Tetralogija Monstruma - Bilal

 SAN MONSTRUMA

Vrsta: 1. album

Crtez/scenario: Enki Bilal

Izdavac: Publika (2002)

Premijerno: 1998 

Dimenzije: 32 x 24.2 cm, HC

Br strana netto: 66

Tiraz: 2,000

Zanr: sci-fi, triler

Kolor? Da.

Politicki obojen? Za Bilala ne puno, nije propagandne prirode. 

Golotinja? Da.

Rasprodato? Da.

Crtez: 10/10

Scenario: 9/10

Ciljne grupe: esteticari, BD fanovi

Prednosti: odlican crtez, vrhunski kolor, prica

Minusi: fali lenjir

Kome se dopala Nikopol trilogija ne moze da ne bude jos zadovoljniji sa serijalom Monstrum. Dok je Nikopol pomalo trapav i nefokusiran u svom konceptu, odnosno scenario je nekako sve vise haotican i besmislen kako prica odmice, u ovom narednom serijalu je radnja daleko kvalitetnija - barem u prvom delu. Struktura price je rascepkana (jer prati zivote tri glavna lika, pa se jos i radnja redovno osvrce na proslost) ali koherentna i lukavo osmisljena. 1. deo je ujedno verovatno i najbolji.
Bilal je najkasnije ovim dokazao da mu Christin nije ni trebao, da je mogao mnogo zabavnije i bolje price i sam da kreira.

Konceptualno strip je nesto inteligentniji od politickih gluposti Nikopola. Ovog puta zlikovci nisu neki tamo nakindjureni gej fasisti nego globalna teroristicka organizacija koja se sastoji od ekstremista iz tri najvecih judeo-hriscanskih vera. Naravno, kao Bosanac koji je poreklom i "musliman" i Srbin, Bilal nije hteo da izdvoji nijednu veru kao najgoru, te zato pretpostavljam da je resio problem time sto je "krivicu" svalio na sve tri religije podjednako - iako je realno hriscanski ekstremizam trenutno negde 5,000,000 manji problem od islamskog. Uostalom, sansa da se tri najvece religije ujedine na ovakav nacin, pa makar to bilo nezavisno tj neka frakcijska unija bez odobrenja crkvenih poglavara, je apsurdna ideja, bar u dogledno vreme, recimo u ovom veku (ili u narednih 1000 godina). Da su mene pitali ja bih Islamu dao "prednost" u ovoj prici. A opet, s druge strane, islamski ekstremisti se nikada nisu pokazali iole sposobnim da razviju takvu tehnolosku nadmoc kao u ovoj prici. To im jednostavno nije u prirodi.

Medjutim, sve je ovo manje-vise cepidlacenje jer sumnjam da je Bilalova namera bila da predskaze buducnost vec da iskritikuje religije u okviru zabavnog sci-fi trilera - a to je bio njegov odgovor na balkanske ratove koji su se upravo bili zavrsili.
Ne znam do koje mere je strip (bio) kontroverzan kada je izasao (krajem 90ih), jer su sva tri lika rodjena u Bosni, i naravno razlicitih nacionalisti. Cesto se pominju ratovi 90ih, Sarajevo pod opsadom, pitanje nacionalisti... Odnosno sve one skakljive teme koje dovode do kljucanja krvi mnogih ljudi na teritorijama bivse Juge. To konstantno provlacenje balkanskih politickih tema kroz serijal je preterano. Prica je trebala da iskoristi balkanske ratove samo kao polaznu tacku rodjenja glavne trojke, to bi bilo sasvim dovoljno, a da se onda Bilal samo redje osvrne na to zajednicko poreklo. Medjutim, ima tu kasnije i pominjanja Mladica i Karadzica sto se ne uklapa u ovakav sci-fi, ali uopste.

Impresivan splash page. Ovi Bilalovi kasniji stripovi imaju vece panele jer manje redova, zato su ovakve splash strane nekako i prirodnije u novijim albumima. U kasnijim godinama radi dvopanelne strane cak.
Crtacki stil se dosta izmenio od 70ih, ponajvise kod linija koje vise nisu toliko precizne vec cesto krivudave. Cak i zgrade i vozila koja su uglasta i precizna u obliku Bilal crta vijugavo i "nestabilno". Zna da preteruje u tome, zato malo vise preferiram njegov "uredniji" crtez 70ih i 80ih.
S druge strane, davajuci citaocu vece panele, njegovi noviji albumi deluju mocno jer daju vise uvida u detalj koji je kod njega uvek odlican.
(Kod losih crtaca - sto manji panel to bolje, a kod dobrih crtaca je obrnuto.)
Kolor je takodje drugaciji; nisam slikar da bih provalio sta je tacno promenjeno, ali mi ovaj noviji stil deluje kao da koristi krejone, za crtanje kao i za kolor. Stil mu je opusteniji nego ikad, nista nije rigidno.

Bilal se licno zalagao da se ovaj serijal objavi u Bosni, i ako se ne varam nije trazio nikakvu nadoknadu tj zaradu od prodaje. Svi albumi su davno rasprodati uprkos izdasnijem tirazu, ali nije iskljuceno da ih Fibra izda jer su nedavno izbacili Nikopol. Verovatno bi bio jedan integral jer vlasnik Markos voli da stancuje cigle tj tegove.

32. Decembar

Vrsta: 2. album

Crtez/scenario: Enki Bilal

Izdavac: Publika (2003)

Premijerno: 2003 

Dimenzije: 32 x 24.2 cm, HC

Br strana netto: 57

Tiraz: 2,000

Zanr: sci-fi, triler

Kolor? Da.

Politicki obojen? Mnogo. 

Golotinja? Da.

Rasprodato? Da.

Crtez: 10/10

Scenario: 7/10

Ciljne grupe: esteticari, BD fanovi

Prednosti: odlican crtez i kolor

Minusi: manjak logike, apsurdnosti, previse politickih tema, nema lenjira

Drugi deo se za moj ukus suvise bavi balkanskim pizdarijama 90ih. Bilal pomalo vec i pridikuje, a i previse je blag prema Islamu; u nekoliko navrata potencira reci "umereni islamisti" sto je klasicna fora zapadne levice koja agira kao "zastitnik" Islama. ("Stite" ih cisto da napakoste belim hriscanima koje ne podnose, a i zato sto stite sve sto moze da naudi zapadnom demokratskom poretku. Zato npr levica tolerise muslimanski sovinizam i mrznju prema LGBT - sto po njihovim PC "idealima" ne bi niposto smeli da tolerisu ali to ipak rade jer im prioritet nisu "ljudska prava" vec unistenje kapitalizma. Zabole levicare za ljudska/manjinska prava... to su price za malu decu.)
Naravno, Bilal ima sasvim drugu tacku gledistu od ostalih zapadnih levicara jer potice iz Bosne, ali ne deluje da je nesto posebno mudriji po tom pitanju od svojih kompletno neupucenih zapadnih kolega. Ipak je on odrastao na Zapadu te nema neki poseban uvid iz prve ruke.

Dok 1. deo uspeva da odrzi dobar nivo razumljivosti, ovaj drugi nazalost ima vise onog Nikopol (3. deo) Bilala koji je sklon nepotrebnom opterecivanju price sa zamornim politickim/drustvenim "doskocicama" i previse preteranih nebuloza. (Postoji dobra i losa originalnost.) Nemam problem sa ekcentricnim idejama, to pozdravljam, i toga ima i u pozitivnom smislu, ali puno toga sto se desava  ostaje neobjasnjeno... Bar do 4. dela, koji nudi odgovnjore na dosta toga ali ne sve.

SPOJLERI:

Na primer Amir ulazi kroz neka vrata na nebu i nije uopste jasno ni cemu sluzi to mesto, kome pripada, zasto Sasa ubija neke ljude istog momenta: drugim recima, opsti picvajz. A takvih konfuznih scena ima u nekoliko navrata. Niti je jasno kako Amir a pogotovo Lejla nikad ne posumnjaju da Nike nije onaj pravi - vec to uocava Sasa, iz nekog nepoznatog razloga. Odnosno razlozi su navedeni kako ga je provalila ali ne zasto samo ona. Zato sto je genetski mutirana? Pojma nemam.

Rendez-vous u Parizu

Vrsta: 3. album

Crtez/scenario: Enki Bilal

Izdavac: Publika (2006)

Premijerno: 2006 

Dimenzije: 32 x 24.2 cm, HC

Br strana netto: 68

Tiraz: 1,000

Zanr: sci-fi, triler, romansa

Kolor? Da.

Politicki obojen? Da, PC, ali u uobicajenim kolicinama za francuski BD tog perioda. 

Golotinja? Da.

Rasprodato? Ne.

Crtez: 9/10

Scenario: 7/10

Ciljne grupe: esteticari, BD fanovi

Prednosti: odlican crtez, vrhunski kolor

Minusi: manjak lenjira, malo slabiji crtez od prethodna dva, kraj epizode bez ikakvih zakljucaka ili iznenadjenja kao u prva dva dela

3 godine su bile prosle od izlaska 2. dela, 8 godina od objavljivanja prvog, i tu se tacno primecuje blagi pad kod Bilala. Boje su i dalje ozbiljno odradjene, ali sam crtez je za nijansu lenji i jos brljaviji, linije jos "nestabilnije". Kasnije mu stripovi postaji bezbojniji i opet za nijansu lenji/brljaviji, u albumima 2010ih.

Ova epizoda na srecu razjasnjava neke stvari, ali se zavrsava kao da mu je odjednom ponestalo strana, znaci vise onaj standardni "nastavice se" koji je prihvatljiv u nedeljnim revijama ali los izbor za BD albume koji izlaze maksimalno jednom godisnje.

Deo radnje se odigrava u Beogradu (vidi sliku), mada u nekoj nerealnoj verziji iz buducnosti.
Ima nekih politickih grrl power fazona koji su iritantni kao npr "mesoviti fudbal" - sto bi trebalo slatko nasmejati svakog poznavaoca fudbala, a ima i jedna opaska Lejle kako treba rase da se sto vise mesaju. Te kako-li-sam-samo-politicki-korektan-i-naprednih-shvatanja cultural marxism fore su zamorne i glupave ali ipak u drugom ili trecem planu u odnosu na pricu.

Prica je tesko opterecena balkanskom istorijom 90ih, kao sto se vrlo lako da primetiti na ovoj strani. Mada nista posebno vise od ranijih delova.
Dok 1. deo sluzi kao uvod - a opet nudi jednu detaljnu i kompletnu celinu - 3. deo ne razvija radnju ni priblizno toliko kao 2. deo. Malo se novog desava, relativno govoreci; valjda je Bilal hteo vise da se fokusira na odnose izmedju trojke glavnih likova. Ubacio je i jednu neobicnu foru sa glavnim zlikovcem, ali necu da vam stavljam spojler.

Evo jedne strane koja nije dominirana plavom i tirkizno-zelenom, cisto da ne bude da je citav serijal takav. Medjutim, ovakva raspodela boja je redja, odnosno neko vece sarenilo. Bilalov rad postaje "bezbojan"/sivkast tj ruzan tek kasnije sa Julia & Roem i Animalz kada pocinje da stvara neatraktivne, preterano mracne stripove.

Vrlo je ocigledan uticaj Blade Runner-a na Bilala, a pogotovo u ovom serijalu. Ne samo izgled; i radnja se bavi androidnim klonovima.

SPOJLER:

A kad smo vec kod toga, nije logicno da Lejla - koja je toliko toboze inteligentna (deluje kao Milla Jovovich verzija Cyndy Lauper ali kao astrifizicar i astronaut!) - ne moze da provali da nije srela pravog Najka vec repliku, jer od "desetorke" koja nestaje u 2. epizodi uljez Najk je jedini koji je preziveo, i to na Marsu! S obzirom na sve sto se desilo u 1. delu (sa svim onim klonovima) Lejla bi morala da bar posumnja da je nestali Najk zapravo ubaceni androidni spijun te je zato jedini preziveli na Marsu.

NO SPOJLER:

Ono sto pomalo smeta je sve vise tekstualnih strana kao sto ih je vec bilo i u Nikopolu. Jednu-dve takve strane mogu i da tolerisem nekako, ali vise od toga je vec pomalo bezobrazluk. Jer stripofili kupuju albume radi stripskog sadrzaja - crteza - a ne romana. Ako Bilal zeli da napise knjigu neka napise knjigu onda; strip mora uvek da lici na strip, ne mora da bude toliko "avant-gardan". Ali Bilal je pomalo kuropacenik koji se lozi na te neke hipsterske fazone, sto i pomalo dokazuje kretenski citat od Pikasa s kojim otpocinje 2. epizoda. Jebao ga Pikaso, komunjara bas kao i Bilal... 
A opet, s druge strane, glavni zlikovac Monstruma se zove Warhole, sto me navodi da posumnjam da Bilal ne mirisi posebno Andy Warhol-a, sto bi me cudilo za jednog pikaso-poklonika kao sto je Enki. Ko zna, mozda je to i neka vrsta omaza autistickom sarlatanu...

VELIKI SPOJLER:

Ispostavlja se da je Warhole vanzemaljac i da postaje "dobrica" u 4. delu, tako da Bilal ceni cak i Warhole-a, sto dokazuje da je Enki zaista jedan teski kuropacenik.

Zenska lica i dalje crta ruzno; svi zenski likovi tokom duge karijere su mu na isti kalup: dugi kvrgavi nosevi, visoke prakljace a-la Milla Jovovich (opet ona), koscugave i ne preterano zenstvene. Ali su im tela zato top nacrtana, pogotovo grudi.
Ni kod muskaraca nema mnogo varijacije sto cini razlikovanje dva glavna muska lika malo tezim; Amir i Najk se ne razlikuju znacajno, a i lice bas mnogo na Nikopola.
Ipak je Bilal oduvek bio najjaci u svojoj scenografiji koja neretko pleni velicanstvenim prizorima gradova buducnosti, ali i raznih pustara. Ljude veoma dobro crta u tehnickom smislu, ali stilski su mi ruzni i previse namrsteni, a to je bio glavni razlog zasto su moji prvobitni utisci njegovog stila bili negativni, jos pre puno godina kada ga nisam bio dobro procenio. (Niko nije savrsen.)

Iako sam ovde prikazao samo trodelne table, u 3. delu ima vise dvodelnih strana nego ikad pre, strukturu koju jos vise praktikuje kasnije.

Četiri?

Vrsta: 4. album

Crtez/scenario: Enki Bilal

Izdavac: Publika (2008)

Premijerno: 2007 

Dimenzije: 32 x 24.2 cm, HC

Br strana netto: 58

Tiraz: nepoznat

Zanr: sci-fi, triler, romansa

Kolor? Da.

Politicki obojen? Previse, pretera ga vise.  

Golotinja? Da.

Rasprodato? Da.

Crtez: 9/10

Scenario: 7/10

Ciljne grupe: esteticari, BD fanovi, idealisti, komunjare

Prednosti: odlican crtez, vrhunski kolor

Minusi: previse ispolitizovana prica, rupe u logici, politicka korektnost, i dalje se ne koristi lenjir

"S namerom da vidimo glecere pre nego sto se istope" kaze glavni lik.
Bilalovo levicarenje je svuda pomalo, znaci klasicna ona suptilna "sitna" propaganda kakvu praktikuju i u Holivudu.

E jak si mi ti intelektualac, buntovnik i "naucnjak", Enki, ovco stara... Kome je Manbearpig izvor naucnih (dez)informacija, taj pojma nema ni o politici ni o drustvu, a jos manje o globalnom zagrevanju, pregrevanju, dogrevanju, razgrevanju ili sagorevanju. Ali to vec znamo, jer Bilal je najverovatnije komunjara, ili u najmanju ruku poklonik moderne (mentalno bolesne) levice.

Na kraju epizode, Bilal nam nudu ultimativni iskaz svoje odanosti politickoj korektnosti time sto prva ljudska posada stize na Mars sa - citat - "tri zene trudne kao rezultat medjurasnih odnosa". Ovakvu notornu, romanticnu, kicastu, rasno-opsesivnu glupost ne bih ocekivao ni od Zemekisa, pa cak ni od Kamerona, mozda od Spilberga doduse, tj samo od najkretenskijih/najljigavijih holivudskih poltrona marksista koji drze sve velike filmske studije. A opet, Bilalu ova ideja nije bila suvise kretenska ili smesna.
Niti mu je bilo smesno da prvi astronauti koji stizu na Mars izgledaju kao neki pozeri/foto-modeli iz tipicne Benetton reklame 90ih.

Napokon i ja da se jednom slozim sa Bilalom! (Procitajte ovu stranu prvo, razgovor izmedju dva Bosanca.) Jeste, Mladica i Karadzica na elektricnu stolicu. Ja bih cak dodao: "Ili jos bolje: pre elektricne stolice malo srednjovekovnog mucenja!"

Medjutim, salu na stranu, ovo je jos jedan slucaj Enkijevog loseg rasudjivanja; ali ovog puta ne politickog bunila vec pripovedackog. Naime, oduvek je medju kvalitetnijim scenaristima vazilo pravilo da se ne trebaju previse koristiti aktuelne teme, pogotovo ne u sci-fi ili fantaziji. Pisac moze da pravi suptilne aluzije na neka trenutna zbivanja u svetu, ali ovako direktno ih imenovati je u losem ukusu, jeftino.
 Drugim recima, Bilal je u jednu futuristicku sci-fi pricu ubacio sve neke "aktuelne" tj sada neaktuelne pojedinosti i teme koje zastarevaju kao hleb na kisi. 2000ih kada je serijal pisan Mladic je bio vrela i zajebana tema, ali to je sve proslo i cini da strip sve losije i losije stari kako vreme odmice. Najbolje price su bezvremenske a ne "stara aktuela". Nazalost, Bilal je bio toliko zagrizen da podeli sa svetom svoje misljenje o balkanskim ratovima i tom haosu da je smetnuo sa uma da on treba na prvom mestu da bude umetnik koji se obraca svim generacijama a ne da zloupotrebljava stripove kao neku jeftinu politicku platformu za svoje trenutne hirove.
Uostalom, pominjanje Mladica i Karadzica nije isto sto i koriscenje imena Gebelsa i Himlera u kontekstu neke price o nacistima. Ne zato sto su Mladic i Karadzic bili "manji" zlikovci, vec zato sto ovi Haski stanari nisu household names tj imena koja su poznata/notorna u citavom svetu. Neki stripofil iz Zambije koji cita Monstruma ce samo klimati glavu u cudjenju, ne razumevajuci o cemu se prica, koga i zasto pominju ovi likovi. Stice se - ponekad - utisak kao da je Bilal pisao serijal iskljucivo za balkansko, a ne za globalno trziste, sto je opet odlika losih scenarista ili barem onih koji ne kapiraju da prica mora da bude sto vise vanvremenska, a za to je najbolje manuti se politike. Medjutim, Bilal je u svojoj karijeri veoma retko zapostavljao politiku te ga zato mnogi sci-fi fanovi i ne vole preterano. Naucna fantastika treba da sluzi primarno kao beg iz reale, sto Bilal nikada nije razumeo.

Nije sve crno kod Bilalovih politickih shvatanja. Na ovoj strani prikazan je zenski lik ciju preteranu "skrivenost" Bilal prvo kritikuje a onda se i sprda kada Najk napravi salu na njen racun. Znaci, Enki je barem svestan da sharija ludilo postoji, i zauzima jasan stav protiv toga - sto se niposto ne moze reci za vecinu zapadnih levicara.
Medjutim, da se ja pitam ja bih sve politicke i religiozne aspekte izbacio iz Monstruma sem onih najnuznijih koji povezuju sva tri glavna lika sa Sarajevom 1993. kada/gde su rodjeni.

A kad sam vec kod toga, citava tetralogija se bazira na apsurdnoj i ultra-neverovatnoj slucajnosti da sva tri siroceta koja se radjaju u Sarajevu 1993. bivaju kljucni igraci u globalnoj igri Vorhola 33 godina kasnije. Kako bas oni?

 4. deo je bolji od 2. i od 3. jer napokon nudi objasnjenja i odgovore na mnoga suluda zbivanja a najvise po pitanju glavnog zlikovca Vorhola...

SPOJLERI:

... Za kojeg se ispostavlja da je vanzemaljac star 70 miliona godina. Njegova kompletno neocekivana (jer 100% apsurdna) metamorfoza od genocidnog ludaka do belosvetskog dobrocinitelja (u 3. i 4. delu) Bilal ne uspeva da sasvim zadovoljavajuce racionalizuje, vec se "izvlaci" na neke pseudo-intelektualne baljezgarije/kvazi-objasnjenja o motivaciji vanzemaljca vezanih za "najuzviseniji vid umetnosti - apsolutnog zla pa onda apsolutnog dobra" ili tako nesto. Bilal nije znao kako da objasni celokupni koncept serijala a da bude logican ili barem razumljiv. Zavrsetak je zanimljiv i ima neke originalne ideje, ali nema puno smisla.
Niti je Enki uspeo da objasni zasto je "desetorka" nestala 32. Decembra, i kakve blage veze to ima sa Vorholovim neuspelim pokusajem tog istog dana da se vrati u svoju dimenziju. Takodje, Bilalovo kvazi-objasnjenje kako je Vorhol "koristio evoluciju bioloskih vrsti na Zemlji kako bi putovao kroz prostor i vreme" nema nikakvog temelja ni na cemu, a deluje vise kao neki blentavi non-sequitur nego na pravo objasnjenje.

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/nikopol-trilogija-bilal.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/memories-of-outer-space-bilal.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/the-hunting-party-bilal.html