Blueberry
 |
Vrsta: 8. integral Crtež: Jean Giraud (Moebius) Scenario: Jean Charlier, Giraud Izdavač: Carobna Knjiga (2022) Premijerno: 1990-1999 Dimenzije: 30.5 x 21.7 cm, HC Br strana netto: 194 Tiraž: 1500 Žanr: vestern YU istorijat: Stripoteka Kolor? Da. Politički obojen? Da. Golotinja? Ne. Rasprodato? Ne. Crtež: 7-8/10 Scenario: 2-4/10 Ciljne grupe: bedeovci, nostalgicari, levičari Prednosti: crtež Minusi: debilne priče, levičarenje |
 |
Otkad sam pročitao integral Tanguy & Laverdure (Uderzo era), Charlier je na mojoj shit-listi. Užasan scenarista bez grama mozga - ili to ili sve svoje čitaoce smatra imbecilima. Neću da duljim jer sam već dovoljno pričao o tom serijalu, link dole. Charlier je takav jedan izvikani klovn od "pisca" da Riđobradog nisam hteo da kupim čak ni kada su ga delili maltene džaba. Taj crtež mi je suviše običan i dosadan, a priče i likovi mogu tek misliti kakvo su sranje. Jedini način da čitam tj istrpim Šarlijea je da crtež bude odličan. Znači bukvalno nivo Uderza ili Žiroa. Međutim, i Šarlijeov Blueberi je bio na popustu, prilično neočekivano, pa pomislih "hajde napokon i ovaj serijal da isprobam, da kupim ovo govanjce od integrala jer tu je makar crtež veoma fin". Ispostavilo da je strip još slabiji nego što sam očekivao. Ovo sa "klasikom" nema veze. Oduvek sam bio izbegavao Bluberija uprkos crtežu, a do sada ga nikada nisam bio čitao. Razlog tome je bio višestruk: prvenstveno zato što je Šarlije skoro sve pisao, zato što nešto posebno ne gotivim vesterne (čitam ih isključivo kada je izvrstan crtež, a ponekad ni tada), a i zato što sam nazirao da je sadržaj levičarske prirode. Ja te političke pizdarije nanjušim, čak i kada su "prikrivene"; kao da imam neki anti-komunjarski radar ugrađen u tintaru. Detektor za levičarske baljezgarije. Detektiv bullshita. Koliko god miris papira možda bio lep, taj levičarski bazd je neizbežan. Ne trebaš da imaš surlu da bi ga osetio, a ni preterano kefalo. To je vonj koji se prostire hiljadama kilometara, a u ovom slučaju čak sa Divljeg Zapada do sadašnje Srbije - znači i kroz prostor i kroz vreme. Moćan smrad. Ispostavilo se da sam bio u pravu. Ne znam kakav je serijal bio u 60-im tj u svom začetku, ali ove kasnije epizode (bar one koje je pisao Žiro) su definitivno ispolitizirane, u onom klasičnom veoma jeftinom zapadnjačkom smislu i stilu. Indijanci su idealizovani, romantizovani i oprani od svojih zlodela, dok su belci uglavnom priprosti zlikovci. (Kad bi Žiro i njegove kolege levičari samo znali o pravom Divljem Zapadu, ne bi im bilo dobro. Voleo bih da ih transportujem u 19. vek, na recimo par meseci, pa da onda vidim šta će da pričaju o Indijancima... ukoliko uopšte prežive.) Za Žiroa sam već znao da je dezinformisani pajac, tupavi idealista, jer je to već bio pokazao u Metalnim Godinama u par navrata kada se bio pozabavio političkim temama. Jedino što nisam bio potpuno siguran za Šarlatana Šarlijea, ili kako ga ja zovem - Šarlatanije. A sad znam. Našle se dve budale, da morališu... Doduše, Šarlatanije nije ni približno toliko privržen levici niti toliko zainteresovan za "socijalne teme" kao Žiro, barem po onome što znam o serijalu. Tek kada je ovaj umro Žiro kreće sa pojačanom dozom moralisanja. Šarlatanije, bar tako deluje, nije bio preterano okupiran političkim pozicioniranjem već je hteo da odradi jedan običan vestern ali sa nešto više inteligencije od standardnog. Naravno da mu to nije pošlo od ruke jer on je užasan scenarista, a Indijanci su previše pozitivno prikazani u odnosu na belce - što je klasična levičarska fora. Da li je tako bilo i u ranijoj fazi Bluberija, to ne znam. Ali OK, makar je jedan od njih dvojice veoma talentovan. Zato sam i dao šansu serijalu, jer je crtež prilično dobar, u neku ruku i odličan. Nije onoliko kvalitetan koliko sam očekivao s obzirom koliko Moebius ume da bude dobar (ali samo kada se bio trudio što i nije bilo toliko često van Bluberija) i s obzirom koliko se veliča Bluberi kao njegov crtački vrhunac. Ali nemam puno zamerki, sem onih uobičajenih: žene nije umeo posebno dobro da crta, a to kod mene baš i nije mala stavka. Ako neka riba predstavlja lepoticu oko koje se svi muškarci tuku onda obavezno treba i da bude lepotica; u praksi, ne samo u teoriji. Ne možeš da me nabeđuješ da je neka žena tobože lepa a onda je nacrtaš prosečno ili čak ružno. To me prilično nervira, a neću ni da čujem za onaj retardirani marksistički kliše da je "lepota u oku posmatrača". To u velikoj meri uopšte nije tačno, jer da je tako reklamne firme bi angažovale bilo koje žene da reklamiraju proizvode. Odabir bi bio nasumičan, a to znači da bi mogli da uzmu bilo koju ženu, prvu koja naiđe. Uostalom nigde na svetu, u nijednoj kulturi, kockaste glave ne predstavljaju ženski ideal. Neki crtači jednostavno znaju kako da dočaraju žensku lepotu dok se drugi muče s tim. Na primer Enrique Breccia čije su žene uglavnom užasne. A eto, ni velemajstor Žiro ne briljira na ovom polju. Svaki crtač ima neke svoje felere, nijedan nije savršen. Zbog toga i postoji ona užasna naslovnica na integralu broj 5, iz epizode Chihuahua Pearl: ženska sa viškom zuba! A pritom i ružna. A da blam bude još žešći, ona deluje mnogo starije od likuše koja je u samom stripu (a koja se pojavljuje i u ovom integralu). Na toj naslovnici imamo ženu veoma osrednjeg izgleda, najblaže rečeno, i to u srednjim godinama. U samim pričama Pearl (što bi neki rekli "Prl") deluje daleko mlađe i sasvim drugačije izgleda. Pošto je jasno definisao izgled muških likova ne razumem zašto se Žiro nije više potrudio i kod ove ribe; da izgleda lepše, a i da joj se faca ne menja iz kadra u kadar toliko. Prelistavajući serijal od prvog broja pa do zadnjeg, već sam bio davno došao do zaključka da prva dva-tri integrala imaju banalni(ji) i manje detaljan crtež, kao i to da strip deluje nekako plastičnije, oskudniji u detalju, i manje impresivno u zadnjem integralu (zbog čega ga nisam kupio). Najbolja crtačka faza je ona srednja, u integralima 5 do 7. U ranoj fazi Žiro se još uvek usavršavao, a u kasnijoj fazi se bio ulenjio i krenuo da simplificira. To smanjeno posvećivanje detalju se može uočiti i u njegovim stripovima van Bluberija. Srebrni Letač mu je ispod najboljeg nivoa, i to ne malo. Zadnje epizode Inkala su vidno slabije od prve dve. Bio je krenuo da zabušava. A čuo sam i tvrdnje da kasnija era Blueberry-a važi za najbolju i u scenarističkom smislu, u šta čisto sumnjam jer je nemoguće da Šarlatanije ima "najbolju" fazu. On može samo da ima "najmanje glupu" tj "najmanje lošu" fazu. Kod njega je šolja uvek poluprazna odnosno totalno prazna. Niti ovo može da se odnosi na Žiroovo piskaranje jer se nije pokazao kao dobar vestern scenarista. Ali o tome malo kasnije... |
 |
Kolor u ovom 8. integralu nije baš najbolji jer previše dominiraju tople boje, žuta i braon. Samo zato što se deo radnje odvija u pustinji DZ-a ne mora da znači da boje kao što su zelena i plava uopšte ne postoje. Čak su i neba često žuta, a ja sam pre puno godina lično proputovao države "Divljeg Zapada", i garantujem vam da je nebo tokom dana uvek bilo plavo. Mada, možda je u 19. veku stvarno bilo žuto? Ko sam ja da sumnjam u realnost francuskog stripa! Žuta neba su sasvim OK, ima ih i u drugim stripovima, ali samo pod uslovom da sve ostalo nije takođe u tom žućkasto-upišanom "zemljanom" fazonu. Kada sve pretočiš u žuto dobiješ popišluk, kao da se neko išorao na stranice stripa. Ne podnosim takve mono-kolorne pristupe: ružno, nerealno, bespotrebno i jadno. Dan: žut i braon. Noć: sve plavo. Takve koloriste treba samo uza zid i... Zašto se limitirati na ovakav način? Šta fali šarenilu? Mek Koj daleko bolje izgleda. Blueberry bi izgledao mnogo bolje da su na njemu radili sposobniji koloristi, a ne zaluđenici koji su pokušavali da postignu ne znam ni ja šta. Da iskopiraju izgled filmova? Upravo su filmovi 70-ih vizuelno veoma kvalitetni, i prilično šareni. A ni 90te, kada je rađen konkretno ovaj integral, nisu bile loše. Ova koloristkinja kao da je predvidela trend koji će zavladati samo 10ak godina kasnije, kada su početkom ovog veka filmovi svi krenuli da izgledaju plavičasto-sivo, a taj nesretni mono-kolorni trend dominira i dan-danas, pogotovo kod trilera, horora i naučne fantastike. A donekle se uvukao i u strip. Poneki bolidi se čak i bune kada povremeno vide šareniji ekran! To ti je kao da ti smeta što u filmu ima "previše" lepih žena. Za kolor je bila zadužena neka riba, ali nije ona jedini krivac jer u uvodu piše da je Žiro nadgledao farbanje. Što više detalja saznajem o Žirou to mi je jadniji i antipatičniji. |
 |
Pre nego što krenem u recenzije epizoda, napominjem da je ovo prvi integral u kojem Žiro piše scenarije. Međutim, Šarlatanije je u velikoj meri kriv odnosno zaslužan za prvu priču. Mnogi fanovi smatraju da je on samo napisao prvih 20 strana pošto je nakon toga umro. To je zato što ne razumeju scenaristički proces. Nije realno da je Žiro tek tako i potpuno preuzeo priču posle 20 strana. Mnogo je verovatnije da je preuzeo neke beleške te da većina priče ipak potiče od Šarlatanijea. Makar je to moja pretpostavka. (Pet minuta kasnije...) Proverio sam, i zaista je Žiro dovršio priču koristeći Charlier-ove beleške. Osnovni nacrt za čitavu priču je već postojao tako da je Žiro morao samo da dopunjuje dijaloge, improvizuje tu i tamo, da popunjuje rupe. Vrlo je verovatno da su svi glupavi i tupavi obrti Šarlijeovi, uostalom jer to i liči na njega. Samo je on mogao tako debilno da piše... (Preterujem, naravno. Loših scenarista ima kao kukolja. On je bio jedan od mnogih, mada jedan od najgorih, a imao je ogromnu sreću da radi sa nekim od najboljih francuskih crtača pa mu je reputacija prenapumpana kao rezultat toga. Otprilike kao kad neki loš glumac preko rodbinske veze (nepo baby) dobije nezasluženo i na tacnu 10 velikih uloga u holivudskim filmovima u nizu, pa se oko njega kreira čitav mit o tome koliko je on sjajan - a ne poseduje ni izgled ni karizmu ni talenat da bude u A ligi. A to se dešava samo zato što većina ljudi ne razlikuju dobru glumu od loše, kao što ne razlikuju dobru muziku od loše, i kao što ne razlikuju dobar crtež od lošeg.) Treća priča - Senke nad Tumbstounom Crtež: 8/10 Priča: 3/10 Jadni mali naivni i nevini Apači nisu krivi ni za šta već ih Klenton banda oponaša dok pljačkaju kočije da bi bacila krivicu na jadne nevine male nedužne Apače. Eto kakvim se glupostima bave levičarski scenaristi; kao da su komunisti uplaćivali na Žiroov žiro račun. Apače je predstavio kao neke bezazlene, milosrdne pljačkaše koji otimaju samo suncobran (!) grupi belaca koje su nameravali da propisno opljačkaju, što nema nikakve veze sa Divljim Zapadom - niti sa pljačkanjem generalno, u bilo kom delu sveta i bilo kada. A da ne pričam koliko je apsurdna ideja da bi se banda nekih odmetnika prerušavala u Indijance dok pljačkaju razne vagone; to je takav jedan detinjast plot-device, na nivou Paje Patka (koji je usput rečeno superioran strip Blueberiju) jer ni ovo nema blage veze sa pravim Divljim Zapadom - onog koji levičarski scenaristi uopšte ne poznaju. Levičarski Divlji Zapad, koji je dominantan (pogotovo u kinematografiji) od kasnih 60-ih nadalje, je puka fiktivna tvorevina, izmišljena iz želje da se belci (a pogotovo Amerikanci) što više oblate, a to se mnogo lakše postiže ako Indijance prikažeš kao miroljubive mudrace, bajkovitu verziju Indijanaca - i kao večite žrtve belaca. Poenta nije "borba za prava Indijanaca" (jer levičarske propagandiste savršeno zabole za njih) već da prikažu Ameriku kao naciju izgrađenu na genocidu - a što je još bitnije time i targetiraju demokratski kapitalizam koji je levičarima uvek bio glavna meta. "Sjedinjene Države: zla kapitalistička imperija utemeljena na genocidu i nasilju": to je uvek glavna poruka, bez obzira da li to gledaoci i čitaoci kapiraju, svesno ili nesvesno. Čitava poenta blaćenja Amerike je skoro uvek da se ukaljaju kapitalizam i demokratija - broj 1 politički neprijatelj komunizma - i tu se ne biraju sredstva. Uostalom, Moskva u velikoj meri stoji iza svega toga, odnosno je stajala, a sada i Kina. Sve je to izniklo iz Kremlja (kao i iz Frankfurtske Škole), a onda se razgranalo na dobrovoljnoj bazi (mada je i dalje ponekad radio i mito). Nije nimalo slučajno što su američki levičari prošlog veka bili maltene svi naklonjeni Sovjetskom Savezu: oni su im bili nalogodavci, njihovi šefovi, ili za naivne dobrovoljce u najmanju ruku izvor inspiracije. Takvi kao što je Žiro je spadao u naivne dobrovoljce širenja propagande. U svetu stripa i filma to obično tako biva, da neko ne pomisli da tvrdim da su ih Rusi sve potkupljivali. Do 60-ih vesterni su bili dosadni, generični i glupi jer su se oslanjali na razne blentave klišee, među kojima je i banalan prikaz Indijanaca. Kao prvo, ne postoje "Indijanci" onako kako ih mi shvatamo već raznorazna indijanska plemena koja su se ponekad poprilično razlikovala jedni od drugih - a pritom su neretko bili u žestokim međusobnim sukobima. Jedni druge su ubijali na angro. Drugo, članovi indijanskih plemena nisu konstantno vitlali tomahavcima niti slali dimne signale, niti su stalno bili namrgođeni i mrtvi ozbiljni: ljudi su kao i svi ostali. Od kasnih 60-ih nadalje kreće levičarska dominacija Zapadne (ne)kulture, a kod vesterna se to oslikava(lo) kroz rutinsko i apsurdno pranje Indijanaca. Znači iz jednog ekstrema se otišlo u drugi ekstrem: od prikazivanja Indijanaca kao jednodimenzionalnih varvara do Indijanaca kao spiritualnih mudraca. I jedno i drugo je retardirano; zlatna sredina bi bila najbolje rešenje. Ali je problem što se manjine na Zapadu retko tretiraju realno već uvek simbolično, s nekom političkom pozadinom. Ne tretiraju se kao ljudi već kao stvari i simboli. Totalna revizija istorije je najednom usledila, što u prevodu znači puko izmišljanje koještarija i širenje dezinformacija. Komunisti su u tome svetski šampioni, patološki lažovi par ekselans. Majstori obmane. Njihova verzija Divljeg Zapada je izvađena direktno iz nečije guzice: gomila sranja i gluposti. Ko iz stripova i filmova uči "istoriju" taj je glup i naivan. Ovo sam oduvek govorio. Iz prostog razloga što su većina ljudi lakoverni debili, velika većina filmofila i stripofila (onih fanatičnijih) su tupavi levičari. Njihovi politički stavovi su građeni decenijama kroz prizmu marksista i socijalista (isti qurac), a da oni toga često nisu bili ni svesni. Tek kada napokon ukapiraju posle dug niz godina da su autori njihovih omiljenih filmova i stripova mahom levičari, tada je već kasno: do tada su njihovi mozgovi već naveliko isprani, totalno sprženi i nesposobni za racionalno i objektivno razmišljanje. Pošto levičari nisu kadri da preispitivaju niti sebe niti svoje idole, to što su "naučili" kroz godine za njih postaje nedodirljiva sveta dogma. Tu prostora za samopreispitivanje i skepticizam nema, jer levičari imaju sektaško-fanatični mentalitet, ponašaju se kao religiozni fundamentalisti (što je naravno veoma ironično): oni su u svemu uvek u pravu i ko god se sa njima ne slaže su neprijatelji čovečanstva. (Zato su i toliko skloni genocidu i mučenjem opozicije jer komunjare o istomišljenicima imaju najgore moguće mišljenje; bukvalno ih posmatraju kao vaške koje treba uništiti, eliminisati. Takva nenormalna ideologija brzo stvara mržnju te želju za ubijanjem - što uostalom vidimo na hiljade primera kao recimo kod Antifa.) Levičari smatraju da su njihovi filmski i stripski idoli savršeni i da uvek govore istinu. Enciklopedijska definicija zombija. Intelektualno prazne ljušture programirane na samo jedan mod razmišljanja. Ovaj lepo ilustrovan ali zapravo smrdljivi serijal želi da bude socijalno kritičan, politički korektan, da bude ozbiljan - a da pritom koristi ovakve glupačke fazone koji nemaju nikakvog mesta u nekom ozbiljnijem vestern-u. Želeli su da se yebu a da im ne uđe, da kombinuju imbecilne klišee vesterna sa tobože realnim vesternom. Ili jedno ili drugo, ne može oba trojica. (Pozdrav Indeksovcima.) Uostalom, šta neku pljačkašku bandu zanima da li panduri veruju da li su Apači ili neki obični razbojnici krivi, šta to njih tangira uopšte? Ne mogu nikako da shvatim za ozbiljno takvu jednu premisu: da se pljačkaši prerušavaju kao Indijanci, i to svaki put, i to njih sedam-osam. A da pritom ne budu ubrzo opaženi! Svaki put kad krenu u pohod glupo je da nema dalje, kao da ih neko ne bi video ili odavno provalio. Uostalom, zar se Džeronimo i njegovi Apači nisu stalno vrzmali u toj oblasti? Geronimo provaljuje zaveru, ali tek dosta kasnije, a i njegovo rešenje je prilično glupo. (4. epizoda, jer ovo govno od priče ima barem još dva nastavka.) Zar je ova Klenton banda - najobičniji krezubi gejaci - neka bajna mastermind grupa? Koliko može biti lako otići na apačku teritoriju, prerušiti se u njih, i izvoditi napade na kočije - i to više puta - a da Indijanci na sopstvenoj teritoriji ne primete ovakvu Miki Maus obmanu odmah? Sve ovo smrdi na scenario jednog idiota. Da li se Žiro bio preterano ugledao na Šarlatinijea pošto je suviše dugo bio radio s njim? Ili je Žiro bio prirodno glup? Treća opcija bi bila da nije glup već da je smatrao čitaoce retardima. Nije ni tajna da mu je Blueberry serijal bio još davno dokurčio, te je možda i bio suviše lenj da se pošteno potrudi oko scenarija. Vrlo je ironično da u pričama 2-4 imamo lika Kembell, novinara koji voli da menja istinu, znači baš kao i Žiro. S tim što Žiro nije ni poznavao istorijsku istinu, valjda jer je suviše bio zauzet crtanjem da bi pročitao neku dobru knjigu... On je možda zaista smatrao da su Indijanci bili ovakvi. Stripofili moraju napokon da prekinu sa tom svojom presmešnom idealizacijom njihovih omiljenih crtača i scenarista. Oni nisu bogovi, niti su njihove reči uklesane u stene. To su obični ljudi, a njihova politička razmišljanja nisu ništa bitnija ni bolja od prosečnog šmoklje. Ali pošto oni svoje poruke i poente pakuju lepim crtežom (ili ponekad ružnim koje bolidi smatraju smatra lepim) lakovernici im sve poveruju. Ne verujte sve što čitate. Malo skepticizma ne bi bilo na odmet. Uključite mozgove pa će možda mozgovi sami da se operu od čitavog tog levičarskog ispiranja, ili makar delimično. Nikad nije kasno da se mozak spasi od kompletnog uništenja. (Mada kod levičara je i to upitno...) Iz svemira se vidi pravi razlog čitavog ovog retardiranog cirkusa u ovoj priči, a to je da se Apači predstave kao žrtve "belog čoveka" koji je tobože besraman i zao dok su Indijanci divni mudraci koji žive kao "plemeniti divljaci" u divljini. (Ima malo više nijansi kod Žiroa, ali u principu je prikaz ljudi dosta crno-beli tj podeljen po rasnoj osnovi.) To je marksistički kliše kojeg se retardirani levičari drže k'o pijani plota. Ko razume shvatiće a ko ne kapira taj može samo biti levičarski zombi, a ja ovaj blog ne pišem za levičare jer su oni izgubljeni slučajevi. (Mada znam da će se uvek naći nekolicina koja će do kraja da pročita neku od ovih recenzija.) Na strani 27 trećeg albuma idiotski komentar da su Apači uglavnom miroljubivi narod samo potvrđuje ono što sam već bio unapred znao, kao i kasniji komentar Džeronima u četvrtoj epizodi, strana 20: "Tvoji [američki] vojnici su odgovorni za njihovu smrt jer su nas pretvorili u krvoločne zveri svojim nemilosrdnim progonima." Totalno crno-belo. To ti je ono kad neki neupućeni laik iz Francuske kasnog 20. veka opisuje plemena i ljude iz 19. veka o kojima skoro ništa ne zna, odnosno zna samo ono što je čuo od levičarskih izvora. Uostalom šta to uopšte sve to znači u prevodu? Da su beli naseljenici većinski nasilni bili? Ako se stavite na mesto ranih evropskih doseljenika i malo mućnete glavom ubrzo će vam biti jasno da tim ljudima nije bilo u interesu da vode ratove sa domorocima. Njima je život već bio prilično brutalan i ovako: preselili se sa jednog kontinenta na totalno divlji i nepoznati drugi, bez pomoći institucija, bez moderne medicine, bez ičega. A muka ih je naterala na taj "korak" preko okeana; ciljem nije bio da pobiju neke tamo Indijance o kojima ionako nisu ništa znali. Nesumnjivo da je američka vlast počinila zlodela (kao i maltene svaka moćna vlast u istoriji), ali je isto tako tačno i da su Indijanci bili ekstremno svirepi. Niti su belci uvek prvi napadali, to je takođe jedan popularan netačni mit. Nažalost, u mentalitetu velike većine ljudi tj zombija je da podjednostavljuju sve istorijske događaje, a to znači da se u svakom ratu učesnici dele na Dobrice i Zloće. Što nema veze s mozgom. Uostalom, postoji li neka nacija ili kultura na ovom svetu čiji istorijat nije baziran na genocidu ili barem na ugnjetavanju prvobitnog odnosno prethodnog stanovništva na toj teritoriji? Ova očigledna činjenica se uvek zaobilazi i ignoriše, jer levičari su veoma selektivni u svom iznošenju "činjenica". Čisto da vam navedem jednu paralelu, jedan odličan primer, da vam bude jasnije kako selektivna pravda i selektivna propaganda izgledaju u praksi: Viasat History i History Channel vrte mali milion dokumentaraca o hitlerovim nacistima. Šansa je velika kad god okrenete ovaj prvi kanal da ćete prvo ugledati Hitlera ili nekog nacistu. Gde su dokumentarci o Pol Potu, o Mao Ce Tungu, o Kastru i o Staljinu? Možda puste tako nešto jednom godišnje, a zato i postoji sprdnja na račun takvih kanala jer History Channel pametni ljudi već odavno nazivaju Hitler Channel. Levičari nisu protiv genocida i nepravde, već su isključivo protiv genocida i nepravde kad njima to odgovara, kada se to uklapa uz njihovu kretensku ideologiju. Moguće je i to da se Žiro samo pretvara da ne zna ništa, izigravajući prepoštenog levičara koji se kaobajagi saoseća sa takozvanim divljacima. Drugim rečima da je ljiga. Sve su to tobože velike dobrice (virtue-signalers) koje gaje ogromnu empatiju prema svima onima koji su nižeg statusa ili ugroženi na neki način. Klasično levičarsko foliranje. Ko ih ne zna veoma skupo ih plaća. Koliko skupo? Eto vam propast Zapadne evropske civilizacije; centralističko-komunistička/anti-demokratska Evropska Unija i NATO u paketu srljaju u kanalizaciju, a to je rezultat višedecenijske intelektualne apatije i ekstremne naivnosti tupavih zapadnih stanovništva koje su dozvolile da ih obrlati jedna patološka ideologija. Kako glasaš tako i živiš. Hteli ste, dobili ste. A sad lepo uživajte, "visokomoralni" Evropljani... Pritom je iskarikirani hrišćanski ministar iz ove priče prikazan maltene kao Belzebub. Moebius ga je nacrtao kao da je sam Satana a i ponaša se kao demon. To su tipični levičarski anti-hrišćanski fazoni, klasična jeftina propaganda. (Da podsetim: ja sam ateista, nisam pristrasan nijednoj crkvi. Ali me to ne sprečava da budem objektivan.) Samo se pitam gde su slični anti-muslimanski fazoni u njegovim stripovima? Zato što ni Giraud ni Šarlijatan ni stotine drugih filmskih scenarista i strip piskarala nisu imali muda da se zamere muslimanima? Jer bi rizikovali prave batine. Hrišćani više ne mlate svoje kritičare ali zato ima religija koje se još i te kako time bave, kao da smo još uvek u Srednjem veku - puta 100. Inače su levičari veoma naklonjeni migrantima iz tih regiona, stoga i ne žele da ih blate, čak i da ih se ne plaše. (A zašto simpatišu migrante? To je kompleksna tema o kojoj mogu da se pišu knjige. Neću sada o tome. Već sam i ovako dovoljno srao na političke teme.) Gotovo čitav ovaj integral prožima ekstremna naklonjenost Indijancima te mržnja prema belom čoveku. Pa zašto je onda Blueberry uopšte belac? Što ga nisu napravili polutanom ili čistokrvnim Indijancem? Kad već seju mržnju prema Zapadnom hrišćanskom svetu i beloj rasi trebali su da idu do kraja: neka budu potpuno iskreni umesto da se ovako foliraju. I Moebius i Šarlatanijer su bila dva opasna kretena (mada iz donekle različitih razloga), to je barem jasno k'o dan. Daleko bilo da je ovo iole ozbiljan vestern, kao što to neki smatraju. Jeftin humor prožima skoro svaku stranu stripa, barem što se tiče ovog integrala (mada pretpostavljam da su sve priče ovakve). Sve četiri epizode su prepune takvih gluposti; to je kao rafalna paljba plitkih fazona od kojih nijedan nije duhovit na pravi način. To je suvoparan trećerazredni humor, ponekad jezivo primitivan a skoro uvek dosadan, baš kao i u Šarlatanijevom Tanguy & Laverdure. Jedina razlika je što su ovde radnje zanimljivije a likovi nešto bolji. (Što mnogo i ne govori jer je T&L kompletno sranje, bukvalno najgori mogući scenario u stripu. Tu samo rani Flash Gordon i Trigan mogu da konkurišu.) Ima tu još levičarenja, od kojeg naravno proizilaze skoro sve gluposti i apsurdi. Doc Holiday i Wyatt Erp bore se da jednog balavca oslobode smrtne kazne (da podsetim: levičari su ti koji se na Zapadu bore protiv smrtne kazne) i to samo zato što je Bluberi preživeo njegova tri metka. I to sva tri ispaljena s leđa, kukavički. Nemoguće je zamisliti a kamoli poverovati u to da bi šerifi sa Divljeg Zapada zaista podržavali da se takav jedan debil spasi od smrtne kazne, samo zato što je "mlad". Tada ni približno nije bilo toliko privilegije usmereno ka mladima, niti su mladi živeli zaštićeno već su često rmbačili od malih nogu. Toliko naivnosti i budalaština u ovom serijalu ima da je to prosto neverovatno. Ko zna šta bih sve zatekao u ostalim epizodama. Ne zato što je neverovatno da jedan vestern strip bude glup, jer to je sasvim normalna stvar, već zato što je ovo veoma izvikan serijal, a i koji se prečesto reklamira kao inteligentan u odnosu na ostale. Daleko bilo! Zato tvrdim da je Mac Coy daleko ozbiljniji, realniji a time i kvalitetniji vestern od ovog - uprkos činjenici da i tamo humor igra izvesnu ulogu. Ne tvrdim da je Mac Coy savršen, ali sadrži mnogo manje budalaština. Jedino u crtačkom smislu su otprilike jednaki, mada Palasios sveukupno ima jači crtež, uostalom i zbog toga što realnije dočarava taj svet. Takav pomalo impresionistički crtež je prigladniji za vestern nego Žiroov modernistički. (Naravno, sa današnje tačke gledišta Žiroov crtež više ne deluje toliko moderno.) Scenarista Mek Koja ne upada u levičarske zamke; Indijanci su često surovi a ne mudraci - a opet su obični ljudi; vojnici Konfederacije nisu svi zlikovci, čak je i glavni lik bivši vojnik Juga dok je Blueberry naravno bivši vojnik Unije; glavni likovi su manje pacifiste. Pretpostavljam da Bluberija preferiraju zadrti fanovi Teksa Vilera i sličnih koještarija, mada ne mora uvek da znači. To bi i objasnilo zašto je Bluberi popularniji od Mek Koja, baš zato što je primitivniji, gluplji i sadrži jeftiniji humor. Pa zna se šta zombiji vole! |
 |
Prva priča - Arizona Love Crtež: 8/10 Priča: 4/10 Ako se treća priča prvenstveno odlikuje jeftinom političkom simplifikacijom Divljeg Zapada, kod prve priče se najviše ističe velika glupost u samom scenariju. Puno nelogičnih obrta i debilnih odluka koje likovi prave. Ovo je kao neki feministički vestern što znači da i ovde postoji neka jedva prikrivena politička pozadina, mada suptilnija jer su u prvom planu raznorazne uobičajene budalaštine. Pritom se glavni lik, izvesni Bluberi koji bi kaobajagi trebao da bude neki inteligentni heroj, ponaša kao da je na nivou amebe. Žestoko se izblamirao a time i scenarista. Blueberry kidnapuje neku ronđu, i to u sred crkve tokom venčanja s nekim likom. (Baš onako jeftino holivudski, kao neki rom-com vestern.) Ubrzo biva jasno (nama koji nismo čitali prethodne epizode jer ovo sranje je u nastavcima) da zapravo nije u pitanju obična ronđa već prava kalaštura: nju samo zanimaju novac, slava i lagodan život. Definicija parazitskog ološa. (Da neki muški lik ima ovakve ili slične karakterne crte on bi verovatno bio glavni zlikovac, ali pošto je žena u pitanju važe neka druga (levičarska) pravila. Jer moderna levica predstavlja žene skoro isključivo kao žrtve "zlog patrijarhalnog kapitalističkog sistema".) Međutim, uprkos svim veoma jasnim znacima da ova riba uopšte nije vredna truda, idiot (odnosno Bluberi) joj nudi ogromnu svotu novca i brak. Opšte je poznato da samo najgluplji gilipteri i najtupaviji luzeri kupuju ljubav novcem. Simpovi i orbiteri, ne alfa mužjaci kao što je to navodno Blueberry. I naravno matori očajnici koji drugačije ni ne mogu. Jedno je da ovaj kovrdžavi belmondovski idiot samo želi da povali fuksu, još jednom onako čisto iz hira - jer za drugo ona i nije - ali nuditi ovakvoj ribi brak... Veoma predvidljivo, Pearl mu krade novac i ostavlja ga dekintiranog. Nije mu čak ni ostavila deo love, a s obzirom da je u pitanju 150.000 dolara (presmešna cifra: Šarlatanije očigledno nije kapirao vrednost dolara u 19. veku), ladno je mogla to da uradi a da je mnogo ne zaboli džep. Jer takva suma je u to vreme bila kao 5-6 miliona današnjih dolara. I to je tek tako pokrao, je li? (Ne planiram da čitam ranije epizode da bih saznao kako se to odigralo.) Na tabli 25 čak saznajemo da se takva jedna svota može "spiskati" na jedan običan salun! Takav novac mogao je kupiti 30 saluna, ali otkud tupavi Šarlatanije da zna tako nešto. Sem ako taj salun nije bio od suvog zlata i veći od Gize? Možda Šarlatanije zaista nikada nije čuo za inflaciju? Ne zna apsolutno ništa o valutama? Ali to je najmanji problem u ovom tupavom scenariju... To je tek sitni detalj. Čak i kada je shvatio da ga je riba opljačkala i ostavlja ga samog u pustinji bez konja, on nastavlja da joj tepa "moj biseru" i moljaka je kao neki patetični simp da mu se vrati! Ali ne da bi je obrlatio poyebao i odyebao (odnosno se osvetio), već zato što je i dalje voli, i dalje ne kopča koliko je kvarna. Ovakav beta moron ne bi na Divljem Zapadu preživeo ni tri sekunde, a kamoli bio neki opaki mangup koji sve redom bije i rešava razne zayebane situacije u svoju korist. Bluberi, bar u ovoj epizodi, je cirkuski klovn a ne vestern junak. Ponaša se kao zaljubljeni klinac bez trunke mozga, kao da nema nikakvog životnog iskustva, kao da u životu nije okusio mindžu pa ga prva karakondžula s kojom se opicio omađijala kao budalu. Ovo nije ni duhovito niti zabavno već totalno imbecilno ponašanje zbog koje je nemoguće shvatati priču za ozbiljno. Takvi propusti u karakterizaciji su neoprostivi, ali i tipični kod nesposobnih scenarista. A to je tek jedan detalj od mnogih... Ne pomaže ni Žiroov prikaz Pearl. Na strani 14 i u prvom kadru strane 38 ima kockastu glavu i mali bokserski nos, a to su samo par primera. I u to se zaljubio Bluberi? Ali valjda sve žene u Žiroovom vestern svetu imaju kockaste glave i nikakve facurine pa Bluberi ne može baš da puno bira... A kad sam već kod strane tj table 38, Pearl rešava neki problem u salunu, sama, bez ičije pomoći. Isto tako na strani 42; još apsurdnija situacija od prethodne. Ma baš je opaka... Feministus fantasius; podseća me na silne moderne retardirane holivudske Boss Girl filmove koji ženama pripisuju sposobnosti koje nikada nisu imali niti će. Nije ovo palp Aksa ili stilizovan Modesti Blejz pa da tako nešto prolazi. Iz nama nepoznatog razloga Blueberry je kao neki Nostradamus uspeo da pogodi da će plavuša ići za Jumu i da će hvatati voz za El Paso. Ovo je samo po sebi apsurdno, a još je apsurdnije jer je ona ubeđena da on nikada neće pogoditi šta ona smera sledeće. A pošto ona nije imbecil (kao što je to slučaj sa Bluberijem), ja verujem da je njen plan bio takav da on nije mogao nikako da provali njene namere. Ili barem ne sa sigurnošću s kojom on to radi: ovo je neka osnovna logika koju mogu samo glupavi (ili nemarni) čitaoci i loši scenaristi da ignorišu. Još gluplje je što Blueberi razbojnicima otvori sve karte, rekavši im ne samo u koji grad Pearl ide već i koji voz hvata. Zašto bi im sve ovo rekao? U sred pustinje su i samo minut ranije ih je bio ucenjivao da dobije svoj deo love. Mogli su lako da ga ubiju ili ostave u pustinji nakon što im je odao njenu lokaciju i namere. Pisanje na nivou lošijih Bonelija. Na strani 44 razbojnici stižu u Jumu i tamo prolaze pored plavuše, ali je niko od njih ne prepozna! Pritom, da podsetim, da su ti ljudi radili za mladoženju Stentona. Prema tome morali su da je odmah prepoznaju, pogotovo što su već znali da se nalazi u Jumi. Uostalom oni su i krenuli u taj gradić da bi je pronašli! To je bukvalno bila čitava poenta dolaska u Jumu. A da ne govorim o tome da je ona jedina riba u čitavom salunu, a maltene i u čitavoj Jumi. Glupo da gluplje ne može biti. Ovo je scenario na nivou planktona. Na strani 46 plavuša bez ikakvog oklevanja odaje šerifu lokaciju "odmetnika Bluberija" - ali se zatim samo minut kasnije pokaje jer ukopča da će možda biti ubijen prilikom hapšenja! Kako sad pa to? Kako je moglo da je iznenadi to što će šerif da krene naoružan sa svojim ljudima ka Bluberiju? Šta je mislila da će šerif da uradi - da ga pozove na kafu? Pa nije ona neko naivno pilence koje se izleglo dan ranije iz nekog svežeg jajeta. Kakav je ovo šljampav scenario... Prilično je glupo što Šarlatanije i dalje očekuje od čitaoca da simpatišemo plavušu jer kao tobože ima grižu savesti što je Bluberi eventualno poginuo u pucnjavi u salonu, strana 49. Na toj istoj strani ona prelazi preko toga u roku od par sekundi, i zaboravlja da je uopšte Blueberry postojao. Što u prevodu znači da bi trebala biti psihopata. A opet nije... Jer karakterizacija je totalno sranje u ovoj priči. Gluposti se ređaju munjevitom brzinom. Na strani 50 mladoženja se iznenada pojavljuje. Nikome nije jasno kako je uspeo da stigne u Jumu tako brzo, bez konja. Takođe mi nije jasno kako je mogao da zna gde će plavuša biti tj na železničkoj stanici. (Dve gluposti odjednom: klasični Šarlatanije.) Na strani 51 ona uspeva da obrlati mladoženju kao nekog maloumnog magarca, u roku od samo par sekundi. Totalno nerealno. Nameravao je da je ubije samo minut ranije, a onda je najednom krenuo da je oslovljava sa "biseru", kao i onaj drugi debil. (Humor na nivou Taličnog Toma, a to definitivno nije kompliment, vidi link dole.) Na strani 52 mladoženjin pomoćnik čak i pomene koliko je "zgađen" zato što je "pre samo par minuta" Stenton hteo da je ubije a sad je opet do ušiju zaljubljen kao neki balavac. Skoro kao da je Šarlatanije svestan (nekih od) svojih scenarističkih propusta, pa pokušava da ih opravda - ali onako na jedvite jade. Međutim zaboravio je Šarlatanije da nam objasni kako su mladoženja i Traber uspeli da stignu u Jumu tako brzo bez konja. Možda su doleteli uz pomoć američkih orlova? Možda ih je Gandalf poslao. Na strani 55 Pearl iz nekog nama nepoznatog razloga brine da li će mladoženja da preživi metak u grudi, a onda joj Šerif iz drugog gradića saopštava kako će se Stenton izvući. Tobože zato što je "tvrd orah", kako Šerif kaže. Otkud taj šerif može da zna koliko je ozbiljna povreda?! Niti je lekar niti ga je pregledao. Bukvalno lupa napamet dok čovek potencijalno umire pored njega. Uostalom, kakve veze ima da li je Stenton tvrd orah ili mekan orah? Metak je metak a svi smo od krvi i mesa. Budalaštine se nižu i kraja im nema. Priča se završava time što Bluberi uzima novac natrag, ali plavuši ostavlja polovinu, iako mu je bila pokrala sve (sem relativno sitnog džeparca od 2000 dolara). Ovo je debilni završetak iz dva razloga: 1. Naš tupavi heroj sve prašta. Ama baš sve. Kako je to samo simpatično-romantično... al' na qurcu. Mrzim ovakve "junake", preidealizovane i preterano tolerantne - do granice ludila a onda i preko te granice. Ovako nešto ne prolazi ni kod glupih komedija. 2. Pošto je dobila svojih 75.000 dolara, s kojima može da živi u velikom luksuzu čitav život, zašto bi drolja ostala sa mrgudnim ološem Stentonom? On joj kao bogataš više nije trebao. Sad je odjednom ona zaljubljena u njega?! A mogla je lako da mu umakne jer je bio teško ranjen, da se negde daleko skrasi s lovom kao što je i planirala. Zar nije govorila kako ne želi nigde da se skrasi kao domaćica? Barem ne ukoliko ima ogromnu lovu koja je samo njena. Što se i desilo. Drugu epizodu nisam nabljuvao jer je se ne sećam, a mrzi me da je ponovo čitam kao što sam to uradio sa prvom. Četvrtu epizodu (tabla gore) još nisam završio. Možda se nekom prilikom vratim ovde ako budem išta od toga pročitao da bih dodao još bljuvotina... Samo da pomenem da su prvih 10 strana težak smor. Žiro je rastegao ovu priču na gomilu epizoda (25-28) pa je sebi uzeo za pravo da gnjavi sa bezveznim scenama. (Par dana kasnije...) Četvrta priča - Džeronimo Crtež: 8/10 Priča: 2/10 Nastavak treće epizode je još gluplji i smorniji od prvog dela. Neverovatno je koliko nebitnih dijaloga i strana ima. Pogotovo su razne "humorističke" scene u salonu čisti smor. Moglo bi se čak reći da su najmanje 2/3 ove priče totalno nebitne i nezanimljive. Kad bi se izbacilo svo smeće iz ovih 45 strana ostalo bi možda desetak strana relevantne radnje. Na stranama 22 i 23 imamo nekog mladunca Parkera koji se po ovoj priči vrti kao da je centralni lik, a zapravo je kompletno nebitan. I nezanimljiv. On je kao "comic relief", s tim što je ovo francuski humor a time sam sve rekao... Jedini dobar deo čitave priče je na stranama 12 i 13, kada Bluberi skače na Džeronima da bi spasao jednog sveštenika. Vizuelno i kadrovski veoma lepo osmišljeno, s lepim bojama i odličnim crtežom. Na strani 28 taj isti sveštenik se sada žesti na glavnog junaka! Čak i zahteva kod nekog komandanta (ili koji li je već čin) da se Blueberry kazni. Da se kazni što ga je spasao od Apača! Ni trunke logike nema, a jedini razlog zašto je Žiroov pileći mozak smatrao da sveštenik mora da se ponaša oholo i nezahvalno je da bi opet oblatio hrišćane. Da podsetim: marksisti mrze kapitalizam, hrišćanstvo i belu rasu. Te tri kategorije blate kad god mogu, a o njima lažu pa na Boga ne misle. Zato u ovakvim marksističkim stripovima ama baš svaki sveštenik mora da bude veće zlo od najgoreg demona. To je relativno početnički pristup pisanju, nešto što se upotrebljava u najnižim podrumima stripa. Ono kad nam scenarista hoće utuviti u glavu da je zla osoba zaista zla, pa krene da preteruje s tim. Zao je u ophođenju s drugim ljudima, zao je kad putuje, zao je kad gleda u nebo, zao je kada čita novine, zao je kad kenja, zao je kad piša, uvek je zao. U slučaju da niste ukapirali još uvek: on je zapravo jako zao. Na ovaj način Žiro sam sebi puca u nogu jer kenja po sopstvenoj karakterizaciji, a pritom čini da su likovi još nerealniji nego što to već jesu. Banalna karakterizacija na nivou najjeftinijeg dečijeg stripa. Na strani 41 u prvom kadru imamo scenu kao iz nekog Bugs Bunny crtanog filma, što je samo još jedan u nizu dokaza da je Žiroov teleći mozak već odavno bio nesposoban da se bavi scenarijom ovako uspešnog serijala. Bez obzira šta ja mislim o Bluberiju i koliko god bio loš Šarlatanije, ipak je neki profesionalni scenarista trebao da preuzme posle Šarlatanijea. Jer Žiro je još gori od svog prethodnika. Ne razume se u strukturu, ne haje za likove, savršeno ga zabole za realizam, smisao za humor mu je infantilan, a ne može ni da se opredeli kakav žanr ovde hoće da forsira. Kao što smo i mogli da očekujemo, u kasnijem delu priče Blueberry postaje antirasistički osvetnik (po ko zna koji put; to samo pretpostavljam jer nisam čitao nijednu od prvih 20ak epizoda), ali onako baš retardirano. Radi se o avanturi iz prošlosti o kojoj Bluberi pripoveda, kada je prvi put sreo Džeronima. Namerno izaziva tuču sa nekim ogromnim rmpalijom zato što je ranije hladnokrvno ubio Indijanca, a onda pesnicom nokautira glavnogkomandujućeg, za šta ne bi dobio zatvor već daleko gore. Yebao vas više rasizam, dosadni ste s tim. Iako ova epizoda potiče iz 1999, nemojte misliti da su ta antirasistička foliranja u stripovima i filmovima bila nešto novo tada. To se već bilo naveliko forsiralo; već je krajem 90-ih tako nešto bilo veoma iritantno i preterano jer previše otrcano. Scenario je apsolutni haos: 100 podradnji, 950 likova, kompletni pičvajz. Radnja konstantno skače od lokacije do lokacije, od lika do lika, tako da se nikad ne izgradi momentum. Ovako neorganizovano može svako da piše, to je barem najlakše. Kao što rekoh ranije, nema teorije da pročitam treći i četvrti deo ovog luka o Džeronimu. Jedva sam i ove dve priče pročitao. Totalni smor i veliki debilizam. Inače sam totalno protiv toga da BD-i idu u nastavcima, sem kad se radi o serijalima epskih razmera. Ovo je običan vestern stoga nepotrebno. Em je bezobrazluk da čitaoc čeka pola godine ili čak godinu dana na okončanje priče, em je budalaština rastezati tako glupu premisu na više epizoda, u ovom slučaju čak četiri. Ako nisi sposoban da ispričaš jedan običan vestern u 50 strana onda bolje da nađeš pravog scenaristu. Jedva ću uspeti da završim i taj drugi deo, a kamoli da se bakćem sa trećim i četvrtim; ne pada mi na pamet, pa taman da nude 9. integral za džabe. Bio je i on na dobrom popustu ali sam ga preskočio jer crtež tu već pada na neki neprihvatljiv nivo (s obzirom da je vestern u pitanju), a i kolor je još slabiji tj plastičniji nego inače. To su već BD-i 21. veka, kada je francuski strip već bio u žestokom padu. Instinkt me nije prevario, taj 9. integral je gotovo sigurno još slabiji od ovoga. Uostalom već mi je pun qurac Bluberija, da budem iskren. Ovaj jedan integral mi je sasvim dovoljan, mada mi je još ostao i Šerif Bluberi kojeg sam takođe kupio po veoma niskoj ceni. Crtao ga je Vance pa zato, a ja mnogo volim taj crtež. Ali s obzirom da je i taj integral uglavnom pisao Žiro, nemam nikakve nade da će biti dobar. Već sam pročitao prvih 15-ak strana i naravno da je scenario opet u istom marksističkom fazonu kao i ovaj. Ovaj serijal ne bih preporučio inteligentnim ljudima, već samo vestern zaluđenicima, i to onim koji su totalno nekritični i koji imaju jak želudac za žešće gluposti. A sudeći po popularnosti ovog presmešno izvikanog serijala, takvih ima zaista puno. Njima moja preporuka (niti anti-preporuka) i ne treba, oni su verovatno već odavno sve ove epizode naučili napamet. Naučili ih napamet (ili makar pročitali par puta) a da nijednom nisu primetili raznorazne tupsonarije u scenariju... Svašta. Doduše verujem da je velika popularnost uglavnom zbog crteža. Nekako prosto ne verujem (ili ne želim da verujem) da ima baš toliko buzdovana kojima su ove priče odlično osmišljene. Mora da je strašno zabavno imati sposobnost da tek tako baciš mozak na otavu... Baš im zavidim; njima svaki strip može biti zabavan a svaki scenario kvalitetan. |
Moj muzički blog:
Šarlatanije:
Recenzije vesterna:
Hipsterizam u stripu:
Hugo Pratt - Dekonstrukcija:
Navike stripofila:
Crtači rangirani:
Levičarska propaganda u stripu:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
No comments:
Post a Comment