Slejn Rogati Bog - Bisley

 SLAINE:

THE HORNED GOD

Vrsta: integral 

Epizode: 1-3 (sve iz ovog pod-serijala)

Crtez: Simon Bisley

Scenario: Pat Mills 

Izdavac: Komiko (2015)

Premijerno: 1989-1990 

Dimenzije: 31.1 x 24.6 cm, HC

Br strana netto: 185 

Tiraz: 500 (plus reprint)

Zanr: epska fantastika

YU istorijat: nista

Kolor? Da.

Politicki obojen? Donekle. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 10/10

Scenario: 7/10 

Ciljne grupe: esteticari, fanovi Konana, feministi i feministkinje

Prednosti: genijalan kolor, odlican crtez 

Minusi: feministicka tema, konfuzno/kontradiktorno moralisanje

Po cemu se odmah zna da ovaj strip nije iz ovog veka?
Po genijalnom koloru. Skoro niko danas ne "gubi vreme" na "farbanje" stripova, danas su kompjuteri zaduzeni da unistavaju crtez svojim neprirodnim nijansama i plasticnim/fabrickim LEGO izgledom koji se moze svidjati samo gejacima.

Bizli je ovim "slikarskim" albumom stao rame uz rame sa Don Lawrence-om, kreatorom Storm-a, a nadmasio je Segreljesovog Najamnika. Crtez je stilski prilicno raznolik, ne bas toliko kao Fernandezova Zora, ali ni toliko daleko od toga; Bizli se lati svega i svacega - sto je za pohvalu jer retko sta mu ne uspeva. Sto se kolora tice ovom stripu moze samo Korben da parira, i to iskljucivo njegovi raniji radovi. 

Ste se koncepta tice, Slejn deluje kao jedna od mnogobrojnih kopija Konana. Medjutim uprkos ociglednim slicnostima postoje tu neke znacajne razlike koje ce mozda da promaknu prosecnom stripofilu. Naime, Slejn je, verovali ili ne, feministicki strip - barem ovaj integral. (A pretpostavljam i ostali Slejn serijali, o kojima ne znam nista sem da su ih crtali drugi ljudi a pisao isti ovaj hipik Milz.)

O cemu se tu radi?
Osim stereotipicne politicke korektnosti jos jednog od niza levicarskih kuropacenika (Milz-a) koji se politicki proseravaju kroz svet stripa ili filma, radi se konkretno o njegovoj odluci da bazira strip po lazima (ili blaze receno "kontroverznim teorijama") izvesne Balticke zene arheologa koja je Keltsku istoriju bila odlucila da interpretira kroz prizmu feminizma.
Marija Gimbutas je generalno osporavana u svetu arheologije, barem sto se tice nekih njenih feministickih odnosno pristrasnih shvatanja ljudske istorije. Ideja da su stari Kelti nekada bili matrijahalno drustvo nema pravu osnovu (bar ne u onoj meri kakvu ju je ona propagirala), ali to nije sprecilo ni Mariju da objavi svoje blesave teorije, ni Milz-a da te gluposti pretoci u strip. Cak i u uvodu ovog izdanja Milz baljezga o ovoj temi, tako da ne ispadne da se meni nesto "ucinilo".
Ne zelim ni da ulazim sada u to zasto je matrijarhat los ili nerealan sistem, i slicno. Ko je upoznat sa razlikama izmedju polova odnosno sa pozitivnim/negativnim stranama i muskaraca i zena - i sa istorijom drustva - ce znati tacno zasto je Milz debilcina na kvadrat. Zene kao efikasni lideri - pogotovo u to neko pseudo-varvarsko doba? Presmesno.

Medjutim, Milz je toliko nesposoban da je u nekoj meri i pokopao svoju promociju "girl power-a" time sto je glavnu boginju predstavio kao krvolocnog lazljivog ludaka! Ali cemu se cuditi: Milz-ov svet je nihilisticki, sado-mazohisticki, cinican i prepun kontradikcija.
Stoga je tesko uneti se u radnju na onakav "navijacki" nacin na koji su Konanovi fanovi to navikli. Slaine, i uopste citav ovaj bizarni svet, su takvi bolesnici da je citaocima skoro pa i svejedno da li uspeju da pobede sile zla ili ne. Mozda ovakva moralna ambivalencija imponuje ponekom suicidnom hipsteru koji greskom nabasa na ovaj serijal (jer hipsteri skoro iskljucivo citaju odvratno nacrtane stripove, naskrabane od strane amaterskih kvazi-umetnika), ali normalnim, inteligentnim citaocima koji ovo primete nece biti simpaticni takvi stavovi.
Za razliku od Konana koji je nepretenciozan, nedvosmislen, jasan, konkretan a time i realniji strip, Milz je verovatno hteo da "modernizuje" Slejna, tj da ga zloupotrebi da bi promovisao neke od svojih stavova koji su skoro sigurno marksisticki. U tom smislu se znacajno ne razlikuje od Alan Moore-a, famoznog psihopate iz komercijalnog sveta Marvel/DC.

A opet, Milzovi likovi barem nisu dosadni, osnovna radnja je dobro koncipirana, i ima originalnih fazona - tako da "samo" ostaje problem tog poremecenog sistema vrednosti odnosno levicarenja. Drugim recima, Milz je nesposoban u smislu inteligentnog obradjivanja politickih/socijalnih/filozofskih tema u kontekstu stripa, nije nesposoban u smislu stvaranja interesantne price.

Kako god, Bizli je taj koji je u ogromnoj meri zasluzan za kvalitet ovog integrala a ne Milz.

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/axa-integrali.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/mutant-world-richard-corben.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/persepolis-satrapi.html