BESTIJARIJUS
 |
Vrsta: 1. tankobon (od 7) Crtez/scenario: Masasumi Kakizaki Izdavac: Darkwood (2022) Premijerno: 2011 Dimenzije: 19 x 13 cm, SC Br strana netto: 196 Tiraz: 3,000 Zanr: kvazi-istorijski, epska fantastika Kolor? uglavnom c/b Politicki obojen? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 8/10 Scenario: 5/10, 7/10 Ciljne grupe: mangashi zeljni kvalitetnog crteza Prednosti: scenografija, monstrumi Minusi: rupe u logici, prosecan crtez ljudskih likova |
 |
| Jedan od onih retkih manga serijala koje sam voljan da kupujem i citam. Naravno zbog crteza, koji je superioran uobicajenom skart nivou japanskog stripa. Kakizaki imponira neverovatnim detaljem, velikom disciplinom i vrednocom. Jedino mu zameram sto ne ume da crta lica preterano dobro; pogotovo su mu zene neatraktivne, sto je kod mene znacajan minus. Bestijarius deluje odlicno i u cb i u boji. (Poneke epizode krecu s par kolornih strana, sto je standard kod nekih mangi.) Od radnje nisam nista posebno ocekivao jer se Kakizaki jos ranije bio pokazao kao osrednji scenarista sa dubioznom logikom, cak i sa cudnim smislom za moral. Zelena krv je pomalo debilan serijal, zapravo totalno neozbiljan s obzirom da pretenduje da je istorijski potkovan, dok Skroviste ima slabu karakterizaciju, nerazjasnjen identitet zlikovca, kao i konfuzan moral - koji se sastoji od toga da cak urgira citaoca da pokusa da razume serijskog ubicu. (Link dole za recenziju Skrovista.) Ovo je (za sada) recenzija samo prvog broja. Kasnije cu dodavati/menjati komentare, kako budu izlazili naredni brojevi tj kada ih budem procitao. SPOJLERI: Zato se nije moralo dugo cekati do pojave prve budalastine, ali bas velike. Glavni lik, tipican feminizirani manga decak koji lici na nepobedivog gladijatora kao sto Di Caprio lici na opakog africkog gangstera, je sin jednog od bitnijih oficira Rimske Imperije. Taj je ubijen kada je ovaj jos bio dete... I tu nastaje nebuloza: zasto bi Rimljani porobljavali sirocad svojih nastradalih vojnika/heroja? Ne samo da je ovo istorijski netacno, nego sto je mnogo bitnije: nema trunke logike. Nula logike. Ukoliko bi rimljanski vojnici znali da ce njihova deca postati robovi cim oni poginu u nekom ratu - zasto bi se onda uopste borili za Rimljane? U najmanju ruku bi imali (jos) manji motiv da rizikuju svoje zivote. U fazonu "ukoliko me ubije neprijatelj, moju decu automatski salju u arenu; zato i necu mnogo da rizikujem..." Valjda treba da bude obrnuto: da se deca ubijenih vojnika tretiraju privilegovano, ako ista drugo, jer bi to sluzilo kao dodatna motivacija vojnicima da rizikuju zivote za usrani Rim, znajuci da ce im porodice biti zbrinute. Ili makar da znaju da im deca nece biti stavljena u okove i poslata da se bore u areni! Ovo je toliko notorna budalastina, da mi je posle ovoga jednostavno bilo tesko ista u ovoj prici da uzimam za ozbiljno. Kaka-zaka je hteo posto-poto da nadje nacin da se "zadnji zmaj svoje vrste" i dete mrtvog rimljanskog vojnika (koga je bas taj zmaj ubio) nadju u istom sosu. To je u redu kao ideja, kao neka trash ironija moze da prodje - ali racionalizacija je moronska. Mogao je da smisli nesto logicnije, ili da makar objasni zasto je dete mrtvog heroja jedne uspesne i znacajne bitke bio kaznjen time sto mu je dete ne samo baceno u arenu kao rob, vec je i prinudjeno da deli prostorije sa zmajem koji ga je nacinio sirocetom. Pa zar ne bi pola rimske armije dezertiralo posle ovakvog presedana "nagrade" vlasti za herojstvo svojih vojnika? A posto ova glupost krece odmah posle uvoda, prica je vec na samom pocetku srozana i devalvirana. Ako vec ne hajes za inteligenciju scenarija onda se makar potrudi da gluposti ostavis za kasniji deo price, a ne na prvu loptu da se izblamiras... Zatim imamo jos jednu poprilicnu glupost kada stotinak (?) strana kasnije dvojac bezi iz arene, i to za vreme duela. (Da ce se boriti kad-tad jedan protiv drugog je bilo jako predvidljivo ionako, totalan klishe. Nije valjda Kakizaki mislio da ce to biti "veliki obrt"? Mozda maloj deci...) Nemam problem s tim sto su uspeli da pobegnu, vec s tim da su to davno jos mogli da urade. Pa dovoljno je bilo da klinac zmaju presece lanac! Zasto se toga ranije nisu setili? Zasto nisu ranije pobegli? To pitanje nema ni smisla postavljati, u neku ruku, jer od Kake-zake se ionako ne moze ocekivati previse inteligentan scenario. Tu je poenta da se uziva u crtezu, i to je sve. Medjutim, drugi deo ovog tankobona je bolji. Mnogo je slican ovom prethodnom, jer opet u fokusu imamo lojalno prijateljstvo izmedju mladog porobljenog muskarca gladijatora i nekog mitoloskog cudovista, s tim sto ova prica izbegava gluposti iz prve price. Zavrsetak je bolji, zanimljiviji, i otvara mogucnost za zanimljive zaplete u narednom broju. BEZ SPOJLERA: Drugim recima, ovaj prvi broj ima dve maltene sasvim odvojene price, ali koje ce se pretpostavljam sjediniti u narednom tankobonu. Crtez ce opet biti odlican, samo me brine da li ce i scenario biti makar priblizno dobar tj makar donekle prihvatljiv kao druga polovina prvog tankobona, ili ce Kakizaki opet besramno da kreira nebulozne situacije. |
Opširne recenzije:
Mange:
No comments:
Post a Comment