Većina recenzija sadrže SPOJLERE.
Dilan Dog
 |
Lavirint u Bangoru Crtež: odličan Priča: solidna Ovde je crtač Roi, a to znači da je stripu zagarantovana prikladna horor atmosfera, što podrazumeva i odlično senčenje. Ono što njegov crtež nema je neke preterano izražene emocije likova. Face crta prilično jednolično, a pokažu poneku vidljivu emociju tek kada ih neko napada ili ubija - čega ima puno jer je scenarista Ćiaveroti, za koga kažu da uglavnom ili uvek piše slasher priče. Ne bih znao koliko je ovo tačno jer ne obraćam preterano pažnju na imena scenarista. U svetu stripa crtači su prave zvezde, a ko se s tim ne slaže je neuki seljober. Nažalost, eto još jedne slasher epizode, veoma otrcan i ofucan fazon u kojem neka grupa ljudi bivaju ubijeni jedan po jedan. U odbranu ove priče, izašla je verovatno pre nekih 20 godina kada je ova "ideja" bila za nijansu manje otrcana. Scenario nije loš, čak ni nema nešto preterano puno nelogičnosti - ako izuzmemo činjenicu da ubica nije imao nikakve natprirodne moći a uprkos tome je s lakoćom uspevao da pobije sve svoje žrtve. A tu i leži najveća mana ove epizode, nedostatak natprirodnog. Odnosno zadnja strana je jedina natprirodna, sve ostalo striktno spada u domen trilera. Ipak očekujem od svake DD epizode izvesnu dozu natprirodnog a kad toga nema onda uopšte ne vidim poentu. Ovaj broj bih možda preskočio da sam znao da je 99% triler. Međutim mnogo je lakše čitati ovako nešto osrednje kada je crtež toliko dobar, što je i razlog zašto uopšte kupujem ovaj serijal. Da su sve epizode od Bigliardija ili od one dvojice diletanata Grasano i Montanaro ne bih imao jedan jedini primerak ovog stripa u svojoj kolekciji, a ovako ih imam stotinak jer je broj odličnih i dobrih crtača impresivan. Meni su stripovi sa srednje-žalosnim crtežom kompletno bezvredni, kao da ne postoje. Da sad ne nabrajam i ostale loše i osrednje crtače, ima ih puno... Objektivno govoreći se može reći da je Roi najbolji crtač serijala, ali meni lično nije najomiljeniji. Dalanjol u svojoj ranoj fazi mi je zabavniji, Cossu mi je takođe značajan, ranije epizode od Stano-a su veoma fino nacrtane, a i Nizzoli je jedan od najboljih. Razlika je naravno što je Roi uradio daleko više epizoda nego Nizzoli. |
 |
Zmajeve kandže Crtež: veoma dobar Priča: OK Cossu je jedan od najboljih crtača ovog serijala jer ima uredan, disciplinovan stil koji pomalo vuče na neke crtače mange, ali i na Francuze. Nekim fanovima DD je takav crtež previše elegantan, ali šta oni znaju? To su obični stripofili, pa još i bonelijevci, što znači da njihovo mišljenje nema nikakvu težinu. Čast izuzecima, onoj šačici... Priča je OK, mada postoji jedan element u čitavoj premisi koji je totalno apsurdan: Kineskinja Liu ima neverovatne moći - a uprkos tome radi u nekoj ilegalnoj šupi maltene kao rob! Na strani 21 (VČ izdanje) Ruju pokušava da racionalizuje ovaj svoj logički propust ali mu to ne uspeva jer je jednostavno previše glupo da iole inteligentna osoba sa takvim magičnim sposobnostima trpi ponižavanje i takav mizeran život. Realno, s takvim moćima se može vladati ne samo svojim ličnim neprijateljima već i čitavim svetom - a kamoli pobeći iz nekog polu-ropstva. Ja da imam te moći vladao bih ne svetom nego svemirom! Bio bih roboVLASNIK a ne rob. Milione psihopata bih "zloupotrebljavao" kao jeftinu radnju snagu, to jest ne jeftinu već besplatnu. Iole prihvatljivo objašnjenje bi bilo da je Liu retardirana, mada bi čak i tada sve ovo bilo nebulozno, jer bi na njenom mestu možda čak i kompletan retard mogao da se veoma lako i lepo otarasi neprijatelja. Liu mnogo kasnije bez ikakvih problema uništi čitavu jednu bandu trijada, a ovamo kaobajagi ne može sebe i svoju sestru da izbavi iz nekog presmešnog kvazi-zatvora. Glupo da gluplje ne može biti. Da će se ispostaviti da je Vong uljez a ne njen rođak (kako se predstavljao) je prilično predvidljivo. Ali barem nije nelogično... Sam kraj priče zaista nije loš doduše. Kao i obično, ekstremno nezanimljiv Inspektor Blok se pojavljuje, ali na sreću ima sitnu ulogu. Nikada neću shvatiti zašto se ovaj lik toliko često pojavljuje, niti zašto je u pitanju jedan mlohavi, debeli, dosadni, sredovečni ćelavac. Izgleda kao neki apatični računovođa pred penziju, a toliki mu je i nivo zanimljivosti. Bolje bi tim scenaristima bilo da porade na elementima fantazije umesto da nas forsiraju da prolazimo kroz uobičajenih četiri-pet strana torokanja između Bloka i Dilana. Ovog puta doduše dijalog nije uopšte loš, ali generalno je ovo nepotreban lik koji baš smara. Koga zanima što je Dilan nekada bio u Skotland Jardu; ta institucija ne bi ni bila od ikakvog značaja kad bi se serijal mnogo više fokusirao na svet horora i to na pravi način, umesto da se serijal konstantno bavi svetom kriminala - kao na primer sa predosadnim serijskim ubicama. Nastojim da zaobilazim epizode koje se bave serijskim ubicama jer mi je ta tematika toliko izlizana i izanđana da me ništa vezano za te psihopatske smarače više ne zanima. Ovaj serijal bi daleko bio zabavniji da naginje ka horor fantaziji nego ka imbecilnom žanru zvani horor triler. Zlatno pravilo horor filmova i stripova: što manje pandura to bolje... |
 |
Sve Saline ljubavi Crtež: veoma dobar Priča: veoma dobra Nema nažalost puno epizoda koje je nacrtao Dalanjol, jer je jedan od najboljih crtača u serijalu. Istina je da je njegov raniji stil dosta bolji nego ovaj kasniji, međutim i ove njegove kasnije epizode imaju svojih kvaliteta. Tu i tamo je neki kadar na brzinu ižvrljan, ali zato ima veoma zanimljivih i finih crteža, pogotovo lice protagonistkinje. A posebno kada je crta u gro planu. Dalanjol ima neki neobičan, veoma "opušten" (za nekoga "lenj") stil koji se ne dopada svakom, međutim meni totalno odgovara ta vrsta ležernosti koja je utemeljena u nadprosečnom talentu, a i veoma odgovara horor žanru. Jedno je kada talentovani crtač ovako "lenjo" radi, a sasvim je nešto drugo kada dunster pokušava da bude minimalista: ovo drugo nikad ne funkcioniše. U ovoj epizodi, odnosno u tim kasnijim nešto slabije nacrtanim epizodama, ponekad mu potezi podsećaju na Prata, a ovo se odnosi na neke aspekte senčenja. Naravno da je ovaj stil mnogo bolji od Pratovog, to se podrazumeva... A i sličnosti su minimalne, da se razumemo. Kod priče mi se prvenstveno sviđa što počinje sa puno akcije, odnosno nema previše trtljanja što je inače problem kod Bonelijane. Ovo jeste thriller slasher, što samo po sebi ne obećava ništa dobro, međutim za razliku od filma u stripu ovaj kretenski žanr može sasvim fino da funkcioniše. Što se kinematografije tiče, 99,9% trilera i slešer filmova su kompletno sranje. To je žanr koji logiku stavlja na poslednje mesto, a to je zato što su najzadrtiji fanovi ovog žanra kompletni idioti. Triler fanovi su imbecili. Uglavnom. Izuzetci su veoma retki. Međutim na strani 40 (VČ) kreće prva (potencijalna) nelogičnost: iako je Seli svim svojim muškarcima ispričala o tajanstvenom manijaku, nijedan od njih se nije složio da je tip potencijalno veoma opasan. "On je neki nasumični običan klošar" ne pije vodu, s obzirom da je Mort znao ime njenog muža, što ga čini opasnim stalkerom - po definiciji. Ovo jedino može da prođe ako je Seli zaboravila da svoj trojici pomene kako je on znao muževljevo ime. A to nije logično da izostavi, takav bitan podatak - pa još svoj trojici da to ne kaže! Nema šanse. Uostalom zašto bi preskočila taj detalj njima, a ne Dilanu kome je to rekla. A ipak čitav ovaj prethodni paragraf možete da zaboravite jer je ovo kasnije na sasvim logičan način objašnjeno velikim tvistom, kada postaje jasno da su svi Selini tipovi jedan te isti lik. Ovo nisam očekivao, jer kod DD ovakve nelogičnosti često ostaju nerešene. Ne bi me čudilo da je izvor ove "ideje" (bonelijevske krađe) bio film Identity iz 2003, ili možda neki sličan film. Na strani 41 sledi jedna glupost, koja ovog puta nema nikakvo kasnije objašnjenje, a to je kada Seli izjavljuje Dilanu da "do tada (tj prvog ubistva) ionako nije bilo nasilja" od strane tog misterioznog Morta. Možda nije bilo klasičnog nasilja, ali ju je on ipak bio zgrabio i držao joj šaku preko usta dok nije pristala da ne vrišti. Ako Seli smatra da to nije zabrinjavajuć postupak, onda je ili ekstremno hrabra ili ekstremno retardirana. (Da je ekstremna kurava smo već znali...) A da ne pričamo o morbidnom izgledu tog ludaka! Bukvalno deluje kao čudovište. Je li to zaboravila da napomene? Ima još jedna nelogičnost. Seli je sanjala tog lika, iz nekog razloga, a čini mi se da ga je sanjala pre nego što ga je prvi put videla. Ukoliko grešim onda nije nelogičnost, odnosno ukoliko ga je već bila videla pre snova. Takođe mi nije jasno kako je Lui mogao da "zarazi" nju svojim snovima, i šta zapravo uopšte ta njegova opaska znači. Sam kraj priče sadrži tipično veliko iznenađenje, odnosno big twist, koji nije loš ali možda ne sasvim logičan. Švan je nekako uspeo da ukrade leš, što mi je pomalo dubiozno, kao i činjenica da je Lui preživeo Dilanove metke. Ali sve u svemu prilično dobar scenario. Na momente konfuzan, ali je praktično sve objašnjeno u zadnjoj trećini. |
 |
Crni čovek Crtež: prosek Priča: osrednja Još jedna epizoda koju je Dalagnjol crtao. Započinje zanimljivo, bez blebetanja, mada blebetanje sledi kasnije. Ima nekoliko nelogičnosti, na primer na strani 26 (Ludens) je više nego jasno da Dilan nikada nije ušao u kuću dečaka, a uprkos ovoj činjenici policija ga stavlja na listu osumnjičenih za sabotažu alarmnog kabla. Takođe je prilično nebulozno da osumnjičeni Francis namerno zavarava trag policije dok ga uhode kao sumnjičenog. Zašto bi to iko radio? Ako nema ništa da krije onda nema razloga ni da se svaki put kamuflira u klovna da ga ne bi opazili panduri. Takođe nema nikakvog smisla da Dilan i ženska obećaju Francisu da policiji neće ništa reći o ovome: em ne mogu biti sigurni da Francis ipak nije otmičar, em je prilično neozbiljno odlučiti da ne olakšaš policiji posao - jer ukoliko policija ustanovi da Francis nije kriv onda više vremena i novca mogu da ulažu na koristan način, a to znači da bi možda brže i lakše rešili slučaj i oslobodili dete. Znači Dilan se ponaša kao neodgovoran, neozbiljan idiot koji se kao neki adolescent poigrava sa policijom - a pritom pomaže nekom tamo Frensisu koga ni ne poznaje! Mada mu nije prvi put da radi kretenske stvari, zahvaljujući neozbiljnim scenaristima... Možda najočigledniji primer je to što je vegetarijanac, i to samo zato što je upucao neku gusenicu kad je bio klinac. (Epizoda Na dnu.) Dilan saznaje identitet jednog od zaverenika tako što sanja tu žensku; pomalo mizeran plot-device, ali ajde, može da prođe, ipak on poseduje neke kvazi-moći. Ono što nema nikakve logike je što sa svojom devojkom sam ide da spašava klinca umesto da obavesti inspektora Bloka. Kompletno nerealan je način kako razoružava jednog od kidnapera na strani 86-87; kao da bi mu ovaj dopustio da mu se Dilan tako olako približi i zvekne ga u glavu tek tako. Ovakvu brzinu nemaju ni ajkule. Uopšteno govoreći je "veliki finale" prilično haotičan i apsurdan. Ispostavlja se da Crni Čovek zaista postoji, ali da je to zapravo jedan od otmičara, koji je odlučio da spase klinca. Nije ni jasno da li je nastradao od metaka ili ne, i ako jeste kako to da se opet pojavio u kući kod klinca na zadnjoj strani priče. Opšti pičvajz od priče, a crtež je u drugoj polovini skoro pa katastrofalan. U prvoj polovini je sasvim pristojan, ali valjda se Dalanjol žurio pa je počeo da ekstremno brljavi tj da brljavi još više nego obično. |
 |
Nedokučiva tajna Crtež: vrlo dobar Priča: solidna Jedna od "filozofskijih" epizoda, što se naslućuje dosta rano - jer se vrlo rano u priči nazire da Sklavi neće imati rešenje za razna pitanja čitaoca odnosno za razne bizarne događaje. Zašto je Dilan stalno sretao Toda? Zašto je stalno sretao nostradamusnog klošara? Kako i zašto je klošar sve to mogao da predvidi? Ko je uopšte on? Apsolutno sam bio siguran da odgovora neće biti, jer bi bilo suviše komplikovano povezati sve te niti na logičan način. Slično je i u filmovima: kada scenarista suviše zakomplikuje dešavanja u prvoj trećini šanse su visoke da neće moći da reši sve to na logičan način. Daleko je lakše iskomplikovati radnju na početku i u sredini nego i rešiti je logično na kraju, a to je ono što razlikuje prosečne scenariste od onih najboljih. Nije zahtevno iskomplikovati radnju, to može svaki bolid. To je sličan princip onome kako je mnogo lakše uništiti nešto nego nešto stvoriti. Međutim, Sklaviju je sve oprošteno zato što je Stanov crtež veoma solidan a kolor još bolji. Veoma lepo obojena epizoda sa popriličnim brojem kvalitetnih kadrova. Na primer maglovite scene na stranama 22 do 29 (VČ), prvi kadar na strani 31, likovi u gro planu sa veoma prepoznatljivim stilom Stana, zadnji kadar na strani 60, prvi kadar na strani 87, kao i svemirski epilog. Pozitivno je i to što nema mnogo blebetanja već puno akcije. Ne volim kada se ovaj serijal bavi serijskim ubicama, jer taj je podžanr triler horora toliko već otrcan da ne može nikome iole pametnom biti više zanimljiv. U bukvalnom smislu ovde nema serijskog ubice, ali je priča donekle aranžirana na takav način, kao slešer. Nažalost ovaj strip ima i znakove Zapadne marksističke propagande, odnosno manjih primesa patološke levičarske bolesti zvane politička korektnost. Kretenski američki DEI primenje na italijanski strip: Dilanova drugarica iz policije je Muslimanka sa džaflijom na glavi, a glavni detektiv je crnac. Kao neka usrana Beneton reklama iz 90-ih! Pogotovo kad su oboje u istom kadru, to već postaje komično. Zato generalno treba izbegavati novije epizode, verovatno ima takvih pizdarija sve više: pretpostavljam, ne znam zasigurno, jer zaista gledam da izbegnem što više novijih epizoda. Sva sreća da Dilan nije imao devojku jer bi verovatno bila Palestinka ili čak možda tranvestit. Palestinski tranvestit? A ne, to ne bi moglo, jer bi se onda Palestinci naljutili (njih trojica koji čitaju DD), a pošto se oni smatraju "ugroženom vrstom" njima je dozvoljeno da ne tolerišu LGBT gluposti, kao što je muslimanima dozvoljeno da budu seksisti. Zbog ovakvih DEI koještarija pokušavam da izbegavam novije epizode. Nažalost teško je i skupo doći do onih najstarijih, iz 80-ih i 90-ih, koje u velikoj meri nisu zaražene ovom bolešću marksizma. |
 |
Đavo u boci Crtež: dobar Priča: dobra Prvo što me je pozitivno iznenadilo je Pikatov crtež, koji je veoma pristojan. Nešto se nisam bio sećao da je ovako solidan, već da je više neki prosek. Njega sam uvek ranije svrstavao u srednju kategoriju što se DD tiče: ni među najboljima ni među onim lošima. Ali sada kapiram da je bliži ovoj elitnoj grupi, a to je zato što mu stil pomalo vuče na Mari-ja. Ovo je nešto starija epizoda pa je možda zato crtež bolji nego obično. Ili jednostavno veoma dugo nisam ništa čitao od njega pa tek sad primećujem da i nije tako loš crtač. Sviđa mi se kako crta glavni ženski lik, recimo na strani 38 (Ludens). Prvi deo priče je dosta zabavan pa je prosto šteta što se čitava epizoda ne odigrava u tom svetu epske fantazije. "Majka kretena je uvek trudna" je jedna od dobrih fora iz tog dela priče. Radnja se onda prebacuje u sadašnjost, ali iako je sve u svemu zanimljiva i puna obrta, dosta je haotična. Odnosno radnja i ideja same po sebi su dobre, ali je scenario donekle problematičan jer se hrli iz situacije u situaciju na bangav način. Na strani 44 Dilan nemarno ostavlja veoma vrednu "bocu od tri želje" u svom autu, kao neki kreten, i naravno da je neki klošar krade. Na strani 48 Dilanova reakcija na ponovni gubitak boce je da poyebe svoju klijenticu umesto da se smesta baci u potragu - jer je vrlo očigledno u pitanju veoma opasna magična voda. Znači glavni lik serijala je neki napaljeni, bezobzirni jebivetar? Možda zato što je ovo italijanski strip... Povratak Vampira Kratka priča od 16 strana koja sledi odmah posle Đavo u Boci. Crta Roi, naravno odlično kao i uvek. Nema puno dijaloga i podseća na kraće priče iz Gigant epizoda. |
 |
Reinkarnacije Crtež: odličan Priča: osrednja Još jedna epizoda koju je crtao Roi. Nažalost scenario je prilično kičast, oslanjajući se na razne klišee modernih triler filmova o serijskim ubicama. OPET serijske ubice... To što postoji elemenat fantazije epizodu ne spašava previše. Identitet ubice mi je glupav: em žena, em mlada plavuša, em psihijatar glavnog ženskog lika, Šine. Na strani 47 (VČ) nije pojašnjeno da li je Šina nju unajmila pre ili posle pojavljivanja prvih nasilnih vizija ludačke trojke. Glupo mi je kada se ispostavi da je pandur serijski ubica, ili recimo psihijatar; to je jako otrcano i dosadno. Motiva nema, mada u ovom slučaju to može da se oprosti izgovorom da je plavuša-psihijatar bila pod uticajem svoja tri ubilačka pretka. Odnosno nije čak ni jasno da li je bila pod njihovim uticajem ili se dobrovoljno odlučila da nastavi porodičnu tradiciju: ovo je vrlo bitno jer ukoliko je ono prvo onda bi ona trebala biti oslobođena krivice, jer to znači da bi joj trebao egzorcizam. Nije mi jasno do koje mere su njih troje uticali na plavušu, da li su bili duhovi ili ih je ona izmislila? Ludi ubilački psihijatar: baš mnogo originalno... Insceniran napad Šine na plavušu, na stranama 76-78, je preteran: kako je plavuša mogla da zna da je Šina neće slučajno ubiti? Apsolutno to nije mogla znati. Yebem ti plan ubice u kojem ubica može vrlo lako da nastrada. Ali to su ti razni tupavi klišei koji redovno zagađuju moderne trilere u smislu da serijskim ubicama daju em nadljudske moći, em preterano visoku inteligenciju, em previše sreće. Jer da bi se ovoliko komplikovane zavere odvile tačno po planu neophodno je imati puno sreće; a ove sreće je obično previše da bi radnja bila iole realna. Pogotovo kada je u pitanju jedna obična mršava plavušica, koja nekako uspeva na različitim lokacijama bez ikakvih problema da ubije gomilu odraslih ljudi. Ne zaboravimo da je za tolika, pa još nasilna, ubistva potrebna i fizička snaga i spremnost koje pojedini muškarci imaju a mršave plavušice definitivno ne poseduju. Inače su i u pravom životu ženske serijske ubice ekstremno retke, a i kada se pojave tj pohapse su skoro uvek u pitanju trovačice a praktično nikad koljačice. Iz veoma očiglednih razloga. Žene ubijaju suptilno, a muškarci uglavnom nasilno. I u ovoj epizodi je Dilan naravno poyebao svoju klijenticu (je l' tako beše kažu Hrvati?), ali je glupo što Šina nije nacrtana gola. Zašto samo Dilan da joj vidi sise? Da li je to fer prema čitaocu? Pogotovo što je Roi pre toga bio naveliko reklamirao njeno poprsje u nekoliko impresivno-poprsljivih kadrova. Nemoj da reklamiraš nešto što ne nameravaš da kasnije pokažeš - a postoje scene u krevetu. Sve u svemu sam razočaran što sam opet naleteo na najobičniji triler o serijskim ubicom odnosno ovog puta "ubickinjom". Ta tematika me uopšte više ne zanima i to već dug niz godina, a pritom smatram da se DD već bio pozabavio njome i previše, do ove epizode a i posle nje. Uostalom, zar je moguće da se neki bajni, navodno maštoviti, serijal horor fantastike većinski bavi serijskim ubicama? Pored tolikih silnih tema zašto stalno pribegavati suvoparnom trileru umesto čistoj fantaziji? Da li je to zbog toga što su većina čitalaca kompletni imbecili (jer znam da jesu)? Ili zbog toga što scenaristi ovog serijala još uvek nisu stigli da pokradu baš sve fazone iz takvih američkih trilera? Možda nam napokon ponovo slede prave horor priče tek kada ovaj serijal uspe da obradi baš sve trilere o serijskim ubicama. A tada će već biti suviše kasno odnosno već je sada suviše kasno jer je serijal ionako prdnuo u čabar. Kao i svi serijali koji idu predugo. Pogotovo ovi koji su duboko zašli u 21. vek, najgoru eru stripa. |
 |
Lavirint straha Crtež: odličan Priča: medju najboljim Od ovih stotinak priča i epizoda koje sam do sada pročitao ova je nesumnjivo jedna od najboljih. Neka vrsta antologije, a ujedno i celina. Sadrži mnoštvo tvistova, dosta akcije, i prilično zamumuljenu i zakukuljenu radnju - a ovo zadnje je verovatno razlog zašto nekim džiberima ovaj scenario ne odgovara: nisu ništa ukapirali pa im verovatno smeta "filozofiranje". Pritom nije ništa neobično ni novo da se u ovom serijalu pomalo filozofira, pogotovo na zadnje dve-tri strane kada scenarista pokušava da poentira (ili palamudi). Ako ti "filozofiranje" smeta imaš Kapetana Mikija i Blek Stenu pa uživaj... Uostalom, nije to pravo filozofiranje naravno, već samo pokušaj da se unese neki smisao i poenta u sva ova dešavanja; meni je totalno svejedno da li ovo uspe ili ne odnosno da li to filozofiranje na kraju ima nekog smisla ili ne. Ako je priča zabavna i dinamična, kao što je ova, šta te onda boli qrac što je scenarista ubacio malo "filozofiranja". Kako tih nekoliko rečenica može da ti promeni "dojam" celokupne epizode? Zaista debilno... Džiberi se iskompleksiraju svaki put kada neko "filozofira", bilo da se radi o stripu ili nečem drugom. Ništa novo... Taman posla da scenarista pokuša da navede čitaoca na neko malčice dublje razmišljanje, pogotovo čitaoce koji nikada nisu u životu razmišljali ni o čemu sem o ždranju i sranju - pa onda glasaju za SNS. A džiberi nikada neće razlikovati inteligentno filozofiranje od onog pretencioznog i debilnog, tako da nisu uopšte merodavni da daju svoj sud o ovome. Imaju slobodu da kažu šta misle, ali isto tako ja imam slobodu da utvrdim da su oni debili... Početak nije obećavajuć. Prva priča od 15ak strana je tipičan debilni serial-killa-trilla sa gomilom gluposti i nelogičnosti. Ali s obzirom da je ovo samo uvod i da je zapravo samo prepričana priča unutar epizode, ne smeta uopšte jer se ispostavlja da i ne mora da bude logična - jer se nikad nije ni desilo. Nakon toga kreće objašnjenje o čemu se zapravo radi. Način na koji Dilan menja uloge sa namenjenom žrtvom "veštice", to jest sa pravim zlikovcem priče, se previše oslanja na ogromnu slučajnost i na takozvanu "sudbinu", ali može da prođe jer je ovo ipak samo strip, pa još i bonelijevski. Nije ni logično da veštica-psiholog odmah krene u napad na Dilana a da prvo ni ne proveri koga je zapravo pustila da uđe. Pritom je prepoznala Dylan Doga, koji je poznat kao borac protiv kriminala a ne kao kriminalac, a tu je jedan od većih logičkih problema, to što ona uopšte ne posumnja da on možda nije ubica. A zapravo bi trebala odmah da posumnja da je došlo do nekog nesporazuma i greške. Ipak ona planira da ubije osobu koju očekuje pa prema tome bi trebala da bude 100% sigurna pre nego što krene u akciju. Sem naravno ako je ubica kompletan idiot. Što je još gluplje; ona treba da bude neki bajni psiholog, odnosno iole inteligentna i obrazovana osoba sa nekim velikim uvidom u psihologiju ljudi, a ovamo pokazuje uvid na nivou amebe. Ovako bi ameba koja se bavi psihologijom planirala osvetu... Čak i posle tolikih priča koje je ispričala Dilanu, a pritom i videla i čula njegove reakcije, ona i dalje veruje da je on ubica! To je totalno nebulozno. Nigde nema implikacije da je ona totalno poludela zato nema logike. Priča o nepostojećem fotomodelu podseća na jednu fantazija-komediju sa Al Paćinom: film nisam gledao ali verujem da je ova priča bazirana na njemu. Još očiglednija krađa odigrava se u narednoj priči, o neobičnim vampirima koji isisavaju život od umirućih žrtava. Ovo sam bio susreo u jednoj epizodi neke horor serije 80-ih: verovatno Ray Bradbury Theater, a ako nije ta serija onda je sigurno neka druga iz te ere. Međutim ljudi koji nisu gledali ovo, a to je velika većina čitaoca, to ne znaju prema tome im je sigurno zabavno, jer je originalna ideja. Naredna priča u svemiru je prilično fina, iako je i ova ideja već urađena u filmu, i to više puta. Ima puno filmova u kojima glavni lik ili likovi saznaju tek na kraju da su mrtvi zapravo. Na primer 6th Sense, Carnival of Souls, Stay, jedna horor drama sa Nicole Kidman, i još nekoliko njih. Bez obzira na ukradene ideje i neke apsurdnosti, ovo je veoma zabavna epizoda a velika zasluga za to pripada crtaču, Roi. Ovde je zaista na vrhuncu, čak je uspeo i par ženskih likova da nacrta veoma lepo što generalno nije njegova jača strana - kao i što nije nekim drugim velikanima stripa koji muku muče sa ženskim licima. Doduše i u ovoj epizodi moram da ga kritikujem, recimo vešticu kako je nacrtao. Bez obzira što je to samo maska a ne pravo lice psihologa, trebao je da je nacrta da liči na ženu a ne na muškarca. Veštice, koliko god bile ružne, ipak treba da liče na žene. Ovo nije prvi put da pomislim da je neki njegov ženski lik muškarac, tj da ne ukapiram odmah da je žena u pitanju. Ume on da nacrta žensko lice, ali samo kad se potrudi i samo ako je baš neka lepotica. Žensko lice ne sme preterano da se senči, to bi valjda trebao da zna bolje od mene... Čim kreneš da senčiš žensko lice previše rizikuješ da liči na muškarca. |
 |
Opasne veze Crtež: odličan Priča: OK Vampirska priča odnosno nastavak epizode Manila koju sam pročitao pre nekoliko godina pa je se ne sećam. Taman sam pomislio kako je ovo jedna od retkih priča koja nema nikakve veće nelogičnosti, kad ono zadnja strana tj zadnji kadar uvede neki ultra-nebulozni twist koji ama baš nikakve veze nema ni sa čim. Plavuša Lin najednom grize Manilu, a objašnjenja nema. Logike još manje: pa nije Lin vampir već je Manila to. Ako iko treba ikoga da grize to bi trebala da bude Manila - kada bi uopšte imala razlog da napadne Lin, što nije slučaj. Pritom je Lin samo par strana pre toga veoma odlučno odbila da je Riči ugrize i pretvori u vampira. Prema tome šta je htela Lin uopšte? Da postane vampir time što ona ugrize vampira? Kakva su sad to nova pravila vampirskog horora? I zašto se najednom predomislila? Na strani 44 (VČ) Roi još jednom crta stariju ženu kao muškarca, odnosno ja ne bih ni znao da je to tetka od Lin da je Lin nije oslovila tako. Mogao je barem da joj da sise ako već ne žensko lice. Muškobanjaste rugobe sa sisama postoje, to bi moglo da prođe. Na forumu je ova epizoda slabo ocenjena, a realno i jeste osrednja, ništa specijalno. Kliše mlade neuzvraćene ljubavi me nije uopšte interesovao, to je više nešto za klinke (ukoliko one uopšte čitaju DD, što čisto sumnjam). Ono što mi je fascinantno doduše je koliko malo stripofila razumeju crtež, čak na nekom najosnovnijem nivou koji bi se očekivao čak i od najmaloumnijih anti-estetičara. Neki sebe ekstremno blamiraju tako što kritikuju Roi-a. Jedan od njih kaže kako preferira njegov raniji crtež - koji realno nije bolji od ovog koji je razvio kasnije. A jedan imbecil je čak napisao da su Montanari i Grasani bolji crtači od njega. Neverovatno! Roi je jedan od najboljih 100 crtača svih vremena, dok tandem Montanari i Grasani spadaju među najgore crtače ovog serijala, od nekih najmanje 20-30. Njih ne bih svrstao ni u najboljih 5000 strip crtača. Jedno je ne razlikovati između prosečnog i odličnog crteža: to je već dovoljno jadno. Zato imamo debile koji ne razlikuju loš od odličnog: to je tek neverovatno jadno. A šta tek reći o moronima kojima je loš crtež bolji od odličnog? Eto zašto Bonelli i Marvel unajmljuju toliko puno mediokriteta: zato što je publika uglavnom bedna te bolje i ne zaslužuje. Da se publika većinski sastoji od estetičara onda bi dunsteri kao Montanari i Grasani bili nezaposleni, ili bi u najboljem slučaju zarađivali siću na ulici crtajući loše freske ili veoma bedne karikature prolaznika. Prosto je neverovatno da ovakvi dilberi redovno kritikuju crtež Roi-a a ništa im ne smeta na primer kod Fregijerija ili Bigliardija, veoma osrednjih crtača. |
 |
Veliki san Crtež: dobar Priča: solidna Prilični pičvajz od priče, ali uglavnom u pozitivnom smislu. Uporedo sa glavnom radnjom, koja je kao neka detektivska priča sa primesama komedije, tu je i paralelna natprirodna radnja o nekoj sekti. Priča je relativno zanimljiva ali kompletno zavisi od totalno nerealnih spleta okolnosti, odnosno od niza velikih slučajnosti. Prva velika slučajnost je što Dilan upoznaje svoju sledeću klijenticu par dana pre nego što ona dođe kod njega sa slučajem nestalog dečka. Jer London je jedna mala varošica, i svi se međusobno znaju. Druga velika slučajnost je što lideri sekte koji haraju gradom žive preko puta te ženske! Kako je samo London mali - barem kada Ruju o njemu piše. Postoji još jedna velika slučajnost, što bi se reklo "a convenient coincidence", a to je što su lideri sekte zapravo vlasnici njene kuće pa su tako imali ključeve da bez problema uđu. Ima još toga. Tu je još i velika slučajnost što su oni napali tu ženu samo par minuta pre nego što se njen "odbegli" dečko napokon pojavio posle ko zna koliko dana ili nedelja. Strana 70. (Ludens) Još jednu slučajnost imamo u vidu bizarne činjenice da se Bart odlučio ne javljati Đorđini tokom čitavog nestanka - što bi samo moglo biti logično da je on maznuo njenih 10,000 funti. Ali nije, kako se ispostavlja. A pošto ih nije maznuo zašto se onda svojoj voljenoj nije javljao uopšte?! To je totalno nelogično naravno. Još jedna slučajnost i totalna nelogičnost je što su dva mafijaša uspeli nekako da čuju krike iz podruma ogromne vile, što smatram da je nemoguće. Strana 82. Apsurdno je da su oni gore sa ulice čuli krike koji su dolazili iz podzemne tamnice, a pritom nisu čak ni išli na tu adresu već su bili preko puta. S obzirom da je inspektor Blok bio potvrdio da je Bart neki šibicar hoštapler, kako to da se ispostavlja da ima "čisto srce" koje je preduslov da bi uspeo da ubije čudovište Orkam? Strana 92. Priča nije osmišljena da bude realna već zabavna. Naravno da preferiram kada je nešto zabavno ali istovremeno i logično, jer zašto logika da stalno ispašta? Nisam ja pravi fan trilera pa da kompletno ignorišem logiku. Ali ovo je ipak samo strip pa se donekle može preći preko ovakvih gluposti. Crtež definitivno pomaže, Stano je veoma solidan po običaju. Najbolji crteži su mu oni u tamnici jer sadrže dosta njemu karakterističnog senčenja. |
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
No comments:
Post a Comment