Uzumaki - Ito

 

UZUMAKI 1-3

Vrsta: dzepni integrali (tankoboni)

Crtez/scenario: Junji Ito 

Izdavac: Darkwood (2013-2014)

Premijerno: 1998-1999 

Dimenzije: 19 x 13 cm, SC

Br strana netto: 570 (sz) 

Tiraz: nepoznat

Zanr: horor

Kolor? c/b

Politicki obojen? Nula.

Golotinja? Ne. 

Rasprodato? Vise nije.

Crtez: 8/10

Scenario: 9-10/10 

Ciljne grupe: manje retardirani mangatardi, horor fanovi 

Prednosti: veoma dobar crtez, atmosfericnost, visoka originalnost, netipicna manga, unikatan miris 

Minusi: kraj serijala nije sasvim zadovoljavajuc

Film iz 2000. sam gledao tada kada je bio izasao, i mislio sam dugo da se strip kasnije pojavio, a zapravo je film baziran na stripu. Film je japanske produkcije i iako nije uopste los dosta je slabiji od stripa. Nema poredjenja zapravo. Jer kada je strip odlicno koncipiran - a pogotovo veoma dobro ilustrovan - tesko da ikakva filmska verzija moze da mu parira. Pogotovo kada strip ima daleko vise prica i detalja, kao sto je ovde slucaj: sazeti 570 strana u film od 90 minuta je puki optimizam. Ali kome se strip dopao, moze i film da proba.

Uzumaki je veoma zabavan serijal iz vise razloga. Jedan od njih je sto su price kratke i neopterecene brbljanjem te se brzo i lako citaju. Ito uglavnom prepusta crtezima da pricaju za sebe, bez previse bespotrebnog baljezganja i lupetanja kako to zna da bude obicaj kod nekih serijala.

Format je simpatican, mada mi ne bi smetalo da je malo veci - kao kod Viz Media izdanja kojem dajem prednost uprkos mnogo visoj ceni.

Crtez je veoma dobar. Kod mangi nije retko da je scenografija odnosno pozadina veoma dobro (cak i odlicno) odradjena ali da su zato likovi prikazani na stereotipican nacin, kao neki kreteni. Ovde je scenografija uglavnom odlicna, a likovi nisu kretenski. Nisu ni nesto posebno dobro nacrtani ali s obzirom da je ovo manga, super su. U odnosu na one ogavne One Piece i Naruto DW serijale, na primer, su ovde likovi maltene na nivou Berneta, na nivou Serpierija. (Naravno da preterujem da bih napravio poentu.) Doduse, lica monstruma i mutanata su odlicno odradjeni, jer uvek daleko detaljniji od lica obicnih likova.

Taj neobjasnjivi ali uporni raskorak kod mange izmedju detaljne i ponekad vrhunske scenografije i kretenskih likova sa ustima velicine olimpijskih bazena, ocima kao sove i bez noseva, je veoma iritantan. To je jedan kretenski i nebulozni stilski kontrast koji je unistio potencijal mnogih mangi da budu ozbiljni stripovi. To je kao da nacrtate Miki Mausa na pozadinu koju je prethodno postavio Toppi ili Giraud. Jednostavno nema logike, a nema ni ukusa. Seljacki i primitivno deluje.

Radnja je prilicno originalna, i vecina epizoda nude nesto novo i neobicno, cak i "istrosenim" horor fanovima koji su vec sve videli. Jedino je pomalo problematicna zadnja epizoda koja je, iako interesantna, bez pravog zakljucka. Ukoliko ocekujete detaljna i jasna objasnjenja na kraju serijala - vergiss es, sto bi Svabe rekle.

U "originalu", barem onom od Viz Media (na engleskom), uvodne strane su u boji. Bilo bi veoma pozeljno da se citav serijal oboji jer odlicno izgleda ovako. A i nadam se tvrdim povezom ukoliko do toga ikad dodje. Darkwood-ovo izdanje je dobro, ali moze uvek bolje... Mada sumnjam da je DW u prilici da bira format i ostale tehnikalije; Japanski manga izdavaci su veliki snobovi i ukoliko neko trazi da se objave u malom tirazu (za malo trziste kao sto je Balkan) oni vam smanje format i/ili onemoguce HC. Odnosno tako nesto sam nacuo.

https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/08/gyo-ito.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/08/battle-angel-alita-kishiro.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/solitudinis-morbus-toppi.html

Muke sa Ženama - Robert Crumb

 

MUKE SA ZENAMA

Vrsta: antologija 

Crtez/scenario: Robert Crumb 

Izdavac: Komiko (2013)

Premijerno: 1973-1994 

Dimenzije:  24.5 x 17.5 cm, HC 

Br strana netto: 100 

Tiraz: 750

Zanr: humor, autobiografija, pornografija

YU istorijat: verovatno nista

Kolor? c/b

Politicki obojen? Neznatno

Golotinja? Naravno, i to jaca. 

Rasprodato? Da.

Crtez: 10/10

Scenario: 10/10 

Ciljne grupe: anti-bonelijevci, anti-mangatardi, anti-marvelijanci 

Prednosti: urnebesno, duhovito, pronicljivo, inteligentno, iskreno, kontinuirano odlican crtez 

Minusi: pominjanje socijalizma u pozitivnom svetlu u 2-3 navrata, mali format, ponavljanje 3 price iz Velike Knjige R. Kramba

Najbolji Krambovi stripovi su obicno oni u kojima prica o sebi, i oni koji se bave zenama, a ova kompilacija je upravo i jedno i drugo, stoga je najbolji album - barem sadrzajno - koji postoji od njega.
Na svu srecu, veliku vecinu svojih autobiografskih prica o zenama Kramb je nacrtao u svojim jakim crtackim fazama (odnosno srednja i kasnija faza) tako da su i one "najslabije" epizode u najmanju ruku veoma dobro ilustrovane. Ovde nema nijedne price koja nije makar veoma zabavna, i nema nikakvih osrednjih crteza kakvi "krase" albume koji se (medjuostalom) bave i njegovim pocetnim fazama, kada mu je crtez bio kompletno inferioran stilu koji je razvio u 80im. (Npr Velika Knjiga Roberta Kramba, u kojoj cak trecinu albuma zauzima sranje crtez, te ga zato i nemam - jos uvek.)

Sto se sadrzaja tice, upozorenje sam vam vec dao: ima pornografije. Nema je puno, ali kada se pojavi onda je to neka prilicno perverzna varijanta, jer Kramb je samodeklarisani perverznjak i seksualni manijak. Prema tome, ne da nije za decu, nego obavezno drzati album na veoma visokoj polici van domasaja radoznalih, lukavih balavaca, koji samo vrebaju sansu kada vi niste kod kuce da spijuniraju po ormanima i fiokama. Znam da je tako, jer upravo sam ja to radio cesto kada sam bio mali debil. (A ionako treba drzati sve najvrednije stripove/knjige van domasaja prljavih ruku pokrivenih cokoladom i slinama ukoliko iole zelite da zastitite svoju kolekciju od tih zlih malih kretenoidnih humanoida.)

Komikovo izdanje je odlicno u svakom smislu - ili skoro sasvim. Nije mi jasno zasto nisu barem izabrali A4 format, s obzirom da je Velika Knjiga skoro B4. Na nekim stranicama se odmah primecuje da su crtezi a time i detalji suvise zgusnuti, sto je steta jer Kramb spada u najbolje "sencare" (ili kako se to vec zove na srpskom).

Jos jedna kritika izdavacu: ubacili su cak tri price koje su vec bili objavili godinu dana ranije u Velikoj knjizi Roberta Kramba, sto znaci da se cak 22 iste strane preklapaju u ova dva albuma. Ovo je bilo kompletno nepotrebno, pogotovo sto ima toliko puno stripografije od Kramba te nema nikakvog razloga da se price ponavljaju.

O Krambu sam pisao detaljnije na svojoj listi "Best 50 Comic-Book Illustrators". Link je dole. 

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/01/best-50-comic-book-illustrators-of-all.html

Tanguy & Laverdure - Uderzo

 

Update: 30.8.22.

TANGUY & LAVERDURE

Vrsta: 2. integral

Epizode: 4 do 6

Crtez: Uderzo

Scenario: Charlier

Izdavac: Strip-Agent (2009) 

Premijerno: 1964/1965/1966

Dimenzije: 29.4 x 21.6 cm, HC 

Br strana netto: 143

Tiraz: 500

Zanr: spijunski, humoristicki, krimi

YU istorijat: Gigant

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Prva 3 integrala jesu.

Crtez: 9/10

Scenario: 1/10 

Ciljne grupe: sredovecni nostalgicari, fanovi Asteriksa, nezahtevna publika 

Prednosti: odlicna scenografija a pogotovo crtez aviona, kvalitetan kolor 

Minusi: kretenske price, ponavljanje identicnog sablona iz price u pricu, nezanimljivi dijalozi, jeftin humor

Ovaj album sam kupio jer je bio na vecem snizenju, i zato sto mi se dopada crtez Uderza. Ali nisam znao kakvo smece od prica me ceka... Na ovakav raskorak izmedju crteza i scenarija sam retko nalazio. Koliko god su ilustracije kvalitetne i koliko god boje bile lepe, toliko su price krajnje imbecilne i ekstremno stereotipicne. Charlier, koji je po meni ako ne najgori onda barem najprecenjeniji francuski scenarista svih vremena, koristi identican sablon u sve tri epizode, a pretpostavljam i u (skoro?) citavom serijalu. Nesumnjivo jedan od najgore napisanih strip serijala koje sam ikad citao. Ne bas toliko glup kao Trigan Empire ali samo za nijansu manje glup od Cisko Kida.

Sve tri price krecu relativno simpaticno, ali cim krene glavna radnja epizode munjevitom brzinom srljaju u propast. Fanovi T&L se kunu da je serijal prilicno realistican, ali to se moze odnositi iskljucivo na vizuelni prikaz aviona i na opis istih, jer je Charlier nekada bio pilot (ili se barem bavio vazduhoplovstvom) te se razumeo u tematiku odlicno. Medjutim, kad bi ovo zaista bio realistican prikaz francuske avijacije, onda bi to znacilo da su i Francuzi kompletni idioti, nesposobni debili, a da im je avijacija u stanju haosa. Naivnost s kojom glavni likovi odnosno pozitivci nasedaju na zamke i zavere iz epizode u epizodu je zaista preglupo, previse naivno - cak i za ovakav polu-humoristicki tzv "zabavan" strip. Francuska avijacija, cak i kada ocekuju sabotazu od neprijatelja, ne reaguju na ocigledne znake i jasna upozorenja (sto bi Ameri rekli, "red flags"), stoga nije ni cudo sto negativci u vise navrata pozitivce nazivaju "imbecilima" i "kretenima". Svaki iole inteligentan citaoc mora da se slozi sa krimosima i stranim spijunima, najkasnije posle 50ak strana. Pravo je cudo da pravda ikada pobedi.

Sve tri epizode u ovom 2. integralu sadrze radnje o saboterima, a koliko sam upoznat vecina ovih 30ak epizoda su copy-pastirane na ovaj smaracki kalup. Sabotaze su do te mere dominantna tema da je Charlier ladno i lepo mogao da nazove serijal "Sabotage" ili "Saboteurs" umesto ovih tupavih i predugackih imena dva glavna lika.

Ova dva lika ionako nisu posebno zanimljivi niti harizmaticni da bi iole mogli da spasu serijal od uzasnih scenarija. Tanguy je klasicni pulp-fiction alfa heroj: stereotipican i suvoparan, kao da ga je osmislio Vance, a Laverdure je lose koncipiran "comic relief" cirkuski klovn. Skoro svi gegovi su bazirani na bangavosti/gluposti ovog (jedinog) iskarikiranog lika: u svakoj epizodi on se obavezno ili spotice na nesto i pada na nos, ili nekome nespretno i slucajno nabada tortu na glavu. Francuski humor u onom svom najgorem obliku. Ja to zovem "banana peel humour" odnosno jeftina farsa.

Za razliku od Asteriksa, kojeg je pisao Goscinny - dakle superioran scenarista u odnosu na izvikanog Charliera - u T&L radnja je predvidiva i stereotipna. Asteriks je prepun iznenadjenja i originalnih obrta, a svaka prica drugacija. T&L toliko smara da sam jedva uspeo da procitam citav album. Cak sam razmatrao u nekoliko navrata da prekinem s citanjem i da predjem jednostavno na prelistavanje stripa, kao da je decija slikovnica. Tzv Trigan Empire sindrom.

Dijalog takodje smara. To su uglavnom ili robotski razgovori o nezanimljivim tehnickim detaljima ili kretenski "small-talk" humor. Mada ni jedno ni drugo nisu nista u poredjenju sa dosadjivanjem kada krene glavna radnja: tada su baloni skoro necitljivi koliko su dosadni. Baloni su takodje i "predebeli"; previse price i naracije, detaljnih objasnjenja, premalo zanimljivosti. Ovakav komercijalan strip ne bi smeo biti toliko brbljiv i statican vec bi akcija trebala ipak biti u prvom planu, bar u vecoj meri. Jer ako ne umes da pises dijaloge, okreni se akciji...

Inace, Strip-Agentovo izdanje je prilicno dobro. Papir je malo jeftiniji ali odgovara crtezu. Izdavacu je trebalo cak 11 godina (2008-2019) da izbaci 8 integrala. Takav tempo je prespor. A opet, koga to briga u ovom slucaju? Em su price uzasne, em je Uderzo radi0 samo u prvih 6-7 epizoda posle cega ga zamenjuju slabiji crtaci poput pomalo izvikanog Jije-a.