manje čitaju sve te stripove. To pogotovo važi za fibratore koji kupuju gotovo sve od ovog izdavača, a nerealno je da to sve mogu uopšte da stignu da pročitaju - bez obzira da li je vredno čitanja ili ne. Kao što su knjige prvobitno služile isključivo za čitanje a onda vremenom postale statusni simbol kvazi-intelektualaca jer se kod pojedinaca koriste samo da okite što više polica da bi se komšiluk i gosti divili domaćinu kako je on tobože pametan jer sve to čita, tako i stripovi postaju sve više simboli i ukrasi. Jedan od razloga za ovu čitalačku devoluciju/dekadenciju je što izdavači kao Fibra u velikoj meri promovišu hipsterske, kvazi-intelektualne stripove koji i nisu za čitanje, ali zato mogu da prevare gluplje slojeve društva da njihovi vlasnici imaju više mozga nego što je to slučaj. S tim što se takvim stripovima njihovi vlasnici mogu qrčiti samo drugim stripofilima, jer stripovi i dalje nemaju ni približno takav ugled kao knjige. (Zato valjda mnogi pretenciozniji stripofili vole da ih nazivaju "grafički romani" pa čak i "knjige", iz nekog kompleksa, ne bi li sebe i svoj hobi uzdigli na neki "viši nivo". Za mene su to stripovi jer "strip" nije prljava reč.) Integral je bućkuriš različitih Brećinih era, stilova i žanrova. A pritom su zadnjih 50 strana od Mandrafine! (Znači prodaja krompira, ali izmešanih sa nešto cvekle.) Kome je ovako nešto logično ili praktično? Postoji velika razlika između kompilacije i nasumične hrpe svega i svačega. Nije isto. Zar ne bi bilo logičnije izbaciti Lovac na snove kao zaseban integral od 250 strana, a ovo sve ostalo u neku drugu "knjigu" (minus Mandrafina)? Taj drugi integral bi i dalje bio kupus ali barem čitljiv kupus. Krompir, cvekla i kupus... Pijačarsko izdavaštvo. Još jedno pitanje: a zašto ne 5000 strana u jednom albumu? Kad već idemo tom logikom... Kad već nemamo meru nemajmo je do kraja. |
 |
Prvi album Belo zlato ima prilično solidan crtež, mada je donekle ižvakan i brljav u scenama koje se odigravaju u prošlosti. A prilično toga se odigrava u prošlosti. Priča nije loša ali ima primese levičarskih pizdarija. Opet ono "jadni Indijanci i zli beli kolonijalisti". Ne mogu to više ni da slušam ni da trpim... Štivo samo za "progresivne" budale. Vojska ludaka je kratka priča sa maltene niskobudžetnim crtežom. Enrique se žurio pa je zato i brljavio. Neki će pravdati ovakvo neodbranjivo škrabanje, ali samo zato što su verovatno na teškim drogama. Lako je halucinirati odličan crtež kad se predoziraš sa bolivijskim pečurkama! Isto važi i za svakog stripofila koji se ne bude složio sa mnom da Enrique uopšte ne ume da crta žene. U ovoj priči likuša je išvrljana kao da ju je nogama crtao - i to dok se valjao po podu posle pozamašne količine bolivijskih pečurki. Priča nije loša, blesava i humoristička, znači bez političkih pridika... Dragi Bog je neki očigledno nedovršeni abortus od 20-ak strana. Glavni lik je pred kraj priče najavio odlazak u neki grad... i šta bi s tim? Priča je osrednja i bavi se nekim otrcanim antirasističkim sranjem, onako plitko i predvidljivo. Enrique: veliki moralista i dobrica. (Paz' da ne poverujem...) Crtež je ogavan, i veoma netipičan za juniora. Jasno je da je Enrique odlučio da kao njegov ćale, Alberto, povremeno stilski eksperimentiše. Iz kojeg god razloga: ili da bi se qrčio ili iz dosade. Ovu epizodu možemo da arhiviramo kao propali eksperiment. Nedovršeni propali eksperiment. Lovac na snove čini dobru polovinu čitavog integrala, nekih 250 strana. Počinje zanimljivo, a što je najbitnije sa detaljnim, disciplinovanim crtežom (gornja strana), ali onda kreće da se raspada. Kako serijal odmiče crtež postaje slabiji, mada ne drastično. Za nijansu ili dve. Raspad scenarija je već mnogo drastičniji. Već negde na polovini više nisam mogao da se koncentrišem pa sam odustao. Par meseci kasnije sam ponovo pokušao da dovršim Lovca ali mi opet nije bilo pošlo za rukom. Jednostavno je ekstremno dosadno, iako se radi o nekom bizarnom, "maštovitom" svetu. Dokaz da nije sve dobro što je "maštovito". Konfuzno, pretenciozno i politički obojeno. A s obzirom da je Enrique jedna notorna komunjara to nije nikako dobro. Pogotovo što se radi o aluzijama na argentinsku politiku o kojoj van te zemlje slabo ko zna dovoljno da bi sve ovo ukapirao. Priču je Enrique lično napisao, zato je valjda i tako loša. Nastavak Lovca na snove je dosta razumljiviji od prvog dela, a i mnogo direktniji u svom političkom baljezganju. Radnja se vrti oko "gubitka vrednosti" argentinskog naroda, a to znači da je gotovo sigurno neki desničar bio na vlasti u Argentini kada je ovo govanjce od priče objavljeno. Jer da je tada neki levičar vladao, a pogotovo neka komunjara, Enrique se ne bi žalio na manjak vrednosti jer je "opšte poznato" da se moralne vrednosti munjevito vrate u narod čim levičari preuzmu vlast od desničara. Ali to je tipično kod neobjektivnih komunjara: kada državom vladaju desničari onda su svi panduri zli i vlada nemoral, a kada vladaju levičari onda je najednom sve sasvim OK. Ma piš sa tupavim komunjarama... To sam uostalom primetio i sa ultra-levičarskim Holivudom: kada su Regan, Buš ili Tramp (bili) na vlasti onda ništa nije valjalo u državi - a čim Demokrate preuzmu Belu Kuću i senat sve je opet "savršeno". Kod retarda je uvek sve crno i belo, nijanse ne postoje. A zanimljivo je koliko Breća potencira veru, što se ipak kosi sa činjenicom da je ekstremni levičar. Zar Breća nije ateista? Zar on nije svestan šta komunisti rade vernicima i crkvi kada zgrabe vlast? (Sem kada kooperiraju sa Vatikanom, podrazumeva se, a upravo ću da se osvrnem na to...) Ma šalim se samo... Poznato je da je Latinoamerika vrlo specifičan slučaj što se toga tiče. Tamo se ne zna ko je veći komunista - oni koji se deklarišu kao marksisti ili ona uobičajena vatikanska bagra. (Da podsetim: ovo ne kažem kao pravoslavac, ja sam ateista.) Zato je onaj nedavni argentinski Papa bio toliki levičar! Nije to ništa slučajno bilo. Katolička crkva u tim zemljama ume da bude prilično socijalistička, što donekle i nije tolika kontradikcija jer hrišćanstvo ima puno paralela sa komunjarizmom. Marks je puno fora zdipio od hrišćanstva, pa zato. (Svi ideolozi kraduckaju jedni od drugih. Niko ne započinje neki novi religijski ili politički pokret a da se prvo debelo ne nakrade ideja svojih prethodnika.) Ali uprkos tome me uvek fascinira kada latinoamerički komunisti izigravaju velike vernike, kada se pozivaju na Boga pa maltene i tvrde da pričaju u ime Boga - kao da nikada nisu pročitali ni jednu jedinu reč koju je Marks napisao za njih. A jeste sve to pisao za njih, sigurno nije za mene. Nisam ja neka budala kao što su to oni! Uopšteno govoreći je taj kontinent jedan vrlo bizaran pičvajz što se politike tiče, pun haosa i kontradikcija, a vrlo često stvari tamo nisu takve kako izgledaju na prvi pogled. Zato je vrlo naivno misliti da kao "neutralni" Evropejac ili Amerikanac možeš izvući neku iole korisnu edukaciju iz nekih tamo stripova. Kao da jedan običan crtač stripova automatski postaje ekspert za sva politička i ekonomska pitanja - samo zato što je dobar crtač! Ali upravo u ovu bajku mnogi stripofili veruju, iako to ne bi priznali kad bi ih čovek to direktno pitao. Jer bi ih bio blam, jer kada bih formulisao pitanje na takav način puno njih bi odmah uvideli koliko je to glupo. "Da li ti zaista veruješ da neki tamo crtač stripova može biti tvoj politički i istorijski edukator samo zato što lepo crta?" Ovo pitanje samo po sebi izvrgava ruglu svakog stripofila koji je dovoljno naivan da dozvoljava da mu stripska propaganda ispira mozak. To ne znači da ne postoje inteligentni a ujedno i talentovani strip crtači. Međutim, ni inteligencija nije sve, mnogo je precenjena od strane navnih ljudi (pogotovo onih koji nisu inteligentni) - ukoliko je Breća uopšte i poseduje. A ja ne tvrdim ni da je ima ni da je nema (sem kada se "našalim" da je glup). Mnogi takozvani intelektualci ovog modernog doba su hardcore levičari iako je (radikalni) socijalizam nešto najantiintelektualnije što postoji na čitavoj političkoj sceni. To je bukvalno duševna hrana za debile i ludake, za naivčine koji veruju u savršena rešenja za kompleksne probleme. Marksizam obećava kule i gradove - i upravo zato privlači debilose i naivose. Taj kult ličnosti je problem u svemu: u stripu, u muzici, u literaturi, u kinematografiji... Ljudi preuveličavaju intelektualne sposobnosti i moral poznatih i uspešnih ličnosti, pogotovo ako su njihovi fanovi. Kao da nečiji umetnički dar omađija i nadrogira čoveka da krene da mu veruje u svemu, pa i po političkim pitanjima. Pritom ovakve ovce zaboravljaju da su svi ti ljudi od krvi i mesa kao ja i ti, odnosno da su skloni korupciji, pokvarenošću, glupošću, naivnošću i svim drugim manama. Neki su čak i ubice! Bez obzira da li među muzičkim producentima ili holivudskim glumcima, svugde se mogu naći psihopate, lažovi i foliranti. To je već naveliko dokazano i jasno, iako za to i nisu bili potrebni nikakvi dokazi, barem ne racionalnom čoveku. Prema tome ne kenjajte mi o tome koliko je Breća genijalan kao politički komentator ili satirista. A isto važi i za Huga Prata, Osterhelda, i za druge vaše precenjene heroje. Savršeno me zabole za kult ličnosti jer sam na to imun. Na svom muzičkom blogu redovno kritikujem i ismevam neke od mojih najomiljenijih muzičara i bendova, kada god izbace loš album, kada nešto zaseru ili kada izjave nešto retardirano. Samo zato što obožavam njihovu muziku ne znači da sam njihov sledbenik kao neki sektaški debil. Ja vrlo jasno i precizno razdvajam stvaraoca od svog dela, a svako ko ima malo mozga će da vremenom nauči da to isto radi. Jer ko to ne radi taj nije ništa bolji ni pametniji od balavice od devet godina koja vrišti na koncertu One Direction - dok mašta kako joj pevač (koji je naklonjen istom polu) pravi dete. Zatim sledi dvostrana priča Sto smo na ovom svetu u kojoj gostuje slavljeni masovni ubica Če Gevara. Enrique-ov idol. On baš mnogo voli psihopate, a ne može da prežali što je Gevara ubijen mlad, zbog čega nije ni imao prilike da iskaže sav svoj genocidarni potencijal. Bu hu hu, kakva šteta za čovečanstvo. Možda se Enrique takvima divi zato što u njima sebe prepoznaje? Narcisoidne i mentalno obolele ličnosti vole takva ogledala. Blesava priča o Enrikeovim stripskim junacima... Lovac na vreme je veoma dobro nacrtana priča od 20-ak strana. Scenario ovog puta nije loš iako ga je Enrique sklepao. Ponovni susret nas vraća na uzdizanje velikana komunizma, ovog puta (valjda) Fidela Kastra. Detaljno ilustrovana ali pretenciozna budalaština od šest strana. Crtački stil je ovde malo drugačiji. Prvi kadar na strani 309 (tj treća strana priče) je fenomenalan. Šteta je crtački talenat tračiti na govnjive scenarije, ali tu nebuloznu naviku je valjda nasledio od još talentovanijeg Alberta - koji je većinu svoje stripske karijere protračio na inferiorna piskaranja raznih nedoyebanih scenarista. Linkovi dole... Pasji život je nekih 10 strana i solidno nacrtana priča. Međutim, pomalo je banalna i nejasna. Opet suviše "simbolizma", premalo prave poente. Uvek je veća šansa da će komunistički scenarista da bude pretenciozniji od nekog ne-komunističkog... Levičari su skloniji aroganciji i samoveličanju, jer uostalom socijalizam mnogo više privlači narcisoidne ličnosti. Kao i lenje ljude i budale. Da rezimiram: levica gotovo isključivo privlači psihopate ("želim da učestvujem u vlasti na neki način i da rabim ovce dok se pretvaram da sam human i za jednakost svih"), grandomane ("sviđa mi se ova ideja utopije"), narcisoide ("volim da se pretvaram kao da brinem o svom bližnjem jer na taj način skrenem pažnju sa sopstvenog egoizma"), budale ("pljačkanje bogatih i srednje klase da bi sav novac završio u džepovima partijskih moćnika mi deluje kao superiška ideja"), naivčine ("ovo da svi budu sretni i jednaki baš zvuči kul"), i lenštine ("glasaću za ove jer možda kad-tad smanje radnu nedelju sa 40 na 15 sati, a i volim da živim na uštrb bogatih - dok oni rade ja da se izležavam, sviđa mi se"). Zato demokratski poredak praktično nigde više i ne funkcioniše, jer što je društvo uspešnije to više proizvodi ovakve destruktivne demografske grupe. To je taj famozni civilizacijski ciklus: propast - uspon - prosperitet - preveliki prosperitet - propast, i tako u krug. (Zapad, pa i svet generalno, je trenutno u fazi propasti.) Ove gore navedene trule glasačke grupacije potom u sve većim brojevima idu na izborna mesta i postavljaju nekompetentne i koruptne levičare na vlast. A onda je neminovno da čitava država u kratkom ili srednjem roku prdne u čabar. Uostalom to je i razlog zašto se levičarske stranke uvek svojski trude da glasačko telo bude što nekvalitetnije i debilnije - a to u prevodu znači da bude što manje obrazovano, što više radikalizovano, što više u panici od mogućih scenarija kraja sveta (npr globalno zagrevanje), što mlađe (jer kad si mlad idealista si; mada ovo za mene ne važi), da žene budu što aktivnije u glasanju (jer su po pravilu sklonije ekstremističkim strankama), da se što više migranata odomaći i dobiju državljanstvo (da bi se onda na izborima odužili levičarskim strankama) i slično. Levičari se uvek zalažu za zakone koji će od demokratskog procesa da naprave lakrdiju. Da li ste znali da u prvim verzijama amero-demokratije nisu mogli svi da glasaju već samo zemljoposednici i drugi ljudi koji su plaćali izvesne svote poreza, a koji su zbog toga imali mnogo veći ulog u ishodu izbora? Ovo možda deluje elitistički i nefer sa modernog (tj retardiranog) stanovišta, ali je daleko logičnije da glasaju samo oni koji su visoko obrazovani, kao i oni koji imaju veći ulog u društvu tj imaju mnogo više da izgube zbog losih odluka. Drugim rečima, ukoliko daš siromašnima da glasaju oni će neminovno glasati za levicu jer žele što više za džaba, jer očekuju da im država bude kao mama i tata. Kada daš ženama da glasaju, one indirektno odlučuju da li će biti ratova i koji će ratovi da se vode i kada - a da se pritom ne plaše regrutacije u vojsku. Žena da odlučuje da li će muškarac ići u rat? Da li je to fer? To je kretenizam. Dobro je i ova maloumna "full demokratija" i potrajala, s obzirom koliko je destruktivna. Ali ovo je samo jedan od mnogih razloga zašto se demokratija raspada munjevitom brzinom, i zašto su ljudi kao Enrique teške naivčine. (Ili foliranti.) |
 |
| El Mrgud Ali da se vratim na ovaj levičarski integral, nakon kraće političko-edukativne, antilevičarske ekskurzije... Blas Hiljadosmrtni je užasno išvrljana priča od 10 strana, a ovog puta je Triljo taj koji je omanuo kao scenarista. Glupa političko-humoristička "anegdota"... Čiko je samo želeo Neskvik je normalno nacrtana kratka priča, ali poprilično debilna. Niti je logično da Čika uhvati tolika paranoja i to bez ikakvog opipljivog razloga, niti da panduri toliko ishitreno reaguju. Malarija i kultura je opet Breća s nekim vrlo mizernim pokušajima društvene kritike. Totalno dosadno i bezveze. Više crtaj a manje kenjaj, Enrique... Starac morski pas je veoma fino nacrtana kratka priča, valjda po ugledu na Starac i more, od marksističkog kolege Hemingveja, ali zato ima puno belih površina. Enrike je voleo da zabušava na dva načina: ili da užurbano žvrlja i tako štedi vreme, ili da brže radi ostavljajući puno belih površina. A ponekad i jedno i drugo, ili što bi indeksovci rekli "oba trojica". Klasična komunjarska lenjost! Enrique bi bio idealan državljanin neke komunističke diktature: deluje da voli da zabušava, da je arogantan, a pritom je i politički fanatik. Bio bi divan aparačik. Scenario nije ništa posebno. Putovanje u Veneciju je kolekcija nekih pesama ili slično, u tom smislu apstraktna i pretenciozna pizdarija. Ali je zato crtež odličan. Najdetaljniji koji sam ikada video od Breće Juniora, mada ovo liči više na kolekciju naslovnica nego na strip. Moeća je stilski nešto drugačije, opet neka vrsta polueksperimenta, ali mi deluje da je trebalo da bude u boji. Odnosno da li je Fibra ovo izcrnobelisala - da ne bi morali da se bakću sa samo šest strana kolora u CB integralu? Ili više ne postoje kolorni originali? Crtež je solidan a priča dobra. Iako smo "tek" na strani 379, tu se Brećin crtež maltene već završava! Ono što sledi skoro sve crta Mandrafina, dok je za scenario zadužen Enrique. Znači ne samo što je vlasnik Fibre nabacao na gomilu razne stilove, žanrove i albume, već je i dodao nekog drugog crtača! Koja je to tek glupost... Tako nešto je moguće samo u serijalima. Ali pošto ovde nema ni teme ni serijala, odnosno nijedne zajedničke niti svim ovim stripovima, ne kapiram šta tu ima Mandrafina da traži. Pritom ja nisam neki ljubitelj njegovog crteža, meni on nije dovoljno dobar da bih čitao išta od njega. Jedini drugi integral koji mi pada na glupet a koji takođe sadrži ovakvu jednu nejasnu i bespotrebnu invaziju nekog drugog crtača je Darkwoodov Ortiz Jezovnik, u kojem se pri kraju albuma najednom pojavljuje Korben. I to cb verzija jedne njegove kolor priče. Ono malo što sam do sada pročitao deluje kao neki distopijski krimi. Enrike je opsednut politikom, jadan ne bio. Da li mu je neispunjena čežnja u životu bila da bude političar - ili dželat (ili oba trojica)? Možda je maštao da bude gospodar miliona ljudi i da s njima radi šta god hoće? Možda diktator Argentine? Koliko bi miliona pohapsio Enrike da ima takvu moć? Možda deluje pomalo surovo i blesavo da tako nešto impliciram, mada ova moja surovost bila bi jedan sitan promil surovosti koja bi usledila nakon što bi neko kao Enrique zavladao svojom otadžbinom. Ili ste vi možda nekada čuli za dobronamernog komunističkog diktatora? Postoji li neki levičarski diktator koji nije masovno ubijao? Ja nisam čuo za takvog. Prema tome zašto bi Enrique bio bolji. Ne tvrdim da bi bio takav, ali ko zna... A čim je ovoliko opsednut politikom mora da ima neke želje da formira svet po sopstvenom nahođenju. Ali dobro, makar nije napravio četiri ćerke da bi ih potom totalno nepotrebno žrtvovao marksizmu... Mogu misliti koliko samo Enrike sada pizdi s obzirom koga Argentina trenutno ima na vlasti... Milei nije nikakav komunista, dapače. Hoće li Enrike da uskoro objavi nešto anti-Mileijevsko, baš kako to razjareni američki levičari rade sa svojom imbecilnom anti-Trampovskom propagandom? Bi Enrique rado tako nešto uradio ali je verovatno, po običaju, suviše lenj... Komunisti nisu poznati po svojoj vrednoći, oni bi sve da bude džaba, sve da otimaju od bogatijih i vrednijih od sebe, a da se neka koruptna a tobože idealna vlast stara o stanovništvu kao o maloj retardiranoj deci. Jer to je socijalizam: daješ svoj život u ruke psihopata željnih moći i novca, a koji se samo pretvaraju da žele tvoju dobrobit... Zato su svi levičari majmuni. Pogotovo oni koji nas smaraju levičarskim stripovima. Vlasnik Fibre i Enrike ruku pod ruku da pa da plešu svakog 1. maja na nekom antinuklearnom protestu ili sličnoj nekoj pizdariji. Fibri bi bilo pametnije da napokon reprintuje Hodočasnika zvezda. Koliko ja znam taj strip ne sadrži nikakve očigledne levičarske pokušaje ispiranja mozga, ali bih voleo da ga pročitam jer deluje zanimljivo a i pristojno je nacrtan. Ali valjda taj album nikada neće biti prioritet zbog toga što nije otvoreno politički, a znamo koliko je marksizam pri srcu Fibri... Brećinog Če Gevaru će verovatno reprintovati još 57 puta, sve dok ga i poslednji balkanski pajac ne kupi. Zadnja priča je ujedno i jedina u koloru, Plavo kraljevstvo. Ovo je na brzinu naškrabana glupost, manje-više tipičan modernistički "crtež" kakav se često praktikuje u američkom undergroundu odnosno među američkim hipsterima - ali samo među onim totalno netalentovanim koji drugačije i ne umeju da škrabaju. Meni zaista deluje da je neko obojicu Breće naložio da su ovakve škrabotine zapravo velika "neshvaćena" umetnost. Kako drugačije objasniti da ovakva dva talentovana ilustratora gube vreme a sebe blamiraju ovakvim pizdarijama? A bio bi najveći štos (i vrhunac trolovanja) da ih je u ovu klasičnu "pikasovsku obmanu" ubedio upravo neki "umetnik" ovakvog kova, neki klovn koji jedva može da napiše svoje ime a kamoli da nešto dobro nacrta. Uvek će mi biti neshvatljivo kada se vrsni crtači i slikari priklanjaju ovakvim šarlatanskim dunsterima i na taj način im opravdavaju bitisanje na umetničkoj sceni. Naravno da to ne rade svi dobri crtači, već samo oni koje je lako obmanuti, a to su obično komunjare i kompleksaši. Umesto da se likovi kao Breća javno deklarišu protiv ovakvog oblika antiumetnosti, neki od njih padnu u ovu zamku za naivčine i morone. Radnja ove kratke priče je tupava, a ideja još gluplja. Humor na nivou nižih oblika planktona. Blam me je uopšte da rezimiram priču... A da, evo vam i broj galebova koje ćete naći u ovoj cigli: 5,658. Time je Enrique ubedljivo oborio stari rekord Huga Prata (svog levičarskog brata) koji je iznosio 3,419. |
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Levičarska propaganda u stripu:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
