Update: 2.2025.
ZORA UND DIE HIBERNAUTEN
 |
Vrsta: zaseban album Crtez/scenario: Fernando Fernandez Izdavac: Volksverlag (1983) Premijerno: 1980 Dimenzije: 28.5 x 21.4 cm, SC Br strana netto: 96 Tiraz: nepoznat Zanr: sci-fi, light erotica YU istorijat: Spunk Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Da, gole zenske krase skoro svaku stranu. Rasprodato? Da. Crtez: 10/10 Scenario: 7/10 Ciljne grupe: nostalgicari, esteticari Prednosti: vrhunski crtez, fantastican kolor, zanr, golotinja, stilsko variranje Minusi: nije HC |
 |
Fantastičan album koji nažalost još uvek nije izbačen na ovim prostorima. Zapravo ništa od Fernandeza nije bilo izašlo na Balkanu u obliku albuma, sve do nedavno 2023. kada je Stalker izdao Drakulu. (Link dole.) Na sreću sam imao dovoljno razuma, ukusa i mozga da ovo zgrabim još dok sam bio klinac, na nemačkom, pre skoro 40 godina. Uprkos tome mi nije svejedno što nije izašlo kod nas jer bih radio imao HC verziju, i po mogućstvu veći format. Strip sam upoznao u Spunku prvi put u ranim 80-im, I bio sam instantno fasciniran neverovatnim stilovima kojim Fernandez barata - a naravno i sa sisama. Nije bio jednako sjajan u svim stilovima, ali majstor je većine u kojoj se ovde oprobao. A u kadriranju i da nagovorimo: veoma inventivno i zanimljivo. A čak i kada omane sa nekim slabijim kadrom, jer tim stilom ne vlada možda najbolje ili ga nije odradio onako kako je mogao, što je retko, ni to ne smeta jer svi ti stilovi doprinose da ovaj album bude toliko unikatan i genijalan. Zoru sam bezbroj puta prelistavao i čitao. Španci su izbacili ogromnu verziju pre nekih 20 godina koja se već davno rasprodala i koja se na internetu prodaje za nekih 1.000 EUR, ako se uopšte može naći u ponudi. Blago svakome koji ima primerak... Nije mi jasno zašto su Drakulu izbacili "samo" dve godine nakon što su je Španci odradili, a Zoru koja postoji u španskom izdanju već decenijama još uvek nema. Postoji gomila potencijalnih razloga za to, tako da ne mogu automatski da okrivim srpsko i hrvatsko izdavaštvo za nemar i neinteresovanje. Ako se ne varam, mislim da sam pričao sa nekim od izdavača na ovu temu i da je neki od njih bio hteo da izda Zoru ali da se taj plan izjalovio iz ne znam kog razloga. Pričao sam i sa urednikom Stalkera, ali se ne sećam šta mi je rekao na tu temu. (Svaki razgovor kompletno zaboravim ukoliko ne zapišem šta je rečeno.) Kvalitet crteža je najviši na prvih 10-15 strana, a onda sledi blagi pad, mada se povremeno crtež nanovo uzdiže na onaj prvobitni nivo. Ovo nije nikakva kritika Fernandeza niti implikacija da postoje drastične fluktuacije u kvalitetu crteža i kolora. Čitav album je vanserijski, predstavlja apsolutni vrh stripske umetnosti, a ja se ne razbacujem olako sa rečima kao što su "umetnost". Ko god redovnije posećuje ovaj blog zna da nisam pretenciozan - niti da sam preterano nadaren za hvalospev. Da budem iskren, mnogo radije bljujem loše stripove nego što hvalim one odlične. Recenzije za moje omiljene stripove su zbog toga po pravilu mnogo kraće od mojih bljuvačina loših stripova; loše nacrtanih ili onih koji imaju kretenski scenario. Fernandez je anti-Crepax, u smislu da totalno vlada ljudskom anatomijom, a ovo se naravno odnosi na žensku anatomiju jer su svi ženski likovi faktički goli sve vreme. Ne postoji nijedan kadar u kojem žensko telo nije prikazano bez greške. Fascinira koliko je Fernandez bio precizan i disciplinovan. Čak i neki velikani stripa muku muče pokušavajući da dočaraju zgodnu ili lepu ženu, znači ne samo ekstremno precenjeni dunsteri kao gore pomenuti italijanski crtač erotike. Krepaks sve svoje žene crta nogama pa su mu zato stripovi toliko ružni i beskorisni, jer mu žene izgledaju kao da su pobegle iz nekog međudimenzionalnog cirkusa. Pravi estetičari ne ganjaju albume od Krepaksa i Prata već od Fernandeza i ostalih genijalaca, pravih umetnika ne šarlatana. Hermann, na primer, koji se bez problema može svrstati u 100 najboljih strip crtača svih vremena, crta žene kao trolove i mutante, a neretko se zajebe i sa ljudskom anatomijom. Enrike Breća, koji zaista poseduje jedan veoma fin stil, ne ume da nacrta lepu ženu ma koliko se trudio, ako se uopšte ikad trudio. Koliko god bio dobar u crtanju frikova, toliko se muči da dočara žensku lepotu. Robert Kramb u životu nije nacrtao lepu ženu, mada kod njega nije razlog manjak talenta već što voli ružne i muškobanjaste žene. Ponekad se pitam koliko bi mu lepe žene bile da nije toliko lud. Prilično je ironično što neki karikaturni crtači umeju bez problema da nacrtaju veoma lepu ženu, a tu ubrajam i Aragonesa, Frankana i Uderza, dok neki "ozbiljni" crtači nikako da proniknu do te pobedonosne formule. Ja bih čak i Bušemu tu stavio, što će verovatno da šokira mnoge (odnosno njih 11 koji čitaju ovaj blog), a ovo tvrdim jer ako se čovek malo više zagleda u njegova ženska lica neretko se mogu uočiti nepravilnosti u simetriji. Asimetrija lica je jedan od glavnih uzroka kad crtač padne na testu ženske lepote. Kod tela je retko grešio ali kod lica suviše često omanjuje za moj ukus. Doduše razlog ovome može biti užurbani tempo kojim je morao da crta da bi zadovoljio psihopatske poslodavce kao što su Stan Lee, kojima kvalitet nikada nije bio na prvom mestu. Što se radnje tiče, ovo je manje više standardni sci-fi, što nije uopšte loša stvar. Banalni dečiji shit kao što je Trigansko Carstvo ili Raymondov Flash Gordon ovo definitivno nije. Kapetan Zora je daleko inteligentniji strip od takvih, ali nije Bog zna kako originalan. Maštovitost se nalazi u crtežu, manje u radnji. Za akcione fanatike ovo nije jer ima puno dijaloga a relativno malo ubilačkih dešavanja. A opet je strip dovoljno nasilan i krvav da zadovolji malo sadističkije stripofile. |
 |
| Fernandez je na samom vrhu crtackih stvaralaca, a uprkos tome 95% domace strip publike nije ni upoznata sa ovim ilustratorom. |
No comments:
Post a Comment