Drugi serijal sam tek krenuo da citam, odnono procitao sam prvi album, zato cu samo njega da komentarisem, a kasnije mozda dodam jos ponesto kada/ako zavrsim citav "ciklus", kako stripofili vole da ga zovu.
Vise dodje kao cirkus, a ne ciklus, ali to mnogo vise vazi za prvi cirkus tj ciklus: onaj natrpan podacima, radnjama, pod-radnjama, pod-pod-radnjama i (ne)bitnim likovima. I koji ima mnogo slabiji crtez od ovog.
To se odmah primecuje, na prvu loptu - koliko je fenomenalna scenografija u 6. epizodi. I crtez i kolor su raskosni i ne daju ti da brzo citas, jer stalno zastajkujes da poblize prostudiras crtez. Ironicno, jer u prvom cirkusu nema bas toliko crtacke divote, a gustina teksta te prisiljava da se zadrzavas na svakoj strani duze nego obicno - dok ovde crtez kompletno dominira, a teksta ima daleko manje. Ne samo manje, vec ima citavih strana bez ikakvog teksta, nesto nezamislivo za mladog Bourgeona. Vrlo je jasno da je Bourgeon pomalo odrastao u medjuvremenu (ima 25 godina razmaka izmedju ova dva cirkusa) i bio naucio kako se prica i scenario konstruisu u jednom stripu. Kao sto je i napokon bio naucio da ponekad manjak teksta moze da bude efektivniji od 5000 reci tj nepotrebnog trtljanja i bombardovanja citaoca nepotrebnim, suvisnim podacima. Kao sto u filmu prekomerno trtljanje moze da skodi kvalitetu, tako i u stripu tekstualni cunami moze vise da smeta nego da pomaze. "Less is more", sto bi rekli Ameri. (Ima doduse stripo-budala koji gaje detinjastu iluziju da puno teksta "intelektualizuje" sadrzaj, sto je potpuna besmislica i tipicno navrat-nanos razmisljanje kompleksasa i hipstera.)
Zato je radnja ovog puta jasna, i normalnog a ne freneticnog tempa, te sadrzi i mnogo manje nebuloza i usiljenih situacija. Cak su i perverzije drasticno umanjene, sto bas cudi, jer predpostavljam da je drugi cirkus odradjen kao rezultat uspeha prvog - a taj uspeh, da se ne lazemo, u velikoj meri ima zaslugu u perverznosti koju evropski stripofili obozavaju (iako retko ko od njih to ikada zeli da prizna).
To sto je radnja mnogo jasnija odnosno jasna ne znaci medjutim i da je bolja. Nesto bolja jeste, ali samo zbog jasnoce, ne zbog boljitka u samom sadrzaju. Bourgeon i dalje pokazuje i dokazuje da nije preterano sposoban kao scenarista. Posle procitane prve tj 6. price pitam se sta je pisac uopste hteo da kaze? Ukljucio je u radnju nekog Francuza komunistu, koji povremeno baljezga o divotama socijalizma - dok ga glavna likusa Izabo zbog toga kudi. Namera mi je jasna: Bourgeon hoce da prikaze "intelektualni rast" ove klinke od "nepunih 18 godina", tj pretpostavljam da se ona vremenom zagrejava za socijalizam, jer znam da se 8. album odvija u Parizu tokom komunardno-retardiranih zbivanja 19. veka, desavanja koja su dovoljno znacajna ovoj budali od scenariste da bi ih ubacio kao fokalnu tacku radnje. Jer sta je bolje za jedan strip nego bavljenje komunizmom! Prezirem imbecilne "autore" koji strip koriste za tako zadrto bavljenje politikom, pogotovo kada se tako lep crtez procerda na tako ogavne i smorne teme. (Breccin Che i Magnusov kasniji Neznanac su samo neki od primera odlicnog crteza u sluzbi kretensko-politicke propagande.)
Zato i tvrdim da je uvek velika steta kada priroda budalama pokloni umetnicki talenat. Procerdati ovakav talenat na takve kretenske teme i dubiozna politicka moralisanja je grehota. Bourgeon da je crtao za nekog dobrog scenaristu je mogao da stvori prave klasike stripa, ali zbog sopstvenog precenjivanja to se nikada nije desilo. On je smatrao za sebe da je intelektualna gromada pa jos i kvalitetan scenarista, a zapravo nije ni jedno ni drugo, ali ni blizu. Ali sta je tu je, umetnicki talenat jednostavno nema blage veze sa intelektom: prljavo ali zlatno pravilo. Nazalost, milioni fanova muzike, filma i stripa velica svoje idole cak i u njihovim intelektualnim sposobnostima, samo zato sto su umetnicki nadareni (tj oni koji to jesu, jer mnogi cenjeni "umetnici" zapravo i nisu posebno ili cak uopste nadareni). Nikako da shvate... Napisati lepu pesmu ne znaci ni da je autor moralan niti inteligentan. Sta je tu toliko tesko ukapirati?
Nisam siguran, naravno, da je bas tako, tj da ce Izabo da postane poklonik komunjarizma u nastavku serijala, ali Bourgeon je obicna levicarska budaletina kao i skoro svi ostali strip scenaristi (bar oni bolidi koji imaju potrebu da se bave politikom) i zato verujem da su moje pretpostavke tacne.
Sto se "nepunih 18 godina" tice, nista neobicno nije sto Bourgeon nanovo otpocinje radnju s nekom maleletnicom. Nece sigurno BD strip da glavnom zenskom liku da vise od 19 godina! Cak me cudi da joj nije dao 13, da budem iskren, jer flertovanje izmedju balavice od 13 godina i odraslog muskarca je u sustini glavna premisa mnogih francuskih filmova 60ih, 70ih i 80ih. Francuska kinematografija je bukvalno najpedofilskija od svih na svetu (ne racunam nigerijsku i slicne industrije, jer ne znam nista o njima), cak vise od japanske, zato i ne moze da cudi da se i BD toliko cesto bavi maloletnicima u seksualnim situacijama a i neretko golisavim scenama s decom. Ne govorim naravno o komercijalnom stripu tipa Asterix ili Bernard Prince vec o ovim "dubokoumnijim" francusko-belgijskim serijalima, ovim za odrasle, a takvi daleko cesce sadrze perverzije nego sto ih nemaju.
Ruku u vatru stavljam da upravo ovo lozi mnoge stripovske frankofile, odnosno da su pedofilija i incest glavni motivi zasto izvesni ogranak stripofila toliko hrli ka BD stripu. Uostalom, samo treba citati kako bolidi sa forum.stripovi diskutuju ove dve teme, odnosno kako se kaobajagi "shale" na te teme, a zapravo sa velikom srecom jedni drugima dojavljaju kada ima incesta i pedofilije u nekom albumu. A tek su smesni tj jadni kada objave svoje pretenciozne recenzije diveci se ovakvim pricama, nikad ne pominjuci da sve te albume zapravo vole uglavnom ili cak iskljucivo zbog tih perverzija. Ljudi su show licemerja i foliranja: jad cemer i patetika, a retko uspesno skrivaju svoje nize strasti dok izigravaju moralno uzvisene kvazi-intelektualce tj analiticare...
U 6. albumu radnja krece na americkom Jugu tokom gradjanskog rata. (Koji klishe...) Posto je proslo nekih 80 godina od (konfuzno-nebuloznih) zbivanja iz prvog cikluso-cirkusa, ja sam se ponadao da vise nece biti one iritantne Izabo. Medjutim, cvrc i prc Milojko. Istoimena maloletnica je u srodstvu s njom i pronalazi je u nekoj mocvarnoj oblasti, a tada ova 100-godisnja Izabo krece da trtlja o nastavku svojih prosecnih pustolovina. Da budem iskren, nije mi preterano bila interesantna prica ni pre pojavljivanja matore Izabo, tako da... sta god. Nije bitno oko koga se radnja vrti jer Bourgeon svakako ne ume da napise dobar scenario, jednostavno ne razlikuje zanimljive ideje od onih prosecnih. Ovaj ciklus spasava fantastican crtez, i nista vise. Uz neki osrednji crtez ovo bi bio potpuno bezvredan strip.
Pomenuo sam odlicnu scenografiju, ali i likovi su mnogo bolje nacrtani nego ranije. I dalje mi se ne svidjaju sa stilske osnove jer npr zene nisu nikada lepe, ali likovi ovog puta nisu na brzinu isvrljani, asimetricni i ruzni kao u prvom cirkusu. Osim scenografije, veoma fino su nacrtani i drugi detalji. Znaci, jedino licima mogu da jos uvek pravim zamerke, mada ne vise sa tehnicke strane kao ranije. U sustini je kvalitet na nivou treceg albuma serijala Druzine, u kojem je radnja katastrofalno konfuzna ali zato crtez dominira neverovatnim pejsazima. Znaci, nije prvi put da Bourgeon crtezom spasava svoje nebulozne i/ili nezanimljive price.
Tema rasizma smara, kao i uvek. Crnacko ropstvo, kao i jevrejski genocid WW2, su dve teme koje su toliko izmaltretirane, ponavljane i toliko istrosene da me vise ne tangiraju ni malo, pogotovo sto znam da se iza toga ne kriju dobre namere i superiorni moral vec marksisticka zavera ludackih proporcija: a to je propagiranje crnaca i Jevreja kao vecitih zrtava belackih civilizacija - na primer moderne belacke civilizacije, koja i dalje levicarima smeta, i to samo zato sto je kapitalisticka. (Belacka ruska civilizacija tokom ere genocidnog SSSR-a im primera radi nije smetala, uprkos krsenju svih mogucih ljudskih prava, uprkos milionskom genocidu sopstvenih naroda i uprkos velikom anti-semitizmu i rasizmu.) Do te mere su Zapadni levicari kompletno preterali sa crncima i Jevrejima da su te tematike ucinili nepodnosljivim. Barem meni. Nikada ne bih gledao film ovakvog zadrzaja, ali posto u stripu cenim odlican crtez, nekako se i ovaj cirkus/ciklus/serijal pronaao kod mene...
Ruku na srce, ne mogu da gresim dusu i da optuzim Bourgeona da se latio rasizma na tipicno jednostran nacin nekog tupavog americkog lazova-komuniste koji pise za holivudske studije. Izabo biva silovana od bande crnaca, na primer, a i Severnjacka vojska je predstavljena uglavnom u negativnom svetlu. Svidja mi se sto Bourgeon razbija totalno naivno verovanje vecine Amera (a i mnogih Evropljana) da se gradjanski rat vrteo iskljucivo ili uglavnom oko oslobadjanja crnaca, sto je jedna od vecih budalastina/mitova/legendi vezanih za istorijsko neznanje ovih retardiranih generacija kasnog 20. kao i 21. veka.
Medjutim, pravljenje paralele izmedju crnackog ropstva i toboze "crvene" pobune u Evropi 1848. (kao i nesto kasnije) mi je debilno i banalno. (Strana 34, tj tabla 30.) A pogotovo me nervira implikacija da se 1848. vrtela oko socijalistickog pokreta, kada to jednostavno nije tacno. 1848. je bila reakcija na stari poredak i pokusaj da se drustvo oslobodi vise-milenijske opresije monarhije. U tome su ucestvovali borci za slobodu raznih politickih pokreta: tu su bili i nacionalisti primera radi (npr Richard Wagner je bio aktivan u tim pobunama, a on zasigurno nije bio levicar). Kretenska je sugestija da su socijalisti bili glavni pokretaci promena od 1848. nadalje. Socijalisti su generalno govoreci retko ucestvovali u icemu pozitivnom... cinjenica poznata ne-budalama.
Trapavi dijalozi koji su bili problem u prvom cirkusu su donekle problematicni i u ovom. Bourgeon se trudi da polu-flertovanje izmedju komunjare i Izabo tece zanimljivo i donekle duhovito, ali u tome ne uspeva jer nema dara za prirodan, ubedljiv dijalog. Primer, strana 43 (tabla 39):
"Primetili ste da smo presli na "ti" odjednom." "Doslo je samo po sebi." "Uvek dodje samo po sebi kad se ljudi preziru."
WTF?... Ljudi prelaze na "ti" zato sto se preziru?! Kakva je sad to nebuloza, i kakve veze to uopste ima (i da je tacno) sa odnosom komunjare i Izabo, koji nije neprijateljski?
To su ti neki bezumni pokusaji da scenario deluje "inteligentno", pa cak i intelektualno, a zapravo ovakvih gluposti ima vise nego sto to Bourgeon moze i da pretpostavi. Prosecni citaoc prosecnog (tj lenjog) mozga vrlo verovatno nece da konstatuje ovakve gluposti, tako da prosecni citaoc neka slobodno ignorise sve kritike upucene scenariju. Ja se uostalom ovde i ne obracam bolidima i nekriticnim idolopoklonicima vec shaci inteligentnih stripofila koji ce (ako imaju srece) da nabasaju na ovaj blog.
Postoji i ocigledan problem s prevodom. Table 42 i 58 su samo neki od primera koliko je odluka debilna da se lokalni dijalekti tadasnjeg americkog Juga pretoce u neku nebuloznu balkansku varijantu. Em veoma glupo zvuci, em ponekad nije ni razumljivo. |
No comments:
Post a Comment