Updated: 2.9.22.
Inkal
 |
Vrsta: integral (sve) Epizode: 1-6 Crtez: Moebius Scenario: Alejandro Jodorowsky Izdavac: Fibra (2011) Premijerno: 1981-1988 Dimenzije: 31.9 x 24 cm, HC Br strana netto: 293 Tiraz: 1,500 (dva reprinta) Zanr: sci-fi, fantazija, humor YU istorijat: Vista Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Golotinja? Da. Rasprodato? Fibra jeste, CK nije. Crtez: 7-9/10 Scenario: 7-10/10 Ciljne grupe: nostalgicari, esteticari, BD fanovi Prednosti: delom odlican crtez, originalnost, nepredvidivost Minusi: kvalitet price pomalo varira, crtez takodje, ruzna naslovnica, previse propratnih strana, cigla |
 |
| Jedan od najpoznatijih strip serijala, jedan kojeg gotovi svi fanovi BD-a znaju. (Bonelijevi Svedoci tesko da su culi za Inkala odnosno mozda im samo ta rec nesto malo govori... Nema tu niti Indijanaca niti kocija punih strela niti ostrih tomahavka u Inkalu stoga im je ovo skoro jednako strano kao i neka dobra knjiga ili vrhunski film.) Serijal sam procitao pre tri godine, i nedavno opet. U "kratkim" crtama... Zapocinje sa najboljom epizodom, a onda polako pada u kvalitetu, mada zadnja epizoda nije slabija od nekoliko prethodnih. Taj zavrsetak je pomalo previse "filozofsko-metafizican" za moj ukus, a i za mnoge druge stripofile mada nije los. Inace Jodorovski daleko bolje razvija radnju nego sto je okoncava; kod skoro svih serijala mu kvalitet opada, pogotovo pri kraju. Ovo je definitivno slucaj sa Tehnosima koji zavrsava sa ubedljivo najgorim albomom, Zavrsni Inkal takodje pada u kvalitetu od drugog albuma, a kod odlicnog Kastaka zadnjih 5-6 strana predstavlja najslabiji deo price. Tipicno je za Jodorovskog - koji je zagrizeni pobornik Tarota i slicnih ezotericnih kojestarija - da se bavi takvim temama, da pise bombasticno i preterano, tako da covek kod njega mora da prihvati da uz ono dobro sto nastaje iz tog ludila ima i negativnih stvari. Samo je pitanje koja je balansa dobrog i loseg ludila, a taj odnos je ipak pozitivan u Inkalu. Pad u scenariju krece kada Jodo nekako na silu pravi druzinu od svih glavnih (pozitivnih) likova. Svi ovi likovi su bili zanimljivi i razliciti dok su agirali zasebno, ali cim ih je Jodo ubacio u krdo, oni svi postaju ovce koje prate glavnog zenskog Isusa price. Metabaron, koji treba da bude opak lik, postaje najobicnija jednodimenzionalna faca, a Diful samo sto ne padne u katatoniju. Njihovo putovanje "dole" je bilo donekle zanimljivo na prvo citanje, ali vec se kod treceg citanja stice utisak da je prica trebala biti mnogo bolja. Crtez je takodje najbolji u prvoj epizodi a onda biva slabiji - sto me zaista cudi jer Inkal nije bio neki sporedan serijal za Moebiusa, te ne kapiram zasto citav serijal nije uradio na nivou (srednjih/kasnijih) Bluberija (ili Arzaka). Pad je pogotovo ocigledan u prikazu ljudi koji pocnu da bivaju suvise iskarikirani i za moj ukus previse simplisticki prikazani, dosadni, posebno za jedan sci-fi serijal koji ipak nije prvenstveno humoristicki. Meni ta povremena traljavost Moebiusa nije nimalo simpaticna i iz tog razloga ga ne smatram najboljim ilustratorom - iako sam ga stavio ispred svih na svojoj Best 100 Comic-Book Illustrators listi. On jednostavno nije smatrao za shodno da sebe ulozi 100% u svaki strip stoga ima radova koji su dosta slabiji nego sto su mogli biti, a ima i katastrofalnih (mada su oni retki). Jedan od mnogih primera je strana 11 trece price, treci kadar (109. strana u integralu): to je tipicno otaljan, osrednji crtez koji je sto nivoa ispod njegovog najboljeg crteza. Ja takav lenji pristup nikako ne odobravam jer ja bih radije 5 fantasticno ilustrovanih albuma neko 30 uzurbano-slabijih. Zasto mu je Bluberi bio toliko bitniji, da u njemu retko zabusava, a u Inkalu sebe ulaze mnogo manje, to ne razumem uopste. Ono je je*eni vestern: upravo je u Bluberiju mogao vise da zabusava, jer vestern fanovi imaju u proseku nize kriterijume. Medjutim, velik broj stripofila nemaju ni trunku estetike u sebi te nece ni primetiti te razlike/nijanse o kojima pricam. Inace, Inkal je izdat i od Carobne Knjige. Prednost CK izdanja je sto postoje dva integrala, znaci dva stripa koja se lakse mogu citati od ove Fibrine cigle. Prednost Fibre je medjutim tehnicka superiornost u odnosu na skoro sve izdavace. Cuo sam da Fibrin Inkal ima bolju stampu i kolor od CK, ali to ne mogu da povrdim niti da negiram. Cena je negde ista u oba slucaja, barem ovde u Srbiji, i barem u striparnicama. Dimenzije stripa su vece u Fibrinom izdanju, medjutim s obzirom da Inkal u velikoj meri ne predstavlja Moebiusov najbolji crtez, to nije presudni kriterijum, bar ne meni. Inkal je prvi serijal iz edicije Jodoverse, mada ne u hronoloskom smislu. Lik Metabarona je kasnije dobio svoj spin-off u Kasta Metabarona, a tehnopape su podrobnije objasnjeni/nabljuvani u Tehnopape. Takodje postoje dva serijala direktno vezana za Dzon Difula, a to su Pre Inkala i Posle Inkala. Metabaroni su najbolji serijal od svih ovih, ukljucujuci i Inkala, barem scenarijski. Kastaka je kraci serijal, ali crtacki jos bolji od Metabarona a scenaristicki jednako dobar. Tehnopape je dobar, zanimljiv serijal ali u velikoj meri upropascen modernom fabrickom/kompjuterskom/plasticnim/LEGO kolorom. Pre Inkala nisam imao prilike da citam jer je Fibrino izdanje davno rasprodato - a neupuceni dunsteri iz Carobne Knjige nikako da ga izdaju iako (valjda) znaju da ga nigde nema na balkanskom trzistu vec godinama. Ili mozda postoji neka pravna zackoljica koja sprecava izdavanje, ko bi znao. Ali eto, tri citave godine posle objavljivanja vecine Jodoverzuma, CK napokon krece sa ovim serijalom. Posle Inkala; prvi album je ubedljivo najbolje nacrtan/ilustrovan i prepun je akcije (nema puno Jodinog filozofiranja), a crtez potom znatno slabi u ostala dva. Ima tu i nekih drugih off-shot serijala, ali oni su crtacki previse inferiorni da bi ih uopste i pominjao. |
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/arzak-moebius.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/iskrcavanje-na-faragoneziji-moebius.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/iskrcavanje-na-faragoneziji-moebius.html
No comments:
Post a Comment