Updated: 4/2025 (epizode 4-6)
AXA 1-3
 |
Vrsta: integrali (tri) Epizode: 1 do 19 Crtez: Enrique Romero Scenario: Donne Avenell Izdavac: Strip-Centar Tino (2015-2018) Premijerno: 1978-1985 Dimenzije: 26.9 x 22.4 cm, HC Br strana netto: 180/180/220 Tiraz: nepoznat Zanr: pulp sci-fi, post-apokalipsa, avanturisticki, distopijski, light erotica YU istorijat: Gigant, Stripoteka, Spunk Kolor? c/b Politicki obojen? Vrlo malo. Golotinja? Naravno. Na skoro svakoj strani, ali nista vulgarno. Elegantan nudizam. Rasprodato? Mozda nije, ali u Srbiji vise nema. Crtez: 10/10 Scenario: 6-9/10 Ciljne grupe: napaljeni tinejdzeri/osnovci, matori (napaljeni) nostalgicari, stripski esteticari Prednosti: golotinja, vrhunski elegantan crtez, zanrovi, zabavno Minusi: previse mali format, bledi tisak u drugom integralu, scenario neretko na nivou ameba, krajnje bezobrazna cena |
 |
Romero spada medju najbolje spanske crtace, a time i medju najbolje svetske, jer Spanci i Italijani predstavljaju vrh stripa – barem u crtackom smislu, odnosno u onom najbitnijem smislu. Kome je sadrzaj veoma bitan, a pogotovo "intelektualan", taj bolje da preskoci ovaj strip. Odnosno ako si pretenciozni hipster koji u svojoj bednoj kolekciji drzi (primera radi) Satrapijanu i Mausijanu (koji veoma ironicno i nemaju bas neki visokoumni niti interesantan sadrzaj – vec samo tako deluju naivnim ovcama), ili ako si jedan od onih stripofila kojima je crtez nebitan a prica je sve (u sta se ubrajaju i Bonelijevi Svedoci), ovo definitivno nije za tebe – sem ako uzivas u so-bad-it’s-good shundu. Sto se dijaloga, price i likova tice Aksa je smesan strip, pun kontradikcija, budalastina i detinjarija. Slicno je glup kao Raymond-ov Flash Gordon, mada daleko manje predvidljiv (sto doduse ne govori mnogo jer najraniji FG je jedan od najpredvidljivijih stripova ikad). Ali sto je mnogo bitnije: Axa je veoma zabavan, opustajuci strip, dok Raymond-ov FG zna cesto da nervira sa svojim dosadnim i imbecilnim sablonima. Avenell se na momente krece na ivici trashploitationa, a uprkos tome zna ponekad i da pridikuje i moralise o zagadjenju zivotne sredine i zloupotrebi tehnologije - sto je presmesan kontrast, pa moze se slobodno reci i suntava kontradikcija. Hoces trash ili da moralises? Oba trojica tesko da idu u paketu. A neretko ubacuje cak i poneku otrcanu kvazi-feministicku poruku – uprkos ociglednoj seskploataciji glavnog lika; drugim recima, strip je bangav mish-mash svega i svacega; salata, paradoks, pravi besmisleni pulp. Veoma je naivno osmisljen i napisan, a koji udeo u pricama je imao Romero, to ne znam. Ima tu i romanse, ponesto humora (nista preterano puno), ali je u sustini onaj klasicni blentavi pulp sci-fi, sto znaci akcija i avantura na kvadrat, ali bez mozga. Da li je Avenell (ili Romero?) ubacivao politicki-korektne govore o “drustvenim temama” u Aksine balone da bi “lukavo” pokusao da opravda svu tu golotinju te da izbegne kritiku da koristi sise radi bolje prodaje? Ko zna. Ne bi bio ni prvi ni poslednji koji to radi. Na primer, Spice Girls – prva cistokrvna kurvo-pop girl-group 90ih – su uporno furali pricu da su one zapravo feministkinje a ne obicne netalentovane fufice zeljnje slave, novca i qrca, tako da je ova licemerno-ironicna strategija “ublazavanja eksploatacijske jeftinoce” veoma zastupljena u popularnoj kulturi tj uobicajena pojava u istoj, pogotovo u ovo retardirano pred-Orvelijansko doba kada levicarski zapadni Establishment paralelno promovise kontradiktorne ideologije kao sto su feminizam i kurvinizam. Medjutim, to praznoglavo moralisanje koje se s vremena na vreme pojavljuje u Aksi je toliko naivno, toliko tupavo, da uopste ne smeta – cak ni jednom okorelom anti-levicaru kao sto sam ja. Nije to ona vrsta izvitoperene, podmukle, politicki obojene, lazljive, pristrasne, levicarske propagande kakvu praktikuju marksisticke psihopate poput Alan Moore-a. Ni priblizno. Uostalom, u 15. prici Brodolomka Aksa pravi budalu od sebe u nekoliko navrata, dok se "bahati" feministickim opaskama a ignorisuci upozorenja svog partnera Meta u nekoliko navrata; zatim nadrlja pa mu se mora kasnije izvinuti zbog svoje lakomislenosti. Zalila se na "muski ego" u par navrata a zatim njih oboje dovela u opasnost jer nije zelela da zajedno, demokratski, donose odluke. Uostalom, zar to i nije pravi cilj modernog feminizma? Ne da se postigne jednakost vec nejednakost, ali u suprotnom smeru. Svaka ultra-feministkinja potajno zeli dominaciju nad muskarcima, ne jednakost, kao sto i Crni Panteri nisu bili za jednakost vec za dominaciju nad belcima, a to je bio deo zelje za osvetom. (Inace je skoro svaka borba za jednakost obicna bajka za naivne: em jednakost nije moguca, em oni koji se zalazu za nju zele zapravo zamenu uloga sa onima koji ih navodno tlace.) Ali to pominjem cisto ovlas, jer Aksa nije ekstremista, nije neka maloumna, prepotentna rospija koja mrzi muskarce. Naprotiv: u vecini epizoda flertuje s nekim novim tipom - ili se nanovo ljubaka sa onim prethodnim tj trenutnim... A ponekad, kao u epizodi Raskrinkana, sedi na dve stolice. (Ili dva qrca, kad moram da budem prost.) Ko je uopste pisao Aksu? Tesko je reci. Neki izvori tvrde da je Avenell pisao "samo" scenario ili cak iskljucivo dijaloge po Romerovim pricama, a negde se navodi da je Avenell scenarista u pravom smislu. |
 |
Sadrzajni imbecilizam koji definise scenarije bi mozda bio problem da crtez nije maestralan. Sto me dovodi nazalost i do glavnog minusa ovih integrala: format. Trebao je biti veci. Kvazi-umetnik/kvazi-panker Tino je trebao da Aksu izda u slicnom formatu kao reprint Fibrinog Eternauta, Komikovog Popaja, Makondovog Fantoma, Millerovog 300... Odnosno dva ili tri kaisa po strani, umesto cetiri kao u ovom formatu, tj format je trebao biti jos "izduzeniji" od ovog - da bi se video neverovatan i precizan detalj koji Romero nudi na bas svakoj strani. Konstantnost ovog serijala je ne za pohvalu nego za ovacije: Romero je ovih 19 epizoda (sem jednog dela te zadnje) nacrtao u rasponu od skoro 10 godina, ali uprkos tome nema nikakvog pada kvaliteta u crtezu, sto je retkost. Ponekad kvalitet raste vremenom, ali to uglavnom vazi za karikaturne stripove. Kod ovakvog tipa crteza, odnosno realistickog i detaljnog s puno sencenja, kvalitet uglavnom opada vremenom. Ima pregrst presitnih panela sa neverovatno dobro ilustrovanim pejsazima te je prava steta sto neki od tih crteza “chame” na nekom usamljenom uglu stranice umesto da pokrivaju najmanje pola strane. Mnogi od ovih sitnih pejsazkih panela bi ladno mogli biti i splash pages. Grehota, zaista. Mozda ce zvucati smesno nekome – recimo maloumnim hipsterima i njima slicnim stripofilskim kvazi-intelektualcima – ali Romerov crtez je na nivou mnogih najboljih senko-fanatika koji se isticu odlicnim/detaljnim sencenjem i ciji radovi mogu da se izdaju u c/b varijanti a da se kvalitet ne gubi (osetno), odnosno crtaci ciji albumi cesto i ne zahtevaju kolor. (Toppi, A. Breccia (kad je dobar), Roi, Solano, Ortiz, Del Castillo, Battaglia, Holdaway.) Ako ste fan nekog od navedenih onda ne oklevajte: Romero spada u sam vrh stripske umetnosti, svrstavam ga medju najbolje inkere ikad. On je legenda, ne zbog toga sto je kreirao ikonicnu Aksu ili zato sto je deo Zlatnog Perioda Stripa a time i pionir (ne Titov naravno), vec zato sto je sa tehnicke strane neosporno majstor zanata. Tesko je naci ijednog strip crtaca koji s toliko konstantnosti i preciznoscu crta (glavne) likove. Aksa je, na primer, savrseno nacrtana u prakticno svakom panelu: bilo da se radi o njenom savrseno oblikovanom/nacrtanom telu ili licu, Romero nikada ne brljavi, nikada ne otaljava - kao mnogi drugi (da ne kazem vecina). U ovom periodu je crtao likove s disciplinom koja je zapanjujuca. Koliko sam ja primetio, Aksu je pogresno tj ruzno nacrtao na samo jednom mestu, u drugoj prici treceg integrala, na strani 51. Zapravo jedini crtaci koji su u ovom rangu sto se toga tice su Peyo, Barks, eventualno jos Magnus i mozda jos sacica njih - a kod realo-crtaca je to tek ekstremno retko. Svaka crta je isplanirana i prakticno s "kompjuterskom" preciznoscu plasirana na papir. Siri auditorijum stripofila mozda ne bi ukapirali o cemu pricam, ali verujem da ljudi koji se i sami bave crtanjem odmah prepoznaju Romerov veliki talenat, kako za kontinuitet tako i za oblikovanje likova i predmeta a i za besprekorno sencenje. Sto se tice kompletiranja Akse, ova tri integrala sadrze sve epizode iz prvobitnog/glavnog perioda, tj iz 70ih i 80ih. Postoji i nesto malo iz kraja 80ih ili pocetka 90ih sto je radjeno za americko trziste, ali o tome ne znam skoro nista. Romero se 20-30 godina kasnije vratio Aksi (mozda zbog love, a pretpostavljam i malcice zbog sisa) i odradio nekolicinu epizoda od po 40-50 strana koje su medjutim crtacki dosta slabije. Aksa u njima vise nije toliko lepa, drugacije izgleda, a i donekle fali ta elegancija crteza iz prvobitne ere. (Ne znam zasto, ali sve tri naslovnice integrala, koje su ovde prikazane, su ilustracije iz tog novijeg perioda; cudna odluka, jer ova Aksa na naslovnicama izgleda drugacije od starih epizoda koji se nalaze u integralima.) Price su ponekad toliko prepune gluposti da ih je skoro nemoguce sve pohvatati tokom prvog citanja. Primer: 14. prica Raskrinkana: (SPOJLERI) U toj prici Aksa sa ljubavnikom Metom nailazi na neki oronuli dvorac u kojem zive dve vrste mutanata: jedni su strokavi i kriju se u mraku a drugi su napredni, i nose kostime/maske da bi bili "lepi". I valjda se zbog toga ne podnose, sto je skoro pa komicno. Aksa orvoreno flertuje sa liderom "lepih" mutanata, iako je Met to negde, a on se nekim cudom ne oglasava po tom pitanju: bilo bi logicno da ima napada ljubomore, ali mozda je vec navikao na Aksino spontano qrvanje. Medjutim, najbizarniji aspekt ove kompletno blesave epizode je to sto tik pored zamka slece neki NLO, koji i Aksa i mutanti manje-vise ignorisu na pocetku, jer su jedni drugima ipak zanimljiviji! Aksu vise zanima dvorac i ljudi koji u njemu obitavaju, dok su mutanti suvise opcinjeni Aksinom lepotom da bi se odmah posvetili vanzemaljcima. (Ovaj fazon ignorisanja NLO-a je bio koriscen i u MST3K filmu The Giant Spider Invasion, kao i u jos glupljem Devil Girl From Mars. A s obzirom da u ovoj epizodi Akse NLO niko ne dira "dok se ne ohladi", nema sumnje da je Avenell uzeo neke fazone bas iz ovog filma, jer i u njemu se NLO ne dira jer je vreo...) NLO biva bacen u drugi plan "dok se brod ne ohladi": rezonovanje na nivou najglupljih sci-fi prica. Ova epizoda cak i sadrzi neku naivnu srocenu "poruku" o predrasudima o izgledu, sto u prevodu znaci da se Aksa suvise fokusira na spoljasnji izgled, potom uvidja svoju gresku pa se redom izvinjava mutantima sa obe strane. Tu je naravno i Aksin verni robot koji ima izliv ljubomore jer je zaljubljen u Aksu. Isti onaj izliv koji Met iz nekog razloga ne pokazuje, kao sto sam vec pominuo... |
 |
SPOJLERI: Medjutim, u odbrani Romera, vec u narednoj epizodi, Brodolomka (na slici), Met se napokon izjada Aksi za njene nebrojene kurvarluke. Na strani gore Met cacka Aksu za "Tarzana" kojeg su upravo otkrili na pustom ostrvu (a kome se Aksa jako svidja), a onda joj prebacuje njene razne afere i flertovanja. Ona na to reaguje ljutito, tvrdeci da "nikome ne pripada" i da "zeli biti slobodna". U prevodu: "zelim imati slobodu jahanja onoliko qrceva koliko to zelim i kada to zelim". Ukoliko je Avenell zaista mislio da ce ovakav stav da od Akse napravi feministkinju tesko se prevario, jer efekat je obrnut: ovo je cini najobicnijom droljom. Imati "slobodu kecanja" je cist svingeraj, egomanijastvo, cak i nimfomanija, a takve stvari ne bi trebalo da imaju blage veze sa "zenskom borbom za jednakost". Tu se scenarista bas blamira, ali posto je ovo pulp sve je OK. "Niko me ne moze imati! Slobodna sam!" Isto ovo moze svaka ulicna prostitutka da tvrdi za sebe. Ova 15. epizoda je inace daleko manje tupava. Scenarijske "omaske" umeju dosta da variraju; neke price su mnogo gluplje od drugih. 16. prica Tragacica takodje spada u "inteligentnije". Ima mnogo logicniji i normalniji scenario. Prica nas upoznaje sa Aksinom prosloscu, ona saznaje o svojim roditeljima kao sto i mi saznajemo i njenoj starosti. 23 godine ima, barem u ovoj epizodi. (Nema informacije koliko je vremena proslo od njenog bega iz kupole.) Prici fale onakve gluposti kakve dominiraju mnogim prethodnim epizodama. 17. prica Begunica je povratak u (nomen-est-omen) tipicniji eskapizam serijala, prica koja se odigrava u luna parku. Luna park u post-apokalipticnom svetu? Hombre ovo nije, to je sigurno, a ni Dzeremaja. Ovo je pulp sci-fi u kojem je "sve" moguce. Sta sve? Na primer, Aksin robot Deset dobija metalnu devojku, a time sam sve rekao. Zabavni pulp kakav pulp i treba da bude. Sto se naziva tice, na spanskom se zove La Escapista sto je nesto kao "pobegulja". Ni ja nikada do sada nisam cuo srpsku rec "eskapistkinja", ali eto, i toga ima. Ali koliko god ta rec zvucala nezgrapno i nelegantno (kao i velik deo srpskog jezika, ako cemo pravo), opet je prihvatljivija od hrvatskog prevoda "eskapistica" koje para usi svojom gluposcu (jos vise). Ali ebiga, takav je srpsko-hrvatski (a verovatno i ostali slovenski jezici): nije posebno podoban za improvizaciju tj nije tako fleksibilan i praktican kao sto su to engleski a i pretpostavljam spanski. Srpskim jezikom dominiraju duze reci, i to one pretrpane suglasnicima, pa jos kad uz to dodamo rodove, padeze i razne konjugacije, dobijamo jezik sa relativno malo slobode u stvaranju i sklapanju novih reci. Ja sam ipak odlucio da nazovem ovu pricu Begunica, jer ta rec postoji, ne zvuci nebulozno, mada nesto drugo znaci: zena koja pobegne od muza, a o tome se ne radi ovde. U ovoj epizodi (kao i u narednim) ima nekoliko "ostecenih" kaiseva koji su veoma drugaciji od ostalih iz ove price - a ti su besprekorno ocuvani. Radi se o lose ocuvanim materijalom u kojem ovog puta nije problem bledilo (kao u delovima drugog integrala) vec "razmazana" crna boja. Cisto sumnjam da je izdavac kriv za ovo. Uostalom, i u Modesti Blejz integralima (u kojima takodje ima Romera) ima ponekad tih losih skenova. Generalno je velik problem s tim starim (novinskim) pulp serijalima sto se tice izdavanja jer cesto fale originali ili su osteceni. 18. epizoda Medju zvezdama je ubedljivo najoriginalnija jer totalno tripozna, a pritom je jedina epizoda koja je cist space sci-fi. Ovog puta se Avenell zaista potrudio da napise nesto sto nije obican pulp, umesto da se bavi standardnim forama ovakvih serijala. Da se razumemo, doduse, ja nemam nista protiv ni kada su price primitivnije i naivne, to i jeste deo cari ovakvog stripa - kao i B-filmova 50ih, na primer. 19. epizoda Izdani nije kompletirana 1986. jer je serijal odjedanput obustavljen od izdavaca, i to u sred price. Zadnji kais je broj 2238, a nakon toga Romero nastavlja scenario/crtez sam, i to mnogo kasnije - sudeci po nesto drugacijem crtezu. Tih 10ak zadnjih strana drugacije deluju; sencenje je za nijansu oskudnije, a Aksa cesto ne lici sasvim na sebe. Sto se radnje tice, odigrava se veliki obrt sa Desetkom i njegovom "zenskom" Martom; maltene diznijevsko-bajkovito-erotski zavrsetak koji se prilicno uklapa u blesavost celokupnog serijala. Sto se mene tice, serijal se ovde zavrsava, bez obzira na mnogo kasnije nastavke, mada treba imati i "kolor specijal" (ili kako ga vec nazvati) koji je odlicno ilustrovan, bas kao i c/b deo. |
 |
4. epizoda Neukrotiva (nazvana ovako iako Aksa nikada nije bila manje neukrotiva) je prilično realan kandidat za najnerealniju/najapsurdniju ideju. Aksa otkriva skrivenu civilizaciju u kojoj žene kompletno vladaju nad muškarcima, koristeći ih samo kao robove i za radnu snagu. Ova premisa je toliko imbecilna da mi je ispod časti da je detaljno komentarišem, kao sociolog ili biolog. (Nisam ni jedno ni drugo, ali za ovakav serijal sam Doktor Nauka, i to svih nauka.) Dovoljno je reći da su ove prezgodne Amazonke formirale ovaj svet još pre "velike kontaminacije" tj kataklizme - a razlog formiranja ovog komičnog društva je samo zato što je neka "feministkinja" odlučila da stvori takav svet! Tek tako. Ćefnulo joj se. Valjda je uspela nekako da nađe stotine muškaraca koji su se složili s njenom idejom da muškarci treba da budu robovi a žene vladari! Tek tako. Možda ih je našla u nekom Mazohističkom Katalogu? Drugačije ne vidim kako je ovako nešto moglo da se desi, da ova feminacistkinja formira ovakvo društvo, jer ko bi je osim drugih fanatičnih feministkinja sledio? Međutim, ni ova varijanta sa "ropskim volonterima" nema trunku potencijalne reale u sebi, jer možda bi eventualno pronašla tri-četiri mazohističkih muškaraca - u nekim S&M/bondage oglasima - ali je ta brojka jedva dovoljna da se išta započne. Od čitaoca se očekuje da poveruje u ovako crnu (a opet komičnu) bajku da jedna "feministkinja" može iz vedrog neba da kreira ovakvu civilizaciju, samo zato što je to poželela, jer naravno nema nikakvog objašnjenja kako je uopšte ona ovo postigla, tj da porobi muškarce. Tek tako ih porobila, toliko lako da se nameće pitanje zašto to neka feminacistkinja ranije nije uradila? Naravno da ni za ovo nema nikakvog objašnjenja. Nije nimalo jasno zašto bi muškarci - čiji testosteron ih automatski čini dominantnim - najednom postali poslušni pokorni luzeri estrogenim ženama (kojima naravno generalno fali samopouzdanje, a o fizičkoj snazi da ne pričam), samo zato što se to jednoj ludaji ćefnulo, onako iz hira. E kad bi kreiranje novih civilizacija i društva bilo ovako jednostavno: da čovek samo poželi neko društvo po svojoj meri i dizajnu, i da se to tek tako najednom ostvari... Samo u veoma jeftinim B-filmovima i ovakvim stripovima. Nije mi jasno kako se razmnožavaju s obzirom da su ljubav i seks zabranjeni. A nisam ni opazio nijedno dete u priči. Totalan pičvajz od epizode. Sve to stoji da je ovo jedan veoma naivan i banalan futuristički serijal, trashploitation PG varijante (u 70im doduše verovatno R-18), ali svaki žanr, ma koliko bio blesav, ipak mora da se povinuje nekim najosnovnijim logičkim prohtevima i merilima. Hoću reći da je ovo preglupo čak i za Aksu. Zbog ovakve blesave ideje imamo gomilu kretenskih situacija i dijaloga, a to je neminovan ishod kada scenarista barata glupim konceptima. Najočigledniji idiotizam su mišićavi, snažni muškarci koji se bez ikakvog jasnog razloga totalno pokoravaju gomili ženskih fotomodela - koje oni mogu da prebiju i savladaju kao od šale, kad god to požele. Muškarci su bukvalno uvek samo pet sekundi udaljeni od revolucije! Ne treba ni da se prethodno organizuju, kao što je to ovde slučaj kasnije u priči. Ali ne dižu bunu decenijama jer, kao što već rekoh, je jedna feministkinja u 20. veku jednostavno poželela da stvori ovakav apsurdan svet, a želja joj se s lakoćom ostvarila uprkos nekih 1000 (naučnih i istorijskih) činjenica koje nalažu da je njena želja 100% neizvodljiva, 100% nelogična, i 100% imbecilna. Bar da je scenarista ubacio neki bedan petoparački pulp izgovor, u fazonu da je radijacija "smanjila muškost" kod muškaraca a ženama dala samopouzdanje i višu inteligenciju - pa još nekako da prođe premisa ove tupave epizode. (Mada bi u tom slučaju ovaj skriveni svet morao da nastane posle kataklizme a ne pre kao što nam je rečeno.) Međutim objašnjenja nema nikakvog - sem što je ovo bila volja jedne "feministkinje" 20. veka, kako nam scenarista kaže. Ovo niti može da služi kao objašnjenje niti je od ikakve koristi čitaocu da iole pokuša da shvati i prihvati ovako nebulozan koncept... Priča je toliko primitivna da čak kosi jedno od osnovnih nepisanih pravila ovakvih avanturističkih serijala, a to je da glavni zlikovac mora na kraju biti kažnjen, makar malo. Liderka ove imbecilno apsurdne ženske kolonije ne biva uopšte kažnjena, ni na koji način, iako svirepo ubija 50 svojih nedužnih podanika na kraju priče, potez koji se čak i pokazao kao kompletno nepotreban. Čak je i Aksa smešnija nego ikad, jer nije sigurna kojoj strani da pomogne! Čak u jednom momentu pokušava da spreči pobunu muškaraca, pod nekim tupavim izgovorom da ne želi da se "jedna tiranija zameni drugom", a to je nekako zaključila iako uopšte nije mogla da zna kakav će ishod revolucije da bude! Nije mogla nikako da zna da ako muškarci pobede da će situacija biti ista, samo sa obrnutim ulogama. Veoma je ironično što Aksa u ovoj situaciji pokazuje priličan dijapazon svoje nelogike, a to je karakteristika koja se često pripisuje ženama. (Pa se onda pitaju zašto muškarci "vladaju"...) Baš u ovoj epizodi, koja se na vrlo traljav i detinjast način bavi feminizmom, scenarista nalazi za shodno da Aksu učini neodlučnom i nelogičnom: tipični ženski stereotipovi. Uostalom, u svetu iz kojeg je i sama potekla nije bilo polne raspodele na vladare i na robove, odnosno žene nisu bile potlačene, kao što nisu bile potlačene ni PRE kataklizme, u 20. veku. Sem naravno u islamskom svetu... Znači nikakvog razloga nije bilo da Aksa posumnja da će revolucija doneti novo tlačenje žena. 5. epizoda Neustrašiva počinje sa odličnom snežnom scenografijom. Kakve god pejzaže da je Romero crtao, svi su ispali fantastično. Ali opet ponavljam koliko je šteta što su kadrovi u ovakvom izdanju minijaturni u odnosu na veličinu koju zaslužuju. Ubrzo se pojavljuju dinosaurusi, pa onda i roboti, tako da je ovo vizuelno a u neku ruku i sadržajno mnogo zabavna epizoda. Priča je naravno blesava, kao što se dalo očekivati: dinosaurusi, roboti, i pećinski ljudi - znači opšti sci-fi pulp pičvajz kao u najblentavijim B-filmovima 50ih. Odnosno većina takvih filmova nisu imali dovoljno velik budžet da strpaju sve ovo zajedno na gomilu. Ima nekoliko veoma zabavnih pseudo-naučnih "pojašnjenja". U kaišu 488 saznajemo od Akse da se zbog nuklearnog rata "Zemljina osa pomerila". Mene ovakve gluposti mnogo zabavljaju! Znam da je nerealno i bespotrebno da tražim jaku naučnu osnovu u ovakvom serijalu, ali ipak ne mogu da odolim a da ne napravim poređenje vezano za ovaj idiotizam sa zemljinom osom: ideja da nuklearne eksplozije mogu da poremete zemljinu osu je kao kad bi neko tvrdio da prdež nekog kineskog leptira može da izazove uragan u Meksiku. Koliko god se nama činile nuklearne eksplozije moćnim, one su kao sitne petarde za jednu ogromnu kamenčugu kao što je Zemlja. Samo par kaiševa kasnije Aksa sreće pećinske ljude, koji se pomalo muče sa gramatikom, govore kao da su tek nedavno savladali osnove (kojeg god) jezika. I ovo mi je mnogo smešno jer su ovi likovi neposredni preci ljudi iz 20. veka što znači da nema nikakvog razloga za njih da jedva naklapaju engleski - ili šta li se već priča u Aksinom svetu. U kaišu 517 Aksa glasno razmišlja kako da se ophodi sa robotima: "argumentima? Ili da delujem na njihove emocije?" Prosto neverovatno, s obzirom da ona potiče iz tehnološki razvijene civilizacije, te bi trebala da zna da su roboti sve samo ne emocionalni. A opet, ova epizoda je vrlo bitna jer odavde pa nadalje Aksa ima novog saputnika: robota zvanog Desetka - koji apsolutno jeste emocionalan, jer je programiran da voli Aksu. Totalni sci-fi kič, ali u pozitivnom smislu. Pojavljivanje ovog "lika" me je vrlo pozitivno iznenadilo jer ga se nešto ne sećam iz detinjstva, verovatno zato što sam čitao samo prethodne epizode, one najranije. Što se dinosaurusa tiče, Aksa i drugi likovi stalno trtljaju o evoluciji, kao da par nuklearnih eksplozija, i to samo 100 godina unazad, mogu da izazovu ovakvu ultra-ubrzanu "evoluciju", odnosno neku vrstu istorijskog reseta koji je naravno kompletno apsurdan. U kaišu 535 saznajemo od nekog kvazi-naučnika da su se dinosaurusi ponovo pojavili jer su "njihova jaja hibernirala". Čitavih 65 miliona godina?! To je neka veoma moćna hibernacija... Međutim, ne, naučnik dodaje da je hibernacija tih jaja krenula za vreme "zadnjeg Ledenog doba", što bi značilo da dinosaurusi nisu izumrli pre 65 miliona godina već mnogo kasnije, maltene nedavno, odnosno da su postojali paralelno sa ljudima! Da, baš tako: baš kao u onom blesavom Raquel Welch filmu iz 60-ih. Zadnje Ledeno doba bilo je pre nekih 50,000 godina, međutim ovaj scenarista jednostavno ne haje ama baš nimalo za prave naučne činjenice. Doduše u njegovu odbranu, tada nije postojao internet te on nije mogao za 15 sekundi da se informiše o ovakvim stvarima pa da eventualno spreči ovakve greške. Kažem eventualno jer ne znam da li bi se uopšte trudio i da jeste imao internet, da li ga je uopšte zanimalo to. Rekao bih da nije, ili bar ne preterano... Od istog naučnika saznajemo notornu glupost da su nuklearne eksplozije "stanjile zemljinu koru"! Možda još neko moje poređenje? To bi bilo kao kad bi neko tvrdio da je uspeh ili neuspeh nekog holivudskog filma imao efekat na formaciju oblaka u Japanu. U kaišu 523 Aksa bez ikakvog povoda konstatuje da robot koji joj se približava "deluje humanije od ostalih... Ponaša se kao čovek", i to uprkos činjenici da ovaj robot (koji nije Desetka) ne izgleda nit se ponaša išta drugačije od ostalih robota. A u kaišu 526 Aksa dolazi do bizarnog zaključka da bi bilo pravo "naučno čudo" kada bi postojao robot koji puno priča. Na osnovu koje logike je to ona zaključila? To što roboti ne pričaju mnogo nema nikakve veze sa tehničkim izazovima da se kreira brbljivi robot, već takvi roboti ne postoje (generalno govoreći: u fikciji kao i u pravom svetu) jer nema puno svrhe praviti ih. Ali da budem fer, mrtva trka je između Akse i onog naučnika ko više od njih dvoje lupeta. Možda je tačno da su brbljivi roboti velika retkost, međutim tupavi humanoidi definitivno nisu. Bilo bi pravo "naučno čudo" kada bi priroda pretvorila ljude u inteligentna bića. U kaišu 559 pećinski ljudi pominju crnu magiju, dok im je programiranje robota totalno strano. Kako su za samo 2-3 generacije uspeli da totalno izbrišu svo sećanje na robote i tehnologiju 20. veka - a znaju za crnu magiju (koja ne postoji)? Ništa od ovoga nije pravo cepidlačenje jer je ovo samo Aksa, a pritom ova epizoda sadrži i mnogo više humora nego u prethodnim epizodama: imamo robota koji se zaljubljuje u Aksu, dok je njen dečko ljubomoran. U kaišu 562 saznajemo da su starci jako skeptični u vezi robota i tehnologije dok su mladi mnogo otvoreniji prema mogućnostima koje im Aksa i roboti nude. Ovo nema nikakve logike jer bi trebalo da bude obrnuto: ovi stariji ljudi bi trebalo da se sećaju tehnološke prošlosti te da je shvataju daleko lakše od klinaca čiji su životi udaljeniji od te ere. Jedan od najblesavijih momenata je nalazi se u kaišu 587, kada zli naučnik (onaj kvazi-naučnik koji lupeta gluposti) šalje tim robota da izvrše lobotomije nad Aksom i njenim prijateljima - a odeveni su kao hirurzi, sa belim kaputima i maskama! Vrlo je brižno od ovih robota i tog naučnika što se toliko brinu da neki od njih slučajno ne prenese prehladu ili neki virus na pacijente. Sve je ovo u suštini nebitno, jer je čitava poenta sci-fi palpa da bude blentavo zabavna. A kao što rekoh već više puta, crtež je fantastičan. Aksa kao i uvek predivno izgleda, a posebno u kaiševima 516 i 565. 6. epizoda, od Hrvata čudno prevedena kao "Kockarica", spada među najslabije. Ideja grada u ruševinama koji je centar kockanja u post-apokaliptičnom svetu nije preterano zanimljiva a i previše je apsurdna. Znam znam, ovo je samo Aksa, prema tome nema svrhe zahtevati mnogo realizma. Međutim, nema ama baš nikakve logike - čak ni u palpovskom smislu - u tome da hiljade klošara u krpama svi hrle ka tom gradu u nekoj nadi da osvoje... šta tačno? Zar ne bi trebali biti zaokupirani golim preživljavanjem? Imaju vremena za skupe hobije? Teško da novac ima veliku ili ikakvu upotrebu u takvom svetu, a i ta masovna pomama da se pošto-poto zaigraju rulet i slot mašine mi nekako ne pije vodu, suviše je preterano. A i poprilično je blesavo da je sve namešteno tako da niko ne može ništa da osvoji pa svako postaje rob vlasnika Nerona! Takav kompletno izmanipulisan sistem ne daje raji šansu ni da se navuku na kocku - a opet su nekako svi već unapred navučeni kao da su imali prilike da igraju više puta. Međutim nisu to mogli ni u teoriji jer odmah izgube slobodu čim jednom zaigraju. 100% suluda premisa. Čak i palp sci-fi mora barem da ima neku osnovnu logiku. Malo mi je i čudno da se ovakva ideja koristi već u šestoj epizodi, tj dok je serijal još bio relativno mlad te većina postapokaliptičnih situacija i mogućnosti još uvek nisu bili upotrebljeni a kamoli isceđeni. Nije bilo potrebno pribegavati takvim alternativnim rešenjima, kao da je ovo već 50. epizoda pa nije više bilo išta novo da se uradi. Ova premisa postoji samo kao mlak izgovor da bi se Aksa borila u areni. To je sve. I eventualno da bi je šutnuo dečko, tako da scenarista može da ga zameni sa nekim drugim u nekoj idućoj epizodi. Protiv toga nemam naravno ništa jer je živ piš koliko tipova Aksa menja tokom serijala, mada su svi toliko slični da su maltene kao jedna osoba. Uostalom totalno je logično da toliko alfa mužjaka totalno odlepi za Aksom. Čitaoci to više nego razumeju... Njen novi dečko iz prethodne epizode je izda kao od šale, jer najednom odluči kako želi da radi za ovu kockarsku "imperiju". Prvo joj prokocka mač a da je ni ne pita, a onda se i priklanja diktatoru. Već dva puta ju je izdao i izneverio, a par strana kasnije opet to radi - međutim Aksa mu čak i tada nekako ponovo prašta, iako je vrlo malo falilo da Aksa pogine zbog njegove ravnodušne izdaje. Znači, uobičajene gluposti a i kič na kvadrat. (Kič nije nužno uvreda u kontekstu Akse.) Mnogo negativnija stvar je što je ovo prva epizoda koja sadrži više bledih kadrova. Odavde nadalje originalni materijal korišćen za ove albume gubi na kvalitetu, pa zato ponekad ima čitavih strana koje su bledunjave, kao na primer strane 14, 15 i 17. Do tada je samo povremeni kaiš lošeg kvaliteta. U drugom integralu je ovo veći problem, jer u njemu puno strana deluje bledo tj bez detalja. To, zajedno sa pogrešnim izborom papira, su najveće mane ovih integrala. Papir je sjajan što nije idealno za crno-beli strip, pogotovo neki iz prošlosti, iz te ere. Crtež je toliko kvalitetan da ovaj pogrešan izbor papira ne predstavlja neki značajan minus, ali nema sumnje da bi ovaj strip na mat papiru izgledao još bolje. Darkwood je napravio pravi odabir papira za ovakav crtež za Romerov Modesty Blaise; neki staromodni žućkasti - koji pritom ima i dodatnu prednost što je lakši. Kako bi Aksa tek fantastično izgledala na takvom papiru... pa još i format da je veći. Ali se nažalost niko od "ozbiljnih" izdavača nije latio ovog stripa, što mi je potpuno neshvatljivo, pa čak i sumanuto. Kad pomislim kakva sve sranja izdaju Fibra, Darkwood, Čmarobna Knjiga, Libellus, i mnogi drugi, a niko se od njih nije setio da objavi i ovaj klasik star sada već skoro 50 godina, dođe mi da pobacam gomilu kletvi na mnoge od njih - kada bi tako nešto postojalo. Nažalost kletve ne postoje te ne mogu da ih urnišem i kaznim na plejadu maštovitih načina zbog ovakvih nenormalnih propusta. Kako možeš da izbacuješ totalno beskorisne i crtački bezvredne albume Larseneta i Djipija a da ignorišeš Aksu?! Kakve li su to seljačine? Sve neki kvazi-"urbani" likovi, iskompleksirani pa zato totalno naloženi da dokažu svima koliko su "sofisticirani" time što izbacuju hipsterske splačine. Međutim, praziluk nikako ne mogu da izbace iz svojih džiberskih sistema jer su gomila anti-estetskih đilkoša bez trunke ukusa i razumevanja za pravu stripsku umetnost. Ima još puno klasičnih stripova na rangu Akse kojih na Balkanu nema ni od korova, a razlozi za to nisu uvek loši materijali i nedostupnost, već se mnogo češće radi o čistokrvnom primitivizmu i gluposti većine pizdavača. Na primer, gde je Riberova Drakurela? Američki Vampirela serijal? (Ono što su izbacili Forma B je sranje.) Zetari? Zašto niko već godinama nije izbacio nešto od Berneta - ili makar reprintovao ili ponovo izbacio odavno rasprodate albume? Da ne pričam o pregršt komercijalnih francuskih serijala iz 60-ih i 70-ih, pa još brdo britanskih stripova kao što su Džepna Armija. Hellraiser? Prvobitni Star Trek stripovi 60-ih? Ima ih tona. Strip serijal Zona Sumraka iz 60-ih? James Bond? Da ne nabrajam još brdo drugih. |
 |
Vrsta: zasebna epizoda Crtez: Enrique Romero Scenario: Donne Avenell Izdavac: Strip-Centar Tino (2019) Premijerno: 1983 Dimenzije: 28.3 x 20 cm, HC Br strana netto: 48 Tiraz: nepoznat Zanr: pulp sci-fi, post-apokalipsa, distopijski, light erotica YU istorijat: Stripoteka Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Sve po starom, mozda malo vise. Rasprodato? Verujem da jeste. Crtez: 10/10 Scenario: 7/10 |
 |
Postoji i jedan album u boji koji je uradjen na kraju prvobitnog perioda. I to bih preporucio: Aksa izgleda fantasticno i u koloru. Sve upravo navedeno je Tino izdao vec. Samo je pitanje hronologije konfuzna tema. Po svim internetskim izvorima, ovaj album je uradjen za vreme c/b serijala u listu The Sun. Zadnji c/b kais u tim novinama je objavljen 1985. i to je broj 2234 (Wikipedia) ili 2238 (Tino), zavisno kome ces pre da verujes. To je 19. i ujedno zadnja epizoda koju je Romero crtao pre nego sto se serijalu vratio 20ak godina kasnije. Medjutim, u uvodu ovog kolor albuma Romero (?) tvrdi kako je ova epizoda radjena posle obustavka serijala. On (ili ko vec) tvrdi da je c/b serijal objavljivan u The Sun 5 godina (umesto nekih 7), i da je tek onda krenuo sa ovom pricom koju je "zavrsio 1982. a 1983. je objavljen strip". To nema nikakve logike jer bas svugde pise da se The Sun bavio serijalom do 1985 ili 1986, zavisno od izvora. Ne verujem da svi na internetu grese a da je jedino Romero u pravu, iz prostog razloga sto se vrlo lako da proveriti kada je britanski list prestao sa Aksom, a cisto sumnjam da bi se svi zajebali za citave 2-3 godine. Postoje samo dva objasnjenja: ili je Romero posenilio i zaboravio hronologiju sopstvenog rada, ili je Tino izmislio uvod od Romero odnosno ovaj uvod nije napisao Romero vec Tino. Ovo drugo mi deluje realnije, uprkos Tinovom insistiranju da je dobar drug s Romerom, da je Romero podrzavao izdavanje ovih integrala, i ostale bajke i polu-istine koje Tino plasirao u raznim propratnim tekstovima. Kako god bilo, kaisa 2234 (ili 2238) Aksa je privremeno obustavljena, da bi se na kratko vratila u dvobroju za americko trziste, a onda par decenija kasnije sa jos 4 c/b epizode. Cene su jos bezobraznije za ove pojedinacne epizode, tj 1200 dinara za album od samo 50ak strana – i to c/b. Ovaj u boji je 1400. U tom smislu je Tino ne samo bezobrazan vec i Kralj Bezobrazluka, jer time nadmasuje i Frontispis. Libellus, koji su Imperatori Bezobrazluka, Tino doduse ne nadmasuje u ovom (veoma negativnom) smislu jer Libellus cvrsto i neoborivo drzi svoj numero uno polozaj kao najpohlepniji i najodvratniji pizdavac sto se tice odnosa dinar/strana. (Suvisno je i pomenuti da u mojoj pozamasnoj kolekciji imam samo nekolicinu Libellusa – koje sam pritom uglavnom nabavio na akcijama od 50%.) Ovaj serijal je pre par godina definitivno bio najskuplji domaci serijal koji sam si ikad priustio sto se tice tog odnosa strana-cena, a taj odnos je tada bio katastrofalan: 14 dinara po strani, i to za c/b! To je pre 5 godina bilo papreno skupo. Poredjenja radi, Carobna Knjiga izdaje vecinu svojih strip serijala po ceni od 10 dinara po strani – i to kad je boja u pitanju. U Carobnoj Knjizi ili kod Darkwood-a jedan ovakav Aksin integral tada bio kostao negde 1500 dinara, po nekoj slobodnoj proceni. Medjutim, sada kada su svi podigli cene, Axa vise ne spada u najskuplje albume. Doduse, ovo je hrvatski a ne srpski strip pa je donekle i normalno da je cena eventualno mnogo visa. Drugi integral ima mnogo "bledunjavih" strana na kojima je bogati crtacki detalj iskasapljen i prepolovljen. Doduse, Tino nije kriv za to; originalni materijali su takvi, ko zna iz kojih razloga – nesumnjivo vezani za ljudsku nemarnost, lenjost i glupost. Da li je prvobitni (britanski) izdavac kriv, ili je Romero zasluzan za ovaj propust, to ne znam. Naravoucenije, ne drzati originalne table u stali! Znam sta ce neki od vas (srecom malobrojnih) klosara koji branite visoke cene reci: “zalis se na cenu, a istovremeno zelis veci format s manje sadrzaja, a to bi znacilo vise integrala i jos skuplje”. Jeste, bilo bi jos skuplje ali kada je Aksa u pitanju tj kada je ovakav crtez u pitanju dao bih jos vise, samo da se uradi kako treba. Ali to ne znaci da bih RADO dao vise, jer nisam RADODAJKA kao neki od troshikesa odnosno onih par stotina Libellusovaca koji se cak ponose time sto placaju citavo jedno bogatstvo za jedan serijal. To je iskompleksirana, imbecilna, elitisticka bagra za koje ovaj blog ionako nije namenjen. Oni koji trebaju da se pronadju u ovom slikovitom opisu ce se definitivno pronaci jer tacno znaju ko su... Integrale je najbolje citati po redu jer iako je svaka prica (manje-vise) zasebna, serijal ima kontinuitet; novi likovi se redovno pojavljuju a neki od njih ostaju neko vreme s Aksom pa se izgube da bi se kasnije vratili. |
 |
| Drugi i peti panel ovde su dobri primeri crteza koji su previse kvalitetni i detaljni da bi bili prezentovani u ovakvoj minijaturi. Nazalost, razlog tome je sto je serijal crtan za britanski dnevni list The Sun, a ne za neku strip reviju ili, kamo srece, za francusko BD trziste. Zato je Romero strukturirao sve ranije epizode ovako rigidno, skoro uvek 3 panela iste/slicne velicine u nizu. |
 |
| Ne znam o cemu se ovde radi. Da li je ovo naknadno obojena Axa iz novijeg perioda ili je ovo strana iz one kratke faze crtane za americko trziste - u kojem je Aksa mnogo manje gola ili valjda cak nikad. Ukoliko je ovo drugo, onda bi to znacilo da Strip-Tino nisu izdali bas sve iz serijala. Crtez mi doduse deluje kao da je ipak iz 80ih jer je Aksino lice jos uvek spreda prcasto a crtacki stil jos uvek nije izgubio mnogo na kvalitetu. |
Vise o Aksi mozete naci na listi najboljih crtaca:
