ČETVRTA SILA 1-2
 |
Vrsta: integrali Epizode: 1-4 (sve) Crtez/scenario: Juan Gimenez Izdavac: Komiko (2017) Premijerno: 1999/2007/2010/2012 Dimenzije: 31 x 24.5 cm, HC Br strana netto: 124/118 Tiraz: 500 Zanr: sci-fi YU istorijat: izdato posle YU ere Kolor? Da. Politicki obojen? Neznatno PC. Golotinja? Da, lepi prikazi grudi. Rasprodato? Da. Crtez: 9/10 Scenario: 8/10 Ciljne grupe: siri spektrum Prednosti: lep crtez pogotovo pejsazi, odlican kolor, zanimljiva prica, zanr, lokacija radnje Minusi: likovi nisu nacrtani vrhunski |
 |
| Ne verujte onim mentolima sa forum.stripovi (cast izuzetcima) koji trvde da je strip lepa slikovnica sa bezveznom radnjom. Ovaj strip, iako intelektualno ne preterano zahtevan kao velika vecina stripova, je ipak uspeo da odbije razne debiloide kojima je cak i ovaj nivo scenarija nedoku(r)civ te ga blate kao dosadnog jer verovatno nisu ni ukapirali o cemu se radi. Ko citav zivot cita samo Zagora i Teksa (odnosno deciju literaturu) taj i ne moze da ocekuje da mu sitni, nerazvijeni, zaostali-u-razvoju mozgic razume ovakve malo "zahtevnije" price i originalnije koncepte. Bonelijevi Svedoci razumeju samo pistoljske duele u pustinji (ili ispred salona), vigvame, tomahavke, skalpirane glavudze, Zagorove tarzanske krike i perjanice. Sve ostalo im je jedna velika perpleksna, neresiva misterija. Zanimljivo je sto je Himenez prvu epizodu odradio 1999. a onda tek nakon 8 godina se serijal nastavlja sa epizodama 2, 3 i 4. Medjutim, razlike u kvalitetu nema. |
 |
| Himenez ne spada u sam vrh ilustratora, uglavnom zbog likova cija lica ne oslikava dovoljno verodostojno, dovoljno realno i dovoljno estetski zadovoljavajuce, medjutim scenografija mu je skoro uvek top, a albumi su mu fino, onako stilski kolorisani, naslikani, ne kao velika vecina modernih stripova koje kompjuteri sami obradjuju dok IT "ekspert" trazi pornografiju ili kopa nos u medjuvremenu. Ja sam veliki pobornik tradicionalnog (sto ce reci, rucnog) kolorisanja tabli, veliki sam protivnik tzv "CGI" pristupa (sem eventualno kod veoma jednostavno nacrtanih karikaturnih stripova). Danas su stripovi, pogotovo oni komercijalni (sto znaci velika vecina), prakticno "fabricki farbani", i to na nacin koji ubija detalj u crtezu. Tako obojeni albumi deluju plasticno stoga, kao da danasnji izdavaci zele da im stripovi sto vise lice na filmove. Medjutim, strip treba da ostane strip; niti film moze biti strip niti obrnuto, a ko to ne kapira dobija od mene besplatnu lobotomiju... Komikovo izdanje je prilicno kvalitetno. Oni jesu u velikoj meri hipsterski orijentisani izdavac (90% izdanja su im lose nacrtano smece), ali s tehnicke strane gledista su nekada bili prilicno kompetentni, sto je pogotovo bitno kod skupih izdavaca. Neobicno je sto su bas oni izdali ovakav sci-fi serijal. Cena je pomalo bezobrazna, ali se serijal rasprodao ubrzo posle Himenezove smrti ove godine, od Korone. On je poznat i po Metabaronima, jedan od scenarijski najboljih serijala ikad, koje je pisao najpopularniji stripski degenerik ikad, Jodorovski. |
