Updated: 26.12.22.
AXA 1-3
Vrsta: integrali (tri) Epizode: 1 do 19 Crtez: Enrique Romero Scenario: Donne Avenell Izdavac: Strip-Centar Tino (2015-2018) Premijerno: 1978-1985 Dimenzije: 26.9 x 22.4 cm, HC Br strana netto: 180/180/220 Tiraz: nepoznat Zanr: pulp sci-fi, post-apokalipsa, distopijski, light erotica YU istorijat: Gigant, Stripoteka, Spunk Kolor? c/b Politicki obojen? Vrlo malo. Golotinja? Naravno. Na skoro svakoj strani, ali nista vulgarno. Elegantan nudizam. Rasprodato? Prvi integral se cini da jeste. Crtez: 10/10 Scenario: 6-9/10 Ciljne grupe: napaljeni tinejdzeri/osnovci, matori (napaljeni) nostalgicari, stripski esteticari Prednosti: golotinja, vrhunski elegantan crtez, zanrovi, zabavno Minusi: previse mali format, bledi tisak u drugom integralu, scenario neretko na nivou ameba, krajnje bezobrazna cena |
Romero spada medju najbolje spanske crtace, a time i medju najbolje svetske, jer Spanci i Italijani predstavljaju vrh stripa – barem u crtackom smislu, odnosno u onom najbitnijem smislu. Kome je sadrzaj veoma bitan, a pogotovo "intelektualan", taj bolje da preskoci ovaj strip. Odnosno ako si pretenciozni hipster koji u svojoj bednoj kolekciji drzi (primera radi) Satrapijanu i Mausijanu (koji veoma ironicno i nemaju bas neki visokoumni niti interesantan sadrzaj – vec samo tako deluju naivnim ovcama), ili ako si jedan od onih stripofila kojima je crtez nebitan a prica je sve (u sta se ubrajaju i Bonelijevi Svedoci), ovo definitivno nije za tebe – sem ako uzivas u so-bad-it’s-good shundu. Sto se dijaloga, price i likova tice Aksa je smesan strip, pun kontradikcija, budalastina i detinjarija. Slicno je glup kao Raymond-ov Flash Gordon, mada daleko manje predvidljiv (sto doduse ne govori mnogo jer najraniji FG je jedan od najpredvidljivijih stripova ikad). Ali sto jos mnogo bitnije: Axa je veoma zabavan, opustajuci strip, dok Raymond-ov FG zna cesto da nervira sa svojim dosadnim i imbecilnim sablonima. Avenell se na momente krece na ivici trashploitationa, a uprkos tome zna ponekad i da pridikuje i moralise o zagadjenju zivotne sredine i zloupotrebi tehnologije - sto je presmesan kontrast, pa moze se slobodno reci i suntava kontradikcija. Hoces trash ili da moralises? Oba trojica tesko da idu u paketu. A neretko ubacuje cak i poneku otrcanu kvazi-feministicku poruku – uprkos ociglednoj seskploataciji glavnog lika; drugim recima, strip je bangav mish-mash svega i svacega, salata, paradoks, pravi besmisleni pulp. Veoma je naivno osmisljen i napisan, a koji udeo u pricama je imao Romero, to ne znam. Ima tu i romanse, ponesto humora (nista preterano puno), ali je u sustini onaj klasicni blentavi pulp sci-fi, sto znaci akcija i avantura na kvadrat, ali bez mozga. Da li je Avenell (ili Romero?) ubacivao politicki-korektne govore o “drustvenimm temama” u Aksine balone da bi “lukavo” pokusao da opravda svu tu golotinju te da izbegne kritiku da koristi sise radi bolje prodaje? Ko zna. Ne bi bio ni prvi ni poslednji koji to radi. Na primer, Spice Girls – prva cistokrvna kurvo-pop girl-group 90ih – su uporno furali pricu da su one zapravo feministkinje a ne obicne netalentovane fufice zeljnje slave, novca i qrca, tako da je ova licemerno-ironicna strategija “ublazavanja eksploatacijske jeftinoce” veoma zastupljena u popularnoj kulturi tj uobicajena pojava u istoj, pogotovo u ovo retardirano pred-Orvelijansko doba kada levicarski zapadni Establishment paralelno promovise kontradiktorne ideologije kao sto su feminizam i kurvinizam. Medjutim, to praznoglavo moralisanje koje se s vremena na vreme pojavljuje u Aksi je toliko naivno, toliko tupavo, da uopste ne smeta – cak ni jednom okorelom anti-levicaru kao sto sam ja. Nije to ona vrsta izvitoperene, podmukle, politicki obojene, lazljive, pristrasne, levicarske propagande kakvu praktikuju marksisticke psihopate poput Alan Moore-a. Ni priblizno. Uostalom, u 15. prici Brodolomka Aksa pravi budalu od sebe u nekoliko navrata, dok se "bahati" feministickim opaskama a ignorisuci upozorenja svog partnera Meta u nekoliko navrata; zatim nadrlja pa mu se mora kasnije izvinuti zbog svoje lakomislenosti. Zalila se na "muski ego" u par navrata a zatim njih oboje dovela u opasnost jer nije zelela da zajedno, demokratski, donose odluke. Uostalom, zar to i nije pravi cilj modernog feminizma? Ne da se postigne jednakost vec nejednakost, ali u suprotnom smeru. Svaka ultra-feministkinja potajno zeli dominaciju nad muskarcima, ne jednakost, kao sto i Crni Panteri nisu bili za jednakost vec za dominaciju nad belcima, a to je bio deo zelje za osvetom. (Inace je skoro svaka borba za jednakost obicna bajka za naivne: em nije moguca, em oni koji se zalazu za jednakost zele zapravo zamenu uloga sa onima koji ih navodno tlace.) Ali to pominjem cisto ovlas, jer Aksa nije ekstremista, nije neka maloumna, prepotentna rospija koja mrzi muskarce. Naprotiv: u vecini epizoda flertuje s nekim novim tipom - ili se nanovo ljubaka sa onim prethodnim tj trenutnim... A ponekad, kao u epizodi Raskrinkana, sedi na dve stolice. (Ili dva qrca, kad moram da budem prost.) Ko je uopste pisao Aksu? Tesko je reci. Neki izvori tvrde da je Avenell pisao "samo" scenario ili cak iskljucivo dijaloge po Romerovim pricama, a negde pise da je Avenell scenarista u pravom smislu. |
Sadrzajni imbecilizam koji definise scenarije bi mozda bio problem da crtez nije maestralan. Sto me dovodi nazalost i do glavnog minusa ovih integrala: format. Trebao je biti veci. Kvazi-umetnik/kvazi-panker Tino je trebao da Aksu izda u slicnom formatu kao reprint Fibrinog Eternauta, Komikovog Popaja, Makondovog Fantoma, Millerovog 300... Odnosno dva ili tri kaisa po strani, umesto cetiri kao u ovom formatu, tj format je trebao biti jos "izduzeniji" od ovog - da bi se video neverovatan i precizan detalj koji Romero nudi na bas svakoj strani. Konstantnost ovog serijala je ne za pohvalu nego za ovacije: Romero je ovih 19 epizoda (sem jednog dela te zadnje) nacrtao u rasponu od skoro 10 godina, ali uprkos tome nema nikakvog pada kvaliteta u crtezu, sto je retkost. Ponekad kvalitet raste vremenom, ali to uglavnom vazi za karikaturne stripove. Kod ovakvog tipa crteza, odnosno realistickog i detaljnog s puno sencenja, kvalitet uglavnom opada vremenom. Ima puno pregrst presitnih panela sa neverovatno dobro ilustrovanim pejsazima te je prava steta sto neki od tih crteza “chame” na nekom usamljenom uglu stranice umesto da pokrivaju najmanje pola strane. Mnogi od ovih sitnih pejsazkih panela bi ladno mogli biti i splash pages. Grehota, zaista. Mozda ce zvucati smesno nekome – recimo maloumnim hipsterima i njima slicnim stripofilskim kvazi-intelektualcima – ali Romerov crtez je na nivou mnogih najboljih senko-fanatika koji se isticu odlicnim/detaljnim sencenjem i ciji radovi mogu da se izdaju u c/b varijanti a da se kvalitet ne gubi (osetno), odnosno crtaci ciji albumi cesto i ne zahtevaju kolor. (Toppi, A. Breccia (kad je dobar), Roi, Solano, Ortiz, Del Castillo, Battaglia, Holdaway.) Ako ste fan nekog od navedenih onda ne oklevajte: Romero spada u sam vrh stripske umetnosti, svrstavam ga medju najbolje inkere ikad. On je legenda, ne zbog toga sto je kreirao ikonicnu Aksu ili zato sto je deo Zlatnog Perioda Stripa a time i pionir (ne Titov naravno), vec zato sto je sa tehnicke strane neosporno majstor zanata. Tesko je naci ijednog strip crtaca koji s toliko konstantnosti i preciznoscu crta (glavne) likove. Aksa je, na primer, savrseno nacrtana u prakticno svakom panelu: bilo da se radi o njenom savrseno oblikovanom/nacrtanom telu ili licu, Romero nikada ne brljavi, nikada ne otaljava - kao mnogi drugi (da ne kazem vecina). U ovom periodu je crtao likove s disciplinom koja je zapanjujuca. Koliko sam ja primetio, Aksu je pogresno tj ruzno nacrtao na samo jednom mestu, u drugoj prici treceg integrala, na strani 51. Zapravo jedini crtaci koji su u ovom rangu sto se toga tice su Peyo, Barks, eventualno jos Magnus i mozda jos sacica njih. Svaka crta je isplanirana i prakticno s "kompjuterskom" preciznoscu plasirana na papir. Siri auditorijum stripofila mozda ne bi ukapirali o cemu pricam, ali verujem da ljudi koji se i sami bave crtanjem odmah prepoznaju Romerov veliki talenat, kako za kontinuitet tako i za oblikovanje likova i predmeta a i za besprekorno sencenje. Sto se tice kompletiranja Akse, ova tri integrala sadrze sve epizode iz prvobitnog/glavnog perioda, tj iz 70ih i 80ih. Postoji i nesto malo iz kraja 80ih ili pocetka 90ih sto je radjeno za americko trziste, ali o tome ne znam skoro nista. Romero se 20-30 godina kasnije vratio Aksi (mozda zbog love, a pretpostavljam i malcice zbog sisa) i odradio nekolicinu epizoda od po 40-50 strana koje su medjutim crtacki dosta slabije. Aksa u njima vise nije toliko lepa, drugacije izgleda, a i donekle fali ta elegancija crteza iz prvobitne ere. (Ne znam zasto, ali sve tri naslovnice integrala, koje su ovde prikazane, su ilustracije iz tog novijeg perioda; cudna odluka, jer ova Aksa na naslovnicama izgleda drugacije od starih epizoda koji se nalaze u integralima.) Price su ponekad toliko prepune gluposti da ih je skoro nemoguce sve pohvatati togom prvog citanja. Primer: 14. prica Raskrinkana: (SPOJLERI) U toj prici Aksa sa ljubavnikom Metom nailazi na neki oronuli dvorac u kojem zive dve vrste mutanata: jedni su strokavi i kriju se u mraku a drugi su napredni, i nose kostime/maske da bi bili "lepi". I valjda se zbog toga ne podnose, sto je skoro pa komicno. Aksa orvoreno flertuje sa liderom "lepih" mutanata, iako je Met to negde, a on se nekim cudom ne oglasava po tom pitanju: bilo bi logicno da ima napada ljubomore, ali mozda je vec navikao na Aksino spontano qrvanje. Medjutim, najbizarniji aspekt ove kompletno blesave epizode je to sto tik pored zamka slece neki NLO, koji i Aksa i mutanti manje-vise ignorisu na pocetku, jer su jedni drugima ipak zanimljiviji! Aksu vise zanima dvorac i ljudi koji u njemu obitavaju, dok su mutanti suvise opcinjeni Aksinom lepotom da bi se odmah posvetili vanzemaljcima. (Ovaj fazon ignorisanja NLO-a je bio koriscen i u MST3K filmu The Giant Spider Invasion, kao i u jos glupljem Devil Girl From Mars. A s obzirom da u ovoj epizodi Akse NLO niko ne dira "dok se ne ohladi", nema sumnje da je Avenell uzeo neke fazone bas iz ovog filma, jer i u njemu se NLO ne dira jer je vreo...) NLO biva bacen u drugi plan "dok se brod ne ohladi": rezonovanje na nivou najglupljih sci-fi prica. Ova epizoda cak i sadrzi neku naivnu srocenu "poruku" o predrasudima o izgledu, sto u prevodu znaci da se Aksa suvise fokusira na spoljasnji izgled, potom uvidja svoju gresku pa se redom izvinjava mutantima sa obe strane. Tu je naravno i Aksin verni robot koji ima izliv ljubomore jer je zaljubljen u Aksu. Isti onaj izliv koji Met iz nekog razloga ne pokazuje, kao sto sam vec pominuo... |
Vrsta: zasebna epizoda Crtez: Enrique Romero Scenario: Donne Avenell Izdavac: Strip-Centar Tino (2019) Premijerno: 1983 Dimenzije: 28.3 x 20 cm, HC Br strana netto: 48 Tiraz: nepoznat Zanr: pulp sci-fi, post-apokalipsa, distopijski, light erotica YU istorijat: Stripoteka Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Sve po starom, mozda malo vise. Rasprodato? Verujem da jeste. Crtez: 10/10 Scenario: 7/10 |
Drugi i peti panel ovde su dobri primeri crteza koji su previse kvalitetni i detaljni da bi bili prezentovani u ovakvoj minijaturi. Nazalost, razlog tome je sto je serijal crtan za britanski dnevni list The Sun, a ne za neku strip reviju ili, kamo srece, za francusko BD trziste. Zato je Romero strukturirao sve ranije epizode ovako rigidno, skoro uvek 3 panela iste/slicne velicine u nizu. |
Ne znam o cemu se ovde radi. Da li je ovo naknadno obojena Axa iz novijeg perioda ili je ovo strana iz one kratke faze crtane za americko trziste - u kojem je Aksa mnogo manje gola ili valjda cak nikad. Ukoliko je ovo drugo, onda bi to znacilo da Strip-Tino nisu izdali bas sve iz serijala. Crtez mi doduse deluje kao da je ipak iz 80ih jer je Aksino lice jos uvek spreda prcasto a crtacki stil jos uvek nije izgubio mnogo na kvalitetu. |
Vise o Aksi mozete naci na listi najboljih crtaca: