Updated: 22.6.23.
 |
| Ovo izdanje Fibre iz 2021. je najnovije i ultimativno ne samo na ovim prostorima vec i u citavom svetu. Moja preporuka svim vlasnicima starijih MC albuma je da ih se ratosiljaju i zamene ovim, jer ovde se radi o ekstremnom pobaljsanju tabli zbog nabavke neuporedivo boljeg materijala. Pre ovog albuma nisam ni znao kako izgleda MC. Detalja u crtezu ima daleko vise: sve "bledje" linije (poseban tush? olovka? nesto trece?) su prisutne, a time strip deluje prilicno drugacije. Retke su strane koje nisu obnovljenje, vecina tabli su s tim "novim" detaljima tj prvobitnim crtezom. Pritom je odabir papira daleko bolji nego kod nekih drugih c/b albuma kod kojih je Fibra totalno omanula, npr kod drugog izdanja Alvar Majora (700 strana - pa jos teskog/sjajnog papira) i kod Torpeda gde su izabrali sjajan papir koji unistava Bernetov crtez. Papir je ovog puta idealan. Cak je i tiraz duplo veci nego obicno, sa 1000 primeraka. A i to ce da se brzo rasproda. |
MORT CINDER
 |
Vrsta: integral (sve) Crtez: Alberto Breccia Scenario: Hektor "German" Oesterheld Izdavac: Darkwood (2018) Premijerno: 1962-1964 Dimenzije: 32.2 x 24.5 cm, HC Br strana netto: 211 Tiraz: 750 Zanr: istorijski, fantazija, horor, misterija YU istorijat: Stripoteka Kolor? c/b Politicki obojen? U nekim pricama, ali prikriveno. Golotinja? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 3-9/10 Ciljne grupe: nostalgicari, esteticari, levicari Prednosti: odlican crtez i sencenje, originalnost Minusi: neke slabe price, losa bleda stampa na nekim stranama, dubiozan moral, knjiga kao cigla |
 |
| Ova strana predstavlja strip onako kako je odradjen u novom Fibrinom izdanju, ne u Darkwoodovom. Vrlo popularan strip medju sredovecnim nostalgicarima koji su bili opcinjeni bajnim, neobicnim crtezom i originalnom premisom. Medjutim, citajuci 30 godina kasnije ovaj kratki serijal od 10 prica stice se jasan utisak da scenario nije ni priblizno na nivou crteza, nije toliko dobar kao sto mi se to tada (onako mladom i tupavom) cinilo. Neke price su samo povrsno zanimljive i bez prave poente a neke imaju komunisticki podtekst koji je relativno suptilan ili cak neprimetan za lenje (ili politicki neupucene/nezainteresovane) citaoce, ali za mene je iritantan i kompletno bespotreban. Oesterheld je bio zadrti komunista, i to one najgore sorte: aktivno je podrzavao jednu notornu marksisticko-teroristicku organizaciju, znaci mozda je bio i potencijalni ubica. (Hajde, ne hvatajte se za glavu u cudu, kao da nijedan strip scenarista ne moze biti ubica - a pogotovo ako je komunjara. Nije on nikakva ikona niti cvecka vec obican (ne)covek od krvi i mesa. Prestanite da se ponasate kao ovce i da konstantno idealizujete crtace i scenariste.) Njegovo politicki motivisano ubistvo (kao i njegove dece) u 70im ga je postavilo na andjeoski pijedestal kod svih levicarskih stripofila, koji ga smatraju gotovo kao mitskog "mucenika" i zrtvenika za dobrobit covecanstva. Jos samo fali da mu okace krnju od trnja pa da ga jos i proglase mesijom, slicno nezasluzenoj/preteranoj fami koja prati Gandija, Princezu Drolj, Mandelu i jos neke teske folirante tj "moralne gromade". (Samo zato sto je neko ubijen iz politickih razloga ne znaci nuzno da je bio dobar covek tj da se borio za nesto dobro, kao sto biti okoreli idealista nije ekvivalent "moralnoj dobroti". (Cak stavise dapace...) Samo naivcine padaju na ovakve fore, na ovakve gluposti, samo budale ovako simplisticki rezonuju.) Hektor se smatra legendom, i to moralnom gromadom, ne "samo" velikanom stripa - a razlog tom bunilu kod mnogih stripofila je prvenstveno jer ga je ubila desnicarska diktatura u Argentini, a manje zbog svojih (cesto precenjenih) scenarija koji su retko bili na nivou njegovog posmrtnog statusa. SPOJLERI: 1. prica, od 6 strana, je zanimljiva i sluzi kao uvod. 2. prica, i ubedljivo najduza (84 str), je atmosfericna, ali neuporedivo vise zbog crteza nego relativno banalne, klishe price o ludom naucniku i njegovim zombi eksperimentima. (Zar se nije Ed Wood cesto bavio ovakvim glupostima? Po cemu se ova prica znatno razlikuje od debilno-zabavnog Bride of the Monster? Osnov je vrlo slican.) Istina, tekst je mnogo bolji nego kod genericnih zombi prica, ali je sadrzaj ipak suvise klishe. Ezra i Sinder bivaju kidnapovani dva puta sto je potpuno suludo te nepotrebno razvlaci ionako vec razvucenu radnju. Vrlo je cudan i jadan taj potez, da se ista fora ponovi u prici. Sta to moze scenario da dobije time sto ih ludi naucnik hvata ponovo? Pa jel ovo Tom & Jerry? Prvih 20-30 strana su radjene sa losim originalima; na crtezu fali detalj, i to prilicno; tacno se primecuje da su skenovi koje je Darkwood bio dobio (od koga god) losi. Ovaj problem u velikoj meri nestaje najkasnije oko polovine price a onda crtez tj kvalitet stampe ne smeta vise. Bar u ovoj prici. Fibra je 2021. reizdala MC, sa boljim skenovima, stoga obavezno to uzeti. A i na taj nacin izbeci povremeno bledilo DW-ove stampe. 3. prica nas prvi put uvlaci u nemoralan svet Osterheldovog komunjarsko-psihopatskog mozga, nazalost. U ovoj prici Ezra i Sinder posmatraju jednu staricu koja se decenijama kasnije jos uvek nada povratku svog sina iz rata. Sinder prica Ezri kako je on poznavao tog tipa, koji je jos uvek ziv, i da je taj lik izdao citavu svoju cetu (u WW1) koja je nastradala kao rezultat njegovog kukavicluka i egoizma. Ono sto shokira je da ni Sinder niti Ezra, a time naravno Osterheld, ne osudjuju izdajnicki postupak ove protuve! Glavna dva lika niti kaznjavaju ovog ludaka niti ga makar okrivljuju za brutalnu veleizdaju: cak mu pomazu! To je neka crvena logika koju normalan covek ne moze da pojmi, a ni da prihvati. Treba imati na umu da je komunisticki stav prema WW1 sasvim drugaciji nego prema WW2. (Komunisti izigravaju velike anti-ratne idealiste/pacifiste/dobrice, ali njihov stav prema ratovima varira drasticno u zavisnosati o kom se ratu radi.) Lenjin, cim je oteo vlast 1917. od kratkotrajne demokratske vlasti (koja je usledila posle pada cara), je Rusiju povukao iz tog rata, ali ne iz toboze "moralnih pobuda" kako neki idioti veruju vec prvenstveno zato sto je morao da konsoliduje svoju novostecenu moc u Rusiji, u ogromnoj zemlji u kojoj ako otmes vlast ne mozes da kompletno zavladas za nedelju dana jer to zahteva vremena, novca, leseva i ostalog - a to nije bilo ni zamislivo dok se istovremeno salju trupe i namirnice na neke druge, daleke frontove. (Ima puno neukih idiota medju komunjarama koji naivno veruju da je Lenjin povukao Rusiju iz rata iz pacifistickih pobuda. Smehotresno, zar ne... psihopata da uradi nesto iz moralnih pobuda. Uostalom, Lenjin se povukao iz tog rata samo da bi zapoceo veoma prljav gradjanski rat koji je godinama trajao i u kojim je bilo na milione mrtvih.) Osterheldu smeta pokolj u WW1, i taj rat osudjuje (sto je i normalno), ali mu nikako nisu smetali bezbrojni ratovi i konflikti koje su komunjare pokretale i vodile u ime srpa i cekica i sirenja Ruske Imperije tzv SSSR. Kako god bilo, bez obzira kakav stav covek ima prema WW1 ne razumem kako moze da se takav svirepi cin izdaje/masovnog ubistva sopstvenih trupa tretira sa toliko bezbriznog nehaja kako to Osterheld ovde cini... Sinder i Ezra pricaju sa izdajnikom i cini se da su im sudbine njega i njegove majke daleko bitnije/tragicnije nego sudbine ubijenih/izdatih vojnika i njihovih porodica. Zato mi se ova prica iskreno gadi. Kome normalnom ne bi? A opet, koliko vas je uopste primetilo "moralni nemar" Osterhelda? Verovatno vas ima taman dovoljno da odigrate dubl u tenisu... A tek kraj imbecilne price? "On je bio mlad momak tada, tek 19 godina." - kaze nemoralni Sinder a time opravdava izdajnikov neoprostivi postupak. Sta reci: Osterheld je degenerik. Svi su nekada imali 19 godina pa opet je vrlo malo njih uradilo tako nesto kao lik iz ove price. "Imao je 19 godina": kakvo je to debilno "opravdanje"! Nije imao 8 godina. Zasto drugi tinejdzeri iz njegove cete nisu izdali svoje drugove? Taj "izgovor mladosti", kako se moze nazvati, se sve cesce koristi da bi se pravdali totalno neprihvatljivi postupci mladih sociopata, a moze se najcesce cuti od strane nemoralnih "dobrica" koji smatraju da treba da opravdaju cin nekog fudbalskog huligana ili nekog drugog mladog delikventa. (Npr nedavna masovna ubistva balavca od 13 godina, u Beogradu.) Razbijes nekome glavu flasom - a onda se neminovno javi neka matora budala da kaze: "pa mlad je, svi smo mi svasta radili u tim godinama". Ja nikome nisam razbio glavu niti se gadjao flasama, a ponajmanje sam poslao u smrt gomilu kolega ili prijatelja... A ne sumnjam u to da 95% citaoca nije ni konstatovalo ovaj kretenizam, jer vecina stripofila ni ne prate radnje nesto posebno pomno vec onako sa iskljucenim mozgom, a onda se cude kada naidju na ovakav tekst... Pa nije problem u meni, problem je u vama sto sve citate preko qrca. 4. prica ima odlicnu polaznu tacku, tj lokaciju i vreme radnje, ali i ova avantura je ukaljana bizarnim moralom i (ne)namernom propagandom. Sinder je tu jedan od robova koji grade Vavilonsku kulu (ili sta li je vec) za neke drevne psihopate. Sta mislite, da li Sinder zapocinje pobunu protiv tlaciteljskih robovlasnika? Ne! On ih brani od pobune robova! Ne salim se. Pojavljuje se neki misteriozan lik koji pokusava da navede robove na pobunu, a on je isprva predstavljen kao neko veliko kvarno zlo (!). Sinder se - iz razloga jasnih samo scenaristi - momentalno okrece protiv njega i sprecava pobunu. Zbog tog totalno nelogicnog slihtanja robovlasnicima, Sinder uskoro postaje njihov miljenik... Postavlja se osnovno pitanje: zasto? Ili bolje, WTF? Osim toga sto je receno da Sinder zeli da se izgradnja kule zavrsi (zasto??? jer voli arhitekturu? jer mu je zabavno gledati kako hiljade ginu od gladi i vrucine?), nema jasnih motiva za njegovo ponasanje koje se granici sa kretenizmom, cak i psihopatijom. Nimalo ocigledno, ali ipak jednostavno objasnjenje postoji: Osterheld predstavlja izgradnju Vavilona kao neki "uzviseni cilj" za koji je vredno zrtvovati hiljade i milione ljudi. Ovo je osnov marksisticke ideologije, degenericni princip koji komunisti oberucke prihvataju u teznji da covecanstvo dostigne "savrseno drustvo" tj Utopiju odnosno Raj. Vavilonska kula je ovde simbol za komunisticke ciljeve, za tu smesnu Utopiju o kojoj je izvesni izvikani "filozof" (da ne pominjem ime djavola) trabunjao u svojim nenormalno dosadnim, nelogicnim i kontradiktornim piskaranjima. Ovaj smehotresni koncept da jedan (inace "cestiti") covek (Sinder) moze da stane na stranu robovlasnika kompletno urnise ovu price, do te mere da tu nije ni potrebno imati uvid u politicke konotacije ove price - da bi (iole inteligentan) citaoc zakljucio da je prica glupa ili u najmanju ruku lose koncipirana. Ispostavlja se da je "gubavac"/uzbunjivac zapravo vanzemaljac poslat sa svoje planete da spreci izgradnju rakete u kuli. Nudi neki nebulozan, edwoodovski razlog u fazonu "ljudska vrsta nije jos spremna da se dene u svemir, samo bi prouzrokovali haos" bla-bla-truc... (Skoro bukvalno ista ideja kao u anti-legendarnom Ed Wood filmu Plan 9 From Outer Space, jednom od najglupljih filmova svih vremena.) Prica nema niti logike, niti smisla, niti morala. Nije nimalo jasno sta je pisac hteo da kaze - sem da je savrseno OK ginuti za "vise ciljeve", kao sto su to uostalom uradili Osterheld i njegove cerke koje je ubila jedna od bezbroj latinoamerickih hunti (koju su oni hteli da zamene sa jednako krvolocnom levicarskom huntom: sjasi Kurta da uzjase Murta.) Sve u svemu zanimljiva prica zbog crteza, atmosfere i bazicne ideje, ali scenario je nebulozan. 5. prica je zatvorska drama/avantura. Nista posebno, kao solidna epizoda Zone Sumraka. Crtez je ovde nesto slabiji jer ima vise belih povrsina, a i zatvor kao takav nudi manje mogucnosti za zanimljive pozadine. 6. prica je takodje zatvorska, ali ova je dosadna i konfuzna. 7. prica je dobra, klasican horor a-la Zona Sumraka. 8. prica je o brodu koji prevozi africke robove na Zapad. Dobra prica, a sto je veoma interesantno i pomalo neocekivano, pominju se na pocetku arapski trgovci kao glavni organizatori pustosenja africkih sela radi skupljanja robova! Zasto je ovo cudno? Jer u levicarsko dominiranoj kulturi, koja trenutno vlada Zapadom kao kuga, je nepisano pravilo da se sva krivica za crnacko ropstvo svaljuje iskljucivo na belce tj Evropejce, jer sada su Arapi i muslimani "zasticene vrste" od strane Zapadne levice. Da je Osterheld pisao ovu pricu npr u 90im (a da ne govorim sada) ja garantujem da ne bi pominjao Arape - koji su medjuostalom i neprijatelji Izraelaca, drzave koju levicari osudjuju kad god stignu. (Sto je ekstremno paradoksalno-ironicno jer Zapadnjacki Jevreji neguju politicku korektnost tj ekstremnu levicu.) 9. prica nas opet vraca na Osterheldovo levicarenje i poremecen sistem vrednosti. (Levicari mogu da kukaju koliko god hoce da objektivno/empiricno ne postoji nijedan "pravilan" sistem vrednosti, ali svaki je bolji od njihovog, pa i moj.) U ovoj degenericnoj prici, vanzemaljac "prerusen" u arheologa zrtvuje svoje kompletno osoblje (nevini ljudi ni za sta krivi) "radi ljubavi". U prevodu: ako ti je cilj "uzvisen" nije ni problem a i nimalo nemoralno zrtvovati zivote drugih da bi se doslo do tog cilja. Drugim recima, komunisticki diktator kada zrtvuje velik deo svog naroda toboze za "napredak" tj Utopiju ima moralno pravo to da radi. Kao sto je Che Guevara imao moralnu osnovu da izrekne streljanje 600 zatvorenika jer je krajnji cilj njegovih nedela Utopija. Arheolog doduse i sebe na kraju zrtvuje za svoju usranu ljubav. (Sto ne umanjuje njegovu krivicu, vec samo znaci da nije licemer.) Osterheldska po(r)uka? Budi fanatik, ubijaj i bivaj ubijen ako treba, radi svakog "uzvisenog cilja". Jer (uzviseni) cilj opravdavo svako sredstvo. To je komunizam u svojoj sustini. |
 |
| 10. prica, zadnja a ujedno i najbolja, se bavi "spartanskim" zbivanjima koje znate iz filma 300 ili iz Milerovog osrednje nacrtanog stripa po kojem je radjen. Porediti Milerovu jadibediju od crteza sa Breccinim je kao da poredite neki Kjubrikov film sa filmom Zivka Nikolica. Nazalost, Darkwood je ovde debelo zasrao, jer pola epizode je stampano u nekom odvratnom "bledilu". Od 225. strane u Darkwood izdanju se primecuje velika razlika u odnosu na prethodne strane. Mort Cinder izdat je i od Fibre, mnogo ranije, plus reprint s novim skenovima. Fibrin vlasnik obozava komunisticke scenariste tako da je vise nego logicno sto su i ovo izdali, i to dosta rano. A zasto i ne bi? Ovde je barem crtez vrhunski, dok su im druga levicarska izdanja mahom lose naskrabana sranja. (Vise o tome u linku Persepolis dole.) |
 |
| Eto, barem ponekad da i taj stripski toalet zvani forum.stripovi bude od koristi. Neko je ovo postavio tamo da prikaze "original" integral of Fantagraphics na engleskom (gore) i raniju Fibrinu verziju (dole). Razlika je frapantna. Ovo je pokazano pre najnovijeg Fibrinog re-izdanja. Koliko god mogu da prebacujem Fibri da su komunisticki nastrojeni, njihovu profesionalnost sto se tehnicke strane izdavastva tice veoma retko stavljam u pitanje. (Sem kada biraju sjajni papir za c/b stripove, sto je teska idiotarija.) A slicno vazi i za Darkwood - s tim sto je srpski izdavac sjebao zadnjih 15ak strana losom stampom. Bar u mom primerku. A opet, Fibra u svom uvodu - za prvo izdanje - objasnjava (ili se izvinjava/pravda) zasto je kvalitet slab(iji), i sve u svemu deluje kao da bi ipak mogli delimicno da snose krivicu jer su imali izbor koju ce verziju/opciju (od dve ponudjenje) da izaberu. Sudeci po verziji Fantagraphics-a rekao bih da se Fibra prvobitno zajebala. Ali su gresku popravili 2021. Sve u svemu ne preporucujem ni Darkwood verziju ni prvu Fibrinu vec obavezno uzeti ovu drugu Fibrinu. Darkwood verzija ima puno dodataka tj propratnih tekstova, kako interesantnih tako i pateticnih. Procitajte "tuznu" pricu o Osterheldu pa cete shvatiti. Zalopojni esej ide pod nazivom Kada je strip postao tuzna prica, a napisao ga je izvesni Sergej Karov - ko god on bio. (Nomen est omen, "Sergej ce napisati dobar uvod - ali na Kurov dan".) Neki nebitan komunista, jer toliko pristrasan tekst napisati zahteva velike kahones i djon obraze... Inace, Breccia nije bio komunjara... Zao mi je da razocaram one od vas koji mastaju o tome da koriste srp i cekic kao nindza oruzje (ili kao srednjovekovne instrumente torture) da njima kidaju kosti svojih "imperijalistickih" neprijatelja. Nadali ste se da je i on bio komunista. Vise o ovom serijalu kao i o Brecci imate u sledecim linkovima. |
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:
Hipsterizam u stripu:
Hugo Pratt - Dekonstrukcija:
Navike stripofila:
Crtaci rangirani:
Mange:
Bernet:
Corben:
Toppi:
Palacios:
Bilal:
Manara:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
Ortiz:
Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html
Solano Lopez:
Moebius:
Grrl-Power:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
Ostale recenzije:
No comments:
Post a Comment