Battle Angel Alita
 |
Vrsta: manga serijal (tankobon) Crtez/scenario: Yukito Kishiro Izdavac: Carobna Knjiga (2022) Premijerno: 1990 Dimenzije: 19 x 13 cm, SC Br strana netto: 200-220 po broju Tiraz: 3,000 Zanr: sci-fi, akcioni, distopijski YU istorijat: - Dokle sam stigao? Do 3. tankobona. Kolor? c/b Politicki obojen? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 8/10 Scenario: 8/10 Ciljne grupe: inteligentniji klinci, odrasli, zahtevniji mangatardi Prednosti: simpaticno, nepretencioznost, zanr, scenografija, radnja Minusi: neke face su previse izmangirane |
 |
| Jedna od veoma retkih mangi sa dobrim crtezom. Nisu naravno sve strane ovakve, daleko bilo, ali ovakvih crteza ima dovoljno da Alita zadovolji svakog zahtevnijeg stripofila koji je orijentisan ka evropskom stripu daleko vise nego japanskom. (Klasicnim mangatardima je sasvim svejedno kakav je crtez: oskudan/los ili detaljan/odlican - njima je to sve isto.) A pritom je i radnja zabavna, zanr taman po mom ukusu, a scenario je takodje na nivou. Nazalost, velika mana ovog izdanja Carobne Knjige je sitni, "klasican" manga format od 19 cm. Izdavac DCD je izbacio HC deluxe izdanja od 26 cm, na kojima ovaj crtez daleko vise dolazi do izrazaja. Medjutim, cene su suvise apsurdne da bih tako nesto kupovao: 44oo dinara za samo 400 c/b strana? Kako da ne, evo trcim... Mangatardi koji tvrde da je 19 cm "normalan" format i da mu nista ne fali ne znaju o cemu pricaju. 19 cm je definitivno dovoljno velik format - cak mozda i prevelik - za veliku vecinu mangi, odnosno za lose ilustrovane mange. Ali za one redje tj kvalitetne mange kao sto je Alita je to zaista premalo. Sto se mene tice, smece kao sto je Naruto i One Piece moze da bude i u 5 cm x 1.5 cm formatu... Kada hvalim crtez neke (retke i dobre) mange, gotovo uvek prvenstveno govorim o scenografiji, koja u slucaju Alite na nivou Katsuhira Otome, autora Akire (kojeg nisam citao). Sencenje, detalj, stil: sve je odlicno. Atmosfera koju Kishiro stvara u ovim futuristickim "reljefima" je za svaku pohlepu, mogao bi cak i neku strip verziju Blade Runnera da ilustruje, toliko je dobar u tome. |
 |
| Likovi su vec druga stvar... Avaj, ova manga je neuporedivo bolja od velike vecine ostalih u tom smislu - ali je ipak manga, a to znaci da su neki likovi prikazani na uobicajen kretenski nacin, previse iskarikirano i sablonski, odnosno dosadno i pomalo ruzno. Na svu srecu se ovo ne odnosi na Alitu, koja je slatka i simpaticna, nedovoljno izmanganisana da bi bila klasicno-mangaski ruzna i dosadna. Ne, njena usta se ne razvlace kao guma kada se dere ili smeje, a to je jos i te kako bitno. Jer da je Alita nacrtana kao kompletni kreten, kao neki lik iz npr Naruta, strip bi meni bio necitljiv. Na ovoj strani joj je kosa odlicno ilustrovana. Kishira nije mrzelo da se posveti stripu onako kako treba, za razliku od mnogih svojih japanskih kolega koji samo otaljavaju posao. |
 |
| Njen tvorac Ido (prvi panel gore) medjutim lici na neku jeftinu karikaturu iz nekog slabog BD stripa novijeg doba, ali taj lik jos i nekako moze da prodje. Ali je zato Alitin "decko" bas pravi onaj stereotipicni manga lik za sirokim ustima, ogruglom glavom, i tupavim izrazima lica. Do sada sam procitao samo prva dva tankobona, ali on je za sada jedini klasicno mangatardirano nacrtan lik. Zlikovci, roboti i monstrumi - koji cine velik deo serijala - su nacrtani sa daleko vise maste i detalja, tu nemam primedbi. |
 |
| U prvom broju ima 12 strana u boji (3 x 4, uvek u uvodu). Kolor je odlican, da ne kazem vrhunski. Nije ona fela odvratne moderne (kompjuterske) boje koja natapa i unistava crtez vec je kolor stilski i elegantno odradjen, suptilno, sa finim nijansama. Prava je steta sto citav strip nije ovakav. Ili makar da je polovina svake epizode u boji: to bi zapravo bilo odlicno resenje. Pola mange da je u u boji, a format barem 23 cm: za tu varijantu bi i tri puta visa cena bila kompletno opravdana. |
 |
| Evo i jedne tipicne akcione strane, s puno horizontalnih, ravnih linija, da ne bude da biram samo one lepse, "stacionarne". Tipicna mangaska scena. Ovakve strane su mi sa crtacke strane ubedljivo najmanje zanimljive, da ne kazem skoro nezanimljive. |
 |
| Koncept je takav da Kishiro malo po malo odaje tajne Alitinog futuristickog sveta. Citaoc i Alita su na istom pocetnickom nivou sto se (ne)znanja tice, jer ona je "kreirana" na samom pocetku prve epizode. Znaci sve sto je novo za Alitu je uglavnom novo i za nas. Taj sistem postepenog resavanja raznih misterija ovog sveta je lukav i efikasan jer osigurava da serijal ostane zanimljiv (tj jos zanimljiviji) i (verovatno) nepredvidljiv. E sad, da li se i kako se crtez i scenario kvalitativno menjaju vremenom, to jos uvek ne znam. Prvi serijal ima 9 ili 10 tankobona, ali onda sledi jos nekoliko serijala, najnoviji od kojih je relativno nedavno izdat. U svakom slucaju, treba izbegavati holivudsku verziju Alite, sem ako ste vec platili i dobili lobotomiju te vam ne smeta nista retardirano, politicki korektno i dosadno... Taj film gotovo sigurno nije nimalo u duhu japanske mange, vec je - kao sto to uvek biva u smrad fabrici Holivud - kompletno amerikanizovan odnosno poseljacen odnosno izmenjen tj balvanizovan. Vecina mangatarda se podjednako bave ekranizacijama svojih omiljenih serijala kao sto se bave samom mangom, a to je tuzno, jer sve te animirane i live-actors verzije su jeftina komercijala koja nema tu car stripa. Istina, tako se mogu opisati i vecina mangi - kao komercijalni drek. Medjutim, dobre mange su po definiciji "nesnimljive" odnosno nemoguce ih je pretociti na mali ili veliki ekran a da se (skoro) kompletno ne gube kvalitet i posebna atmosfera koje krase strip a koje se ne mogu pretociti na film. Dobar strip se nikako ne moze "presnimiti" u live-action holivudske filmove jer dobar crtez se ne da tranformisati u dobar film. Ne znam ni za jedan slucaj kada je to uspelo. Uostalom, filmsku verziju Alite je producirao som zvani James Cameron, a ukoliko to nije dovoljno upozorenje onda verovatno volite holivudsko djubrivo. A ko voli nek' izvoli, samo sto dalje od mog bloga - nije ovo za vas... |
Top 100 strip ilustratora - 1. i 2. deo:
Mange:
Grrl-Power:
No comments:
Post a Comment