Slepa Citadela - Moebius

La citadelle du vertige

Vrsta: antologija br. 7

Crtez/scenario: Moebius

Izdavac: Fibra (2011)

Premijerno:  

Dimenzije: 31.9 x 24 cm, HC

Br strana netto: 50

Tiraz: 500+300

Zanr: fantazija, sci-fi, politicki, apstrakcija, tripozni

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Da, jedna prica je cista propaganda.

Golotinja? Da, ali nista drasticno. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 5-10/10

Scenario: 1-9/10

Ciljne grupe: bedeovci, nostalgicari, hevimetalovci

Prednosti: originalnost, delom odlican crtez

Minusi: politicke pizdarije, delom slabi scenariji

.

Slepa Citadela otvara album, i to ne na bas najbolji nacin. Moebius priznaje da je ovo bio njegov pokusaj da se lati vitestva i srednjovekovnih legendi, ali je umesto jednog dugog serijala ispala ova polu-dovrsena, slaba prica. Pocinje relativno zanimljivo ali se kompletno raspada na kraju. Moebius i sam kaze u uvodu da su mu se prijatelji smejali na ovom propalom pokusaju zanra koji mu ocigledno ne lezi i ne zanima preterano. Crtez 6/10, prica 5/10.

Deima je tipicna narkomanska budalastina, tj hocu reci vrsta price koju citaoc obicno asocira sa klisheom naduvanog crtaca 70ih koji srlja od table do table bez ikakvog plana, izgubljen u svojim LSD halucinacijama. Nejasna radnja, a tek kraj besmislen. Crtez 5/10, prica 4/10.

Balada napokon nudi citaocu odlican crtez, a i prica je prilicno neobicna tj dovoljno opicena da bude dostojna reputacije famozne Heavy Metal revije. Kraj je veoma hipi, tj anti-militaristicki, na uobicajeno tupav i besmislen nacin tipican za tadasnu ("underground") levicu. Opste je poznato da je u 70im medju umetnicima (a pogotovo kvazi-umetnicima) bilo obligatorno imati anti-Establishment stavove tj biti levicar tj biti poslusna ovca (koliko god to zvucalo kontradiktorno). (Danas ta ista levica je Establishment, zato je danas biti pro-Trumpovske orijentacije jedini istinski anti-establishmentski cin - za one kojima je "pobunjenistvo" od velikog znacaja.) Crtez 9/10, prica 8/10.

Absoluten Calfeutrail je vrsta stream-of-consciousness tj nasumicno-improvizacionog pristupa koji mi se najvise svidja kod Moebiusa. Ovakve price je radio bez ikakvog prethodno izradjenog scenarija, a rezultati ovakvog slobodnog tumaranju su ponekad veoma uspesni, kao ovde. Sto se mene tice mogao je ovu pricu slobodno da razvuce i na full BD duzinu, sve u padu... Ne bih imao nista protiv. Kraj, kao i citava prica, je apstraktan i totalno zavisan od licne interpretacije - a da pritom nije iritantno glup. Originalnost i apstrakcija umesto jasne radnje ponekad mogu i te kako da urodi plodom, mada je to ipak redje slucaj kod vecine crtaca/umetnika. Crtez 10/10, prica 9/10.

Pita od Jabuka je, verovali ili ne, prica koju je uradio za jedan zenski list/reviju/sta-vec, a neverovatno je s obzirom da prica ima pomalo pedofilnu notu. Ironicno je sto je Moebius hteo da docara fantaziju jedne adolescentkinje, ali je postigao suprotno napisavsi tipicnu musku fantaziju. Uostalom, sta francuske muskarce vise pali od mastanja o nezrelim, maloletnim klinkama? Oni su po tome notorni. Crtez 8/10, prica 7/10. 

Beli kosmar (slika gore) je smehotresno glupa, banalna i nerealisticna prica o rasizmu. Ili bolje receno, o tome kako nevine/neduzne Arape francuski gradjani ubijaju nasumice!
S obzirom da se susta suprotnost odvija u Parizu/Francuskoj u zadnjih deceniju i po (ukljucujuci bombe i secenje udova i glava), mora se reci da je Giraud mogao umesto pseudonima Moebius da si nadene ime Anti-Nostradamus. Ne da je promasio s ovim, nego je od sebe napravio budalu na kvadrat, a ova pizdarija od ultra-politicki-korektne price ce samo 50 godina nakon svog osvanuca da udje u anale ljudske gluposti ili konkretnije - u anale evropejske naivnosti. Nazalost, vecinom Zapadne Evrope jos uvek vlada ovakvo pogresno shvatanje o migrantima s Bliskog Istoka, kao miroljubivim zrtvama rasizma. Radoznalost je ubila macku, a ultra-naivnost ce ubiti Zapadnjaka. Sve po zasluzi.
Do kosti se izblamirao sa ovom pricom, ne samo zbog toga sto je reala sasvim drugacija sada (a ne sumnjam da ni tada ovim nije francusko drustvo predstavljeno veoma realno), vec je i tok price previse propagandisticki podjednostavljen; likovi su jedno-dimenzionalni stereotipi, sto je ucestala levicarska ironija, jer oni se toboze bore protiv rasnih/drustvenih/klasnih stereotipova, a gotovo uvek svoje politicke "protivnike" predstavljaju na krajnje neozbiljan, uber-simplisticki nacin.
Jos veca ironija je sto je Moebius mislio da je izbegao preveliku banalnost time sto je dodao klishe twist na kraju. Moebius je tvrdio da je prica bila reakcija na odluku vlasti da cenzurise ili zabrani neki dokumentarac o rasistickim ispadima francuskih gradjana. Koliko je to samo ironicno... (eto opet ironije)... jer danas se cenzurise velika vecina negativnih posledica ogromnog broja ilegalnih migranata na Zapadu. A sto je najgore, ta cenzura ne potice od ekstremistickih muslimana vec od samih Evropejaca. To vam je ono kao kad pucas u sopstvenu nogu a ni sam ne znas zasto to radis... Crtez 7/10, prica 1/10.

Bozicna prica mnogo podseca na Korbenove kratke price. Veoma zabavna premisa, medjutim Moebius nije ovo dovoljno dobro osmislio. Naime, kraj je - iako vizuelno upecatljiv - nelogican. Ako su ljudi-lovci znali za ova stvorenja od pre tj cesto ih love za Bozic, kako to da nisu bili spremni na opasnost? Takodje mi smeta izbor boja: previse je sve bledo-sivkasto. Crtez 9/10, prica 8/10.

Ktulu (prva strana) je bombasticna prica sa pomalo duhovitim ali i donekle razocaravajucim krajem. S obzirom na fascinantnu premisu Moebius je trebalo da prosiri pricu, da uradi mnogo vise s njom. Ali nazalost, umesto toga nataknuo je jos jedan zbrzan zavrsetak, koji dodje kao neki slab punchline. Crtez 10/10, prica 8/10.


https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/arzak-moebius.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/edena-moebius.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/iskrcavanje-na-faragoneziji-moebius.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/retour-bernet.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/incal-moebius.html