Oyasumi Punpun
 |
Vrsta: 1. tankobon (od 13) Crtez (likovi)/scenario: Inio Asano Softver/scenografija: Yuuki Toribuchi, Satzuki Sato, Hisashi Saito Izdavac: Laguna (2022) Premijerno: 2007-2013 Dimenzije: 20 x 13.4 cm, SC Br strana netto: 193 Tiraz: 2,000 Zanr: hipsterijana, coming-of-age, cult wannabe, drama Kolor? c/b Politicki obojen? Ne. Golotinja? Da. Rasprodato? Ne. Crtez: 5/10 Scenario: 4/10 Ciljne grupe: hipsteri, pretenciozni mangatardi Prednosti: sansa da napisem zabavnu recenziju (mozda vama nije zabavna ali meni jeste) Minusi: kretenski crtez kanarinaca, trapav scenario, pretencioznost, kompjutersko varanje kod scenografije, mlohava karakterizacija, nebulozne scene, ponekad slab ili prosecan dijalog |
 |
| Ova usrana mala hipsterska zverka gore, koja je iz nekog razloga uvek u stresu, to vam je glavni lik. Zapravo, čitava njegova porodica se sastoji od ovakvih mizernih, modernističkih ptičica - što je uvreda ne samo za stripove već i za svu pernatu živinu. Ova kljunata hipsterska gamad kalja većinu strana, jer ostali likovi nisu loše nacrtani, a i pozadine - iako sterilno softverske umesto nacrtane - zaslužuju (mnogo) bolje. Ne znam koje je obrazloženje Asano iskenjao tupavim mangatardima koji su ga bogobojažljivo ispitivali u intervjuima zašto se odlučio na ovakvu ultra-budalaštinu, ali jedno znam sigurno: taj razlog je 100% retardiran i totalno nezadovoljavajuć. Zašto jednostavno ne izgugliram njegov razlog za odabir pernatih nakaza da mu predstavljaju glavne likove? Zato što mi je ispod časti da se informišem na tu temu. Asano je bio odlučio da upropasti serijal sa ovim posranim modernizmom, a znam iz iskustva kao i iz čiste logike da ne postoji nijedan validan izgovnjor da glavne likove pretvoriš u kljunate debile, sem "možda" da uštediš sebi na trudu, jer ovakve ptice može i malo dete da naškraba, i to nogama. Vezanim nogama čak. Ptice bez sposobnosti emocionalnog izražaja: Assano mora da pribegava jeftinim (maltene slepstik) crtačkim forama da bi " dočarao" njegovo (ne)raspoloženje. Čak i hipster-pizdarije koje škrabaju Djipi i Lemire imaju bogatiji detalj. Ove ptice nemaju nikakve izraze lica: 100% poker-face, uvek. Svaka čast naivčinama koji nasedaju na ovakve fore. Uostalom, ako "autoru" nije bilo stalo da se potrudi da likove dočara na sto bolji ili makar standardno-osrednji mangaški način - zašto bih se ja onda kao čitalac potrudio da saznam više o njegovom stripu? Osim što su ove živuljke iritantne jer me podsećaju na crteže male dece (i to one maloumne, ili koja crtaju vezanih ruku i nogu), nema uopšte nikakvog logičnog motiva da ijedan od ovih likova budu prikazani kao neki vanzemaljci, jer em to nisu, em nisu ni preterano neobična porodica, a što je najgore od svega - glavni likovi nisu apatično-katatonični. Jer da jesu katatonični, pa ajde der da još nekako shvatim da im odsustvo emocija daje za "pravo" da nemaju ljudska lica. (Ali čak i da je tako, ne mogu li barem da očekujem atraktivan crtež umesto ovakve simplistične svinjarije?) Ali oni jesu emocionalni, još i te kako, stoga ovaj tupavi hipsterizam ne samo da vizuelno upropašćava čitav utisak već nam i uskraćuje emocionalne reakcije Punpuna i njegove uglavnom histerične porodice. Naravno, nije Asano nikakav bajni umetnik pa da posebno dobro ume da dočarava emocionalna stanja svojih likova, precizno i stilski zanimljivo - sem u gro-planu, u veoma retkim slučajevima kada se potrudi, kada mu se ćefne, npr strane 36 i 49. Ali bolje i prosečna depikcija emotivnog stanja likova nego ništa. Meni ptičiji kljun ništa ne odaje u ovom smislu, sem lenjosti i prepotentnosti crtača-scenariste, a pretpostavljam da ni drugim čitaocima nikako ne odgovara ovakva jeftina prevara. Sem možda onim nadrogiranim... Možda se ova manga čita uz pomoć bolivijskih pečurki? Pretpostavljam da se ušmrkavaju na desnu nozrdvu a onda ostatak izlazi kroz levu, jer ovo je ipak manga... Ono što ide u prilog teoriji lenjosti je da Asanoa nije sramota da na strani 69 prekopira uvodnu stranu. Uostalom, samo budala može da ne konstatuje da je Asano daleko brže završio strip ovako, sa na brzaka ižvrljanim pticama, nego da je morao i njih da crta kako treba. (A opet, bolje i ovako nego da kao gospodja Satrapi ili onaj šarlatan Djipi naškrabaju baš sve u albumu. Ipak je Asano genije i umetnik, ali samo u poredjenju s takvima...) A kad smo već kod obe ove "duplikat strane", Asano redovno vara kod scenografije, za koju uglavnom (ili uvek?) koristi obične fotografije koje samo blago izmeni s nekim mango-softverom... Odnosno čak ni to ne radi on već ima tri asistenta; oni su zapravo glavni ilustratori ove mange. Znači, nije u ligi s najvecim crtačima mange, ni blizu. Na kraju mange se pominju ova tri lika koji mu "asistiraju" u "pozadinama" i u "kompjuterskom dizajnu". Drugim rečima, Asano samo crta likove, a ova trojica rade sve pozadine, i to koristeći fotografije koje softverom izmene da deluju kao crteži... Kome se ovo svidja, nek' izvoli, ali ja zahtevam pravi crtež u stripu. Pravi crtež - u stripu. Jel previše tražim? Radnja Od samog početka glavni kanarinac Punpun doživljava jake emotivne reakcije, i to skoro čitav dijapazon: pada u nesvest, znoji se, komira se, stid ga je, srami se, nervozan je... Totalni neurotičar, psihijatrijski slučaj. (Standard u hipsterskom stripu/mangi.) Znači nije nimalo katatoničan - kao npr bolidi koji tvrde da je ovo "japanski klasik". Japanski jeste, ali ne klasik već pizdarija. "Originalna" pizdarija. To da. Ali originalnost bez osnove nije vredna pet para. Hipsteri, jadni ne bili, su tako naivni, zaludne ovce... Oni žive u zabludi da originalnost, sama po sebi, definiše neki strip, film ili muziku odličnom, izvanrednom, vanserijskom. Nebitno što ta "originalnost" često nema npr poentu, kvalitet, stila, inteligencije ili je sve to dosadno. Važno da je originalno, na to se lože. Medjuostalom. Činjenica je da nijedan lik u ovom stripu ne prepoznaje Porodicu Kanarovski kao mršave, kržljave kanarince. Njima su oni obični ljudi, jer da nije tako onda bi bili biološki fenomen te bi živeli u nekom posebnom naučnom institutu, ili makar u zoološkom vrtu. Znači da ih samo mi čitaoci tako doživljavamo, kao jednodimenzionalne ptice. A šta to treba zapravo da "znači"? Hipsteri se jako lože na "značaj" stripova/muzike/filmova a to u njihovom slučaju uvek podrazumeva neki dubokoumni, kvazi-intelektualni znacaj, neku misaonu poentu na koju mogu da se pale i zbog koje mogu da svršavaju u gaće, sretni i ponosni što su izabrali da budu hipsteri, jer verujem da se svi možemo složiti da ničeg boljeg nema nego biti pretenciozna ovca: to je definitivno vrhunac moderne civilizacije. Kao sto sam ranije objasnio, ne pada mi ni na kraj pameti (a ni glupeti) da na internetu tražim (neki tupavi) odgovnjor na ovo pitanje. Zašto su Kanarinci svim likovima ljudi, a "samo" čitaocima ptice? Ali ne vredi lupati glavom o mangu, jer logike tu nema, ne može je biti - barem ne one prave logike; odnosno ne one hipsterske logike, koja zahteva da se mozak kompletno isključi pri izučavanju značaja nekog stripa, filma ili bilo čega. Koji bi to usrani razlog mogao biti koji nas, ljudske čitaoce, čini toliko različitim od ljudskih likova u ovom serijalu? Zašto su nama oni kanarinci, a ostalim likovima nisu? Teška budalaština. Zašto su likovi ove mange privilegovani da vide Kanarince onakvim kakvi zaista jesu, dok mi jadni čitaoci moramo da se zadovoljimo ovakvim nesretnim škrabanjem jedne tako simpatične ptičje vrste? Asano mrzi svoje čitaoce, eto šta je u pitanju. Ili ih u najmanju ruku smatra debilima. Ili nas želi zajebavati. Ili je jednostavno hteo da se pošto-poto "izdvoji" od mase mangi (a tu govorim o ozbiljno velikom broju serijala, koji se svi takmiče oko pažnje desetine miliona potencijalnih kupaca) ne bi li lakše privukao pažnju na ovaj serijal i na sebe? Najverovatnije je to: Asanovski je znao da će ovo biti samo jedan od mnogih takozvanih slice-of-life mangi ukoliko nešto drastično "novo" ne smisli. I, eto, kanarinaca. Zbog toga i ničega drugog. Zato je besmisleno tražiti "pravi" tj intelektualni smisao u njegovoj odluci, kao sto je gubljenje vremena čitati neke laži koje je unapred spremio kao odgovnjor na pitanje zašto je Punpun kanarinac... Jedina preostala opcija koja nam ostaje je da su svi likovi u Punpunu kompletni idioti i ludaci, jer ne primećuju da su familija Kanarovski-san zapravo ptice a ne ljudi. |
 |
| A ta teorija i nije toliko nemoguća kao što deluje... Jer, već negde na 30. strani kreće neko ludilo. Bez ikakvog razloga, ikakvog povoda i ikakve logike, Punpunov nastavnik Japanskog kreće u iznenadan napad besnila/ludila (na slici), nešto kao spontani egzorcizam (ne znam kako drugačije ovu nebulozu da opišem) ili možda neki hipstersko-epileptični napad, a onda se najednom vraća u normalu, isto tako brzo kao što je i počeo da se dernja i lupa glavom o stol. Čemu ova scena? Ničemu. Asano je jednostavno želeo - na silu - da kreira "kultnu" mangu, nešto o čemu će da se priča, a ono o čemu se mnogo priča se često dobro prodaje - a i nagradjuje. Asano je najobičniji lovac na slavu/uspeh/novac kao i bezbroj sličnih hoštaplera: ništa retko ili neobično. Možda je kanarinci-kao-ljudi zaista originalna ideja, ma koliko kretenska, ali hipster-šarlatani definitivno nisu ništa novo. Što je "najbolje", Punpun potom ne istrči prestrašen iz (m)učionice zato što mu je nastavnik pretrpeo hipsterski napad zastrašujućeg egzorcizma, već zato što se sramio svog sastava kojeg je pročitao pred razredom. Interesantno... Znači, Punpunu je bilo sasvim normalno da mu nastavnik krene vrištati kao paranoidni šizofreničar u menopauzi - ali to što je eventualno "slagao" u svom sastavu ga je toliko prestrašilo da pobegne glavom (i kljunom) bez obzira? Ma svaka čast, Asano, genije si... za gluposti. Koje se krenu nizati vrtoglavom brzinom. Najednom čak i direktor škole i njegov zamenik polude, jer se krenu igrati žmurke, uz povremeno histerično vrištanje. Asano se ni ne trudi ovo objasniti čitaocu jer, hej, pa ovo je hipsterski strip o kanarincima! Šta nas još može iznenaditi tj začuditi. Ono u fazonu: "ovo je opičen hipsterski strip sa dubokoumnom poentom, a tu nisu potrebna objašnjenja a još manje logika!" Zar to nije srž pikasovske obmane? (Više o pikasovskoj obmani, u linku dole, post Satrapi & ostala hipsterska sranja...) |
 |
Zatim se opet pojavi Aiko-čan (japanska Pipi Duga Čarapa, na slici), plavuša u koju je Punpun zaljubljen. (Valjda mu niko nije rekao da se ptice i ljudi ne mogu pariti.) A onda Asano koristi i jedan veoma jeftin kliše - jer nije iznad klišea kao ni ostali hipsteri - time što ovu devojčicu načini nekom starmalom genijalkom koja krene da Punpuna grdi, i to kao što bi to radila neka odrasla osoba. Ako ima nečeg što organski ne podnosim u svetu literature/filma to je kada se deca ne ponašaju kao deca nego kao mali Ajnštajni ili Isusi. Totalno nerealne starmale likove ovakvog lika mrzim, a time krećem da mrzim i ovu klinku - jer em se nalazi u hipsterskom stripu, em ne kapira da je Punpun kanarinac, em pridikuje kao da joj je 48 godina. Three strikes and you're out... što bi rekli Ameri. A onda, totalno iznenada i bez povoda/objašnjenja, imamo neki kretenski, nebulozni kolaž slika/scena (strane 54 i 55), koje su toliko stereotipična hipsterska jadarija da me je prosto bio blam. Transfer blama. Stidim se za Asanoa što je smatrao da može ovako nešto da ubaci u svoje "remek-delo" a da ga neko ne ismeva, jer se zaista nadao da će neko ovo ozbiljno da shvati. (A opet, koliko li je samo ovaca ovo upravo tako shvatilo...) Nakon niza kretenizama koje se odigravaju od 30 strane nadalje, kreće vrhunac: Punpun izjavljuje ljubav devojčici, a ona krene da mu dudla kljun - u sceni koja evidentno aludira na felacio - a potom ona njega nazove "perverznjakom". Ova reč nedvosmisleno dokazuje da je kadar s ljubljenjem bila blow-job fora, što bi moglo da prodje, ali samo u stripu sa odraslim likovima, ne sa devojčicom od 10 (?) godina i nekim kanarincem. Čemu takve pedo-perverzije? Vrlo blaga perverzija s obzirom čega sve ima u svetu mange, ali ovo nije neka opskurna porno-manga već kritički izvikano "delo". Ili nedelo. Ponavljam: čemu ovakve perverzije? Pa zato što se hipsterska publika žestoko pali na incest, pedofiliju, kanibalizam, javno onaniranje, govno-fetišizam... Sve što je trulo i ekstremno, drugim rečima. A uvek imaju neke kvazi-intelektualne racionalizacije/izgovore kojima pravdaju tj pokušavaju trapavo da pravdaju takve stvari... Treba samo čitati recenzije hipstera o npr debilnim, perverznim filmovima Pasolinija pa će vam sve biti jasno... Teška lakrdija je taj svet hipsterizma, pravi cirkus šonjavih bilmeza. Sve same narcisoidne budale, prevaranti, i perverznjaci. (A takvi su najčešće zaduženi za dodeljivanje nagrada, stoga... ne shvatajte te razne "prestižne internacionalne nagrade" nimalo ozbiljno, ni u svetu stripa ni u svetu filma, ni u literaturi - a tek ne u muzici. Sve je to jedna velika yebačina-splačina od tragi-komedije.) Čisto da spomenem... Na strani 63 jos jedna nastavnica gubi razum, ovog puta profesorka Muzike. Ne gubi se kao administratori škole i onaj klovn iz Japanskog, ali dovoljno da strip počinje polako da nervira s takvim nebuloznim a nepojašnjenim preterivanjem tj karikiranjem školstva. Ukoliko je to bio cilj (satira školstva) onda se to moglo uraditi na daleko duhovitiji i inteligentniji način, a ne ovako navrat-nanos, seljobersko-hipsterski... Asano niti razume humor niti pisanje - a upravo takve dunstere hipsteri brkaju s genijem, redovno.) "Ništa se opičeno nije desilo već 5-6 strana... Zato ajde da opet neki nastavnik kreće da montipajtoniše, da bude opet interesantno." Tako rezonuju Asano i njemu slični, dok pišu svoje gluposti. A hipsterski čitalac je već odavno izdresiran (kao majmun) da sve što je "opičeno" interpretira kao "intelektualno". Na strani 102 sledi unikatan momenat u svetu mange i stripa: kanarinac svršava. Jel tako da vas ovo imponuje? Priznajte: ovakve neverovatne inovacije nema često. Nikada u istoriji stripa nije bilo onaniranja jedne ptice, u to sam skoro siguran. A pošto je u pitanju prilično maloletna ptica, eto još jednog razloga da se perverzni hipsteri popale k'o porno qrčevi pa da pokupuju čitav serijal. Osim incesta, kanibalizma i pedofilije - koji su im sveto trojstvo - oni jako vole bilo šta sa masturbiranjem, pogotovo što ova scena ujedinjuje pedofiliju sa masturbacijom, znači čak dve velike hipsterske opsesije ujedinjene - veoma ironično ali i logično - u cilju da hipsterski čitalac svrši u svoje gaće dok čita ovo pretenciozno (a zapravo primitivno) štivo. Punpun, nakon svog premijernog masturbiranja, se plaši da mu je počeo "curiti mozak". Ali ne treba da se plaši. Više Asano treba toga da se plaši jer njemu je izgleda mozak odavno u problemu... Punpun zatim mašta o Nobelovoj nagradi, ne shvatajući pritom da moraš prvo da se deklarišeš kao komunista (ili barem da se tako izjašnjavaš) da bi uopšte došao u uži izbor kandidata (svi komunjare) za tu nagradu. Pa zar nisam malopre pomenuo idiotizam današnjih nagradi? To važi i za The Nobel Institute, koji je sve samo ne "noble"... Malo kasnije sledi prilično debilan citat, i to od Mohamed Alija, a tu postaje već polako sve jasnije koje su Asanove namere. Odnosno da ciljano klizi niz dlaku levičarskom establišmentu, onom Zapadnom naravno, jer Mohamed Ali je em crnac, em je odbio da učestvuje u vijetnamskom ratu, em je bio politički ekstremista - u m suštini anti-belački rasista. On je definitivno jedna od najvećih ikona za levičarske debile, jer je čovek i sam bio debil (bokser) pa još i psihopata. Znači, šta tu ima da se ne voli, barem što se tipičnog hipster-levicara tiče. Nisam dovoljno upoznat sa svetom mange da bih znao koji bi motiv neki mangaš imao da se ovako dodvorava Zapadnoj publici, jer mangatardima je više nego dovoljna domaća publika - ubedljivo najveća strip publika u svetu - da zaradi puno kinte. Možda vapi za zapadnim nagradama? Treba mu pažnja sa Zapada za ego? Ko bi ga znao... Malo i nagadjam, jer mi nije jasan ovaj Asano. A opet, možda postoji čitav neki sektor manga scene koji je politički korektan tj zapadno orijentisan. Mora da i oni imaju svoje hipstere, iako to nije u duhu japanskog mentaliteta, medjutim u duhu im jeste da kopiraju razne zapadne trendove, a (moderni) hipsterizam je definitivno jedan od tih gluposti koji ostatak sveta odavno već uvozi iz Amerike. A evo i dokaza koliko se malo Asano bavio sopstvenim scenarijem. Na strani 192 daje nam doznanja da je Punpun "prvi put osetio očaj", nakon čudnog susreta sa svojom "devojkom" na vratima kuće. Medjutim, kako je to moguće? Nije li bezbroj puta osetio očaj s obzirom da mu se roditelji svadjaju kao kočijaši? Nije doživeo očaj što mu je ćale završio u zatvoru? Nije doživeo očaj što mu je omiljena ženska iz razreda otišla u drugu školu? Sve ove stvari su se izdešavale na početku stripa, a možda je Asano već bio zaboravio na njih... Pritom je Punpun osetljiv kao govno na kiši; i najmanja sitnica ga dovodi do stresa, prema tome kako mu ovo može biti prvi očaj? Jak scenarista je Asano... Amater. Punpun je strip pun-pun govana. Tj govnjivih kanarinaca - a ja volim kanarince. Ko ih ne voli? Medjutim, Japanci prerušeni u kanarince? To je već druga priča. Nije isto. Kad već nudiš kanarince daj mi one prave, a ne ove jeftino nacrtane imitatore. Kontrast ovih kanarinaca i ljudskih likova je odvratan, a pritom nema nikakvu narativnu svrhu tj glup je, a to znači da je Asanu bilo bitnije kvazi-umetničko iživljavanje i usiljena "originalnost" nego dobar crtež. A ni priča mu nije baš bila posebno bitna. A i Zašto bi? On i nije neki scenarista. Dijalozi su ponekad trapavi, a odrasli likovi se ponekad totalno apsurdno ponašaju, i to bez ikakvog povoda. Radnja je obična coming-of-age drama, kakvih ima bezbroj. Ova se ničim posebnim ne ističe - barem sudeći po prvom broju, sem što se glavna porodica sastoji od ptica. Ima zaljubljivanja, ima onaniranja, ima đačkih gluposti - znači sve po formuli. Ali koliko god bila felerična ova manga, barem drži pažnju jer nikada ne znaš kakva će glupost da se izdešava u narednom poglavlju. Siguran sam da ima dovoljno klovnova na ovim prostorima koji će ovu kanaro-mangu da preplave pohvalama, ali takvih ima uvek, svugde, i za svaku priliku. A ovom prilikom se iskreno nadam da će bar jedna od tih budala da pročita ovaj tekst i da ga nanervira. Ako samo jednog hipsterskog tvora isprovociram ovim postom, smatraću to uspehom, i dovoljnim razlogom za pisanje ovog teksta. A znam da su oni ekstremno osetljive ljige koje ne da nisu imune na kritiku već i slično reaguju na nju kao i Punpun: plakanjem, neurozom i nervozom... Verovatno ću nabaviti i naredni broj, čisto da utvrdim do koje mere Asano ide sa glupostima, i da li uopšte i ima meru. A utvrdićemo i da li Laguna namerava da ode stopama Fibre i Komika i postane još jedan hipsterski pizdavač. Nedavno su krenuli sa stripovima, ali do sada sve ukazuje na žvrljotine i škrabotine kao glavni fokus odnosno tendencije ka pretenciozno-beskorisnom hipsterizmu. Možda kao izdavač romana i knjiga Lagunini čelnici smatraju da treba da se drže "uzvišeno-umetničkog" sadržaja odnosno katastrofalno naškrabanih pizdarija? Ne bi me takav primitivizam i neupućenost uopšte čudili. Možda će naredni manga serijal koji odaberu da se sastoji isključivo od kanarinaca... |
Mange:
A
No comments:
Post a Comment