Putovanje u Armiliju - Schuiten

Vrsta: 4. album serijala Opskurni Gradovi

Crtez: Francois Schuiten

Scenario: Benoit Peeters

Izdavac: Fibra (2011)

Premijerno: 1988

Dimenzije: 28 x 21.5 cm, HC

Br strana netto: 98 (85)

Tiraz: 500

Zanr: avantura, fantazija

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne.

  Golotinja? Ne.

Rasprodato? Da.

Crtez: 8/10, 5/10

Scenario: 7/10

Ciljne grupe: BDovci

Prednosti: originalnost

Minusi: 2. deo nije strip, 2. i 3. delovi osrednji, previse teksta

Ovo je primer tipicnog impozantnog splash page Schuitena.

Ali u ovom albumu, nazalost je i ovo tipicno.

Ovakvih strana ima valjda 15 u prvoj (i ujedno najduzoj) prici, a jos toliko ih ima koje su polu-pokrivene ovakvim tekstom.

Verovatno nije ni slucajno sto ovo vazi (?) za najslabiji od svih 9 albuma iz serije Opskurni gradovi. Koje je Fibra izdala jos davno ali su se tek nedavno svi rasprodali. A ovaj album se zadnji od njih rasprodao.

Medjutim, ova prica je uprkos nasrtljivog teksta jos i najlepsa vizuelno, jer naredne dve su slabije, pogotovo druga prica koja je uradjena kao neka decija slikovnica.

SPOJLERI:

Prica je prilicno cudna. Citaoc je vecim delom "prevaren", ubedjen da cita dnevnik nekog klinca koji je proziveo putovanje do takozvane Armilije. Medjutim, taman kada klinja stigne do cilja, citaoc odjednom upoznaje pravu podlogu ove price: Armilija je zamena za beg od realnosti u kojem se pravi junak price nalazi, pravi decak. A to je neki celavi mucenik koji sluzi kao rob u nekom distopijskom drustvu. Dete je povezano sa masinama u simbioznom odnosu u kojem ni masine ni robovi ne mogu jedno bez drugog - ili je to barem "laz" u koju su robovi ubedjeni da veruju. (Vrlo moguce, ali cista spekulacija jer ovaj istinski svet nije detaljno opisan.) Kasnije saznajemo ironiju, a to je da robovi ucestvuju u kreiranju cepelina.

Ovaj dramaticni obrt je efektivan, jer kompletno neocekivan. Tek tada nam postaje jasno zasto je ta "Evropa" tako cudna, odnosno zasto deluje kao neka kvazi-Evropa, tj kao neka Evropa iz paralelnog sveta. Medjutim, prica ne zavrsava zadovoljavajuce. Nije mi uopste jasan tekst na zadnjoj strani "dnevnika". Zadnji citat devojcice mi je posebno enigmatican. Prica stoga deluje nekompletno. Obrt potseca mnogo na Brazil i Matrix, ali fali malo vise detalja iz tog sveta. Peeters je odlucio da nam da samo saku cinjenica - a pritom nas zbunjuje sa zadnjom stranom dnevnika... Moze li to malo jasnije?

Crtez i kolor:

Nemam kritike prema preciznom, elegantnom crtezu ali zato nemam skoro nista pozitivno da kazem o koloru. Zasto je Schuiten izabrao da urnise ovako (potencijalno) lep strip sa tamnim, prljavim, mutnim, sivkastim, depresivnim bojama - to mi niko ne moze racionalizovati. Zato sto je prava realnost depresivna? Ne, to ne bi bilo nikakvo opravdanje. Ako ista, trebao je da postoji jak kontrast u koloru izmedju sveta maste i sveta ropstva. Svet maste je trebao da bude pun zarkih, jasnih, bajkovitih boja, a na taj nacin bi tranzicija od maste do reale (pa ponovo do maste) bila i upecatljiva i logicna. Da ne pricamo koliko bi bolje crtez delovao. Cemu ovoliko truda sa silnom arhitektonskom scenografijom ako ces da se na sav taj trud popisas sa mlakim, kretenskim kolorom? 

Suvise me ovo sve podseca na pokusaj stripa da bude kao film, i sto je najgore kao moderan film - koji je upravo ovakav: bezbojan i odvratan. (Ovo ne vazi za decije filmove i komedije, oni su jos uvek veoma sareni i sazdrze daleko prirodnije boje od sci-fi/drame/triler/krimi/horor zanrova.) Strip moze da imitira film samo u nacinu kadriranja (npr Hermann i Dzeremaja), nikako i nikada u imitaciji boja. Danas imamo tonu odvratno obojenih stripova koji deluju kao kompjuterske igre ili CGI filmovi, nikako kao stripovi. Nekima (npr idiotima) je to mozda "prirodna evolucija", medjutim ko ima iole gram mozga moze to samo da konstatuje kao "neprirodnu devoluciju", jer niti je napredak niti deluje prirodno.

Konkretno ovaj album nema taj ogavan "CGI coloring" (koji se koristi u superherojstini na primer) ali po svom nepotrebnom i preteranom sivilu podseca na stotine pomodarsko "sivo-plavih" filmova kakvi se vec decenijama proizvode. Jer su mladi reziseri svi pomodarske ovce bez svog stila i bez grama mozga, a manjka im i na hrabrosti.

Evo druge price, "decja slikovnica" koju sam ranije pomenuo.

Kompletno bi bilo gubljenje vremena analizirati ovu pricu. Dosadno i jadno, prvenstveno zbog maloumnog nacina na koji je prikazana. Cak je i crtez stilski totalno u fazonu decijih knjizica. Ja bih rekao da se ovde Schuiten pomalo pogubio. Ili Peeters. Obojica su krivi sto su dopustili da se ovakvo govanjce infiltrira u njihov strip serijal. Jer ovo nije strip... Ovo je budalastina.

Treca prica je vec manje-vise standardni strip, ali radnja je prilicno osrednja. I ovde su boje tamne, mutne, prljave, sivkaste i smrdljive. Malo bi mozda situacija bila spasena sa sjajnim papirom (ovde je veoma debeli mat papir) ali u sustini se ovakav kolor ne moze spasiti, jer Schuiten je bio sebe ubedio da je ruznoca dobra za ovaj album...

Schuiten je jedan od mnogih dokaza da nije svaki odlican crtac nuzno estetski upucen u kolor, niti da nuzno ima zdravog razuma... Daleko bilo.