MI3 - Quitely

 WE3

Vrsta: integral 

Epizode: 1-3 (sve)

Crtez: Frank Quitely

Scenario: Grant Morrison

Izdavac: Darkwood (2014)

Premijerno: 2004 

Dimenzije: 32 x 24.6 cm, HC

Br strana netto: 108 

Tiraz: 1000

Zanr: sci-fi, akcioni

YU istorijat: -

Kolor? Da.

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 8/10

Scenario: 7/10 

Ciljne grupe: predstavu nemam

Prednosti: originalnost, neobican format 

Minusi: neke strane su plasticno kolorisane

Ovo je bilo na akciji pa sam ga zato kupio. Inace ne bih ni znao da postoji. Quitely je prilicno solidan crtac, malo suvise moderan za mene, ali ne prekomerno, inace nikada ne bih kupio ovo, ni za duplo manju sumu.
Meni je crtez pod broj 1: ako on ne valja strip me ne zanima, uopste.

Stripofili kojima je radnja mnogo bitnija od crteza mi nisu jasni: ili ste kompletno operisani od estetskog shvatanja tj od sposobnosti uzivanja u umetnosti, ili niste ukapirali da vama zapravo trebaju romani a ne stripovi. U knjigama nema (mnogo) crteza a ima zato mnogo vise radnje. Prodajte sve svoje stripove (u najboljem slucaju meni, za male pare) i promenite tako sadrzaj svojih polica sa stripova na knjige. Kome crtez nije bitan ne moze mu ni strip biti odgovarajuc hobi. To je kao da se deklarisete kao obozavaoc muzike - a ne zanimaju vas melodije vec prvenstveno tekstovi. A ovo je inace slucaj kod hipstera kad hvale indie rock muziku...

Sto se radnje tice, ona je vrlo jednostavna - i dosta bolja nego sto tvrde pojedinci. Strip je veoma omalovazavan kao glup, pogotovo medju tupavim krelcima na forum.stripovi, cija misljenja mozete slobodno da zanemarite u 90% slucajeva (cast izuzetcima). Smesno je citati negativne kritike ljudi koji se prvenstveno bave Zagorom i Teksom tj decijom literaturom. Necu da kazem pearls before swine, jer ovaj strip nije neki sad biser, ali kapirate poentu...

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/jose-ortiz-jezovnik.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/solitudinis-morbus-toppi.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alle-schwarzen-gedanken-franquin.html

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/tetralogija-monstruma-bilal.html

Put u Tulum - Milo Manara

 Put u Tulum

Vrsta: zaseban album 

Crtez: Milo Manara

Scenario: Federico Fellini 

Izdavac: Beli Put (2006)

Premijerno: 1989

Dimenzije: 28.6 x 22.2 cm, HC

Br strana netto: 100 str

Tiraz: 5000

Zanr: bullshit, fantazija

YU istorijat: nepoznato

Kolor? 77 str u boji, 23 str c/b.

Politicki obojen? Ne. 

Rasprodato? Ne.

Crtez: 6-10/10

Scenario: 3/10

Ciljne grupe: hipsteri, esteticari 

Prednosti: delom odlican crtez 

Minusi: delom prosecan crtez, besciljna radnja, previse popratnih tekstova

Beli Put je delimicno propao jer je stampao ovako smesne tiraze kao sto je slucaj s ovim albumom. Mozete ga lako naci za cetvrtinu originalne cene jer neprodate kopije ovog stripa bukvalno plivaju Srbijom...

Hipsteri ce biti nesumnjivo odusevljeni ovim albumom jer nema radnje. Svi ostali da pripaze: ukoliko spadate u stripofile kojima odlican crtez nije ni dovoljan ni bitan (jer i ne razlikujete dobar od loseg stoga vam i nije bitan) onda ovo treba zaobici u sirokom luku. Glavna prica (ima ih ukupno tri) ima genijalne splash pages kao sto je ova gore, ali je zato sadrzaj kompletno nebulozan.

A kako i ne bio nebulozan? Felini ga je pisao. Vise je nego ocigledna slicnost izmedju ovog stripa i njegovih pretencioznih, uber-precenjenih, celuloidnih smorova. Zato i imamo toliko puno nepotrebnih popratnih tekstova (skoro 70 strana), koji se vise bave Felinijem nego Manarom - kao da je Felini neki bajni umetnik a ovaj drugi samo neki potrcko kome se "posrecilo" da ovekoveci jedno od mnogih beskorisnih Felinijevih scenarija. reala je obrnuta: Manara je ovde pravi umetnik a Felini je izvikani potrcko kome je trebala biti cast da pise za njega.

Manara nije dobar scenarista, sto dokazuju mnogi njegovi tupavi erotski/pornografski albumi, ali bi i on nesto bolje napisao od ovog sranja od "price". Put u Tulum pocinje OK, ali se posle prvog delo brzo gubi u stereotipicnim pseudo-intelektualnim/kvazi-umetnickim preseravanjima.

Nemojte se plasiti da iskazete negativna misljenja o ovakvim sranjima, bez obzira koja je umetnost u pitanju. Mnogi ljudi primete da je neko hipstersko govno lose, ali ne smeju da to i naglas priznaju jer su intelektualno nesigurni u sebe, sumnjaju u svoju sposobnost prepoznavanja bullshita te se ustrucavaju dati svoja prava misljenja o glupostima koje zasluzuju iskren tretman umesto kukavickog dodvoravanja.

Drugim recima, jebala vas Satrapi i njoj slicni...

Ja o djavolu a djavo u linku:

https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/satrapi-ostala-hipsterska-sranja.html

Drawn Together - Robert Crumb

 Drawn Together

Vrsta: integral

Crtez/scenario: Robert & Aline Crumb

Jezik: engleski

Izdavac: Liveright (2012)

Premijerno: 1974-2012 

Platio: 0 (poklon)

Cena: $15

Dimenzije: 29.2 x 22.5 cm, HC

Br strana netto: 256

Tiraz: nepoznat

Zanr: humor, autobiografski

YU istorijat: -

Kolor? 33 str, ostalo c/b.

Politicki obojen? Ne mnogo.

Rasprodato? Ne znam.

Crtez: 1-10/10

Scenario: 9-10/10

Ciljne grupe: perverznjaci, fanovi underground stripa, samo odrasli

Prednosti: odlican crtez od (Kramba), ima nesto u boji, veoma duhovito, inteligentno, iskreno, originalno

Minusi: uzasan crtez (od Alin), poneki levicarski komentar

Da se Woody Allen bavi stripom, rezultat bi bio nesto slicno ovome. Medjutim postoje i neke kljucne razlike: Kramb je cesto veoma politicki nekorektan za razliku od Establishment-skog njujorskog prcvoljka, daleko je iskreniji, mnogo duhovitiji, i stoji uz svoje seksualne perverzije (dok ih Drveni uglavnom skriva i negira).

Ovaj Krambov album nije kao ostali doduse, bar ne u crtackom smislu. On crta sebe (i vecinu scenografije) dok njegova supruga Alin crta sebe. Ovakva podela je mozda originalna, pa cak i sjajna ideja, i bila bi nesumnjivo pozitivna stvar da Alin nije zestoki anti-talenat. Njene brljotive i zvrljotine nalaze se u teskom i skoro neprihvatljivom kontrastu sa Krambovim sjajnim stilom. Bukvalno kao kada bi neki film zajednicki rezirali Kjubrik i neko dete od 5 godina (ili Sean Penn). To je velika mana ovog stripa, koji bi bio prakticno savrsen da su sve crtacke duznosti bile prepustene njemu. Mala je uteha sto se Alin cesto sprda u stripu na racun svog neumeca. (Koje je na nivou smehotresno izvikane Satrapi, mozda cak i gore.) I to je bolje nego nista, i cini je simpaticnijom, ali ne poboljsava njen ogavni stil nimalo.
Ali i uprkos tome, album je odlican, kako zbog Krambovog crteza (gde ga ima) a jos vise zbog urnebesnog humora koji proizilazi iz fascinantne iskrenosti ova dva ludaka. Njihov privatni zivot je skoro kompletno ogoljen (mada oni tvrde da ne prikazuju sve), bez (mnogo) blama i srama, sto cini da album skoro nikada nije dosadan.
U par kasnijih segmenata (jer su table hronoloski poredjane) cak se pojavljuje i njihova cerka Sofi sa svojim crtezom, odnosno ona sebe crta. Svi troje su budaletine na kvadrat. 

Inace, 2012. kada je Kramb gostovao u SKC imao sam prilike da nakratko popricam sa njom. Bila je vrlo fina, pricala o svojoj deci i slicno. Vrlo je zanimljivo da u nastavku ovog serijala ima i epizoda u kojoj se pominje njihov boravak u Srbiji, ali nazalost to bi bilo tek u nekoj narednoj prosirenoj verziji ovog albuma. Detaljnije o Krambu imate na mojoj Best 50 Illustrators listi.