Hideout
 |
Vrsta: manga (one-off) Crtez/scenario: Masasumi Kakizaki Izdavac: Darkwood (2022) Premijerno: 2010 Dimenzije: 19 x 13 cm, SC Br strana netto: Tiraz: 2,000 Zanr: horor, triler, drama Kolor? c/b Politicki obojen? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 8/10 Scenario: 5/10 Ciljne grupe: odrasli Prednosti: atmosfera, sencenje Minusi: nejasna karakterizacija, neke nebuloze |
 |
| Darkwood u poslednje vreme izdaje daleko bolje mange nego sto su to ranije cinili. Posle Tomie, Gyo, Berserk, i jedne Ito antologije, eto jos jedne atipicne mange vredne citanja. Moj stav o mangama je pre samo 2-3 godine bio daleko manje pozitivan nego sto je sada, a za to su delimicno bili zasluzni urednici DW-a koji su dugo izdavali skoro iskljucivo najgore smece. Bilo da je One Piece, Naruto i kako li se vec zovu one ostale pizdarije, stekao se utisak da je japanska strip scena jedno veliko, bogato, ultra-profitabilno ali smrdljivo smetliste za klince. Iz tog ranijeg pre-kriznog perioda DW je doduse izdao i Uzumaki, ali to je bio bukvalno jedini izuzetak u moru gluposti i ocajnog crteza. Otkad su izasli iz krize, DW izbacuje procentualno daleko manje gluposti nego ranije, a to vazi mozda najvise za mange. Ova manga se po mnogo cemu razlikuje od onih tipicnih. Prvo, sencenje je ekstremno detaljno i obavljeno sa velikim strpljenjem. Tipicna manga se sastoji od par bazicnih linija i crta, ubrzano i lenjo nacrtano, a tipicna strana je stoga bela. Drugo, ovo nije serijal u nastavcima vec je citava prica u ovom jednom stripu. (Jeste, mange su stripovi, naravno.) Jedino lica ovde ukazuju na to da je u pitanju japanski strip. Likovi nisu nacrtani onako iskarikirano-retardirano vec imaju malo vecu dozu ozbiljnosti. Kazem malo vecu dozu jer su mi likovi i dalje preblizu mangaskom stereotipu i ne uklapaju se u ovu mracnu atmosferu. Mogao je Kakizaki slobodno da i njih nacrta na evropejskiji nacin. Mada, moderni evropski strip se ekstremno profusario u tom smislu u zadnjih par decenija, tako da sto se faca tice tipican moderni BD maltene vise podseca na mangu nego na tradicionalni BD. Ta jeftina diznifikacija evropskog trzista je jedan od razloga zasto Evropa vise ne predstavlja lidera u svetu stripa. Sada je to Japan, mada ni u pribliznoj meri kako je to nekada bio slucaj sa (juznom) Evropom. Koliko god losih mangi bilo - a ima ih na tone - ipak su Japanci ti koji u zadnjih 10-15 godina uspevaju da izbace poneki kvalitetan strip, za razliku od Amera i Evropljana koji su maltene skroz pukli, i u crtackom i u sadrzajnom i u politickom smislu. LGBT vlada Zapadom sada, a to nije nebitan faktor u svemu tome. Neo-marksizam vlada, a taj uticaj je negativan u svakom smislu te reci. Muzika je propala, filmovi su nikad gori - tako da je logicno i da strip propadne. Ko to ne primecuje je ovca ispranog mozga. Skroviste nema politicke korektnosti, kao uostalom sto je nisam nasao ni u drugim dobrim mangama novijeg datuma (jer o njima uglavnom i pricam): Vagabond, Levius, Itove mange, Berserk, Alita - sve ove dobre/odlicne mange su lisene zapadnjacke neo-marksisticke propagande. (LGBT, migranti, rasizam, anti-"fasizam", klimatske promene i druge teme kojim se konstantno izivljavaju.) Stavise, u ovoj prici je glavni zenski lik egotisticna vestica kojoj je u zivotu jedino bitno kako ce da se obuce. (Znaci tipican zenski instagramski zombi modernog doba.) A opet, ni njen muz nije puno bolji. Ali je bolji. Koliko? Na to ne mogu da odgovorim jer je karakterizacija relativno nespretna. Ovaj lik toliko cesto menja raspolozenja, stav i narav da je tesko reci da li je pozitivac koji je zastranio ili je sociopata koji je napokon krenuo da iskazuje svoje pritajeno zlo. U neku ruku ovi dvoje zasluzuju jedno drugo, mada je jasno da je ona mnogo gora od njega. Vrlo je zanimljivo sto je on Japanac a ona polu-Japanka. Njen otac je belac (verovatno Amer) i taj lik je jednako zlo kao i njegova cerka. Da li je ovo manifestacija suptilnog japanskog rasizma? Poznato je onima koji su upuceni u japansku kulturu da u Japanu zivi 99% Japanaca (ili nesto slicno), da je strancima veoma tesko da se integrisu (ne samo zbog jezika), i da Japanci (slicno Jevrejima) imaju poseban naziv za "nepripadnike" tj ne-Japance, tj gaidzin. Ova rec ima negativne konotacije, bas kao i jevrejska rec gojim ili goj. Ne zaboravimo s kolikom lakocom je Japancima palo da se udruze sa Nacistima u WW2, a ovaj duboko ukorenjeni rasizam je mozda glavni razlog za to. Poznata je cinjenica da Japanci ne vole kada se prave "polutani", odnosno se preferira genetska "cistoca". Medjutim, njihova vrsta rasizma odavno vec nije agresivna kakva je nekada bila vec je veoma suptilna. A opet, i da je tako, tj da je pisac namerno izabrao da zla zenska bude polu-belkinja, da li mi to smeta? Nimalo. Smatram da scenaristi imaju pravo da se izrazavaju onako kako zele. Sve dok neciji rasizam ne poziva na nasilje ili ugnjetavanje i nije glavna tema - meni rasizam ne smeta uopste. Sve dok rasizam (ili mozda u ovom slucaju veoma blagi mini-rasizam) nije politicki obojen i fokus price, moze da prodje. Danas se pravi prevelika fama u vezi ove teme, kao da je biti rasista gore nego biti ubica ili pedofil. (Maloumni levicari bi tvrdili da jeste.) Skoro su svi ljudi pomalo (ili veoma) rasisti, i to uglavnom ne zbog tupavog levicarskog stava da je to zbog "razlicitog izgleda" vec zbog kulturoloske razlicitosti koja vodi do razlicitog ponasanja. Ili ce neko da mi protivreci da se tipican Japanac sasvim drugacije ponasa od tipicnog Arapina? Svedjani i Italijani su posve isti, jel? A tek kada tupavi Zapad ovo shvati i prihvati moci ce da se odlepe od svoje patoloske fiksacije sa anti-rasizmom odnosno sa fanaticnim pokusavanjem da ga obrisu s lica zemlje. Tako nesto se ne moze izbrisati, a podmukli anti-belacki rasizam koji se krije iza te levicarske zavere moze samo da dodatno poveca rasne tenzije, nikako da ih smanji. Ali to je vec neka druga tema... jer levicarima i nije cilj da se otarase rasizma vec da ga pogorsaju. Ali kao sto rekoh, to je vec neka druga tema, o kojoj sam detaljnije pricao na svom politickom blogu... Karakterizacija je problematicna i sto se monstruma tice. Decak-monstrum se jos kako-tako moze razumeti, ali matori ludak mi nije jasan. On je kanibal, ali selektivni. Zene ne ubija tj samo ako pokusaju da skliznu. Nije ni sasvim jasno da li je covek, bivsi covek, ili demon. Mada, to nije ni bitno. Deluje neunistivo, sto bi u normalnom slucaju ukazivalo na to da je natprirodno bice, ali to u modernom trileru ne mora nista da znaci jer su negativci (od krvi i mesa) u danasnjim trilerima ionako skoro uvek neunistivi i svemocni. Doduse, i bracni par je prilicno neunistiv. Narator svoju suprugu "onesvesti" papagajkom a ona se ne samo kasnije vrati iz mrtvih vec ni nema znake povrede! Takva klesta bi svakom coveku smrskala nekoliko kostiju u glavi ili ubila na mestu. Kasnije ona njega mune tim istim klestima - ali i on to prezivi, cak i bez jasnijih vecih povreda - a nije cak ni onesvescen udarcem. Ipak je ovaj strip trebao da bude iole realan sto se nasilja tice (bar nasilja vrsenog nad ljudima) jer tematika nije najobicniji iskarikirani tupavi triler masovnog ubice, vec se tu potencira i drama tj postoji neka ozbiljnost. A pod tim podrazumevam nesrecnu smrt njihovog deteta, sto je centralna tema price. Ko je kriv? Oboje su krivi, ali ona daleko vise. Ko trazi jasne heroje nece ih ovde naci. Ovde citaoc moze da "navija" samo za nesretnicu koju narator pronalazi u jednoj celiji. Kao i za mucenika kome je otfikarena ruka - a o kome se kasnije nista vise ne cuje. Narator daleko bilo da je cvecka, a njegova supruga je cistokrvna kalastura. Matori zombi je olicenje zla (iako narator pokusava da ga "opere" sa prilicno neubedljivim komentarom "i on je samo hteo porodicu"), a zombi decak je bukvalno kao neka miroljubiva verzija zombija: jedva da zna i da prica. Kao hodajuca biljka. Sve u svemu cudna prica sa cudnim"moralom", ako ga uopste i ima. Poenta mi nije sasvim jasna. Koliko god narator poludeo, nije mogao da pozeli novu porodicu u onom hororu od pecine. Ne znam koliko bi covek morao da odlepi s razumom da se tako preobrati tj toliko da postane poremecen, u relativno kratkom roku. Sama ideja da narator zeli da ostane u pecini i osnuje novu porodicu je poprilicno nebulozno i suvise preterano. Sa simbolicke strane je upecatljivo, a i originalno, i jasno mi je da je to pisac i zeleo - simboliku tj neku ironiju - ali nije mi to bas uverljivo. |
Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:
Hipsterizam u stripu:
Hugo Pratt - Dekonstrukcija:
Navike stripofila:
Crtači rangirani:
Opširne recenzije:
Mange:
Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html
Bernet:
Corben:
Toppi:
Palacios:
Bilal:
Manara:
Boucq:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Magnus:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/neznanac-magnus.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/alan-ford-u-boji.html
Ortiz:
Gimenez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Crumb:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/drawn-together-robert-crumb.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/muke-sa-zenama-robert-crumb.html
Solano Lopez:
Lawrence:
Moebius:
Grrl-Power:
Bonellijana:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/dylan-dog-apokalipsa_30.html
Ostale recenzije:
No comments:
Post a Comment