Konan Divlji Mač Simerije 7

 KONAN - DMS 7

Vrsta: 7. integral 

Crtez: Buscema, DeZuniga, Colon, Jansen, Rubinstein, Kane

Scenario: ???

Izdavac: Darkwood (2014)

Premijerno: kasne 70-te ili rane 80-te

Dimenzije: 34.4 x 24.8 cm, HC

Br strana netto: 345

Tiraz: 1,000

Zanr: epska fantastika, avanturisticki

YU istorijat: -

Kolor? c/b

Politicki obojen? Ne.

Golotinja? Da, ali "samo" grudi. Cenzura ili ne, ipak je ovo Marvel.

Rasprodato? Da.

Crtez: 6-8/10

Scenario: prva polovina 8/10, druga 3/10

Ciljne grupe: sirok spektar (svi citaju Konana) 

Prednosti: velik format, crtez, zabavne price bez uobicajenog marvelovskog moralisanja, Gil Kejn ne uspeva da unisti svoju epizodu

Minusi: jedna losa prica u nastavcima, stripurdu od 2.4 kg je tesko citati duze vremena (cigla) 

Jedini pravi kreativni uspeh Marvela je Konan, a pritom ovaj lik i nije njihov već ga je stvorio Robert Howard. Štaviše, posle samo sedam brojeva Stan Lee je hteo da obustavi serijal zbog slabije prodaje, a Konan je nastavljen samo zbog insistiranja Roj Tomasa, koji je očigledno imao daleko bolji njuh za biznis a kamoli za kvalitet - a da ne pričamo da je superioran scenarista u odnosu na legendarno lošeg Lee-a. Ovaj kreten je pisao dijaloge i priče na nivou (retardirane) petogodišnje dece, stoga je velika sreća što nije bio ni na koji način umešan u ovaj serijal jer bi ga nesumnjivo upropastio. Kao što je pomogao da se upropasti američka stripska scena sa popularizacijom superklovnova u helankama... On superheroje nije izmislio, ali od njih jeste napravio ogroman uspeh - na uštrb kvalitetnih stripova. S obzirom na njegove veze i "pedigre" prosto cudi da nije radio u Holivudu kao jedan od bezbroj ljigavih producenata inferiornih filmova.

Stari Konanovi serijali iz 70-ih i 80-ih su mahom odlični, sa daleko zanimljivijim radnjama i boljim likovima nego superherojske idiotarije, a i crtači koji su radili na ovom serijalu su u proseku mnogo bolji. Kod Konana se zatiče puno senčenja, detalja, mnogo više brige o kvalitetu crteža. Dva velika negativna izuzetka postoje naravno, a to su Gil Kane i Barry Windsor, koji su katastrofalni, čak toliko loši da ne bi mogli ni da crtaju superherojadu. Način na koji su crtali Konana i ostale likove se graničilo sa početničkim, a to pogotovo važi za Kejna.

Svako ko ima iole mozga smatra da je Konan ubedljivo najbolji proizvod Marvela, odnosno najbolji proizvod američke komercijale, bar što se te ere tiče. Zato što nije superheroj? To je definitivno jedan od ključnih razloga. Konan se ne oblači kao cirkuski klovn, ne morališe, ne baljezga o drugim superherojima, ne patetiše o svojem mračnom detinjstvu, ne izigrava dobricu, nije pacifista, ne pravi dugačke uzvišene govore, uglavnom nema puno milosti, i kao lik je trodimenzionalniji od velike većine superheroja koji maltene dođu kao parodija stripskog heroja. U svakom pogledu je ovaj serijal superioran u odnosu na sve Marvelovske i DC-jevske kreacije. Kapiram da se većina ljudi neće složiti sa ovim, ali kapiram i da su većina ljudi kompletni idioti koji poseduju sitne pileće mozgove. Uostalom ovo je zlatno pravilo za sve: kad bih naveo najbolje rok i metal grupe svih vremena, ni tu se većina ne bi složila uopšte, jer većina skoro nikada nije u pravu. Većinu (bez obzira da li onu tihu ili glasnu vecinu) čine džiberi, debili i ljudi operisani od ukusa, a to je glavni razlog zašto je mainstream prepun smeća, u svim oblastima umetnosti i zabave. A tu ne izuzimam ni fanove Konana, jer većina njih uopšte ne ume da pravi razliku između starih dobrih serijala iz 70-ih i 80-ih i onih mnogo kasnijih kao na primer onih francuskih govana i ere Dark Horse Konana koji smrdi sve do Bombaja. Francuzi Konana crtaju kao da je lik iz Disney-a, a pretpostavljam da ni scenariji nisu išta bolji... Uostalom većina Konanovih fanova skupljaju i gluposti kao što su Batman, Spiderman i ostale pizdarije namenjene stripofilima veoma niskih kriterijuma i već pomenutih pilećih mozgova. Samo zato što je neko fan Konana ne znači ništa, kao što ništa ne znači ako je neko fan Metalike ili Stenli Kubrika. Odnosno ne mora ništa da znači...

Serijal Divlji Mač Simerije tj Savage Sword of Conan je najbolji u čitavom Konanverzumu, a Darkwood je do sada izbacio 10 integrala. Nažalost, taj zadnji deseti je izbačen pre skoro 10 godina što znači da nije toliko verovatno da će ga nastaviti, a trebalo je biti čak 30 tomova. Suviše su zauzeti izbacivanjem inferiornih Konan serijala da bi se napokon opet pozabavili sa ovim...

U njihovu odbranu, mučili su se da rasprodaju zadnjih nekoliko brojeva, koje su potom delili maltene za džabe. Razlog tome bi mogao da bude nezgrapni i preteški format. Za "poličare", odnosno za fetišiste koji se lože samo na izgled stripova na policama, ova izdanja su fantastična. Međutim nisu baš prikladna za čitanje. Nisam nimalo srećan što su se odlučili na ovakve cigletine, svaka od kojih je negde tri-četiri kilograma. Mogli su slobodno da upotrebe neki lakši papir, ukoliko je to finansijski bilo izvodljivo, i/ili da izbace 200-250 strana po broju što bi dosta olakšalo čitanje - mada bi onda i džep bi bio znatno "olakšaniji" time.

Kao što rekoh, uprkos kvalitetu serijala zadnjih nekoliko brojeva su se vrlo slabo prodavali te je Darkwood morao maltene da ih deli džabe. Na primer brojeve 7, 8, 9 i 10 sam platio samo po 1.000 RSD, što je zaista zabadava. U neku ruku sva sreća što se nisu dobro prodavali jer sam tako uspeo da nabavim svih svojih osam brojeva za relativno pristojnu cenu od ukupno 13.000 RSD, a čitav komplet se vec godinama prodaje i za više od 400 EUR. Fale mi samo brojevi 1 i 4, ali s obzirom da u prvom broju dominira nesposobni diletant Barry Windsor nisam ni mnogo propustio što nemam keca... Ovom prilikom takođe upozoravam na trojku u kojoj dominira Gil Kane. Skoro pola tog albuma je on naškrabao. Naravno da sam morao da preskočim sve te epizode, jer mi je mučno da čitam strip sa tako katastrofalnim crtežom u kojem Konan i svi ostali likovi izgledaju kao neki kreteni.

Moguć razlog za slabu prodaju je "visoki" tiraž od 1.000 primeraka. (Tužno je i jadno što ovakva cifra pokriva čitav Balkan, znači nekih 20 miliona ljudi. Niko više ne čita knjige, a još manje stripove...) Mada, ni ova teorija ne pije vodu sasvim jer Darkwood sada redovno rasprodaje sve svoje nove Konane u tiražima od 750. Da li ovo znači da je Konan postao popularniji u međuvremenu? Nadajmo se. I nadajmo se da će nastaviti ovaj serijal umesto da se zatrpava tržište sa inferiornim novim serijalima od kojih neki potiču iz evropske produkcije. Evropljani jesu generalno superiorni u odnosu na Amerikance što se stripa tiče, ali to ne važi za Konana...

A opet postoji i tu neka sumnja s moje strane... A to je sumnja da Darkwood štampa daleko manje od 750, iz kojeg god razloga. Zašto bi navodili pogrešne cifre? Da sami sebi dižu rejting? Ne razumem se u izdavaštvo niti u izdavačko muljanje i prevare, tako da nemam nijedno potencijalno objašnjenje. U zadnje vreme im treba samo nekoliko meseci da rasprodaju svakog Konana, što mi deluje nemoguće, barem sa tim tiražom. Ne znam, možda grešim, možda je zaista popularnost serijala skočila na Balkanu. Međutim, u tom slučaju zašto se onda nisu rasprodali i Konani od Čarobne Knjige? Izdali su pet albuma u veoma sličnim tiražima, a samo se prvi od njih rasprodao i to tek posle nekoliko godina. A ti smrdljivi ČK integrali nisu crtački ništa lošiji od ovih novijih Darkwoodovih. Nije mi jasno šta se tu zbiva, ali zasigurno znam da je Darkwood i pre muljao i lagao u vezi određenih tiraža. Na primer Skalpirani, serijal koji je navodno štampan u tiražu od 1.000 komada za svih pet integrala. Uprkos tome, keca i dvojku su morali maltene za džabe da dele dok su se ostala tri broja relativno brzo rasprodala. Tu je nešto definitivno smrdelo, a bilo je vezano za lošu finansijsku situaciju Darkwooda u tom periodu, kada se šuškalo da nisu imali dovoljno para da isplate štamparije te nisu dobili željene tiraže nekih izdanja.

Konan u ovom serijalu ima nekih 40 godina ili više, dok je recimo u Konan Hronike u svojim 20-im. Konan Hronike je drugi najbolji serijal, ali je u boji je za razliku od ovog. Scenariji su nešto slabiji od DMS, ali je crtež uglavnom veoma dobar, odnosno uglavnom kada je John Buscema bio zadužen za njega, što naravno podrazumeva i inkera Ernie Chana, koji je po meni čak i bolji od Bušeme. Chan se u DMS pojavljuje sporadično, dok u Hronikama dominira, a to važi za integrale 4-7. Darkwood je izbacio samo prvih šest integrala, od nekih 16-17 mogućih, ali planira da izbaci sedmi ove godine. Da li će se to zaista desiti, ko bi ih znao... Što se Hronika tiče, peti i šesti integral su imperativni, kao i taj sedmi koji tek treba da izađe, dok su prva tri za zaobilaženje. U prva dva dominira Barry Windsor što znači da je crtež grozan. U trećem je Bušema ali u svom slabijem izdanju, dok je u četvorci veoma očigledan boljitak u crtežu, a onaj najizvanredniji crtež tandema Bušema-Chan se nalazi kao sto rekoh u brojevima 5, 6 i 7. Brojevi 8 i 9, ako ikada izađu ovde, će biti pod dominacijom Gil Kejna te su za izbegavanje u širokom luku. Ako/kad sedmi izađe, kupujem ga smesta i to po punoj ceni ako treba, dok osmicu i devetku ne bih uzeo ni za 100 RSD. Jebiga, nisam džiber pa da mi loš crtež ne smeta... Meni je samo bitno da izbace tu sedmicu a posle nek rade šta hoće...

Što se tiče ove sedmice iz DMS serijala, prvih nekoliko priča u ovom integralu su veoma dobre, ali zatim sledi veliki pad od 175. strane, kada kreće jedna mamutska priča u nastavcima. Više je nego očigledno da je ovakav jedan dalekosežni, previše ambiciozni, scenario bio prevelik zalogaj za diletante kao što su Sprag de Kamp i Lin Karter, scenariste (?) ovog sranja. Od priče su napravili ne samo tešku glupost već i netipičnu smaračinu. U prvih 50-ak strana Konan nije ništa do neka tupava naivčina koga prejebavaju raznorazni izdajnici i špijuni. Prva notorna glupost je način na koji neki feminizirani tip dobija ključne informacije od Konanovih ljudi: suluda slučajnost da se on baš tamo negde nađe i da prosto nekako namiriše nešto bitno i zanimljivo, kao da je neki čarobnjak - a nije: previše apsurdno da bi pilo vodu. Veoma jeftina fora, nedostojna ovakvih scenarista. (Ko god da su...) Da stvari budu još gluplje, taj lik malo kasnije odjedanput postaje ambasador zlikovačkog kralja! Idiotizam na kvadrat. A tu je i neka čarobnjakova kurava koja zajebe Konana time što stekne njegovo poverenje - odviše lako, kao da je Konan ekspert u sisanju vesla a ne u mozganju i ratovanju. Međutim, ovo nije pravi Konan; u ovoj priči on je jedna obična budala. Ovo je neki inferiorni Konan, verovatno daleko sličniji modernim verzijama ovog lika. Te serijale ne čitam, jer su uglavnom smrdljivo nacrtani, tako da ne bih znao zasigurno... Ali pretpostavljam da je tako, i da je taj moderni Konan verovatno još i politički korektan a to znači da je jedna obična pičcckica. Možda grešim, ali najverovatnije ne jer su te serijale radili Francuzi i Amerikanci u ovom veku. U veku kompletne levičarske retardiranosti i bezgranične propagande...

Problematičan je i pejsing priče: desetine strana su protraćene kompletno dosadnim strateškim baljezganjima u kojima razni generali i oficiri naširoko i navisoko palamude o militarnim taktikama (slika gore): o tome kako da napadnu, kako da se brane, kuda će poslati ovu ili onu vojsku... Predosadno. Možda je ovo zanimljivo fanovima strateških igrica, ali ja pretpostavljam da su oni u sitnoj manjini. Fanovi Konana ne uzimaju ove avanture u ruke zbog takvih suvoparnih dijaloga, već da vide i pročitaju nešto zanimljivo - a to podrazumeva i jaču dozu akcije. Preopširno blebetanje jednostavno ne ide uz ovaj serijal, pogotovo kad je dijalog kompletno lišen humora i ne sadrži ništa zanimljivo. Od svih (za sada izdatih) 10 tomova ovo je vrlo verovatno ubedljivo najgori scenario.

Na strani 248 špijunska kurava uhodi čitavu jednu vojsku a da je niko ne primeti! Pritom je dovoljno blizu da može da čuje šta pričaju! Ovo je zaista uvreda za inteligenciju svakog čitaoca, pa čak i onih najglupljih... Na strani 253 neki uhoda stiže na teritoriju na kojoj i oko koje se nalazi nekoliko vojski, hiljade i hiljade ljudi. Uprkos tome je neprimećen!

Gluposti se nizaju vrtoglavom brzinom, u totalnom kontrastu sa razvučenom radnjom... Na strani 255 kurava zlog čarobnjaka ponovo uspeva da nekog bitnog lika pokuša da ubije otrovom, i to na način koji je kompletno retardiran: ovu totalno nepoznatu ženu straža pušta u šator svog vojskovođe, a ona onda vadi bodež i ubija ga. Tek tako. Politička ubistva - nikad lakša. Rezon je da nije dovoljno dobro pretresena "jer je žena", a onda ona sama lupi kako je bodež "sitan" odnosno neprimetan za stražu - a na crtežu nož deluje da ima najmanje 30 cm! Pa gde ga je sakrila, u neku čarobnjačku bulju veličine pećine?

Ali to nije sve... Nakon što je đeneralisimo ubijen u šatoru se gasi svetlo, a stražari to interpretiraju kao da će general da krene da prca tu žensku, i zato odlučuju da bi bilo najbolje da ga ne ometaju! Ovakve idiotarije ni najnoviji holivudski filmovi ne bi ubacili, možda čak ni Bonelijeve pizdarije kao što su Kapetan Miki ili Teks.

Na strani 284, zli čarobnjak nudi kuravi da postane njegov zamenik uprkos tome što se ona uopšte ne razume u čarobnjaštvo, a što je još gore/gluplje uprkos tome što je samo par minuta ranije bio toliko besan na nju da je hteo da je ubije. Scenario toliko loš da ga verovatno ni oni mizerni francuski kvazi-konani ne mogu "nadmašiti". Naravno da je scenarista na silu hteo da zadrži devojku u priči, jer realno ona nije mogla da ima nikakvu više ulogu tu: niti je mogla ponovo da napadne Konana, niti je vojskovođa, niti deo ičijeg političkog vrha. Prema tome suvišni lik u ovom delu priče. Ali eto, luzerski tandem Kamp i Karter (ili ko već) nisu mogli da smisle ništa pametnije jer su očigledno bili pijani ili na nekim teškim drogama...

Već na sledećoj strani, 285, ide naredna glupost: Konanov savetnik korektno interpretira naglu promenu vremena kao čarobnjaštvo, međutim Konan je skeptičan u tu teoriju jer kako kaže je retko video da čarobnjaci poseduju neku posebnu moć. Ovo je kompletni kretenizam, jer ovo je Konan u svojim 40-im, a to znači da bi trebao da bude daleko mudriji Konan od onoga u 20-im koji se btw u svakoj drugoj epizodi borio protiv veoma moćnih magova. Znači ne samo da je priča retardirana već se i lik i delo Konana kao glavnog lika totalno ukaljava odnosno ne poštuje uopšte. U pričama standardne dužine Konan retko pravi gluposti a još ređe lupeta gluposti.

Strane 286 i 287 su ekstremno dosadne, i sadrže isključivo ponovno kenjanje o strategijama i ratnim taktikama. Tako nešto se skoro nikada ne sreće u drugim, normalnim, kratkim epizodama, već bi se ovakve strateške odluke sumirale u jednoj ili dve rečenice. Ovako detaljno naklapanje me podseća na stare holivudske B movies u kojima likovi često detaljno serendaju o stvarima koje su totalno nezanimljive publici i nebitne za radnju.

Na strani 316 Konan kaže: "pojava se izgubila na obzorju, ali svejedno dobar pokušaj". Međutim u prethodnom kadru je sasvim jasno da se pojava nije izgubila a da je pokušaj ubiti je strelom bio u najboljem slučaju patetičan.

Čovek bi mislio da će barem veliki finale biti dobar, međutim to nije slučaj. Od četiri glavnih zlikovaca samo JEDAN biva kažnjen - i to posle okolišanja od strane Konana! Glavni psihopata ovog smrdljivog epa, ludi kralj sličan Kaliguli, je isprva pošteđen od Konana samo zato što je ovaj preklinjao da ne može da ubije nenaoružanog čoveka. Kakav tupavi kliše! Budalaština na kvadrat. Kralj potom s leđa pokušava da ubije Konana (još jedan veliki kliše) i naravno onda ga je tek Konan dokrajčio. Konan je ZNAO kakva je zverstva činio ovaj kralj i uprkos tome je hteo da ga poštedi! Zato sam i bio pomenuo da je verzija Konana prikazana u ovoj priči totalno nedostojna pravom liku, onakvom kakav je prikazan u ranijim i kasnijim pustolovinama, onakvim kakvog ga je prvobitno zamislio Hauard. Pre ovog napada s leđa Konan je planirao da ga pošalje "u ludnicu"! Ako su scenaristi retardirani pacifisti, to im ne mogu zameriti jer su rođeni s mentalnim nedostacima. Međutim, trebali su i onako retardirani kakvi su bili da znaju da u to neko fiktivno Konanovo doba nisu mogle da postoje ludnice - a još manje ludačke ustanove za poražene psihopatske tirane. U to neko varvarsko doba, fiktivno ili nefiktivno, je debilno pričati o psihijatrijskim ustanovama, a skoro svi nasilno poraženi tirani bili su egzekutirani. Da jedan brutalni borac iz neke primitivne ere kao što je Konan hladnokrvno pobije na stotine običnih vojnika  - a onda mu bude "žao" da smrvi glavnog krvnika i krivca za konflikt - bi trebalo valjda da bude previše glupo za bilo čiji mozak. Čak i u 20. veku su mnogi tirani ubijani na licu mesta, a kamoli u epskoj fantaziji ove vrste koja je manje-vise bazirana na srednjovekovnoj istoriji .

Šta reći, Konan je odličan serijal ali samo kada je bio u rukama kompetentnih ljudi. Ja Konana čitam upravo zato što ovakvih gluposti u starijim epizodama nema, ali eto u ovoj sam ipak naleteo na njih jer su ovu epizodu pisala (?) dva buzdova a ne (?) Roj Tomas koji se daleko bolje razume u lik glavnog junaka, u njegovu karakterizaciju, kao i u ovu eru.

Tu ne prestaju gluposti. Zli čarobnjak je jednostavno nekažnjeno pobegao, feminizirani špijun se nije ni pominjao u finalu što znači da je i on verovatno nekažnjen, a kurava trovačica (totalni psihopata) je pošteđena od strane Konana, samo zato što ga je moljakala za milost! Pustio ju je da ode! Neverovatno... Ovaj potez Konana ga nanovo skrnavi kao nekog idiota, jer logično je ako psihopatu ne kazniš, pa još i pustiš na slobodu, da će to da mu/joj omogući da kasnije čini nova zlodela. Zato taj maloumni pacifizam nikako ne pije vodu ni u stripovima ni na filmu - kao ni u pravom zivotu: jer ne sadrži ni logiku ni pravdu. Najgore u svemu tome je to što ova epizoda sadrži nekarakteristični nivo brutalnosti za ovakav Marvel strip: kralj je redovno na smrt mučio mlade žene, a Konan bi da ga pošalje u ludnicu! U fazonu, nije on kriv, on je lud, ne zna sta radi, pravo zlo ne postoji (levicarska logika). Čitaoc, koji je morao da trpi 200 strana besmislica, ne dobija očekivano zadovoljenje kroz osvetu i smrt, što je minimum koji se očekuje od ovakvih priča. Kazniti samo jednog od četiri glavnih negativaca je skandalozna nemarnost i retardiranost, i sugerira koliki bi ovaj serijal bio smeće da su ove budale pisale i ostatak DMS priča.

Primetili ste određenu dozu konfuzije vezane za autora ili autore ovog scenarija. Ja ne znam ko je napisao ovu priču. Na prvoj strani piše da je to adaptacija Kampa i Kartera, dok su na internetu navedena neka druga imena. Ovo zapravo važi za čitav serijal; teško je reći ko je pisao koju priču. Robert Howard je osmislio ovaj lik i neke avanture su bazirane na njegovim pisanjima, ali tu je i urednik/scenarista Roj Tomas čija je uloga takođe pod znakom pitanja, a onda imamo još pet-šest scenarista koji se provlače kroz ove integrale i na internetu. Zato ne mogu da imenujem konkretnog krivca za ovu glupačku priču.

Prilično je iritantno sa koliko muljanja je Stan Lee vodio ovu smrdljivu kompaniju, jer ovo nije prvi put da je nejasno ko šta i gde radi. Ovo važi i za crtače, jer za neke epizode su navedeni jedan ili dva crtača plus "& co", što je kompletna budalaština jer upravo taj neko iz "co" je možda odradio veći deo posla: crtanja ili pogotovo inkiranja. (Uloga inkera je nešto što mnogi stripofili potcenjuju, jer misle da crtač ima najveću zaslugu za kvalitet crteža a da je inker čisto ono peta violina tu negde, mnogo manje bitan.) Ovo mi dođe kao neko totalno nepoštovanje prema svojim zaposlenima, sem ukoliko neki od tih scenarista i crtača nisu želeli da potpišu svoj rad, iz kojih god pravnih ili ličnih razloga.

Ima i nekoliko epizoda u DMS koje počinju sa jednim stilom crteža a onda naglo kreću u neki sasvim drugi - a da je pritom naveden samo jedan crtač ili jedan tandem. Vrlo je očigledno da su neke epizode naglo menjale ruke od crtača do crtača a da hoštapler Stan Lee nije našao shodno da obavesti svoju čitačku publiku o tome na prvim stranama takvih epizoda...

Čitava ova priča se razvlači na oko 200 strana, znači negde četiri puta duža od uobičajene epizode ovog serijala. Tipična priča iz Konan Divlji Mač Simerije je 40 do 50 strana, što se bilo pokazalo kao idealna dužina. Razlog tome je da se ne troši previše vremena na nepotrebne detalje, a zapleti se ne upliću u nepotrebne dodatne čvorove već se raspletu ubrzo, što znači da se izbegavaju nepotrebne komplikacije i smaranja. Takva kraća dužina garantuje da Konan deluje kao tipičan stripski heroj, što u prevodu znači ne pravi puno grešaka (jer jednostavno nema vremena za to) tj ne pravi budalu od sebe. Što je duža epizoda to je - po definiciji - nesposobniji junak: zlatno pravilo, barem za ovakve vrste stripskih junaka. Konan nije vrsta lika koji može da se preterano "humanizuje": on je puka fantazija u smislu da otelotvoruje sve najbolje to jest nemoguće karakteristike jednog heroja, pa sve to na kvadrat. Slično James Bondu, koji je takođe kompletno unakažen u zadnjih 30-ak godina, od strane levice i njihovih patoloških opsesija. Poenta jeste da ovakvi heroji budu nenadjebivi i maltene savršeni. Ovakva vrsta fikcije je totalni beg od realnosti, i gledaoci to jest čitaoci očekuju da ih heroji ne razočaravaju. Koliko god njihova perfekcija bila predvidljiva i šablonska upravo je to ono što čini ovakve serijale zabavnim i onim što zapravo jesu to jest onim što treba da budu. Ovo nije neka hipsterska drama o luzerima niti je neka krimi noir priča koja zahteva da junak ima felere i da pravi greške. Žali Bože što je ovako dobar crtež bačen na ovako jadan scenario. 200 strana koje su Bušema i Dezuniga mogli da daleko bolje potroše na 4-5 odličnih, zasebnih priča. Šteta što ovu najgoru priču od svih nisu dodelili maloumnom diletantu Gil Kejnu ili samo za nijansu kvalitetnijem pretencioznom idiotu Beri Vindzoru, jer bi njihov katastrofalan/slab crtež bio idealan za ovako nešto. Doduše, Bušema i Dezuniga nisu u svom najboljem izdanju ovog puta: crtež je dosta dobar ali ne onoliko kvalitetan kao u njihovim drugim epizodama.

Ne bi me čudilo da publika nije preterano dobro reagovala na ovaj promašaj od "epa" te da zato nema puno ovakvih dužih priča posle sedmog integrala. Jedan od razloga zašto je Rejmondov Flash Gordon jedan od najglupljih serijala ikad je upravo zato što ovog su vratili mogu i ovo priče nemaju kraja već se sve konstantno vrti u krug, i što se glavni junak bori protiv jednog te istog negativca - na stotine i stotine strana. Ništa nema gore nego kada neki serijal potencira samo jednog negativca: ne samo što to ubija varijaciju, već je veoma glupo i postaje predvidljivo odnosno mi znamo da je taj negativac neuništiv i da će se uvek izvući. Situacija u kojoj ni glavni junak ni glavni negativac ne mogu da budu ubijeni jer kao neka pat pozicija koja po meni nema nikakvu svrhu, sem da cedi već naveliko isceđene klišee i fore. Uništenje zlikovca na kraju epizode je za čitaoca veoma zabavno, ali je to nešto što mnogi scenaristi uopšte ne kapiraju. Čak postoje oni koji kao da namerno maltretiraju svoje čitaoce, konstantno pokopavajući glavne likove: osim Rejmonda to bi još bili Butterworth (Trigansko carstvo), Tom Tuli (Nipper), kao i Charlier (Tanguy i Laverdure), čisto da navedem nekoliko scenarista ovakve vrste koji vole da nerviraju čitaoce. Uostalom, kakav je to heroj koji nikada ne može da ubije ili kompletno porazi glavnog negativca? To je luzer a ne heroj, što veoma dobro opisuje Rejmondovog plavog idiota. Ali više o tome u recenziji o tom serijalu, link dole...

Prva priča Krvavi mesec je sasvim solidna i dobro nacrtana. Druga priča ima odličan scenario, dok je crtež pomalo gore-dole. Ovog puta su epizodu crtali Kejn, Bušema, Rubinštajn i još nekoliko drugih neimenovanih crtača. Jedino negativno su očigledni potezi Gil Kejna, što se odmah da prepoznati po šit licima, ali s obzirom da je najmanje četvorica crtača i inkera radilo na ovoj epizodi ima mnogo više pozitivnog nego negativnog u crtežu, jer Kejnu nije bilo dozvoljeno da dominira. Čim šuntavi Kejn kreće da crtački dominira to je kraj, epizoda se može baciti u kantu za smeće ma koliko bio dobar scenario. Pogotovo je scenografija interesantna.

Treća priča je nastavak druge i zove se Vetar duva iz Stigije. Još bolji scenario ovog puta. Crtež je prilično dobar ali ne vrhunski iako je Bušema uključen.