Updated: 3/2025 (8. integral)
Iznogoud
 |
Vrsta: 1. integral Albumi: 1 do 3 Crtez: Jean Tabary Scenario: Rene Goscinny Izdavac: Carobna Knjiga (2021) Premijerno: 1966-1968 (1962) Dimenzije: 30.4 x 21.6 cm, HC Br strana netto: 136 Tiraz: 1,000 Zanr: humor, istorijski, fantastika YU istorijat: Biser Strip, Strip 81/82, Stripoteka Kolor? Da. Politicki obojen? Ne. Rasprodato? Ne. Crtez: 5-8/10 Scenario: ? Ciljne grupe: nostalgicari, svi uzrasti, fanovi Asteriksa Prednosti: veoma zabavne i luckaste price, delom dobar crtez Minusi: mnogo slabiji crtez kod ranih epizoda |
 |
Iznogud je jedan od najboljih humoristickih strip serijala, i uopste jedan od najboljih stripova bilo koje vrste. I crtacki i scenaristicki je na nivou Asteriksa, sto ne moze da preterano cudi s obzirom da je scenarista bio isti covek. (A opet, taj isti Goscinny je bio zaduzen i za velik broj Lucky Luke epizoda, sto je osrednji serijal sa prosecnim crtezom i tupavim humorom vise orijentisanim ka klincima. Ali sta ja znam? Talicni Tom je na Balkanu popularniji od Iznoguda - sto me naravno ne cudi, jer je Talicni sa svojim mnogo primitivnijim humorom daleko pristupacniji od Iznoguda koji je neuporedivo ludji, originalniji, inteligentniji i duhovitiji. Uostalom, TT je vestern, sto mu kod domace publike daje prednost nad daleko zanimljivijim Irakom srednjeg veka... Vecinu ljudi originalnost odbija, a komfor im predstavlja ono sto je vec ustaljeno i sto odmah i lako razumeju. TT je popularan za slicne razloge kao prejadna humoristicka serija Only Fools & Horses tj Mucke, koja takodje profitira od niske inteligencije prosecnog gledaoca. Mucke je jedna od najjadnijih TV komedija ikad, totalno sranje, bedno u svakom smislu. Ali to je ono sto raja voli: jeftine i predvidljive fazone na nivou ameba.) Kad kazem isti scenarista, to se odnosi na prvobitnog scenaristu Asteriksa i Iznoguda. Kao sto je Albert Uderzo nastavio Asteriksa posle Gosinija tako je i Tabary odlucio sam da se bavi scenarijima posle Gosinijeve smrti. Kao da su oba crtaca "izucili skolu" od Gosinija pa su bili u stanju i sami da se snalaze? Odnosno Tabary je definitivno radio sve scenarije od 15. albuma nadalje, dok za Uderza vec ne mogu biti siguran. Ne mogu biti siguran jer Uderzo je bio tezak smrad i olos od coveka, u svakom smislu. Konkretno u ovom slucaju se radi o tome da je njegov (jos uvek totalno nepoznati) brat Marcel Uderzo radio tush i kolor na velikom broju Asteriksa - a da pritom nije bio ni pominjan na albumima, a nije dobijao ni procenat od ogromnih profita. (Radi se o multi-milionskim tirazima, i to samo u Francuskoj a kamoli u citavom svetu.) Tretirati na ovakav nacin nekoga ko ti nije rod je vec prejadno, ali ovako iskoriscavati nekog blizeg clan porodice je odlika psihopata i shljama. Braca Uderzo su se kad-tad morali posvadjati, sto je i logicno kada je u pitanju trulez kao sto je to bio Albert. Zato i imam neke sumnje da je Albert pisao sve scenarije nakon Gosinija; mozda je placao nekoga krisom ili su mu pomagali sa strane, ko stigne. Mozda: jer ne tvrdim nista, samo nagadjam. Koliko je bio dobar Marcel? On je nacrtao kratku epizodu 12 Zadataka, koja se objavila u Stripoteci. Crtez je gotovo identican Albertovom... Pritom je ilustrovao citavu zadnju stranu u epizodi Asteriks u Belgiji a ni tu se nigde ne pominje. Sto se tice Tabarija, njegovi scenariji su veoma dobri. Moje neskromno misljenje je da su na istom ili slicnom nivou kao i oni od njegovog malog nosatog prethodnika/kolege. On je iskljucivo pisao duge BD-standard price, dok je velika vecina Gosinijevih scenarija radjena za kratke price, koje obuhvataju prvih 11 albuma. Od 12. albuma nadalje Iznogud se vise ne bavi kratkim epizodama. (Ne racunajuci Kosmarne Iznogude, koji su maltene zasebna stvar.) Prvih 13 albuma je pisao Goscinny, a sve ostale Tabary. (Opet, ne racunam u to Kosmare.) Da budem precizniji, Tabary je sve pisao/crtao od 15. do 27. albuma, a onda je crtanje preuzeo njegov sin ciji je talenat limitiran, da se diplomatski izrazim. Sto se mene tice, Iznogud se sa tim 27. brojem i zavrsava, a ovi kvazi-Iznogudi posle toga su za kompletno ignorisanje jer s njima nemaju nikakve veze ni Tabary ni Goscinny, a jos su pritom sranje... Slicno je sa ovim novokomponovanim Asteriksima, koji su za razliku od novih Iznoguda crtacki prilicno dobri ali sadrzajno su gomila politicko-propagandnog smeca koji nisu u duhu sa prvobitnom idejom serijala. Imamo i zavrzlamu sa redosledom prica - a to je usko povezano i sa kvalitetom Tabarijevog crteza. Tabary, bas kao i npr Franquin (i mnogi drugi kvalitetni karikaturni crtaci), nije bio preterano dobar u svojoj najranijoj fazi. Stoga su prve epizode neuporedivo slabije od onog sto je stvarao u 70im, 80im i 90im. 1962-1966 mu je crtez bio mnogo manje elegantan, a pogotovo je (glavne) likove crtao totalno inferiorno u odnosu na kasnije periode. Na slici gore je odlomak iz 2. albuma, price nacrtane iz tog ranog perioda. Iznogud kao i Kalif izgledaju mnogo drugacije - i to jako lose. Iznogud deluje suvise "stakorski", sitno i neupecatljivo u odnosu na njegove kasnije verzije. I Kalif je mnogo manje zanimljiv. Iznogudov sluga je previse "realno" nacrtan. Meni toliko smeta taj raniji crtez da veoma retko citam te epizode. Slicno je i sa Frankanom: njegove ranije albume uopste ne konstatujem... Sto znaci da sam preskocio prvi (i drugi) integral i kupio sam samo ove kasnije? Nazalost, nije tako jednostavno... Kao sto vec rekoh, ovde je zavrzlama u pitanju. Francuski izdavac (Dargaud valjda) je upravo iz ovog razloga (?) odlucio 1966. da ne izbacuje serijal po hronoloskom redosledu, vec nabacano - namerno mesajuci losije nacrtane epizode sa onim daleko boljim iz kasnijih godina. Iz ovog razloga imamo veliku fluktuaciju u crtezu od epizode do epizode, a to traje cak do 10. albuma. Los/slabiji crtez moze da se nadje u svih prvih 10 albuma - umesto samo u prvih 3-4 kao sto bi bilo da su isli redom. Tek od 11. albuma vise nema loseg (starog) crteza, a to je zato sto tada otprilike i prestaju kratke price a zamenjuju ih one duge standardne koje sve poticu iz dobrih crtackih era. Konkretno, u ovom prvom integralu se prva dva albuma skoro kompletno sastoje od losije nacrtanih prica, dok je treci album vecinski dobar. Kad kazem "dobar" mislim na neki nivo koji je daleko bolji od onog prvobitnog (na slici) - ali malo slabiji od crteza kakav postaje kasnije. Drugim recima, Tabary nije najednom naucio bolje da crta, vec se postepeno razvijao, od price do price. Medjutim, ako se ne varam, moze se slobodno reci da je veci kvalitativni skok usledio negde 1967. ili 1968. Od tada nadalje je sve veoma dobro pa onda i odlicno. Da rezimiram: Iznogud se prvi put pojavio 1962. u nekoj reviji, a onda se tek 1966. krenulo sa BD-ima. Ti albumi nisu isli originalnim redosledom, vec navrat-nanos, bez puno logike. Cilj je bio da se ranije (slabe/losije) epizode rasire na sto vise albuma. Ja licno sam preskocio prvi integral Carobne Knjige, i uzeo odatle samo treci album - koji je izdao Darkwood zajedno sa CK pre 5-6 godina, kada su izbacili samo prva 4 albuma a onda iz nekog razloga stali. Bookglobe je takodje bio poceo sa individualnim originalnim albumima pa je stao kod 10. broja. Neshvatljivo je da je ovaj serijal dva puta zapocinjan a onda obustavljan, kao da se radi o nekom obskurnom sranju. Mada, mozda je prodaja kod DW/CK serijala bila slabija upravo zato sto su objavili samo tu najraniju fazu koja ima dosta osrednjeg crteza i slabije price. Sve ostale integrale imam, osim naravno 10. jer taj ne sadrzi nista od Jean Tabarija. Moja preporuka su integrali 2 do 9, a vi radite sta hocete... A i bilo je je*eno vreme da napokon i ovde izadje Iznogud - u kompletu, sve, i to tek nakon vise od 55 godina postojanja ovog stripa! Zaista sramota... Jer za razliku od Asteriksa, koji je manje vise objavljivan u celini u Jugoslaviji, od Iznoguda su ovde nekad izlazile samo ranije epizode, npr mnoge od tih kratkih prica - i to nikada u boji. To znaci da na Balkanu i dalje ima najmanje 15ak albuma koji se do nedavno nikada nisu bili pojavili ovde! Neverovatno... Sta ste cekali, klosari? |
 |
Vrsta: 2. integral Albumi: 4 do 6 Crtez: Jean Tabary Scenario: Rene Goscinny Izdavac: Carobna Knjiga (2021) Premijerno: 1969-1970 Br strana netto: 122 Tiraz: 1,000 Rasprodato? Ne. Crtez: 5-9/10 Scenario: 10/10 Prednosti: odlican scenario, cesto kvalitetan crtez Minusi: jos uvek ima poneka slabo nacrtana prica |
 |
| Drugi integral je u crtackom smislu daleko bolji. Samo 3 price (tj nekih 25 strana) su loseg ili prosecnog kvaliteta, sve ostalo je veoma dobro ili odlicno. Ova strana je dobra reprezentacija tipicnog crteza "srednjeg" kvaliteta, a to znaci crteza koji je bio veliki pomak u odnosu na onaj najraniji - a opet nesto slabiji od crteza koji je usledio kasnije. Sam stil je veoma dobar, ali likovi su za nijansu slabije nacrtani. Price su uglavnom duzine od 8 do 10 strana. Vrlo su originalne, zabavne i opicene. Ako je humor u Talicnom Tomu primitivan, a u Asteriksu idealan za sve uzraste, onda se za Iznoguda moze reci da je najinteligentniji od ova tri Goscinny serijala. TT vise dodje kao Bud Spencer humor, Asteriks kao neki veoma dobar nad-prosecni mejnstrim humor, a Iznogud je od ova tri ubedljivo najblizi Monty Pythonu. Odnosno TT i nema dodirnih tacaka sa pajtonovcima. Prevod Carobne Knjige nije posebno dobar. Ima puno igre reci u originalnom tekstu sto posao prevodioca cini teskim, pogotovo kada je taj prevodioc nemotivisan i zuri mu se, zato su mnoga "resenja" za koja se ovaj prevodioc odlucio nezadovoljavajuca. Ipak stripove treba da prevodi neko ko ih cita i razume a ne neka lenja ustva koja samo zeli da otalja posao. Sa ovakvim stripovima ne postoji otaljavanje: ili ih prevedes sa najboljom namerom ili ih prepusti nekom drugom da to bolje obavi... Medjutim, otkad su se CK olosi preterano opterecivali kvalitetom tj "sitnicama"? Jel papir nepopishan? Jel ima crteze na sebi? E pa onda je sve uradjeno kako treba: to je "ideologija" i kodeks ovog (p)izdavaca. |
 |
Vrsta: 3. integral Albumi: 7 do 9 Crtez: Jean Tabary Scenario: Rene Goscinny Izdavac: Carobna Knjiga (2022) Premijerno: 1971-1973 Br strana netto: 130 Tiraz: 1,500 Rasprodato? Ne. Crtez: 5-10/10 Scenario: 8-10/10 Prednosti: odlicne price, odlican crtez Minusi: ima jos po koja slabo nacrtana prica |
 |
| Evo jos jedne epizode tj strane iz najgoreg perioda. Tesko da i najveci antitalenat za estetiku i crtanje ne primeti koliko je ovo gori tj ruzniji i skromniji stil od onog prikazanog kasnije u ovom tekstu. (Mada, dovoljno je samo pogledati naslovnice pa razlike odmah postaju evidentne.) Nije toliko problem Tabarijeva tehnika vec jos uvek nedovoljno razvijen stil. A kod smo vec kod naslovnica, sve redom su iz kvalitetnih crtackih faza. Govorim naravno o integralima i naknadno izbacivanim zasebnim albumima, ne nuzno o naslovnicama iz 60ih. Ali cak i ako racunamo te prvobitne naslovnice, samo je npr prvi broj u izdanju Dargaud imao taj losiji crtez. A to je zbog toga sto 1966. nije ni postojao jos uvek neki bolji crtez da se izabere za omot... Drugim recima, nije uopste slucajno sto svi izdavaci izbegavaju naslovnice sa crtezom iz ranog Tabarijevog perioda. (Kao sto nijedan iole pametan alanfordovac ne bi izabrao crtez Piffafferia za omot neke hipotetitcne knjige o Alan Fordu vec bi se bez razmisljanja odlucio za nesto od Magnusa.) Nije Dargaud bio nimalo glup izdavac: na lukav nacin su "razvodnjili" slabu crtacku fazu time sto su isprosipali gomilu tih ranih epizoda u kasnije albume i na taj nacin onemogucili izbirljivijim stripofilima da preskoce tu losu fazu odnosno sve prve albume - da se islo hronoloski. Primera radi, ja od Gastona nisam nikada kupio nijedan album starijeg perioda, jer su izdavani manje-vise po redu, uredno, a razlika izmedju prvog i zadnjeg albuma je drasticna. A sto se mene tice mogli su ladno da kompletno zaobidju tu ranu Tabarijevu fazu... Ali naravno da je tako nesto bilo nemoguce jer su mnogi stripofili kompulsivni kompletisti, a mnogima i ne smeta slab(iji) crtez. Izmesati (inferiorne) stare i (superiorne) kasnije periode nekog crtaca/serijala je cista prevara. Nema nikakvih pravih izgovora da se svaki serijal ne izdaje hronoloski (po numeraciji), ima samo prevarantskih kvazi-izgovora, ukoliko su Francuzi ikad uopste i bili obrazlozili tu odluku. Retko koja je prica prosecna (a kamoli slaba), a ironicno je da je upravo najbolje nacrtana i najduza prica u 7. albumu, titularna Sargarepa za Iznoguda, ujedno i ubedljivo najslabija "kratka" prica verovatno od svih 40-50. Pritom je to i prica sa naslovnice ovog integrala. Cak 20 strana o tome kako Kalif trazi sargarepu. Iznogud se jedva pojavljuje sto je ujedno i dokaz da su njegova zloba i fanatizam ono sto pokrecu price a ne miroljubivi Kalif koji je zanimljiv samo kao kontrast Iznogudu. A posto ovde Iznogud fali, kontrasta nema, a zato nema ni humora... Istina je da u serijalu ima mnostvo zanimljih i neobicnih epizodista (mahom madjionicari i/ili razni ekscentrici), ali bez Iznoguda oni nisu ni upola interesantni. A kad smo vec kod kontrasta, Dan ludih, titularna epizoda iz 8. albuma, je takodje duza prica (20 strana), i nudi odlican kontrast. Koncept je skroz blesav te nudi sirok dijapazon fora i fazona tj situacija u kojima Iznogud pravu budalu od sebe. Ne bih rekao da spada u najbolje price, ali je dakeko zabavnija od Sargarepe. Zato je Megdan jedna od onih sjajnih epizoda koje funkcionisu od A do Z (nema kod mene cirilice). Ima potpuno blesav i sasvim nepredvidiv obrt, a zatim i nove muke za Vezira... Lavirint je jedna od najstarijih epizoda, iz 1963., sto znaci da je crtez dosta slabiji. Medjutim, prica je toliko zabavna i dobro osmisljena da to ne smeta preterano. A opet, koliko bi tek bila dobra sa onim pravim crtezom... Izbori u Kalifatu je politicka satira, ili bolje reci dobronamerna sprdnja, posto nema onog pretencioznog moralisanja ni mracenja koji se cesto pronalaze u politickoj satiri. A opet, Goscinny se na veoma lukav nacin zajebava na racun izbora, a (skrivene) poente "shvatice onaj koji razume", po obicaju... Jedna od ociglednih poenti je lakoca s kojom politicke stranke manipulisu glasacima, a to su u ovom slucaju carobnjaci, fakiri i duhovi. Sjajna prica, naravno totalno opicena kao i uvek. Magijska Fantastika, sa vanzemaljcima, je odlicna epizoda, jedna od najboljih, a tu su i Ice Crime i Smrtonosna dremka, sve biser do bisera. U 9. albumu su Leteci cilim, Inkognito i Kutija za uspomene sve na tom ili slicnom nivou. |
 |
Vrsta: 4. integral Albumi: 10 do 12 Crtez: Jean Tabary Scenario: Rene Goscinny Izdavac: Carobna Knjiga (2022) Premijerno: 1974-1976 Br strana netto: 132 Tiraz: 1,500 Rasprodato? Ne. Crtez: 4/10, 10/10 Scenario: 8-10/10 Prednosti: odlicne price, humor, originalnost, crtez Minusi: ogavno nacrtana epizoda u 10. albumu |
 |
| Ovo je Iznogud u svojoj "punoj snazi", i u crtackom i scenaristickom smislu. Odlomak iz 10. albuma. 10. album krece sa pricom Urokljivoj skolici. Kome, cemu? Urokljivoj skolici. Zasto je naslov u yebenom Dativu? Ko prevodi ove albume? Google Translate? Tipicna iznogudska ludost u kojoj se gomila broj zrtava Velikog Vezira - dok on sam ne zavrsi kao poslednja zrtva na identican nacin. A inace volim price u kojima se glavni likovi pretvaraju u decu, tema koja se ponavlja i u jednom od kasnijih albuma. (Groo takodje ima jednu ovakvu epizodu, Izvor mladosti, koja je odlicna.) Slicno je i sa Trgovac zaboravom i Frula za kuce u kojima je primenjen isti fazon, zrtve se nizu a onda i Iznogud placa debelo; naravno uz obavezne blesave situacije koji prethodu neizbeznom zakljucku. Obe ove price imaju dosta slabiji crtez. Zapravo, sporedni likovi uopste nisu slabo nacrtani, ali zbog inferiornog izgleda Iznoguda i njegovog sluge su mi ove starije price manje draze od onih kasnijih, uprkos jednako kvalitetnim scenarijima. Ostrvo uspomena (na slici) je jedna od mnogih avanturisticko-turistickih epizoda, jos vise sumanuta od ostalih. Carobni katalog na lukav nacin povezuje Iznoguda sa tadasnjom Francuskom tj sadasnjicom, i to na veoma duhovit i originalan nacin. Ovo je odlican izgovor ne samo da se Iznogud i Tabary poigraju malo modernim predmetima vec i citava zavrzlama dovodi do hapsenja jednog pariskog mafijasa. Sve u svemu pet besprekornih prica u ovom prvom albumu. Cista desetka. Turcinova glava je duza prica i pomalo specificna jer pokazuje Iznoguda u nekom malo drugacijem svetlu: ovde ne vristi i histerise bas uvek kad mu neko pravi probleme vec je u nekim sutuacijama toliko fokusiran na cilj da je prakticno apatican. Nigde ova "letargija" nije jasnije nego kada dozivljava brodolom i otmicu od strane pirata bez da se preterano nervira vec samo ima smrknutu facu, kao da se pomirio sa sudbinom baksuza, i cilja na cilj. Ovo je dosta originalno. Zen mirnoca mu je takodje odlika kada mirno nastavlja da se bavi puzzle-om cak i kada ga odjednom okruzi gomila nemirnih turista. Obratiti paznju i na igru reci na stranama 2 i 3, koja deluje prvo nejasno a onda i "lose" prevedena. Sigurno da nije lako ili cak moguce prevesti sve igre reci sa francuskom, ali od ovih CK prevodioca se to tek ne moze ocekivati. Takodje obratiti paznju na arapske zene na plazi: cak i dok su u kupacim kostimima one imaju veo preko lica. Sprdnja ili slucajnost (zato sto Tabary inace tako crta zene u Iznogudu)? Sami odlucite... Pesma koja skamenjuje je tipicno iznogudsko ludilo sa jednom debelom sirenom u glavnoj ulozi. Ideja je odlicna ali izvedba je mogla biti malo bolja: sirenini izgovori tj razlozi za odgadjanje "misije" svaki put kad se nadje pred Kalifom su mogli biti malo mastovitiji i ubedljiviji. Obicni su takvi neuspesi uverljivi i logicni (u nekom sasavom smislu), ali ovog puta se Goscinny mucio da ih nacini onako dobrim i efektivnim kao obicno. Seikov napitak je mozda prva epizoda citavog serijala, ili u svakom slucaju mora da spada u prve tri, jer je crtez bas los. Verovatniji najgore iustrovana epizoda od svih. A koliko je samo francuski izdavac bio bezobrazan da ovako nesto inferiorno (i sasvim drugacije) ubaci u jedanaesti album samo potvrdjuje ono o cemu sam bio pricao u uvodu tj tekstu 1. integrala. Ali je zato ovo i zadnje govanjce iz daleke proslosti: od naredne price nadalje nikada nas vise ne smara los crtez. Ne racunajuci kada drugi crtaci preuzmu od Tabarija nekoliko decenija kasnije, od 28. albuma tj od 10. integrala. Po cemu je Iznogud poseban strip? Ima vise razloga. Kao prvo, ne postoje (humoristicki) serijali koji se odigravaju u Iraku srednjeg veka ili uopste u tom delu sveta, jednostavno tako neceg nema. Drugo, humor je luckast i opicen - kao i svet u kom se odigrava. Ne ide se klishe linijom banalnog, predvidljivog, previse decijeg humora. Jedino sto se uvek zna unapred je da Iznogud nece uspeti u svojim namerama; sve ostalo je prilicno ludo i uglavnom originalno. Trece, glavni lik je zlikovac. Na pocetku je ideja bila da Kalif bude glavni junak ali je vremenom postalo ocigledno da je Iznogud daleko zanimljiviji, da se on namece kao centralna figura, i da bi to bilo uostalom originalnije. Cetvrto, uz te originalne price i koncept ide i originalan crtez koji je pritom na vrhunskom nivou. Ima vrlo malo humoristickih serijala za koje se moze reci da su i crtez i price na najvisem nivou. Peto, za razliku od npr Asteriksa i Talicnog Toma nema suptilnog poigravanja sa fantazijom (tzv low fantasy) vec magija i carobnjaci igraju kljucnu ulogu u mnogim epizodama. A to otvara razne mogucnosti odnosno scenarista ima odresene ruke da se bavi cime god hoce, a to mu daje mogucnost da se bavi plejadom zanimljivih obrta. To znaci i daleko vise varijacije a manje klishea, za razliku od npr usko definisanog vestern zanra u kojem se jedne te iste teme i situacije provlace i ponavljaju, a to je samo jedan od razloga zasto je Talicni Tom totalno inferioran Iznogudu. Uprkos tome, a mozda bas i zbog toga, je Iznogud manje popularan (barem na Balkanu) od Talicnog Toma, koji ima uglavnom stupidan humor - a i mnogo slabiji crtez. Nisu dinje za svinje... Uostalom zato ovih iznogudskih dinja ima daleko manje nego talicnotomovskih crvrljivih sljiva. |
 |
Vrsta: 5. integral Albumi: 13 do 15 Crtez: Jean Tabary Scenario: Jean Tabary, Rene Goscinny Izdavac: Carobna Knjiga (2022) Premijerno: 1978-1981 Br strana netto: 135 Tiraz: 1,400 Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 10/10, 7/10, 10/10 Prednosti: Minusi: srednji album (vinjete) je slabiji i neke fore su konfuzne |
 |
| "Ko zuri posle velikog kasnjenja pola mu se prasta." Stara narodna vjetropevska izreka. S obzirom da su Carobnoj Knjizi trebali vekovi da napokon krenu sa ovim serijalom, barem su uspeli da ga dvo-trecinski dovrse u "rekordnom" roku. Za 12 meseci su izbacili 6 integrala od ukupno 9 (odnosno prvih 18 albuma od ukupno 27) na kojima je radio Tabary. (Da li nameravaju da izbace epizode 28-31 koje je crtao Nicolas Tabary, me uopste ne zanima. To definitivno ne kupujem. EDIT: izbacili su i to.) Time se CK iskupio za toliko odlaganje (u korist mnogo shunda i sranja koje redovno izbacuje). Neke od ovih albuma i prica prvi put citam. Na primer Iznogudovi Kosmari 1, 14. album po redu, koji se sastoji iskljucivo od jedno-stranih (ne "jednostranih") gegova. Prica nema. Ovo su vinjete i to "politicke", ako ih tako mozemo nazvati. Satiricne su i bave se upravljanjem jedne diktature. Crtez je na sjajnom nivou, kao i na ostalim albumima Tabarijeve najjace ere, ali je zato scenario slabiji. Ne samo zato sto ja mnogo vise preferiram Iznoguda u obliku prica od 8-10 strana ili punih BD-a od 45 strana, vec mi neke fore nisu jasne. Ima gegova koji su mi preleteli preko glave, ili kroz usi, ili kako vec, koje nisam shvatio. Rekao bih da bar petinu nisam ukapirao. Potencijalni razlozi za to su mnogobrojni: 1. Mozda sam suvise glup. (Vrlo mala verovatnoca, jer je vise nego jasno da sam genije, ili makar neka jeftinija verzija genijalca.) 2. Mozda se nesto izgubilo u prevodu jer em su Tabary (i Goscinny) koristili puno igru reci, em su CK prevodioci lenji i ne preterano kompetentni. 3. Neke su vinjete radjene u kontekstu tadasnjih zbivanja u Francuskoj, pa nisu razumljive mozda ni mladim Francuzima a kamoli balkanskim citaocima. Kako god... Iako su vinjete interesantne a ponekad i sa dobrim forama, ne mogu se porediti sa mnogo zabavnijim pricama. Detinjstvo Iznoguda (na slici) je odlican album, a isto vazi i za Zelim da postanem Kalif umesto Kalifa. D.I. je prvi album koji je Tabary uradio kompletno samostalno, a ZDPKUK je zadnji u kojem se jos uvek pominje Goscinny kao scenarista, mada ja imam neke sumnje da je veci deo scenario pisao Tabary a da samo glavna ideja ili osnovna skica price potice od Gosinija. Ko god tvrdi da serijal gubi na snazi posle Gosinijeve smrti taj poprilicno lupeta. Serijal se od 12. albuma menja, iz formata kratkih prica u dugometrazne, ali to je jedina znacajnija promena. Cak je Tabarijeva faza mozda i bolja - jer ne sadrzi lose nacrtane epizode. Taj mit da Iznogud valja samo sa Gosinijem ionako nije rasprostranjen, vec je limitiran na par bolida, verovatno istih onih bolida koji smatraju da je Asteriks odmah posle Gosinija propao. Ne, Asteriks je propao tek negde posle 30. epizode, kada je prestao da bude zabavan strip vec se izdegenerisao u jos jedan paravan za politicku korektnost i marksisticku propagandu, a otprilike tada su krenuli i drugi crtaci da zamenjuju Uderza. Asteriks se komotno moze citati do 30. broja, a onda stop. Kod Iznoguda je to 27. broj i onda stop... Sto se Kosmara tice, taj album u svom prvobitnom (i drugobitnom i trecebitnom) francuskom izdanju ima 120 strana. Kasnije se taj mini-serijal podelio na BD-e standarne duzine. Zato je svaki Kosmar album u izdanju CK po 45 standardnih strana. Jedino sto cudi je sto CK tvrdi da se u 6. integralu nalazi ne 2. deo vec 4. deo Kosmara, sto mi nije sasvim jasno. Bilo kako bilo, ukupno ima 4 dela koji se nalaze u integralima 5, 6 i 8. |
 |
Vrsta: 6. integral Albumi: 16 do 18 Crtez/scenario: Jean Tabary Izdavac: Carobna Knjiga (2022) Premijerno: 1983-1985 Br strana netto: Tiraz: 1,400 Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 8-10/10 Prednosti: Minusi: |
 |
| Vremenom cu mozda da kompletiram recenzije ovog kao i preostalih integrala... |
 |
Vrsta: 7. integral Albumi: 19 do 21 Crtez/scenario: Jean Tabary Izdavac: Carobna Knjiga (2023) Premijerno: 1987-1992 Br strana netto: Tiraz: 1,000 Rasprodato? Ne. |
 |
Vrsta: 8. integral Albumi: 22 do 24 Crtez/scenario: Jean Tabary Izdavac: Carobna Knjiga (2023) Premijerno: 1993-1994 Br strana netto: 134 Tiraz: 1,000 Rasprodato? Ne. Crtez: 10/10 Scenario: 4/10, 6/10, 10/10 Prednosti: 3. album Minusi: 1. i 2. album |
 |
Ovaj integral sadrži dva albuma političkih gegova odnosno Noćne More Iznoguda. Nisam veliki fan ovog mini-serijala tako da ovaj integral automatski spada u najslabiji od svih. Ovog puta je manji broj vinjeta koje nisam ukapirao (zbog prevoda ili zbog satire vezane za Francusku 80-ih), ali je zato puno više onih koji su mi jednostavno prosečni ili čak neinteresantni. Meni je ovo suviše mlaka satira, suviše očigledna, i nekako mi se ne uklapa u ovaj serijal. Iznogud je apolitički strip pa mi je uvek čudno kada čitam ove Noćne More u kojima najednom imamo brdo politike, pa čak i konkretnih ekonomskih tema. Puno gegova pominju štrajkove, nezaposlenost ili inflaciju, a to mi je sve nekako suviše suvoparno za serijal koji je inače veoma maštovit i opičen: dve ključne karakteristike kojih nešto nema preterano puno u ovim političkim gegovima. Koliko god to paradoksalno zvučalo, redovni serijal je inteligentniji i lukaviji od ovog političkog koji je nešto primitivniji uprkos "naprednijim" temama. Osim crteža jedina veoma pozitivna stvar je što Tabari nije dozvolio da njegova levičarska ubeđenja zagade strip - što bi bio (ili jeste) slučaj kod 99% drugih levičarskih scenarista koji se late "socio-političkog" komentarisanja. Ne znam kako mu je to pošlo za rukom, ali da nisam upućen sa činjenicom da je Tabari bio socijalista nikako ne bih to mogao da provalim čitajući ove političke vinjete. Uspeo je nekako da izbegne sve svoje pristrasnosti, pa mu svaka čast na tome. Uostalom, u to vreme je postojala umerena levica, kojoj je Tabari skoro nesumnjivo pripadao, a ti umereni levičari nisu isto što i ovi današnji (jadni i histerični). Nijedne ni druge ne gotivim nikako, ali uprkos toj svojoj mržnji prema ovoj maloumnoj i opasnoj ideologiji ipak sam dovoljno priseban da umem da diferenciram između normalnih levičara i onih podivljalih (koji danas vladaju planetom, ili makar Zapadom). Možete misliti kako bi izgledao ovakav strip kada bi ga Alan Moore pisao! Svaka njegova vinjeta bi prosto curela marksizam; crvena farba bi kapljala sa svake strane... Interesantno je da je kvalitet humora nešto bolji u ovoj drugoj (ukupno četvrtoj i zadnjoj) kolekciji Noćnih Mora. Pogotovo na početku drugog albuma ima nekih dobrih fazona. Čmarobna Knjiga je greškom označila ova dva albuma kao drugi i treći deo Noćnih Mora: barem tako piše na koricama pozadi. Zapravo su to treći i četvrti delovi. Idioti štancuju i štancuju, pa ni sami ne znaju šta rade. Daleko bilo da je to jedini feler kod ovih izdanja Iznoguda... Treći album ovog integrala se zove Povratak Iznoguda. To nije zasebna priča, već je jedna veoma originalna i odlična ideja koja se bazira na nastavljanjem starih priča, onih kratkih od po 10 strana. Pošto Iznogud nagrabusi na kraju svake priče, ovaj album nudi nastavak pojedinih tih priča - nastavak koji se direktno nadovezuje na zadnji kadar te priče. Svaki nastavak odnosno povratak sastoji se od samo dve strane, mada postoje i nastavci od nastavaka! Tako da neke prvobitne priče imaju i do šest strana nastavaka. Treća dvo-strana priča iz nekog razloga ima crtež iz ranije faze, tj onaj slabiji Tabarijev. Da li je to namerno tako urađeno, zaista ne znam, jer ovi nastavci bi trebalo da su nacrtani u nekoj kasnijoj fazi. Osveženje je čitati ih, odnosno osveženje je čitati ponovo "standardnog" Iznoguda posle 90 strana političkog izmotavanja. Ovo je onaj pravi Iznogud, iako se priče sastoje od samo po dve strane; opičen i maštovit. A i crtež je mnogo zabavniji: u tehničkom smislu je kvalitet identičan kod standardnog Iznoguda kao i kod Noćnih Mora, ali kod ovog prvog ima mnogo više detalja, a ima i više kaiševa što znači da je crtež sitniji što mnogo više odgovara ovakvom crtačkom stilu. Na prvoj strani drugog dela (odnosno na trećoj strani trećeg albuma) Povratak Iznoguda imamo (anti-)rasističku sprdnju tipa kakav se danas nikako ne može naći nigde: ni u stripu, ni u filmu, ni na televiziji. Ovo je osveženje i podsetnik nekih daleko normalnijih vremena. A samo par priča kasnije Tabari se opet sprda na račun Orijentalaca. Nije to nikakva zlobna sprdnja, već vrsta humora koja je nekad bila sasvim normalna i koju su svi prihvatali. Svi sem pomahnitalih levičara kojih je naravno i tada bilo. Ovakav strip danas nikada ne bi mogao da izađe jer bi ga neki urednik u startu stopirao, a kad bi nekim slučajem Tabari danas izbegao taj deo cenzure bio bi svakako teško iskritikovan, a možda bi ga pomahnitali levičari nazvali i rasistom. Odnosno ne možda već skoro sigurno. Doduše moram da se dotaknem i teme selektivnog (anti-)rasizma u kulturama Zapada. U tom nekom periodu 70-ih i 80-ih, kada zapadna levica još uvek nije bila toliko ekstremna - a opet je mnogo više dominirala nego 20-30 godina ranije - može se vrlo lako primetiti kako su na primer konkretno crnci bili zaštićeni od šala, dok je bilo sasvim prihvatljivo sprdati se na račun Orijentalaca. Ovo je bilo primetno u TV serijalu Mystery Science Theater 3000, u film serijalu Pink Panter, u nekim drugim filmskim komedijama, i mnogim humorističkim stripovima. Pa eto i u ovom albumu Iznoguda među ostalom. Zapitajte se začas zašto je tako. Zašto je bilo OK sprdati se na račun Japanaca i Kineza a ne na račun crnaca? Moja teorija je da se takozvana "žuta rasa" smatrala ekonomski uspešnom - pa su iz tog nekog bizarnog razloga smatrani kao prihvatljiva meta zayebancije. Ovo se dosta dobro podudara i poklapa sa levičarskom ideologijom koja navodno štiti sve one slabe i "neuspešne". Samo zato što su Japanci i Kinezi ekonomski uspešni, neuporedivo uspešniji od afričkih država, levičarima je bilo OK da njih podyebavaju. Kakva divna logika! Ovo ujedno i objašnjava zašto levičari imaju toliki rasistički antibelački stav, pogotovo sada. Mada za taj antibelački stav postoje i drugi uzroci o kojima ovde ne želim da pričam... SPOJLERI Najbolje priče su 1. u kojoj su Iznogud i Dil žabe, 7. u kojoj Iznogud postaje beba, a pogotovo 12. u kojoj se Bagdađani muče da se ratosiljaju roba Iznoguda. Veoma su retki stripovi koje me glasno nasmeju, a ovaj maltene pajtonovski serijal je jedan od tog malog broja. Humor je nekako surov, a pritom i veoma opičen, pa mi valjda zato leži toliko. Upravo su pajtonovci uvek bili poznati po surovom i opičenom humoru, a za mene su oni neprevaziđeni i retko dostizani u svetu komedije. |
