La compagnie du crépuscule
 |
Vrsta: integral Crtez/scenario: François Bourgeon Izdavac: Fibra (2016) Premijerno: 1984/1986/1990 Dimenzije: 32 x 24 cm, HC Br strana netto: 218 Tiraz: 500 Zanr: srednjovekovni, fantazija, horor YU istorijat: - Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Puno. Rasprodato? Da. Crtez: 7-9/10 Scenario: 5-8/10 Ciljne grupe: odrasli, BDovci Prednosti: veoma zanimljiv crtez, originalnost Minusi: scenario haotican i konfuzan u trecem delu |
 |
| Bourgeon je jedan neobican crtac ciji mi se stil nije prvobitno dopao, kada sam sasvim slucajno jeftino bio nabavio francuski album druge epizode ovog serijala. (Gore je strana iz 1. albuma.) Nacin na koji crta ljude nije idealan (mada se covek brzo privikne), ali mu je zato scenografija uglavnom odlicna, ponekad i besprekorna. A i ta lica nisu losa; makar ume da prenese emocije likova, sto neki svetski poznati crtaci ne umeju. (Npr Hugo Pratt ciji su svi likovi - sem Rasputina - bezizrazajni zombiji.) Prelistavajuci taj drugi album na francuskom (koji iz nekog razloga ima meke korice), i pokusavajuci da ga citam koliko to moj jadan francuski dozvoljava, ubrzo me je zaintrigirao ovaj serijal, ali sam uzeo integral tek kada se godinu-dve kasnije pojavio na vecem snizenju. Nisam se pokajao. Naprotiv, skontao sam da je lako moglo da se desi da se ovo rasproda pre nego sto ga nabavim, jer sam toliko cekao. Naravno, da sam znao da je ovoliko zanimljiv uzeo bih ga mnogo ranije po punoj ceni... Crtez pocinje dosta dobro, a onda se dodatno poboljsava sa svakim narednim albumom, postaje detaljniji i nesto precizniji. Pritom je bitno naglasiti da iako je ovo trodelni integral, zadnja prica ima duzinu kao skoro tri regularne BD epizode, a to znaci da je taj najbolji crtez - u tom 3. albumu - najzastupljeniji. Scenografija u 3. epizodi je neretko spektakularna, i sama po sebi zavredjuje da se ovaj album nabavi. |
 |
| Scenario? Tu je kompletno obrnuta situacija: sve je slabiji, nazalost, odnosno sve konfuzniji. Znaci kako se crtez poboljsava tako se prica "srozava", ako je to uopste prikladna rec u ovom kontekstu. Prva prica je najrazumljivija, relativno linearna i pristupacna. Druga epizoda je nesto mutnija, jer ima vrlo nezgrapnog skakanja iz scene u scenu - nesto cime Bourgeon ne ume (ili cime nije umeo) da barata. Kadriranje mu je cesto vrlo bangavo, nema "flow". A najgore je sto se u ovoj epizodi cesto skace iz jednog vremenskog perioda u neki sasvim drugi a da ponekad to nije odmah evidentno, odnosno slicnost izmedju likova (kao i bangave tranzicije) sprecava citaoca da odmah konstatuje tu promenu, vec se covek cudi par sekundi sta se to zbiva da bi tek kasnije shvatio da je Bourgeon nanovo skoknuo u to neko drugo vreme, onako grubo bez ikakvog uvoda. (Gore je strana iz 2. albuma, i dobar primer haosa tranzicije: ovi likovi iz prva dva kadra nemaju nikakve (vremenske) veze sa likovima iz treceg reda.) Medjutim sve u svemu ta druga epizoda moze da se prati i manje-vise se moze razumeti sta se u njoj odvija. Za razliku od trece i ujedno zadnje epizode, a nazalost i najduze price... Nazalost u scenaristickom smislu, jer probiti se kroz ovu dzunglu od price zahteva debele mashete, veliku koncentraciju, odlicno pamcenje za (150 razlicitih) imena/likova, a mozda i par halucinogenih pecuraka nisu na odmet. Tu konfuzija vlada, i to do te mere da na kraju ne znas ko pije a ko placa. Takva narativna nesredjenost i nespretnost scenariste je bas retka, i ne znam da li ga mogu uopste s nekim porediti u tom smislu. Kao da je crtao samo za sebe. Ova prica pocinje dobro, koherentno, ali najkasnije na polovini postaje smusena. Em ima previse likova, em se skoro potpuno gubi poenta serijala; kao da je ova treca prica zasebna, kao da se ne nadovezuje mnogo na drugu vec leluja i menja tematiku kako joj dune. Zapravo se postavlja i pitanje da li se ovo uopste moze nazvati trilogijom? U klasicnom smislu te reci sigurno ne. Znaci uz tu vec pomenutu Bourgeon-ovu nezainteresovanost za kadrovske tranzicije jos se uvodi i sve prenatrpaniji scenario u kojem se guraju sve vise likova, do te mere da citaoc lako moze da zaboravi koja je uopste prvobitna svrha bila, tj ona oformljena u prvom albumu - pa cak i na pocetku ove trece price. Prvi i treci album nemaju puno veze jedno s drugim, zapravo veoma malo, a to je zaista steta jer je prvobitna postavka mogla daleko interesantnije da se razvije pa onda i zakljuci od ovog haosa koji je zamenio prvobitnu radnju. |
 |
| Ima optimista medjutim koji tvrde da razumeju citavu radnju. Ja takve nazivam "iskompleksiranim folirantima" ili jednom recju - kuropacenicima. To su ljudi previse zeljni postovanja, pohvale i paznje. The three Pees. To je slican ili cak mozda isti profil ljudi koji tvrde da vole i razumeju modernu apstraktnu umetnost - a te kenjatore smo jos odavno raskrinkali kao lazove, bolide i poslusne ovce, tj beskorisno stado bez sopstvenog stava. Bourgeon je ovu mutnu corbu zabiberio i sa konfuznom poezijom, koja bi trebala da sadrzi u sebi neka pomagala, neku pomoc citaocu, cak mozda i neko resenje misterije (?) - ako se uopste dam usuditi predpostaviti da ova prica ima jasnu poentu koja ujedinjuje sve tri price u sveobuhvatnu celinu. Medjutim ni u toj blesavoj poeziji (meni je svaka poezija blesava stoga nisam merilo) nema puno toga upotrebljivog - sem naravno za doticne "genijalce" koji su kaobajagi shvatili sve sto je pisac hteo da kaze. Ali ja tvrdim da on ni sam nije znao sta je hteo tj da je serijal zapoceo s jednom osnovnom idejom a da se onda verovatno predomislio i pokusao nekako na silu da promeni tok radnje pa cak i stil price u tom trecem delu. (Gore na slici, treci album.) Na primer, elementi fantazije se dosta smanjuju u trecoj prici sto znaci da se i sam zanr naprasno menja (od bajkovitog u maltene striktno srednjovekovni, od road movie do staticne lokacije), a neki od glavnih likova maltene padaju u zaborav - a sve ovo sto navodim su cistokrvne pocetnicke greske. Ali eto, ima i onih koji se ne slazu sa mnom. Citiram nekog (hipsterskog?) lika sa forum.stripovi: "Prve dvije epizode su mi osjetno slabije. Kao da autor još nije znao kamo želi odvesti priču i pomalo se gubio na usputnim stanicama. Tek u trećoj i najdužoj epizodi stvari do kraja sjedaju na svoje mjesto, likovi poprimaju složenije karakteristike i postaju nam bliži, i priča se zaokružuje." Sta se zaokruzuje, jado? Jedini krug ovde je onaj koji si protrcao sa svojim klovnovskim kolegama iz Maratonci trce pocasni krug. Treba biti neopevani dilkan da zakljucis kompletno suprotno od onoga sto bi svakoj iole razumnoj osobi trebalo biti ocigledno, a to je da se Bourgeon upravo u trecoj epizodi pogubio, jer ona nije nikakav nastavak prvih prica. Ovom tipu je totalno logicno da treca prica u trilogiji ide nekim nebuloznim stranputicama i da se jedva ili uopste i ne osvrce na teme i radnje postavljene u predjasnjim delovima? Koji dunster... Koja bizarna logika... Ili je mozda u pitanju ona fora sa Rohrschach testom: ljudi na silu traze znacenje u haosu, i iskreno veruju da su ga nasli cak i kada ga definitivno nema. A opet, tu ipak pomazu pecurke, jer razumnom coveku ne moze ovaj serijal imati smisla... Inace, u diskusiji na forumu o Druzini ima saka foliranata koji tvrde da je sve logicno (kao onaj malopre, koji tvrdi da je treci deo najbolji), medjutim vecina ipak priznaje da nisu mnogo toga shvatili. Ovi prvi su se pokazali kao klasicni kompleksasi (ili makar pecurko-narkosi), a ovi drugi kao iskreni citaoci bez takvih kompleksa. Nije sramota priznati da nesto ne kapiras - a pogotovo nije sramota kada nema sta da se ukapira: u takvim slucajevima je cak i nuzno da se izjavi da se nema sta ukapirati da bi se upozorili drugi citaoci na "opasnost", jer nece svaki stripofil biti voljan kao ja da stripu oprosti konfuziju zbog dobrog crteza. Inace, gore navedeno iskompleksirano ponasanje me jako potseca na ultra-kretenski (i neverovatno dosadni) niskobudzetni indie film Primer, od jednog hipsterskog scenariste-rezisera. Fanovi tog filma se u svojim recenzijama "hvalisaju" kako su skontali citav film - a scenario krsi sva pravila logike te ne moze da ima smisla nikome sem tupsonima i narkomanima. (Film se inace poigrava sa putovanjem kroz vreme - a to je naravno uvek garant da ce se pojaviti mnostvo nelogicnih i kontradiktornih zapleta koji se nicim ne mogu opravdati, sem anti-logikom odnosno totalnim ignorisanjem logike.) Ono sto je pohvalno u tom trecem albumu, a i u citavom serijalu, je sto je Bourgeon slicno kao Hermann u Tornjevi Boa-Morija izabrao da prikaze Srednji Vek na surov i realan nacin. Jer kome treba jos jedan sladunjavi i njanjavi Princ Valijant... Od ovog crtaca/scenariste je takodje izdat i serijal Na krilima vetra, od Carobne Knjige. Vrlo lepo je ilustrovan ovaj dvodelni strip, medjutim zaobilazim ga u sirokom luku jer je isuvise politicki korektan: bavi se ropstvom i feminizmom. To su dve teme koje me nimalo ne tangiraju - a pogotovo sto su to danas ultra-aktuelne i nezaobilazne teme a time i vrlo smorne. Prosto me cudi da Holivnjud nije vec odavno otkupio prava na ovakvo politicki podobno, levicarsko stivo jer ukoliko kombinujemo crnacka i zenska prava - to gotovo sigurno rezultira u bar 56 Oskara, a da ne pricamo o medijskom hajpu koji bi 100%no propratio ovakvo hipoteticko sranje od filma. Mene daleko vise zanima serijal Cyann, ali deluje da to niko nece izbaciti, jer po svemu sudeci nisu se ni Druzina ni Vetar preterano dobro prodavali na ovim prostorima... Uostalom, vlasnik Fibre je bio vec upitan pre 5-6 godina da li bi izbacio Cyann a on je odgovnjorio da ce prvo da ga procita a tek onda da odluci... A to u prevodu znaci da ga ne namerava izbacivati i da mu se ne svidja - a to eto opet znaci da je Cyann najverovatnije vrlo zanimljiv serijal. Fibra ne voli dobre price a jos manje dobar crtez tako da je jedina nada realno Carobna Knjiga. Ili eventualno neki levi izdavac koji ce upotrebiti toalet papir da objavi ovaj strip. |
 |
| Najbolji dokaz koliko je radnja ovog serijala zajebana odnosno fakticki nepostojeca (bar u smislu da postoji neki kontinuitet koji logicno i verodostojno spaja sve tri price u jednu koherentnu celinu) je postojanje ove knjige od 200 strana, koja pokusava(?) da objasni sve u tancine. Jeste, ovaj serijal cak i ima i svoju "mapu". "Prelistao" sam ovo cudo cisto da dobijem neki uvid pre nego sto krenem da se sprdam na racun ove tvorevine, ali nisam je citao niti cu je citati jer me iskreno serijal (sadrzajno) ne zanima ni priblizno toliko da bih uronio u ovaj konfuzni i lose osmisljen svet u ovakav besmisleni detalj. (Suvise je Bourgeon omanuo u trecem albumu da bih bio iole zaintrigiran.) Uostalom, ne zanima me ni ona toliko izvikana "simbolika" autora, jer sta je simbolika zapravo? To je hrana za kvazi-intelektualce. Takvi iskreno veruju da su sve aluzije i sugestije visokoumne i da mogu opravdavati postojanje svakog scenarija/knjige/stripa. Ali naravno da ne mogu. Simbolika je samo alatka za pisca, nikako simbolika ne moze bit cilj sam po sebi vec samo sredstvo do cilja. Simbolika je zestoko precenjena, pogotovo kod filmofila koji se na nju loze kao adolescenti na prvu prostitutku: ona neretko sluzi samo da bi zadovoljila apetite hipstera tj ljudi koji misle da je uocavanje aluzija kao neka vrsta "intelektualnog sporta" za um. Avaj, jadan svaki sitni um koji ne kapira da se simbolika cesce zloupotrebljava nego sto se koristi kao kvalitetna dopuna postojecoj prici. Ili nepostojecoj prici, sto je manje-vise slucaj ovde. Ta toliko bajna simbolika se cesto srozava na nivo obicnog kviza ili igre u kojem citaoc ucestvuje da bi pronasao/primetio "tragove simbolike" i onda se svaki put poradovao jer mu samopouzdanje malo poraste. "Joj, pa ja i nisam toliko glup ipak! Uspeo sam da nadjem vezu izmedju glavnog lika i Schopenhauerove teorije o trljanju muda!" Malcice karikiram, jer Schopenhauer nikada nije pisao o genitalijama (sem ako je to radio kroz simbolizam a da to nisam primetio), ali poenta koju pravim je jasna... za razliku od nekog francuskih "autora", necu da mu pominjem ime, koji nema poentu... Niti verujem da se u ovoj knjizurini nalaze ikakva zadovoljavajuca resenja koja opravdavaju Crepuscule, vec iskljucivo istorijska pozadina raznih elemenata price (sto se moze naci i u knjigama o srednjem veku) kao i najverovatnije neko pseudo-filozofsko preseravanje koje verovatno sluzi kao zamena za objasnjenje poente - koja naravno i ne postoji. Ne znam kako vi stojite s poentama ali ja mnogo vise cenim pravu poentu nego zamenu za poentu - a to bi u ovom slucaju bio neki klimavi "dubokoumni" esej koji pokusava semantickim kupus-salatama da sakrije cinjenicu da poente nema - a krajnji cilj je da poentu nadomesti upravo tim esejom! Glupa fora, ne padam na to... Jer da ovaj strip ima poentu onda bi makar ta poenta svima koji su album procitali bila iole jasna, makar donekle. A u tom slucaju ne bila uopste ni potrebna neka bajna 200-stranicna mapa do istine da bi citaoc saznao o cemu se tu radi. To je ono staro "ako mi treba mapa uz ovaj film onda je film totalno omanuo". Ovo je naravno u sustini tacna konstatacija, jer bilo da se radi o filmu, romanu ili stripu, on bi morao sam - sasvim nezavisno - da bude dovoljan kao zasebna celina da komunicira svoju poentu/filozofiju/ideju/koncept/sta-god citaocu (pod uslovom da ovaj nije debil), a da pritom ne-debilni citaoc ne bude toliko zbunjen na kraju da mora da se potom baca u detektivska istrazivanja da bi resio misteriju price. Film (sa inteligentnom porukom/poentom) je samo onda uspesan kada makar na nekom polu-svesnom nivou citaocu nudi smisao, a to je smisao/poenta koju citaoc razume ili makar "oseca". A onda, ako je citaoc dovoljno zaintrigiran tom idejom (ili idejama) moze kasnije na svoju ruku da dublje prostudira tu tematiku - a ne da studira taj film/roman/strip da bi shvatio tu poentu. Drugim recima, "visoko-inteligentan" film/roman/strip treba (ili moze) svojom uspesnom komunikacijom osnovne ideje (ili ideja) da motivise citaoca da ide dalje sa proucavanjem tematike. E to je pravi uspeh! A ne da citaoc bude toliko zbunjen lose srocenom idejom (ako uopste i postoji) da mu treba mapa/knjiga da posle razume sta je uopste procitao. Da je Bourgeon dovoljno kvalitetan i disciplinovan pisac (sto nije) on bi u samom stripu dao sansu citaocu da poveze sve konce ili makar da dodje blizu cilja. Ali kao sto rekoh vise puta vec, Bourgeon ni sam nije uspeo da poveze te konce vec se spetljao u vlastitom predivu, a onda se ponadao da ovakvom knjigom moze da opravda svoj nemar i da sakrije svoj neuspeh. To je slicno onome kada Pikaso izvrlja nesto ruzno i retardirano u 30 sekundi - a onda neki "kriticari" tj sarlatani krenu da seru i palamude o dubokim znacenjima koji se "kriju" u toj odvratnoj prevarantskoj skrabotini. OK, ovo poredjenje nije idealno, jer Crepuscule je ipak umetnicki podvig, a nije ni priblizno besmislen kao Pikasove pizdarije. Postojanje ovakve knjige moze prouzrokovati dve vrste reakcija kod stripofila: 1. Pozitivna. Odusevljenje i "potvrda" da je serijal inteligentno i razumljivo osmisljen, da je Bourgeon jos i te kako znao sta radi, i da se nije pogubio vec je bio toliko genijalan da je serijal ispunio tonama (te toliko (pre)cenjene) "simbolike" koju u celini samo najinteligentniji citaoci tj studenti bourgeonizma mogu da pohvataju i povezu u jedan veliki puzzle koji se sastoji od milion i po delova. To je reakcija hipstera, kompleksasa, i pecurkonarkosa. 2. Smeh i facepalm. Reakcija vecine ciatoca, kojima su potvrdjene sumnje da je serijal oduvek bio haoticni kupus ideja, koncepata i "simbolike", odnosno da je Bourgeon toliko omanuo u svom pokusaju da stvori nesto ultra-intelektualno i mega-kompleksno da su nakon stripa bili potrebni eseji koji pravdaju Bourgeonovu "viziju", a onda cak i knjiga koja sluzi da poveca samopouzdanje onih koji su oduvek tvrdili da je Crepuscule serijal i sa poentom i sa "zaokruzenom pricom". Halucinacije su cudna stvar... Da se razumemo: ja ne kazem da je ova knjiga beskorisna, daleko bilo. Sigurno moze biti zanimljiva fanaticnim fanovima ovog serijala - onima koji shvataju da je prica besmislena kao i onima manje bistrim koji i dalje misle da prica ima poentu - jer knjiga nudi dodatne crteze, skice a verovatno i poneko objasnjenje koje nije kvazi-filozofsko (tj sroceno u nekoj enigmaticnoj poeziji) vec je konkretno i razumljivo ljudima cije ime nije Bourgeon. A mogu se sigurno naci i neke zanimljivosti koje su istorijski potkovane tj koje nisu izmisljotine autora. Procitao sam uvodne 2-3 strane dela knjige koji se bavi "tumacenjem" serijala (In Search of Meaning) i dobio tacno ono sto sam i ocekivao: kvazi-intelektualno kenjanje koje ima za cilj da pravda mane serijala time sto zahteva od citaoca da "promeni" nacin dozivljavanja stripa da bi toboze izvukao tone i tone navodno obilatih znacenja kojim, jelte, Crepuscule obiluje. Daleko bilo da cu da ista da promenim kod citanja. Pre nego sto to uradim cu mnogo radije da zakljucim od onoga sto sam ovde procitao da je Bourgeon zrtvovao koherentnost price samo da bi se "intelektualno izivljavao" tj da bi se prcio svojim velikim (?) znanjem istorije, filozofije i umetnosti. Medjutim, kao svaki nesposoban ili nedovoljno dobar scenarista, Bourgeon nije shvatio da poenta pisanja nije samozadovoljavanje tj intelektualna masturbacija vec prenosenje ideja i znanja na nacin koji se moze smatrati urednom komunikacijom sa svojom publikom. Uostalom, ove albume je izdao i naplacivao za njih, nije ih radio samo za svoj chef, kao Kafka, bez namere da ih iko drugi cita. Uprkos tome, Bourgeon je prvenstveno sebi povladjivao, sepureci se svojim intelektom, a citaoca zanemarivao. Jer kako drugacije da objasnimo sve one uzasne tranzicije izmedju kadrova i scena, i sve one kripticne/konfuzne detalje koji deluju nepovezano? U svakom slucaju je vise nego jasno da Crepuscule nije na nivou jednog Gospodara prstenova, mada su autorove ambicije lezale nedaleko od Tolkina. Ovo je trebala biti neka mracnija i intelektualnija verzija Tolkienovog dela, tj nesto slicno, bar tako zapocinje, a onda treci deo postaje vise nalik nekoj nasilnoj srednjovekovnoj drami. Znaci, pravi se zaokret koji ne postoji u Gospodaru prstenova a ni u nijednoj drugoj kvalitetnoj trilogiji. Kreirati kompleksan svet koji ce biti zabavan, edukativan i ne-konfuzan nije nimalo lako. Bourgeon je sebe zestoko precenio, a da nema toliki ego lepo i fino bi unajmio nekog dobrog scenaristu da mu pomogne, jer pisati i crtati ovako nesto nije lak posao, pogotovo ne za nekog ciji dar kao pisac nije dovoljan - barem ne u meri da ispuni ovoliko visoke kriterijume i ambicije. Cini se da mnogi stripofili imaju cudnu i veoma pogresnu naviku da precenjuju inteligenciju vrhunskih crtaca. Slicno kako fanovi bendova naivno misle da su njihovi omiljeni muzicari upuceni u politiku i da su veoma bistri (a vecina su osteceni narkomani i depresivne pijandure). Ali samo zato sto je Bourgeon odlican crtac, zar to nuzno ukazuje i na visoku inteligenciju? Jedno nema puno veze s drugim. (A gde cete veci dokaz za to nego sto su vecina dobrih crtaca bezumni levicari.) Zbog ove optimisticke iluzije tj potrebe nekih stripofila da se crtac idolizuje i van svoje struke, imamo ljude koji lako upadaju u zamku da sami sebe ubedjuju kako "ovako dobar crtac nikako ne moze da bude los ili osrednji scenarista" pa zbog toga na silu traze smisao i strukturu i u stripovima u kojima toga nema. Jos i te kako dobar crtac moze da bude los scenarista; primera ima puno. Nije sramota voleti ovaj serijal samo zbog crteza. I ja spadam u tu kategoriju. Ali nekima to nije dovoljno, hoce na silu da imaju sve... S tim sto, u njegovu odbranu, moram da napomenem da Bourgeon ima razvijenu mastu i da ume da kreira puno zanimljivih situacija tj scena. Problem lezi u tome sto ne ume sve te zanimljivosti da spoji u celinu koja bi mogla da prodje kao prica. Ovakva prica mora da ima uvod, sredinu i zakljucak. Ovde toga nema... To je osnov dobrog scenarija. Ali valjda je Bourgeon smatrao da on moze da se izdigne iznad tih tradicija i pravila, da je on dovoljno genijalan da to izvede na pravi nacin. Sto bi Ameri/Englezi rekli, "pride comes before a fall". Ovim serijalom je izreklamirao svoj veliki crtacki talenat - ali i svoju aroganciju i prepotentnost. |
Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:
Hipsterizam u stripu:
Hugo Pratt - Dekonstrukcija:
Navike stripofila:
Crtaci rangirani:
Mange:
Bernet:
Corben:
Toppi:
Palacios:
Bilal:
Manara:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
Ortiz:
Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/12/perramus-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html
Solano Lopez:
Moebius:
Grrl-Power:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
Ostale recenzije:
No comments:
Post a Comment