Magnus Omnibus
 | ||
|
 |
Da jednom i Fibra odabere savršenu naslovnicu! Ovo je jedna od najlepših od svih balkanskih izdanja, a Fibra do te mere toliko često omaši po tom pitanju da sam pretpostavio da nisu imali pravo odabira. Možda je bilo ovako određeno od strane nosilaca prava? Vlasnik Fibre je verovatno mislio kako je ova naslovnica ogavna - jer je odlično nacrtana i ima fantastične boje (a deluje kao da ne voli ni jedno ni drugo) - ali nije imao izbora. Ili su ipak upravo ovu naslovnicu želeli i izabrali? Upravo je tako, jer ovaj integral ne postoji nigde van Hrvatske. Fibrina kompilacija. U galeriji na kraju albuma ima nekoliko potencijalnih naslovnica, i sve su odlične - te nije ni čudo što je odabir ispao tako dobar. Čak ni Fibra nije uspela da zasere stvar. Da ne ispadne da tek tako napamet baljezgam, evo liste naslovnica koje su trebale da budu mnogo bolje. Radi se isključivo o albumima koji su crtački dobri, s tim što naravno ne mogu znati kod kojih albuma Fibra nije imala izbora a kod kojih jeste: Edema Inkal Posle Inkala Presveto srce (prvo izdanje) Mort Sinder (prvo izdanje) Cromwell Stone Njujorški triptih Colt Frontier Skriveno lice Hombre 1 Modesty Blaise 1 Modesty Blaise 2 Zarobljenik zvezda Hellboy 4 Hellboy 6 Gaučo Perramus Rahan (svi) Kao što vidite, pogotovo često su uspevali da zaseru sa velikim ciglastim izdanjima, kada je izbor naslovnica veći nego obično. A Fibra obično ima pravo odabira kod ovakvih kabastih izdanja. Barem koliko ja znam. Čak smatram da je možda ovo i najlepša naslovnica koju imam, od nekih 400 albuma. (Imam negde 300 na srpskom, a ovo ostalo je na engleskom, nemačkom, španskom, italijanskom i francuskom. Nekih 100 stranih komada verovatno, nisam brojao.) Jedine naslovnice koje eventualno dostižu ovaj nivo su Modesty Blaise od Darkwood-a (1, 3 i 6), Vampirske priče 2, Pre Inkala 2, Marsupilami 2 i 3, Družina od vješala 1 & 2, Sharaz-de, Aster Blistok 4 i 11, Crveni Baron 1, Dino Batalja (Makondo), Konan DMS 6, Zarobljenik zvezda (Libellus), Hombre 1 (Lokomotiva), Svet mutanata... Lepo je da se neko napokon setio da Magnusov rad ne obuhvata samo Alan Ford, već mnogo toga drugog i sasvim drugačijeg. Imam običaj da puno kritikujem Fibru, ali eto i oni neki put naprave pravu stvar. Veliko je pitanje da li bi išta od ovoga na Balkanu izašlo da se Fibra nije odlučila za ovako nešto. A pošto je Magnus veoma slabo objavljivan van Italije (u šačici država, i to samo promil stripografije), ovaj album ima veoma visoku vrednost - bukvalno samo 600 primeraka u svetu. Pritom razni stripovi iz ovog integrala ni u individualnom formatu nemaju neke bog zna kakve tiraže u svetu. Svaka čast Fibri na ovome - sem što naravno nikako ne podržavam izradu ovakvih cigletina. Moglo je sve ovo slobodno u dva albuma da se izbaci. Natenane, lepo, fino i lagano. Najlogičnije bi bilo da su Miledi i Makumba strpani u jedan album, a sve ostalo u drugi. Ima par razloga za to, osim naravno što bi se albumi lakše čitali. Prvo, obe ove priče su u istom formatu, odnosno sa većim kadrovima. Drugo, obe priče imaju veoma malo erotskog sadržaja, samo jedan kadar, dok maltene sve što je usendvičeno između njih ima baš puno golotinje i genitalija. Fibra je prethodno već bila izbacila Neznanca, tako da ovaj omnibus nije pao kao grom iz vedrog fibranskog neba. Međutim, prosto me čudi da gosn Fibra gotivi Magnusov crtež. Predobar je, pa me zato čudi. (Crtež je predobar, ne Herr Fibra.) Ali koliko god se smatram sretnim vlasnikom ove odavno rasprodane cigletine, nerviraju me neke druge stvari: 1. Gde je Nekron? Zašto nikako da se na Balkanu objavi? Je l' moguće da su nam baš svi izdavači toliko nesposobni i beskorisni? Deluje mi kao veoma opičen pa prema tome i zabavan serijal, mada je glavna likuša ogavno nacrtana. (O Magnusovim ružnim ženama nešto više kasnije...) 2. Gde je I Briganti? I to bi trebalo pod obavezno da se pojavi. Ovo tek deluje zanimljivo. Nema ga ni od korova! Sramota i blam... Doduše, nedostatak ovog serijala bi mogao da ima veze sa komplikovanim pravima. Mada, načuo sam i to da ga pojedini izdavači možda izbegavaju zato što nije "kompletiran". Pa koga zabole qrac što nije završen?! Ima dovoljno epizoda i materijala da popuni nekoliko fibratorskih cigli! Uostalom, ni Kafkini romani nisu svi završeni pa su izdati u 50 jezika, ili koliko već. A ovo je strip, ne roman, što znači da uopšte serijal ne mora da bude okončan da bi se čitao. Uostalom, da li su Zagor i Teks "okončani"? Koliko ja znam još uvek ih niko nije roknuo iz zasede... nažalost. Uostalom, i Miledi 3000 je gotovo sigurno nezavršen serijal, a eto ga ovde. 3. Zašto se nakon ovog albuma Fibra nije okrenula Družini od vješala? Odnosno možda Fibra i ne bi bila idealan izdavač za taj serijal, jer bi on trebao da izađe u malim sveskama, a Fibra se takvim "seljačkim" kiosk izdanjima ne bavi. Oni su "prefinjen" izdavač, kod kojeg maltene sve mora da bude A4 i tvrdokoričeno. I naravno što više strana po albumu - jer se to po nekoj bizarnoj logici smatra "luksuznim izdanjem". U smislu, "veliki je luksuz kad ne možeš da čitaš strip jer je suviše težak i glomazan". Hvala na tome, zaista cenim, ali možemo li da se vratimo na "neluksuzna" izdanja? Ali da je Fibra izbacila Družinu od vješala, ta fibratorska cigla - ili dve cigle - bi bile daleko bolje odrađene od onoga što nam je Čarobna Knjiga israla iz svoje inferiorne zadnjice par godina kasnije. ČK su taj serijal kompletno zasrali, jer em su smanjili crtež em su izabrali totalno pogrešan papir (odnosno onaj njihov standardni). Pa su još obe knjižurine teške k'o tuč. Što znači da su zasrali sve što se dalo zasrati, a to se često dešava kada se odlični serijali prepuštaju dunsterskim izdavačima koje apsolutno ne zanima tehnički kvalitet, nego im je samo bitno da zgrabe koju kintu. Za sve i svašta Fibru mogu da optužujem, ali sigurno ne za fušeraj na tehničkom nivou, kao što je to slučaj sa Čarobnom Knjigom. Tek od nedavno je hrvatski CRŠ krenuo sa Družinom od vješala, onako lepo fino u malim sveskama. Mada ne razumem zašto nisu jednostavno odabrali tvrdokoričene tri-u-jedan, jer bi to tek bilo idealno. Uopšte rečeno, postoji mnogo toga vezano za Magnusa i njegova Balkanska izdanja (i neizdanja) što me jako nervira. Mnogo tu ima omaški, brljanja, pljačke, kretenskih odluka, mnogo polovičnosti i neposlovičnosti, i kao što rekoh mnogo toga još uvek fali. Na primer, jugoslovenski Vjesnik nije izdavao sve epizode Alan Forda, a kamoli hronološki. Sve je to bilo nekako navrat-nanos, a bilo je i cenzure, pa čak i precrtavanja i docrtavanja - za šta bi trebala da sledi električna stolica. (Ko šta radi, komunjare yebu ale.) Kada je Strip-Agent puno godina kasnije napokon krenuo sa prvih 200 epizoda, to je uradio u nekom manjem formatu, u minijaturnim sveskicama. Pritom savijanje tog stripa nije bilo preporučljivo jer povez baš i nije bio najstabilniji, pa su zato neki alanfordovci bili prinuđeni da uzimaju skuplja tvrdokorečena izdanja. Međutim, svrha tvrdokoričenih izdanja ne bi trebala da bude da su spas od raspadajućih mekih svesaka, već bi i jedna i druga opcija trebale da budu kvalitetne, tj kompetentno odrađene, odnosno da listovi ne beže od stripa već da mu ostaju verni. A onda kada se napokon neko nakanio da u većem formatu izbaci svih 75 Magnusovih epizoda, što je bilo tek pre par godina, to je baš morao da bude lihvarski Libellus - najveći pljačkaš i ratni profiter među balkanskim izdavačima. Pritom još uvek ne postoji ni jedna kolor edicija Alan Forda koja je urađena pošteno, sažeto i do kraja. (Ko god se protivi Alan Fordu u boji nema pojma o čemu priča, a mišljenja takvih purističkih pajaca treba totalno ignorisati. Više o tome, link dole.) Prvo je izbačena neka limitirana best-of edicija od samo 11 epizoda: u finom, većem formatu, ali sa kolorom koji je suviše taman, što znači da suviše krije mega-kvalitetan crtež. Nakon toga je Strip-Agent krenuo po redu ali stao već oko 20. broja. Ovaj kolor mi se dosta dopada (pogotovo od 13. broja nadalje kada se iz nekog razloga menja), jer je manje napadan odnosno suptilniji, ali format je ovog puta baš sitan. Ali uprkos tome, da su odradili svih 75 epizoda ovo bi bio prilično pristojan komplet. Treći pokušaj kolornog kompleta krenuo je od nekih Vojvođana pre deset godina - oni žutaći koji se mogu naći po trafikama - a možda ga čak i kompletiraju... za još deset godina. S obzirom da izbacuju samo četiri broja godišnje! Kao da je u pitanju neko luksuzno izdanje na najkvalitetnijem papiru koji postoji. Pritom je povez užasan, a papir u sredini često talasast. Jedino što kod ove edicije valja još što je kolor najbolji od sva tri do sada ponuđena. Pritom su preskočili 7-8 epizoda u nizu (da li valjda epizode 13 do 19?), tako da tu ima i drugih omaški - ne samo loša štampa. Najidealnije bi bilo da neki ozbiljan izdavač kolornog Alan Forda odradi kako treba, a to znači 3-u-1, na formatu sličnom onom od Libellusa (mada može i nešto manje), tvrdokoričeno, i da se sve izbaci za maksimum pet godina. A to znači pet brojeva godišnje, što ne deluje kao nemoguća misija. Italijani su svih prvih 75 epizoda već odavno izbacili u boji, pa čak i u nekoliko edicija ako se ne varam. Šta čekaju Balkanci? Ili je osnovni razlog to što se fanovi gade kolora? Ne bih rekao da je tako, već da grupacija fanatičnih antikolorista koja insistira samo na crnobelom Alan Fordu čini jednu veoma glasnu manjinu ekstremista. Na primer oni bajni "eksperti" sa forum.stripovi. (Čast izuzecima, nisu svi bolidi.) Samo se čuju njihovi glasovi kako kolor navodno "uništava crtež" (iako je očigledno da to nije slučaj kod AF), a da narod zaista ne želi obojenog Alan Forda Vojvođani bi već odavno prekinuli svoju ediciju. Uostalom, gde piše da tržište ne može da drži i jedno i drugo? Neka postoje obe varijante pa svako neka bira šta mu više odgovara. Ako možemo da imamo 695 verzija svake Zagor epizode, onda valjda može i ovo da se aranžira. Vrlo mi je čudno što do sada niko nije objavio 50 strana MaxMagnusa. Mnogi fordovci brkaju taj album sa kvazi-MaxMagnusom koji je izašao u 25 epizoda - ali koje nije crtao Magnus već neka dva netalentovana dunstera. Taj crtež je očajan, ali pošto su mnogi stripofili totalno operisani od estetike i likovnog razumevanja, vrlo lako brkaju Magnusov crtež sa crtežom njegovih (ponekad baš loših) imitatora. Piffaferio je prilični mediokritet, pogotovo kada tuš nije radio Romanini, ali je nekim ljudima bio dovoljno dobar da zameni Magnusa! Perucca je nešto bolji, nije loš. Međutim nijedan od njih nije ni prismrdeti Magnusu. (Znam da sam pogrešno napisao ime Piffaferija... Oduvek sam mislio da se tako zove, pa zato sada nikako ne mogu da se naviknem na njegovo pravo ime, koje ima r umesto f.) Sve u svemu (odnosno da skratim priču), od Magnusa je slabo šta izbačeno kako treba, već je sve išlo polovično, preko qrca, započeto a nedovršeno, preskupo, ili tehnički slabo. |
 |
Omnibus se sastoji od svakojakih žanrova. Ima tu svega i svačega, a ponajviše kineskih imena i polnih organa. Jer je Roberto Raviola očigledno bio totalni luđak. Milady iz 3000. godine Crtež: 9/10 Scenario: 8/10 Žanr: sci-fi Br strana: 62 Pogledajte dobro ovu kolornu stranu pa mi recite da ne izgleda odlično. Magnusov crtež još i te kako može da se boji, a ukoliko je u Italiji Miledy zaista izbačena u boji, onda je prava šteta što nije i u ovom integralu. Crno-bela verzija izgleda super, da se razumemo, ali boja mi je još bolja. Možda najzabavniji deo integrala, i ako ne nužno najbolji: ni u crtačkom ni u scenarističkom smislu. Sci-fi opera, ali tipično ošinuta u Magnusovom stilu. Glavna likuša (s naslovnice) izgleda fantastično, a jedina kritika bi bila što je druga likuša ružna. Magnusa ne kapiram sasvim... Da li je ta druga ružna zato što je on smatrao da su i ružne žene lepe? Možda ovo deluje kao nategnuta teorija s moje strane, ali je činjenica da je Magnus verovatno bio biseksualac. Barem sudeći po ovom integralu... Radnja je malčice konfuzna na početku, ali ju je ubrzo potom lako pratiti. A to znači isključiti onaj bonelijevski mozak, a uključiti onaj pravi. Svi koji se žale da se priča ne može pratiti su previše decenija svog života tračili na Zagora. Doduše, ni fanovi Alan Forda neće se nužno usrećiti sa ovom pričom i postavkom. U jednom kadru imamo čak i blažu erotiku. Postoji nagli skok od strane 66 na 67, kao da fale jedna ili dve strane. Jedina crtačka greška koju sam uočio je na strani 28 (predzadnji kadar na strani gore): Paulonija deluje nesrazmerno veća od Vojvode, dok ga obara na pod. Kao što već rekoh, serijal se manje-više naglo završava, kao da je trebalo da se nastavi. Šteta, jer da imam magične moći upotrebio bih neku ćiribu-ćiriba vradžbinu da čitavu drugu polovinu Neznanca pretvorim u nastavke Miledi 3000. Druga polovina Neznanca je scenaristički katastrofalna, stoga smatram da je to protračeno vreme Magnus mogao daleko bolje da iskoristi sa Miledi. A kad bolje razmislim, pretočio bih i prvu polovinu u Miledi, jer mi je sci-fi daleko draži od tih krimi pizdarija. A o Velikom Teksu tek da ne pričam... Album Veselog četvrtka mi je 6 godina skupljao prašinu na polici - nepročitan - dok se nisam rešio da ga se ratosiljam. Jer sam napokon shvatio da ga nikada neću pročitati. Bio sam pokušao jednom ili dva puta da ga čitam, ali scenario je toliko dosadan da nisam mogao da odem dalje od 20 strana. Uprkos genijalnom crtežu. Stajao mi je na polici šest godina, a ironično je da je otprilike toliko Ravioli trebalo da ga dovrši! (On ga je dovršio a ja nisam.) I dalje nikako ne mogu da shvatim kako je ovakav talenat mogao da protrači zadnje godine svog (relativno kratkog) života na takvu glupost od priče. Na tako glupom serijalu: detaljni i umetnički crtež - za usranog Teksa. Družina od vešala kao i priče u ovom integralu dokazuju da je Bob Rock bio prilično dobar scenarista, a ovaj podatak čini to "teksaško" gubljenje vremena još gorim nego što bi i inače bilo. Trošiti tolike godine na tuđi - loš - scenario, a sam biti kadar da napišeš nešto daleko bolje: to je prosto neverovatno. Socrates' Countdown Crtež: 9/10 Scenario: 3/10 Žanr: istorijski Br strana: 6 Ne znam da li je ova priča bazirana po nekim verodostojnim spisima, ili je izmišljena, ili je poluizmišljena, ali u svakom slučaju ne kapiram poentu. Osam strana o samoubistvu, odnosno o ispijanju otrova nakon što je Sokrates proglašen krivim... Imao je izbor da napusti Atinu (ili gde je već bio), međutim odlučio se za smrt. To u priči ne piše a trebalo bi. A trebalo bi i da piše zašto su njegovi uplakani sledbenici toliko bili vezani za njega: zato što je bio intelektualna gromada - ili zato što je imao seks afere sa nekima od njih? U Staroj Grčkoj pederastija je bila kao dobar dan. Niti ima scenografije, već se vide samo lica. Crtež je malo drugačiji, a likovi izgledaju "normalnije" od uobičajenog Magnusovog stila, a to je verovatno zato što dominira olovka. Ako se ne varam... Meni barem liči na olovku. Ne znam, nisam crtač. San o pljuštanju kiše Crtež: 10/10 Scenario: 10/10 Žanr: fantazija Br strana: 10 Format ove priče me navodi na sve učestaliju paranoju kako nas Fibra namerno zajebava: strip je postavljen "poprečno", odnosno pala je neshvatljiva odluka da se ova priča objavi u takozvanoj horizontalnoj varijanti (kao na primer prvi Eternaut, deo Mort Cindera, i više od pola Sherlock Time-a, i ko zna šta još u fibratorskom katalogu). Fibra prečesto pravi ovu idiotsku grešku da bi to bilo slučajno. Osećam li malo sadizma u svemu tome? Em Magnusova cigla ima skoro 3 kg, pa još treba da je obrćem i držim kao da gledam ogroman poster?! Kako su genijalci iz Fibre zamišljali da se ova priča čita? Jesu li išta razmišljali? Da li su uopšte svesni da stripovi postoje da bi se čitali - ne da bi samo skupljali prašinu na policama? (Kao moj nesretni Teks.) Ne vidim nikakav razlog zašto se bilo koji strip ne bi mogao uskladiti sa standardnim uspravnim formatom. Pa nije to visoko inženjerstvo! Nisu potrebne kompleksne matematičke formule da bi se to izvelo! Ne trebaš imati diplomu u Arhitekturi. Trebaš biti totalni bolid da misliš da se horizontalni strip ne može objaviti uspravno. Naravno da može: uvek i bez izuzetka. I ne samo da može već i mora, pogotovo kada je strip smešten u ciglu od nekoliko kilograma; tada je to tek obavezno. Ovo o čemu pričam je toliko očigledno i toliko zdravorazumski da me je prosto blam da sam sebe slušam kako u voice app diktiram nešto što bi trebalo svakome da bude jasno već odavno. Zar je potrebno da ja jednoj Fibri govorim o nekim očiglednim omaškama koje je vrlo lako zaobići? A pogotovo jednom strip izdavaču koji se time bavi toliki niz godina. U čemu je problem? Margine? Suviše kockasto? Suviše pravougano? Ne zajebavajte me... A opet, šta očekivati od levičara? Oni niti razmišljaju, niti poseduju zdrav razum, niti smatraju da je zdrav razum uopšte bitan. Nikada nisam bio u mozgu komuniste pa ne mogu 100% da kažem šta se sve tačno tamo odigrava, da bih iole opravdao ovakve budalaštine... Ali makar postoji uteha da je ovakav format kod samo 10 strana. Da pređem na pozitivno... Priča je sjajna. Dođe nešto kao moralna pouka o iskupljenju. Pogotovo mi se sviđaju zadnjih 4-5 strana, s paklom. Pritom se Magnum poigrava sa konceptom vremena na veoma inteligentan način. Uopšte je čitava priča veoma inteligentna. Pritom je i crtež na maksimalno-magnusovskom nivou. Mnogi filmovi i stripovi koji su se pozabavili scenama pakla nisu to baš najbolje odradili, ali zato je Magnus ovu tematiku obradio baš onako kako treba. Maltene je šteta što priča nije duža. Ali ne mogu da ne pomenem jedan od najvećih paradoksa u religiji, a to je da đavo i demoni služe Bogu. O čemu ja to trtljam? Govorim o tome da zli ljudi idu u pakao, jer su se ogrešili o moral i o Boga. Ali ako idemo logikom, zar ne bi demoni trebali da nagrađuju svaku osobu koja ide protiv Boga? Pakao dođe kao produžena Božja ruka, jer demoni kažnjavaju njegove neprijatelje. Ovo nema nikakvog smisla, jer bi to značilo da demoni i Bog imaju dogovor, da sarađuju. (Teoretičari zavera će ovo razumeti bolje od ostalih jer oni ionako u svemu vide tajne dogovore elita.) Svrha ovog paragrafa iznad nije da kritikujem ovu priču, već se čisto nadovezujem na temu, u nekom širem smislu. Naravno da nisam očekivao od Magnusa da se dotakne tog paradoksa; to bi bilo nepotrebno i glupo, barem u ovoj priči. |
 |
110 pilula Crtež: 8-10/10 Scenario: 6/10 Žanr: istorijski, pornografija Br strana: 48 Ovo je jedna od dve priče zbog koje bi mnogi Balkanci preskočili ovaj integral - a ja ih potpuno razumem i slažem se s razlozima. Ne samo da je ovo pornografska priča, već ima i seksa sa tranzvestitima, odnosno sadrži homoseksualnost. Vrlo je verovatno da je Magnus bio u najmanju ruku bi, ako ne i gei. Jer i naredna priča takođe sadrži ovako nešto odurno. Ali barem sam kod ovog drugog čitanja bio spreman na ovakve grozote, pa sam lepo i fino preskočio taj deo, a to su jedna-dve strane. (Negde u zadnjoj trećini, ako se ne varam.) Pri prvom čitanju, pre 6-7 godina, te scene su me baš onako prepale. To je bila kao neka sačekuša, nešto kompletno neočekivano. Jer kad sam kupio ovaj integral nisam imao predstavu da sadrži ovakve pizdarije, a nisam ni bio posumnjao da je Magnus eventualno bi. Odnosno, marksistički lažov zvani ChatGPT tvrdi kako nema pouzdanih dokaza da je Raviola bio naklonjen istom polu. Slušaj budalu: "Iz nečijeg umetničkog dela ne može se pouzdano zaključiti njegova seksualna orijentacija. Istorija umetnosti je puna primera autora koji su prikazivali nasilje, mučenje, ubistva i druge tabu teme, a to nije značilo da su lično želeli ili upražnjavali ono što su prikazivali." Suvišno je reći da sam glupog robota poslao u tri lepe, i da sam mu naredio da pokušava ubuduće da ne brka babe i žabe, odnosno da ne misli da kod mene mogu da prođu takva retardirana poređenja kao što su pisanja o gej seksu i pisanja o ubistvima i mučenju. Seks i nasilje grupisati u isti koš, pa ih još i tretirati kao identične koncepte - to je baš retardirano. Imajte uvek u vidu da je maltene svaki AI programiran od strane Zapadnih komunjara, što znači da se ne možete osloniti na njih po pitanju bilo koje sociopolitičke teme, ili bilo koje teme koja je ili koja bi mogla biti na bilo koji način politički obojena. Pošto ja nisam lažljivi komunističko-programirani AI, ja sasvim logično zaključujem da je Magnus verovatno bio u najmanju ruku biseksualac. To što je bio u braku sa ženom apsolutno ne dokazuje suprotno, ali nimalo. Magnus je bio totalno ošinut lik, ne samo zbog svojih perverzija i opsesija. Sam način na koji je priča postavljena je veoma neobičan: bazirana je na nekoj kineskoj pripovetci (?), međutim glavni lik je nacrtan kao polu-kineski Marlon Brando, a njegovi pajtosi svi liče na belce. Sve njegove žene su belkinje, a pritom se priča odigrava u drevnoj Kini. Da stvari budu još bizarnije, povremeno se pojavljuju Kinezi. Tako da je ovo opšti pičvajz... Umesto da čitavu radnju prebaci u Evropu, ili da zadrži izgled Kineza, on je stvorio neki hibridni svet koji nije ni jedno ni drugo, ni Zapad ni Daleki istok. Nepostojeći svet. Ali zašto da ne? Može mu se, jer u stripu je (skoro) sve dozvoljeno. A i priča barem nije dosadna. Bez obzira što se većinski sadrži od veoma detaljne yebačine, ipak ima jasnu i linearnu radnju, a ona nije tako loša. Mada je to uglavnom zbog odličnog crteža i zanimljivih ženskih likova. Da je crtež nešto slabiji, priča bi bila lošija, odnosno tako bi delovala. Drugim rečima, crtačima kao što je Magnus puno se toga može oprostiti. (A zbog toga je uostalom i teško objektivno (pr)oceniti scenario u stripu, jer (barem u mom slučaju) priča ne može sasvim da se odvoji od crteža, jer kada je odličan crtež on automatski diže priču. A kada je loš, ni najbolja priča ne pomaže.) Samo da nema tih totalno nepotrebnih tranzvestitskih scena, one zaista mnogo kvare ukupni "dojam"... Magnus bi verovatno tvrdio kako su te scene neophodne, jer prikazuju moralni sunovrat Marlon Branda (a koji je inače bio totalno nemoralan egocentrik, usput rečeno), ali smatram da će pre biti da je Magnus te scene ubacio čisto radi jeftine titilacije: kako svoje perverzne publike tako i zbog sopstvenog zadovoljstva. A to me podseća na teoriju ChatGPT-a da se Magnus eventualno pozabavio homoseksualnošću da bi "gurao granice tabua", i da bi šokirao čitaoce. Ja međutim smatram da jedan heteroseksualni crtač sebi nikada ne bi dopustio - odnosno nikada ne bi ni poželeo - da krene da crta ovakve scene. Iz bilo kog razloga. Uostalom, navedite mi još nekog heteroseksualnog crtača stripova koji je ovakve pornografske gei stvari crtao? Ja ne znam nijednog, od stotina i stotina njih. Sem naravno Moebiusa, ukoliko i on nije bio bi. Njegov serijal Presveto srce sam uspeo da pročitam do polovine, ali sam onda naišao na ogavnu derpe scenu, i odustao od stripa. Doduše, Giraud nije bio zadužen za taj scenario, već onaj čileanski perverznjak. A verujem da je i Serpieri u jednoj kasnijoj epizodi Drune ubacio nešto slično. To sam mu oprostio, ali da se to samo još jednom ponovilo pitam se da li bih uopšte zadržao serijal. Verovatno ne. Tako da, eto, zagriženi alanfordovci mogu da crpe nadu iz ova dva dodatna primera da Roberto nije sklon svom polu, već je "samo hteo da šokira". Uprkos svojim porivima, Magnus je jedan od najboljih crtača žena, ali i na tu temu moram detaljnije da se osvrnem što se 110 pilula tiče. Brando poseduje čitav harem koji se sastoji od šest žena, a fascinantno je kako su prve tri daleko lepše od zadnje tri. Odnosno prva koju je oženio je najlepša, druga i treća su takođe lepe, četvrta je ružna, peta može da prođe, a šesta je teška rugoba. (Nosata baš kao i Magnus! Kako nekome žene sa surlom mogu biti lepe, nije mi jasno.) Znači Brando skuplja žene, a dok to radi kriterijumi mu stalno opadaju, pa su mu zato sve ružnije i ružnije. Zato što su u međuvremenu počeli muškarci da mu se sviđaju? Pa zašto da ne: muškarci koji preferiraju ružne žene (a imaju pritom izbor - tj nisu siromašni i ružni) će imati veću sklonost ka istom polu nego muškarci koji će uvek da izaberu lepoticu (ukoliko imaju prilike za to). To je maltene isto kao kod muškaraca koji preferiraju maljave i mišićave žene: to su gotovo uvek latentni lgbtovci. Naravno da je taj pad u kvalitetu njegovih žena puka slučajnost. Odnosno bilo bi neobično da je to Magnus namerno tako uradio. Moram i da pohvalim Magnusa što je svih šest žena nacrtao drugačije, što znači da mogu da se lako razlikuju. Mnogi crtači umeju da nacrtaju samo jedan određeni (stereo)tip žene, pa im zato svi ženski likovi izgledaju isto. A često bude slično i sa muškim likovima. E sad, zašto su dve od ovih šest žena toliko ružne, pogotovo ona zadnja, to ne bih znao reći. Sasvim je moguće da je svaku od tih šest bazirao na ženama iz pravog života - neke koje lično poznaje i/ili koje zna iz javnog života. Nažalost, rugoba ima i u ostatku ovog integrala... Inače, za one koji pretpostavljaju da je Magnus detaljno izučavao kinesku istoriju, odnosno da se pridržavao nekih pravila, to baš i nije slučaj. Brando ima šest supruga, dok je u drevnoj Kini bila dozvoljena samo jedna supruga uz neograničen broj konkubina. Ta jedina i glavna supruga je imala neuporedivo viši status i moć nego konkubine, koje su maltene bile na rangu ropkinja. Uostalom, već sam tokom čitanja Neznanca shvatio da Magnus istoriju ne tretira baš nešto temeljno i ozbiljno - jer je Če Gevaru predstavio na pozitivan način. Niko ko se iole ozbiljno pozabavi nekim segmentom istorije ne može nikako da dođe do zaključka da je Če bio pozitivac. Sem naravno pristalice genocida... Link dole. Crtež je generalno jako dobar, ali nije toliko ujednačen kao u nekim drugim pričama ovog integrala. Postoje kadrovi pa čak i čitave strane koje deluju užurbanije, sa manje detalja i manje preciznosti. Na primer strana 120, na kojoj su tela, pa čak i po koje lice, slabije nacrtana nego obično. Ima nekoliko kadrova vrhunske scenografije, na primer strane 103, 109 i 134. Na početku priče, kineski Brando i njegovi dekadentni i moćni pajtosi pričaju o seksu na vrlo eksplicitan način, što mi nije delovalo sasvim realno. Muškarce bije glas da su seksualni manijaci, ali to nije isto kao i detaljno diskutovanje na tu temu, što muškarci generalno ne praktikuju. Ostavimo po strani što je ovo neka vrsta porno-fantazije i da je u pitanju "običan" strip, ali ipak mi je čudno da muškarci toliko detaljišu o svojim seksualnim eksploatacijama. U pravom životu, žene su te koje to rade daleko češće, a žene su i daleko brutalnije i detaljnije u takvim razgovorima. Podrazumeva se da pričam o ženama kada o seksu pričaju sa drugim ženama - ne sa muškarcima, naravno. Jer kada su u društvu muškaraca žene se pretvaraju da su fine gospođe; žene ne žele da se odaju muškarcima, da muškarci shvate koliko su one zapravo dekadentne i proste. Muškarci (koji su uglavnom ekstremno naivni po pitanju ženskog morala i čednosti) očekuju "moralnu čistoću" od žena, čak i "seksualnu naivnost", a žene su toga svesne pa verovatno zato kriju svoju pravu ćud time što izigravaju moralnu čistoću i nevinost. Tu pravu svoju narav pred svojim prijateljicama uglavnom ne kriju, jer su žene svesne da su sve druge žene jednako dekadentne kao i one pa stoga nemaju razloga da okolišaju kada pričaju o veličini muških genitalija i slično. (Naravno ne sve, ali velik broj žena su u tom fazonu.) Da li je ovo jedan od dokaza da Magnus žene nije dobro poznavao? I da li to ukazuje na to da nije ni imao ozbiljne veze sa ženama? Ko zna... Mada, ni strejt muškarci uopšte ne poznaju pravu ćud žena, tako da ovo nije nikakav dokaz niti antidokaz vezano za Magnusa. Priča je ne samo ekstremno pornografska već i generalno eksplicitna. Ne bih je preporučio većini strip čitalaštva. A kad sam već na ovoj temi, pitam se zašto Fibra nikada nije objavila Serpierija. Druuna jeste pornografsko-erotski (zavisno od albuma: ponekad erotski ponekad pornografski) sci-fi, pa zbog toga možda neki misle da Fibra ne želi tako nešto da izbaci, ali je činjenica da su izbacili ovog Magnusa, a koji je možda još gori po tom pitanju. Diva Crtež: 8/10 Scenario: 1/10 Žanr: pornografija Br strana: 8 Dve priče od po četiri strane, obe kompletno pornografske i bez ikakve radnje. U prvoj priči opet imamo gei perverzije, kao i grupni seks. I onda neko hoće da me ubedi da je Magnus "studirao" ili "izučavao" homoseksualnost, onako kao umetnik ili naučnik?... Ne zasmejavajte me. Njega je to palilo. Kapiram ja da alanfordovci ne žele da veruju da im je heroj bio gei, ali šta da se radi. Mogu barem da se teše da je bio u braku sa ženom, makar to bio paravan. Ukoliko je bio paravan... |
 |
Začarane žene Crtež: 10/10 Scenario: 8-10/10 Žanr: bajke, kratke priče, fantazija, romantika, erotika, pornografija, horor, misterija Br strana: 46 Ovo je kolekcija kratkih bajki sa savršenim crtežom, još detaljnijim. Kadrovi su manji pa i gušći, a ta gustina je prosto neverovatna u nekim segmentima. Magnus je imao neverovatno strpljenje i disciplinu, a vidi se da je uživao u tome. Bar da u ovo moderno doba u kojem je strip skoro potpuno propao još uvek postoje takvi talenti - pa još i marljivi i originalni kao Magnus! Ali nema ih ni od korova, jer takvi crtači kakve smo imali u 20. veku izgleda da su neponovljivi i jedinstveni - pogotovo što će pojava Veštačke Inteligencije još više da pojača lenjost i nemarnost modernih ilustratora. Hiperprodukcija, kao i kompjuterska tehnologija, su uništile američki strip a zatim i evropski. Pitam se koliko je Magnusu trebalo da nacrta ovih 46 strana... A zapravo sam i fasciniran količinom odlično ilustrovanih stripova koje je uspeo da izbaci tokom svog relativno kratkog života. Nije on imao tečan stil kao Ortiz ili Bernet pa da može da održi masovnu proizvodnju a da crtež ne pati puno. Uprkos tome je mnogo toga odradio, daleko više nego što bi bilo logično. Magnus je bio veoma elegantan i precizan, a takav stil zahteva više vremena, pa mi zato nije jasno kako je uspevao da bude toliko produktivan. Nisu tu samo Alan Ford i Družina od vješala, koji već sami po sebi čine 95 epizoda, što je ekvivalent nekih 65 BD albuma - već su tu i gomila epizoda od Nekrona, I Briganti, Neznanac, Satanik, Kriminal, kao i Veliki Teks, i sve što je u ovom integralu. A verovatno sam još nešto zaboravio. To je baš puno za ovakav crtački stil, bez obzira što je često imao pomagače da urade tuš, jer je Magnus ponekad radio samo olovku. Romanini mu je često bio tušer; veoma dobar crtač, potcenjen. Velika gospodarica (3 str) je prilično zanimljiva iako je radnja oskudna. Misterija koja naginje ka razmišljanju: da li je u pitanju bila halucinacija ili neostvareno obećanje nekog bajkovitog bića. Postoji samo jedna logička greška, a to je da je to biće pesniku reklo da iskoristi svoj "vilinski talenat". Šta ovo uopšte znači? A ukoliko je lik imao takav talenat, zašto ga nije iskoristio? Da li ga je iskoristio? Ukoliko ga nije iskoristio da li je to eventualno razlog zašto je 30 godina bezveze čekao? Obojeni zid (6 str) se vrti oko nekog homoseksualnog para. Eto Magnusa opet sa tim, po treći put, pa mi onda recite da je to sve "slučajno", i da je on ovakve muškarce "studirao" kao "naučnik"... Priča je zanimljiva, mada donekle konfuzna. Predzadnja strana je zbunjujuća, mada je završetak priče OK. Marljivo cveće (6 str) je baš neobična bajka, sa totalno neočekivanim obrtom koji priči daje nešto posebno. Ponašanje likova je donekle bizarno. I opet imamo veoma čudnu pojavu, baš kao i u 110 pilula i u Snu o pljuštanju kiše, da Magnus koristi kinesku kulturu i kineska imena - a da su većina likova belci. Pojma nemam o čemu se tu radi. Verovatno ne postoji velika mudrost u svemu tome, već se jednostavno radi o tome da je Magnus bio opičen. A očigledno je da je bio fasciniran Kinom. Ili možda Dalekim Istokom u širem smislu. Vlažna koža (6 str) je vrlo zanimljiva horor priča - naravno i ovog puta sa primesom erotike. Jer deluje da je Magnus, kad god je imao razrešene ruke da radi šta god hoće, gotovo uvek se okretao ka pornografiji. Pravi mali nosati perverznjak! Studen vrelo (8 str), sa tim svojim arhaičnim nazivom koji nisam baš odmah razumeo, je još jedan bizaran miks klasične romantike i pornografije, dva sasvim suprotna žanra koja ne bi trebalo da budu spojiva. Pisci i scenaristi obično izaberu ili jedno ili drugo, ili nijedno. Magnus je zaista bio čudak, jer deluje kao da je njemu pornografija bila sastavni deo romantizma. Interesantna priča, ali u kojoj puno jasnoće nema. Međutim, to je valjda sastavni deo romantike? Ne bih znao da li jeste, jer ja takve stvari nikada ne čitam. Crtež je opet vrhunski tako da čak i ako postoje rupe u radnji (ili se vrši neki nebulozan spoj žanrova) to nije preterano bitno. A možda je najbitnije to što je priča zanimljiva. Uostalom, ovo je misterija, pa ne bi ni bilo logično da sve bude objašnjeno. Naravno da opet imamo kineska imena za belce. U suštini nemam ništa protiv toga, ali je nepraktično jer je skoro nemoguće pamtiti takva imena, i teško je razaznati između likova jer čin-ćong dung-bang sve isto zvuči evropskim ušima. Mi smo navikli na imena koja imaju više od samo dva sloga. Divlja devojka (7 str) je srednjovekovni horor, zanimljiva priča. I ovde ima manje doze pornografije, ali ona ne igra neku preteranu ulogu, kao što pornografija uostalom igra malu ulogu u svim ovim pričama Začaranih žena, u kojima se pojavljuje. Zanimljivo je da se prva pornografska scena gotovo uvek pojavi na drugoj strani, a da je to uglavnom i zadnja scena takve vrste. U ovoj priči nema trunke romantike, već puno nasilja i klanja. Samo mi nije jasno zašto "divlja devojka" mora da bude toliko ružna? Kad već predstavlja neku neviđenu zavodnicu koja izluđuje muškarce onda treba da bude mega-lepotica a ne nosati mediokritet. Generalno me nervira što u ovom integralu samo u ređim slučajevima Roberto crta lepe žene. (Za razliku od Alan Forda u kojem sve zgodne ribe zaista jesu zgodne, a ružne žene crta samo kada je poenta da su ružne.) Ne znam šta mu to znači sa tim silnim ružnim nosinama i tankim ustima. Zar mu je toliko smetalo da crta žene sa pravilnim i ženstvenim crtama lica? A opet, nekako kao da kapiram, jer odrastao je u Italiji... O crtežu opet sve najbolje. Čuvarica mosta (10 str, tabla gore) je najslabija priča Začaranih žena. Nema pravu poentu, već radnja nekako nasumično teče, dok prati stogodišnji život jedne žene. Ovog puta glavni ženski lik nije rugoba, što je osveženje, ali njena priča je više nalik nekom jeftinom ženskom romanu. Čak joj i malo dete nastrada, što je tipična fora u takvim jeftinim romanima i filmovima. Nema nikakvog horora, a i erotika je svedena na minimum: bukvalno samo jedna scena a pritom nije eksplicitna. Mada, ima puno eksplicitnih porođaja pošto je glavna likuša po zanimanju babica - osim što je i "čuvarica mosta". Na šestoj strani se Magnus pomalo pogubio, kada je za vojsku takozvanih Orga rekao da "nisu zli", a samo par kadrova kasnije čuvarica mosta je morala da pomogne 30 devojčica da se sakriju od Orga da ih ovi ne bi pobili. Pa dobro bre, Magnuse, jesu li zli ili nisu? Odluči se pa nam kaži. Ili je možda Magnus, koji je očigledno bio naklonjen komunizmu (ili makar Če Gevari), smatrao da nema ništa nemoralno u pokušaju da se pobiju 30 devojčica? Komunisti imaju drugačije mozgove od nas normalnih i razumnih... Inače, Orgi su zapravo Nemci, a prosto me čudi da su Hrvati (odnosno Fibra) dopustili da se toliko nemačkih reči pogrešno napiše. Bez obzira da li originalni tekst greši u nemačkom pravopisu ili ne, dužnost svakog dobrog Hrvata (prevodioca) bi morala biti da nemački bude makar precizno spelovan. Nije to za Hrvate bilo koji strani jezik već nemački! Reči koje su pogrešno napisane: "tot", "ehrlich", "weh" i "beeilen". Sve u svemu, Začarane žene čine jedan od najjačih delova omnibusa. Priče nikada nisu dosadne, većina su prilično dobre, a crtež ne može biti bolji. Samo da su još sve žene lepe, a ne tek poneka... Serijal se zove Začarane žene, a ne Grdne žene. Almanah 1995. godine Crtež: 6-8/10 Scenario: 6/10 Žanr: bajke, fantazija, horor, misterija Br strana: 36 Još jedna kolekcija priča, a ova izgleda da je objavljena tek nakon Magnusove smrti. Crtež je znatno slabiji od pređašnjih kompilacija, mada i dalje kvalitetan. Uvod je prilično čudan, i ne sastoji se od konkretne priče već više dođe kao neka skupina neobičnih prizora i scena iz prirode. Siguran sam da se u čitavoj istoriji literature i stripa nikada nije pojavila patka kao duh. Ali eto Magnusa da koriguje taj veliki propust. Ako će ikome da padne na pamet da ubaci duh-patku u neku priču, to samo može biti ludi Magnus... Glavica lepe devojke je baš originalna i misteriozna pričica, a ta sitna žena - ili šta li je već - je prelepo nacrtana. Pad u crtežu je najočigledniji kod likova, mada je ovo malo stvorenje/žena nacrtana odlično i u tehničkom smislu. Kraj je vrlo čudan i navodi na razmišljanje, tera čitaoca da stvara neke sopstvene filmove u glavi o poreklu tih malih ljudi. Nemaštoviti čitaoci ne vole ovakve stvari, ali meni ovako nešto baš odgovara. Gospodin Lelli je takođe opičena mala bajka, mada nešto slabija, u kojoj jedan lovac u mračnoj šumi susreće dva bizarna stvorenja. Pričaju na milanskom naglasku, onako veoma kolokvijalno, a zašto je original ostavljen u balonima mi nije sasvim jasno. Prevod tog kratkog razgovora se nalazi tek na zadnjoj strani. Kako je prevodioc mogao znati da je Magnus želeo da se ne prevede taj milanski dijalekt, odnosno da se tretira kao neki strani, misteriozni jezik? Ne znam da li je to Magnus hteo, već je to eventualno bila odluka urednika ili prevodioca. A možda je čak Magnus taj koji je ostavio prevod za kraj priče, jer čak ni neki Italijani ne bi ovaj dijalekt razumeli pa je zato mogao da prođe kao neki ezoterični "vilinski" jezik ili šta već. Ni ova priča nema jasno razrešenje, odnosno nema pravi završetak. Ali to ne smeta, jer ovo nije Agata Kristi već Magnus na bolivijskim pečurkama. A takav Magnus je uglavnom zabavan za čitanje. Mada znam da se mnogima verovatno ne bi dopao ovaj integral, ne samo zbog pornografije (koje u ovoj konkretnoj kolekciji nema) već zbog te opičenosti, mešanja žanrova i ponekad nerazjašnjenih poenti, i manjka istih. Ali pretpostavljam da je sve ovo mnogo veći problem za bonelijevce i marvelovce nego za inteligentnije odnosno zahtevnije stripofile. Fanovima francuskog stripa (iz 20. veka - ne smrdljivog modernog francuskog stripa) se ovaj omnibus verovatno mnogo više sviđa nego običnim alanfordovcima, a pogotovo ne Bonelijevim Svedocima i marvelijadnicima. Da me pogrešno ne shvatite: ne tvrdim da su svi bonelijevci i marvelovci neki maloumnici, jer i među njima ima pametnih ljudi (koji jednostavno preferiraju da stave mozak na otavu, jer ih idiotski šund relaksira), ali je činjenica da neko ko ima stotine Bonelija i blato superherojštine nema visoke kriterijume, i da što se scenarija i priča tiče takvi čitaoci ne žele ništa suviše neobično i originalno. Njih to nervira, iz raznih razloga. A to je sasvim legitimno. Ono što nije legitimno je kada gejaci glasno, arogantno i samopouzdano tvrde za nešto što je kvalitetno da je zapravo glupo, loše i dosadno. Bolje bi im bilo da takva kretenska mišljenja zadrže za sebe, ili za privatne razgovore, umesto da ih šire po forumima i generalno na internetu. Jer se samo blamiraju na taj način, a i na taj način zahtevnijim stripofilima davaju pogrešne informacije; stripofili koji imaju kriterijume pročitaju takvo neko negativno mišljenje o dobrom stripu pa odluče da ga ne kupe. Jer su poverovali nekoj budali koja nema pojma o čemu priča. Kod takvih bonellijevaca i superherojevaca poštujem kada unapred priznaju da ne vole inteligentan ili originalan sadržaj, pa onda čovek njihovo mišljenje lakše kategoriše i razume. Međutim najgori su oni primitivci koji sebe predstavljaju kao radoznale i kvalitetne čitaoce koji preferiraju da nešto drugačije pročitaju - a zatim popljuvaju neki odličan serijal ili album. To maltene dođe kao "lažno reklamiranje", a to je koliko znam ilegalno. Dugine gospođice je prilično bezvezna priča bez ikakve poente. Čak ni ženske nisu lepe, sem glavne koja može da prođe. Mada je to delimično zbog toga što je crtež već dosta slabiji u ovoj fazi. Pogotovo crtež ljudi, scenografija još i nije toliko loša. Slično stoji i sa Rođenjem zmaja, još jednom pričom koja deluje nedovršeno i neobrađeno. Metalni kapetan je nešto bolja priča, ali je i dalje očigledno da kod ove kolekcije priča nešto fali. Suviše su neodređene, nefokusirane i besciljne, pogotovo ova druga polovina priča. |
 |
Osveta Makumbe Crtež: 8/10 Scenario: 8/10 Žanr: krimi triler, horor Br strana: 94 Dobro izgrađena radnja bez ikakvih nelogičnosti i gluposti - što je inače tipično za horor triler (a pogotovo kada su filmovi u pitanju, jer 99% trilera su retardirani). Radnja teče prilično glatko, zato se strip čita brzo i lako. Likovi nisu dvodimenzionalni već jasno definisani, a takva karakterizacija može samo da pomogne priči. Crtež (strana iznad) je nešto slabiji nego u Miledi 3000, a njih poredim zato što imaju isti format. Glavni ženski lik je opet neka rugoba, što me poprilično nervira. Glava joj izgleda kao vrh olovke, onaj deo s gumicom. Drugim rečima, kao glava Novaka Đokovića. E pa, zamislite žensku facu na glavi Novaka Đokovića: onda vam je valjda jasno zašto se ljutim. Posle Makumbe sledi pogovor koji nisam čitao, jer me takve dubokoumne analize ne zanimaju. Otkud znam da je "dubokoumna" kada je nisam ni pročitao? Zato što su ti propratni tekstovi uglavnom pretenciozni i nekako neiskreni. Ono što kod mene dobijete je čista iskrenost lišena foliranja, jer mene savršeno ne tangira šta će ljudi da misle ili kažu o mojim mišljenjima i ukusima. Nažalost, velika većina takozvanih strip eksperata i raznih drugih "pogovornika" vole mnogo da palamude i kenjaju, umesto da nešto interesantno kažu. Ponekad im se omakne neka zanimljivost, verovatno sasvim slučajno, ali uglavnom laprdaju o glupostima. Nakon toga sledi galerija od nekih 65 strana: razne naslovnice i skice. Mene obično nerviraju takvi dodaci, jer smatram da su ovakve cigle već dovoljno teške i bez njih, a i skice većina crtača me ne zanimaju. Međutim, u pitanju je Magnus, a ova galerija je možda i najbolja na koju sam do sada naišao. Osim očiglednih razloga za to, ključan faktor je što je većina crteža u boji. Uvek sam govorio da je Magnus fantastičan u koloru, a da to mogu samo da negiraju kompletne budaletine uštinute od estetike. Možda čak i daltonisti. Crno-belački fanatici su umislili da su neki veliki bajni sladokusci što se umetnosti i stripa tiče, a zapravo su najobičnije seljačine s velikim kompleksima koje ne znaju kako da ih izleče pa ih istresaju na nas - time što nas pokušavaju ubeđivati da je kolor seljački, da je suviše komercijalan, i ostale gluposti. Evo šta je jedan bolid rekao na forumu: "Boja je Holivud, crno-bijelo je umetnost." Nadam se za njegovo dobro da se sprdao kada je ovo lupio i ostao živ. Naprotiv, čak je logičnije argumentovati da je crno-beli strip nedovršen strip, a time i manje umetnički, jer ono finalno fali. Naravno da ovo ne važi za gusto senčene stripove, ali velika većina stripova se komotno mogu farbati. Da bi strip "zaslužio" da ostane neobojen, mora biti izrazito gust i detaljan, na primer Ortizovi Četiri jahača apokalipse. Međutim, nekim pavijanima je i crtež sa pet linija dovoljno gust da se ne boji. Valjda bi bili najsretniji da pilje u prazni beli list bez ičega? Možda nisu toliko zaljubljeni u crno-belo koliko su napaljeni na belo? A kada bi ih čovek pitao da pojasne tačne razloge zašto je crno-beli crtež navodno superioran u odnosu na kolorisani, ne bi znali ništa da odgovore. Ili bi pokušali da promene temu, ili bi lupili nešto neodređeno što se može interpretirati ovako ili onako. Na primer kao citat iznad, koji je sročen samo da zvuči impozantno, iako zapravo ne sadrži nikakvu logiku. To je slogan, to nije objašnjenje. Zato što i nemaju argumente. Kako može kvalitetan kolor da upropasti strip? Dobar kolor ne može nikada da upropasti strip, može samo da bude nepotreban i suvišan u slučaju veoma gustih tabli. A takvi veoma senčeni i gusti stripovi su ipak retki. Mnogi smatraju da je Alan Ford veoma gust strip koji se nikako ne sme farbati, ali takva tvrdnja je odavno opovrgnuta činjeničnim stanjem: dovoljno je samo pregledati bilo koju kolorisanu epizodu AF da bi bilo odmah jasno da je ovo verovanje žestoka glupost. Mogu crno-belisti kenjuckati i srati koliko god hoće, ali egzistencija prelepih Magnusovih stripova u boji satire i urniše sve te "argumente". Da li će biti reprinta ovog davno rasprodatog omnibusa? Možda tek za nekoliko godina, jer mu je ipak trebalo nekih četiri godine da se rasproda, što za Fibrine standarde i nije posebno brzo. A možda nikada, ukoliko su prava istekla. |
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
