The
Technopriests
1-2
 |
Vrsta: integrali (sve) Crtez: Zoran Janjetov Scenario: Alejandro Jodorowsky Izdavac: Carobna Knjiga (2019) Premijerno: 1998-2006 Dimenzije: 30.4 x 21.7 cm, HC Br strana netto: 206/184 Tiraz: 1,000 Zanr: sci-fi YU istorijat: - Kolor? Da. (LEGO) Politicki obojen? Ne. Golotinja? Vrlo malo. Rasprodato? Ne. Crtez (bez kolora): 8/10 (verovatno) Crtez (sa CGI kolorom): 6/10 Scenario: 4-9/10 Ciljne grupe: inkalovci Prednosti: zanimljiva prica, neki lepi paneli, originalnost Minusi: zadnja epizoda, neki preterano naivni dijalozi, karakterizacija ponekad losa, CGI kolor srozao crtez |
 |
| Jos jedan spin-off Inkala, odnosno jedan od delova Jodoverzuma koji obuhvata nekoliko serijala, stvoreni od 80ih pa nadalje. Dok je Inkala ilustrovao Moebius, Metabarone Himenez, Pre Inkala i Technopape crta Janjetov. Modernisticka kompjuterska boja je ucinila svoj deo da unisti Zoranov crtez, sto je vise nego jasno iz prilozenih strana. Strip je bukvalno natopljen gustim, (uglavnom) plasticnim LEGO bojama, i zato je s te tacke gledista ovaj serijal iza vecine ostalih iz Jodoverse koji su "rucno" kolorisani. Da li je Janjetov uopste imao glas u ovoj bednoj odluci da se "plastifikuje" strip, to ne znam, a i propustio sam sansu da to saznam iz prve ruke kada je gostovao u Domu Omladine krajem 2019. kao deo promocije za Carobnu Knjigu. Po onome sto sam cuo od prisutnih, Janjetov je bio izigravao "pobunjenika" i u par navrata je doveo izdavaca u nelagodan polozaj jer nije uvijao reci tj valjda je kritikovao neke svoje radove (ili sta vec). Valjda smatra da je nekako hip ako ne prihvata svoj rad, ko zna. (Mozda je to kao neka "antiprotivna" reakcija na tipicno i neumoljivo samohvalisanje koje je u Srbiji veoma ucestalo medju poznatim seljoberima kao npr turbo-folk prakljacama.) Jer nema sanse da on sebe ne smatra vrsnim crtacem; ukoliko je to zaista tako, onda je cistokrvni ludak. Ne svidja mi se kako crta lica u ovoj fazi, a tu kritiku sam cuo i od drugih ljudi. (Sada je jos gori doduse.) Mnogi likovi ponekad izgledaju idiotski, pogotovo oni silni tehno statisti, a dijapazon emocija je slabiji nego npr kod Himeneza koji je radio Metabarone. Njegovi najnoviji stripovi su jos slabiji, cist mediokritet, a kolor je i dalje slab. U poznim godinama Ja(g)njetova interesuju samo pljeskavice, i da sto pre otalja posao... On inace ima reputaciju kao neko ko nesto posebno nije odusevljen svojom strukom: nema sumnje da bi mnogo radije bio na bini da moze da bira, da bi najradije svirao neki ofucani YU rok 80ih (kao sto je nekad radio) nego da pod vremenskim pritiskom sedi za stolom i ilustruje tudje scenarije. Sto se scenarija tice, ovako stoje stvari... Prica je u prvih 5-6 epizoda podeljena u dva vremenska perioda, jer glavni lik (lider Tehnotehnosa Albino) prepricava citav istorijat dok vucara svoje mlade i zanesene idolopoklonike do "obecane zemlje" tj neke utopijske planete. Kako epizode odmicu sadasnjica sve vise zauzima primat a proslost je od sve manjeg znacaja. To je dobar razvoj, jer su delovi koji se bave nekadasnjim dogadjajima dosta slabiji od one "glavne" radnje koja se konkretno bavi "Tehnosvetom". Ta "sporedna" prosla radnja koja je primarna na pocetku ne pocinje lose ali biva sve slabija iz epizode u epizodu, sve naivnija. Sva (trenutna) zbivanja koja se odnose direktno na naratora i tehnose su veoma zanimljiva i dobro osmisljena, puna tripoznih fazona - za razliku od "prosle" pod-radnje koja je vise avanturisticka, vise klasicniji sci-fi (ukoliko se ista kod Jodorovskog moze smatrati klasicnim/obicnim). Negde u 3. ili 4. epizodi ta saga postaje bas previse naivna i zbrzana, a likovi sve neubedljiviji i jedno-dimenzionalniji. SPOJLERI: Konkretnije, karakterizacija ove pod-radnje je traljava jer se nekoliko kljucnih likova iz tog razdoblja menjaju iz negativaca u pozitivce, i to neubedljivo - jer bez jasnog objasnjenja. Samo nekoliko primera... Zeleni covek/mutant koji je 15 godina ranije kao beskrupulozni pirat ucestvovao u grupnom silovanju Panefe, odjedanput postaje herojski lik, dobrica, a i sama Panefa - koja je na pocetku prakticno kao vestica iz bajke - dozivljava neki spontani, nebulozni preobrazaj u kvalitetnu i empaticnu zenu. Sve je to nekako ofrlje koncipirano, mada sama radnja nije losa. Dosadna nije sigurno. A opet, mnogo je slabija od sage koja se bavi tehnosima. |
 |
| Jodorovski se i dalje bavi istim temama koje su mu najdraze, a to su duhovnost, seksualne perverzije (doduse mnogo manje ovde nego u drugim nekim stripovima koje je pisao), uzvisena ljubav, i hriscanske ideje (odnosno sprdnja na racun iste) a sve to ujedinjuje neki njemu svojstven fanatizam. Jodorovski je i sam jedan veliki fanatik, zaludjenik, ostrasceni manijak, tako da fanatizam prikazuje ne samo u negativnom svetlu (npr cilj tehnosa da uniste univerzum) vec i u pozitivnom (ako to tako mozemo nazvati tj ako je fanatizam uopste moguce pozitivno prikazati). Jodorovski je levicarski nastrojen tako da ne cudi njegovo veoma rigidno, usko shvatanje sveta. SPOJLERI: Npr u zadnjoj epizodi vladar Tehnosa Albino unistava sopstveni brod tako da njegovi sledbenici ne mogu nikako da napuste novootkrivenu planetu (koja je sve samo ne Utopija) a kamoli da se vrate u svoju galaksiju. Ili na primer ritualno secenje jednog prsta svih 500,000 tehnosa - sto zahteva od njih neko vanzemaljsko vodeno stvorenje u razmenu za vodu - a to zahteva iz cisto nekog hira valjda. (Kompletna budalastina, ali kao mnoge Jodine budalastine ne nervira.) Fanatizam se oslikava i u simplistickoj odanosti koju armija izabranih mladih tehnosa ima prema svom vodji. Tehnosi su maltene kao ovce ispranih mozgova a Albino je kao neki sektaski lider ovog stada. On je Mojsije koji im nudi "obecanu zemlju" (a galaksija u kojoj se ta planeta nalazi je u obliku jevrejske zvezde!). Cak postoji i scena u zadnjoj epizodi u kojoj se more rastavlja da bi "izabranici" dosli do svoje obecane zemlje. Na kraju se ispostavlja da zakoni fizike ne vaze tamo, te sve njihove masine ne funkcionisu: moraju da krenu od pocetka, da sve stvore rukama (i ljubavlju - izem ti shund) sto je veoma otrcana hipi osnova ovog stripa. Uopste je ta zadnja epizoda ubedljivo najslabija, jer je prozeta jeftinom i kichastom simbolikom: cak se serijal zavrsava sa cesto izgovorenom mantrom, "ljubav i ljudskost su vazniji od tehnoloskog napretka koji je pomutio ljudski rod." To toliko glupo zvuci, kao neka copy-paste "mudrost" tj neka smesna pizdarija koju retardi sheruju na Fejsbuku. Ali jos gore od toga su kretenski dijalozi koji su jednako naivni i nespretni kao u najbanalnijim sci-fi stripovima 30ih i 40ih. Ukoliko imate kopiju Carobne Knjige, obratite paznju na strane 189 i 191 drugog integrala; dijalozi su tupavi i neubedljivi, likovi su stereotipicni moroni iz pulp fiction romana. Kao da je Ed Wood pisao. Velika je ironija da Jodorovski ovde zastupa stav da je (visoka) tehnologija zlo i da se ljudi moraju vratiti "pravim vrednostima" (znaci verovatno javnom onaniranju i slicnim perverzijama, s obzirom ko je i sta je Jodorovski) - a pritom nije dozvolio da ljudi oboje strip nego kompjuteri! To je meni vrhunac licemerja i gluposti. Ako vec promovises neke back-to-the-caves ideale i pridikujes protiv "napretka" onda barem ispostuj granu umetnost koju si izabrao za to, time sto ces serijal predstaviti kao rucni rad, a ne kompjuterski. (Ne aludiram na onaniranje (rucni rad) - sto moram za svaki slucaj da napomenem jer ovde se prica o Jodorovskom.) Da li je Janjetov imao kefalo da primeti ovu nenamernu ironiju, ne znam, ali cisto sumnjam. Covek se nedavno izjasnio da mu je najbolji film u zadnjih desetak godina ni manje ni vise nego holivudsko anti-remekdelo Prometeus, trash-film koji prakticno sluzi kao merna jedinica za kretenizam. Zoran kaze da voli "blesavost", ali postoji definitivna razlika izmedju blesavog/opicenog i cisto-retardiranog, razlika koju nije svako kadar da identifikuje. Stoga postoje velike sumnje da li i njegov mozak radi punom parom ili samo sporadicno. Uostalom, da stanem u njegovu "odbranu", velika vecina stripofila sigurno nisu primetili ovaj "sitni" detalj (tu ironiju/kontradikciju), toliko sitan da se moze primetiti iz svemira... Zato da ne budemo suvise kriticni premo Zoranu i Cileanskom ludaku. Jeste, dobro ste shvatili: na mom blogu nema bespotrebnog, slihtarskog idolopoklonstva tj iskljucivo velicanja vrsnih umetnika. Samo zato sto je neko dobar scenarista ili vrhunski crtac ne znaci da je izvan svake kritike i da smem samo da ga hvalim. Takvo religiozno fanboy klanjanje prepustam ovcama. Ako je neko debil ili ludak ili je nesto zabrljao, ja cu to da pomenem, koliko god bio talentovan. Sve izlazem direktno i bez uvijanja. Kome se ne svidja: fajront! Imate pregrst beskorisnih strip-blogova koji se bave tricarijama i pizdarijama, a u kojima se blogeri neiskreno klanjaju trenutno dominantnoj politickoj korektnosti odnosno neiskreno (a time i dosadno) baljezgaju na nacin koji se od njih ocekuje i o stvarima koje se od njih ocekuju. Takvih poltronskih, plitkih, maloumnih zombi blogova ima i previse. Eto, onako totalno nejanjetovski tj neskromno tvrdim da je ovaj blog superioran u odnosu na 99% strip-blogova, pogotovo americkih, ne zbog svoje "strucnosti" vec prvenstveno zbog iskrenosti. |
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/satrapi-ostala-hipsterska-sranja.html
No comments:
Post a Comment