Update: 17.2.2025. (7-8 prica dodato)
Alvar Mayor
 |
Vrsta: integral (sve) Crtez: Enrique Breccia Scenario: Carlos Trillo Izdavac: Fibra (2008, 2015, 2021) Premijerno: 1976 Dimenzije: 24.6 x 17.5 cm, HC Br strana netto: 688 Tiraz: 500+500 (ili +300) Zanr: avanturisticki, istorijski, fantazija YU istorijat: Stripoteka, Strip Art Dokle sam stigao? Do 1981 (dve trecine). Kolor? Ne. Politicki obojen? U sustini ne. Rasprodato? Prva izdanja jesu. Crtez: 4-8/10 Scenario: 3-10/10 Ciljne grupe: nostalgicari Prednosti: originalnost, kratke price, lokacije Minusi: cigletina, mali format, ponekad brljav crtez, previse moralisanja, ponekad pretenciozno, nelogicnosti |
 |
Dugo sam se bio pitao kada cu, kako, i da li cu uopste ikada nabaviti ovaj serijal. Prvo izdanje Fibre je bilo idealno: 4 albuma "klasicnog" formata po 170 strana. Medjutim, to se davno jos bilo rasprodalo, pre desetak godina ili vise. A onda je pre 7 godina izasao ovaj mali ali debeli abortus: premaleni format a tesko kao tuc. 700 nabijenih strana, uzasno teska cigletina, pa jos i na sjajnom papiru. Samo dalabu koji se uopste ne razume u strip bira ovakav papir za c/b - umesto mat papira ili cak zuckastog koji je jeftiniji ali zato veoma prikladan za svaki stariji c/b serijal. (Npr Darkwood-ovo Modesti Blejz izdanje pokazuje kakav se bira materijal za ovakav strip.) A da ne pricam o izdavanju ovakvog stripa na sitan, skoro marvelovski format. I to samo da bi svih 700 strana moglo da se nagura, onako fino stakorski, lihvarski. Kakvo lihvarstvo, kakva idiotarija, kakva stakorijada, kakvo maltretiranje kupaca. Ono kad se izdavac pravi previse pametan, umesto da se vodi zdravim razumom. Uprkos ovim greskama, brzo se rasprodala i ova druga verzija (jer kome je trebao ovaj serijal, nije imao izbora), pa je izasao reprint (sa greskom), ali i taj se rasprodao, uprkos toj gresci: jedna strana fali a jedna se pojavljuje duplo, znaci nista strasno, odnosno hiljadu puta manji problem nego nabijanje 700 strana u jednu skoro minijaturnu cigletinu - sto je daleko veca greska. Mada nije nesto sto bi ovaj izdavac ikada priznao kao takvu... Kada se ikada neki komunista javno pokajao za ista? To ne postoji. A onda se prosle godine otislo u drugu krajnost, odnosno iz tog istog gradilista zvanog Fibra izbacene su cak dve cigletine po 350 strana, i to u kompletno nepotrebnom 33 cm formatu. Obe ove cigle su pojedinacno jos teze od malog ali teskog abortiranog stakora od 700 strana. Zasto jednostavno ne reprintovati prvih 4 albuma svaki put? Zato sto bi to bila razumna i dobra ideja. Ali otkad su komunisti razumni ljudi? Ne, takvih definitivno nema u "Utopiji". U svakom slucaju, shvativsi da cu crci pre nego sto onaj ludak reprintuje normalno/prvobitno izdanje, odlucio sam se da ipak uzmem ovo srednje izdanje, ovog debelog oholog stakora koga jednostavno zovem Cigla. Onog novokomponovanog monstruma od 33 cm ne znam kako bih citao, a pritom ne smatram da je crtez dovoljno dobar za toliki format. Uz to je ta Dupla Cigla skoro duplo skuplja od Cigle. Jos teza za citanje - a skoro duplo skuplja! Logika ludaka. "Promovisacu kulturu stripa tako sto cu objavljivati cigle koje se jedva citaju jer su slicne tezine kao veci olimpijski tegovi." Tako nekako. Da se razumemo, Enrikeov crtez je dosta dobar. Odnosno ume biti takav, kada se trudi, a trudio se najvise u prvoj trecini serijala. Nivo crteza pocinje dobro a onda negde najkasnije na polovini serijala je mnogo slabiji. Kada se trudio, njegov prikaz lica u gro planu je zaista veoma interesantan, unikatan, a pogotovo odlicno oslikava ruzne i monstruoznije likove, odlicno prikazuje emocije (za razliku od npr katatonicnih/drvenih likova Prata i Vensa), dok su reljefi dobri i kad su minimalisticki i kada su detaljni. Generalno govoreci je Enrike veoma solidan predstavnik nekada fantasticne spansko-argentinske skole crtanja. Vrhunac te skole su bile 60te, 70te i 80te. Pogotovo 70te, kada je Alvar i zapocet. Ima boljih crtaca od Enrikea iz te skole, bez sumnje, ali u svojim dobrim fazama ne zaostaje puno cak ni za najboljima. Velika mu je mana sto mu manjka konstantnost: cas odlican crtez, cas nesto vrljaviji. Nema disciplinu (ili nije imao vremena) da ne brlja, pogotovo kod manjih kadrova kada mu je crtez neretko osetno slabiji. (Ne ocekujem ja savrsen crtez u manjim kadrovima, ali ne mora ni da bude bas osrednji.) Cas odlicna strana, cas dosta slabija. A u drugoj polovini dominira osrednji ili prosecni crtez. Iz svih ovih razloga smatram da je verziju od 33 cm nepotrebno imati. Cak bih rekao da te greske dolaze previse do izrazaja u tom formatu, jer je poznata stvar da dobar crtez moze da se uvelica, dok je slabiji crtez bolji u manjem formatu. Da je barem taj novi box-set podeljen na tri integrala, pa ajde. Onda bi svaki bio po 230 strana, sto je daleko manje glomazno odnosno moze se nekako i citati a da ne odes u ranu invalidsku penziju jer ti je strip slomio obe ruke i prepolovio ramena. A da je podeljen na cetiri, kao prva edicija, mozda bih ga cak i kupio cim je izasao, pa makar bio puno skuplji od ovog. Mada, nakon citanja dolazim do zakljucka da mi ne bi odgovarao ovoliki format zbog slabijeg crteza u drugom, i jos slabijeg crteza u trecem i cetvrtom delu. A i scenario krece sa sve cescim padovima kako serijal odmice. Poprilicno sam fasciniran da niko na forumu nije pomenuo pad crteza. Mozda niko nije ni primetio? Mozda. A moguce je i da se pojedinci plase da upute ikakvu kritiku na racun serijala - pogotovo crteza - jer je Enrique Breccia jedan od onih crtaca koji se na ovim prostorima tretira kao sveta krava, kao bezgresni "umetnik". Nesto slicno Pratu, ciji (ne)rad takodje mnogi zele da kritikuju, ali se ne usude, jer ne zele da ispadnu "seljaci". Balkanski stripofili se manje-vise dele na one koji se plase da ne budu etiketirani kao "seljoberi" i na one kojima je to svejedno pa rastereceno iznose svoje pravo misljenje. Manje-vise ova podela vazi i u svetu: neki ljudi su samouvereni, dok drugi to nisu. Ovi drugi su u strahu da budu iskreni. Znaci, i u svetu stripa vec odavno vlada neki snobizam, nezdrava atmosfera kao i u svetu likovne umetnosti u kome vecina ne sme ni da pisne protiv Pikasa i ostalih sarlatana, da se ne bi "izopcili", da ih vecina ne bi ismejala. E pa, zato se ja usudjujem. Na mom blogu nema toga. Ja iskreno analiziram stripove, bez uvijanja, bez slihtanja ikome, bez straha da cu uvrediti ili razocarati neku stripsku demografiju, znaci bez foliranja. Ako cu vec da lazem i da se foliram - onda molim da me neko plati za to. I to debelo. Ali posto me niko ne placa, a jos manje debelo... Vrlo je jednostavno: ako nesto volim, bude hvaljeno. Ako nesto ne podnosim, to cu urnisati. Previse je ljudi sada preplaseno: nemaju muda da iznose svoja prava politicka misljenja (ovo vazi za ustrojeni Zapad), plase se da iznose misljenja o crtezu, o stripu, o politickom sadrzaju... Prilicno jadno. Cemu toliki kompleksi i oklevanje? Zasto se mnogi stripofili toliko plase kako ce drugi da reaguju na njihova misljenja? Zar svima moraju da se svidjaju Pratove brljotine? Inace, jos jedan Enrikeov manjak je sto ne ume dobro da crta zgodne mlade zene. Ima slican problem kao npr Alessandrini, koji takodje odlicno crta karakterne/ruzne likove ali se teze snalazi sa zenama. Zasto? To je zato sto njih dvojica odlicno umeju da upotrebe pregrst linija da bi nacrtali "karakterni" lik (ajde da kazem "ruznu osobu"), dok se kod lepih zena muce jer je tu potreban minimalizam odnosno samo par blagih ali preciznih i elegantnih poteza. Ni jedan ni drugi nisu dovoljno elegantni da bi to izveli kako treba. Ali sta da se radi, svaki dobar crtac ima neke svoje manjkavosti, niko ne ume bas sve. (Ne tvrdim da Alessandrini i Breccia imaju preterane slicnosti uopsteno govoreci, jer nemaju. Ovo je bio samo primer, tj ne stavljam ih u isti kosh, jer se dosta razlikuju.) Sto se ostatka ovog teksta tice, ono sto sledi posle ovog (duzeg) uvoda su kritike nekih prica i generalne opaske. Losih prica ima, ali ne komentarisem samo takve, sto znaci da su ovo neka "neutralna" zapazanja a ne samo listanje nelogicnosti i gluposti u scenarijima. Dosta od navedenih prica su dobre ili solidne, sto znaci da je ponekad i u pitanju cepidlacenje: ja jednostavno lako primecujem nelogicnosti i ne mogu da odolim a da ih ne zapisem i izlistam. Cak ni kada je neki serijal dobar. Ali ima tu i dosta recenzija tupavih epizoda. Triljo je inace dobar scenarista i sreca je sto nije neko drugi ovo pisao jer sanse su da bi serijal bio manje zabavan i mastovit. Pogotovo da ga je pisao npr Argentinac Osterheld, s kim je Breccia vec saradjivao (na komunjarskom Che, za kojeg me cudi da nije vec 11 puta reprintovan od Fibre), tj zadrti ludi komunista "German": on bi verovatno bar polovinu prica pretvorio u neku jeftinu levicarsku propagandu, u neko "simbolicno-metaforicno" mudropreseravanje koje bi unistilo ili u vecoj meri smanjilo element zabave. Onako kako je on to umeo. Ovako, serijal je ispao pomalo "pesnicki". Osim povremenom preseravanja o "belom coveku" nema vecih politickih konotacija. A opet, Triljov nivo pada kako serijal odmice pa se postavlja pitanje da ne bi ipak bilo bolje da je neko drugi preuzeo Alvara posle recimo trecine ili polovine. Ali bez panike! Nije "pesnicki" u nekom pretencioznom smislu jednog izvikanog Nila Gejmena vec u smislu da je romanticarski, da se ovde ne radi samo o nekim tupavim avanturama u kojima onaj sa vecim misicima pobedjuje. Triljo je bio ambiciozniji od vecine strip autora, jer se nije previse oslanjao na klishee, a trudio se da price budu zabavne, neobicne i drugacije od mejnstrima. Ubaciti element fantazije u ovaj serijal je bio dobar potez, jer bez toga Alvar bi bio dosta slabiji. OK, priznajem, ja sam pristrasan po pitanju fantazije, horora, sci-fi... Kad su ovi zanrovi u pitanju manje sam kritican, vise gluposti trpim (ukoliko ih ima), i spremniji sam da precutim neke nelogicnosti. Ali ne sve. Zato, evo ih... |
 |
| Nedostizno blago: Smesno je kako ga u trecoj prici vec angazuju za vodica neke ekspedicije. U prethodnim pricama Legenda o El Doradu i Izgubljeni grad Inka Major i njegov indijanski kolega gube sve clanove svojih ekspedicija, odnosni svi krepaju na ovaj ili onaj nacin. Ali uprkos tome Major najednom ima veliku reputaciju kao vodic! Niko izgleda ne primecuje da se iz obe prethodne ekspedicije vratio sam. Ko zeli takvog vodica! Mozda samoubice i mazohisti... A opet, za to se moze pronaci neki izgovor. Na primer, mozda je dosta vremeno proslo od tada, i/ili je on vec imao puno drugih ekspedicija – ciji su finansijeri preziveli putovanja i imali sanse da nahvale Alvara i Indijanca. Manje lako bi se naslo opravdanje za drugu nebulozu, a to je kako ekspedicija, cim stigne do jezera, krene da proslavlja kao da su vec nasli blago. (Strana gore.) Nigde blaga nema, zapravo niceg nema sem nekog jezera (koje i lose deluje jer se Breccia tu nije potrudio uopste), ali to ne sprecava zlu plavusu da odmah krene u akciju da bi u tandemu sa svojim novim ljubavnikom pobila sve ostale clanove ekspedicije. Pa valjda treba prvo da dodju do blaga, pa tek onda da se medjusobno rokaju? Oni su samo stigli do lokacije ali ne i do samog blaga. Alvar objasnjava kako je blago u jezeru te niko ne moze doci do njega, sto samo potvrdjuje suludu premisu preuranjene prevare. Ako je plavusa cak i znala da je blago u jezeru, zar joj nije bilo pametnije da iskoristi citavu ekipu da prvo dodju do tog blaga a tek onda da im daje otrovano pice? Zar je planirala sama sa ljubavnikom da roni po jezeru kao stuka? Ponavljam: ukoliko je uopste i znala da se blago nalazi u vodi. A nije nam ni pojasnjeno zasto "niko" ne moze doci do tog blaga. Jel suvise duboko jezero? |
 |
| Voda snova: Alvar treba da spase cerku nekog lika koji deluje kao da ima najmanje 90 godina. (Na slici.) Cerka deluje kao da nema vise od 25. Nije nemoguce sprcati decu u poznim godinama, ali mi je ovo pomalo komicno, jer joj onaj odrtaveli tip moze biti samo deda, a jos lakse i pradeda. A opet, Trulji ima izgovnjor ovog puta, jer prica je nadrealna odnosno na kraju nije ni jasno sta je istina a sta je laz. |
 |
| Huana: Ovde imamo vec mnogo konkretniju nelogicnost, za koju se tesko moze naci validni izgovnjor. Naime, kada surovi osvajac saznaje od Huane sta joj se desilo i da ce iz osvete biti od nje zarazen, Alvar nekako cuje taj razgovor, iako je napolju, dole, daleko od prozora, a nema naznaka da su se negativac i Huana drali pa da su ih svi mogli cuti. “A to je znaci razlog sto me nije htela primiti”, zakljuci on. Nije mi jasno na osnovu cega je to mogao zakljuciti – jer definitivno nije mogao cuti ni videti zbivanja u toj mracnoj, udaljenoj prostoriji. Na strani gore je vise nego evidentno da je razdaljina izmedju njene sobe i Alvara dole u dvoristu prevelika da bi on cuo svaku rec nekog razgovora u normalnom tonu. |
 |
| Dan kad je planina popizdila: Na 7. strani (gore) imamo kompletno nerealnu scenu koja se previse drasticno kosi sa zakonima fizike da bi mogla iole da prodje. Alvar uspeva da zacepi otvor na planini time sto nekako podize stenu vecu od njega samog. Nisam ekspert za kamenje, stene i njihovu tezinu, ali ovakva lopturda bi morala da tezi bar pola tone, ako ne i daleko vise, cak i vise od 15 tipicnih Fibrinih integrala. 10 ljudi ne bi podigli ovo cudo a kamoli strkljavi Major. To je doduse jedina glupost u prici, mada i poprilicno bitna glupost - jer ovim (u bukvalnom smislu) herkulijanskim potezom on upeva da spasi svoju ribu od nekog demona. |
 |
| Ali eto, da ne bude da izmiljam ili preterujem, evo i te 11. strane ove price, i jedan od dokaza da se Enrike muci sa crtanjem mladih lepih zena. Em lose nacrtana - em nosata. Tu njonju je Alvar ladno mogao da upotrebi kao sablju ili kao neko drugo opasno oruzje... |
 |
| Uzurpator: Vec je trecina serijala, a ovo je tek prva prica koju bih opisao kao slabu. Cak i kao losu. Ima tu dosta gluposti. Dopao mi se rani "twist" u kojem Alvarov debeli drug zeli osvetu; tipicno triljovsko iznenadjenje koje se pojavilo niotkud. Medjutim, od te scene nadalje sve ide nizbrdo. Prvo, tu je glupavo i naivno - da ne kazem zagorovsko - oslobadjanje utamnicenog guvernera. Straza tek tako pusti kamufliranog Majora da poseti tako znacajnog zatvorenika, a potom se desava nesto jos gluplje: dva "svestenika" napustaju zatvor tj Alvar i zatvorenik. (Na slici.) Cuvar napravi neku tupavu opasku kako mu je vino dalo da halucinira (5. panel gore), i to je to! Voala! Oslobadjanje vaznog zatvorenika - nikad lakse. |
 |
| Ali me jos vise nervira prica iz proslosti o tome kako je devojka debelog volela glavnog zlikovca. (Eto ga gore, nosati stakor, u sceni kada debeli krece da mu sasece tikvu.) Em je lepa (iako ju je nacrtao Enrike, ha ha), em je taj lik ruzan kao tri akrepa. Ne postoji nijedna zena na svetu, koja iole na nesto lici a kamoli zgodna riba, koja bi se zaljubila u takvog stvora, makar on bio 20 godina mladji u toj nekoj proslosti. (Zar ce neko da poveruje da je ovaj nakaz od coveka nekada bio Latino zavodnik koji je palio devojke?) Mozda u nekoj mega-naivnoj muskoj fantaziji ili jeftinom pornicu ovo moze eventualno da prodje, ali inace u reali, nikad. Preglupo. Moguce je da nije Triljo kriv za ovaj propust, vec Breccia koji se nije pridrzavao scenarija te nacrtao ovog soma daleko ruznije nego sto je smeo. |
 |
| A evo i debeljkove zenske - koja je bila z-a-lj-u-b-lj-e-n-a u onog nosatog bilmeza. "Da, volim ga", rece mu ona. (Lepotica koja bira izmedju debelog balvana i nosatog ruznog soma: rekoh ja da je muska fantazija ovo. Nerealno.) S obzirom kako je Enrike nacrtao Majorovu ribu, ova je jos i dobro uspela. Predobro da bi bila zaljubljena u onakvog degenerika, blago receno... |
 |
Ali Triljo je ipak ostavio najiritantniju glupost za sam kraj, u ovoj sceni. Kada ga Alvar pita da li se "oseca sada bolje (kada je ubio zlikovca i napokon se osvetio posle tolikih godina)", debeli veoma predvidljivo - skoro holivudski - odgovara sa jednim pateticnim, totalno nelogicnim i apsurdnim "ne". Dubokoumna pouka? "Osveta se ne isplati". Ma kako da ne! Nema niceg sladjeg od osvete, pogotovo za nekoga ko je drasticno ostecen kao sto je slucaj sa ovim debelim, a svako ko tvrdi suprotno je teski folirant, pseudo-pacifista, kvazi-Gandijevski levicar, ili kakva vec vrsta budale. Prezirem scenariste koji izigravaju budisticku pribranost/toleranciju i promovisu hipi stavove u fazonu "voli svog neprijatelja, prastaj svima" i slicne notorne budalastine, koje mozda nekim moronima i naivcinama (a i drugim licemernim folirantima) mozda zvuci fino u kontekstu sveta bajki (tj stripa), ali koje nemaju nikakve veze sa realnoscu. Pacifizam i prastanje su "uzviseni" ciljevi kojima se klanjaju iskljucivo debilcine koje su odavno izgubile tlo pod nogama, odnosno priglupi fantazeri s glavama u oblacima (ili u pesku). Ali to je taj usrani svet stripa i uopste (moderne) fikcije: skoro se uvek autori u takvim situacijama nekako pokusavaju oprati od "niskih" ljudskih pobuda time sto zauzimaju neki totalno nerealni visoko-moralni stav, a to svakog takvog licemera cini mudroseratorom, ne mudrim uciteljem. Triljo, mnogo si kenjao za svoje godine. Da je Trilju neko ubio devojku koju je voleo, jos i te kako bi ga gonio, ubio (ili unajmio nekog da to uradi) - a onda svoju uspesno izvedenu osvetu slavio ne danima vec mesecima. Jer to je u ljudskoj prirodi a od nje ne treba da bezimo, barem ne uvek. Daj barem da priznamo da smo takvi, bez foliranja i uvijanja u foliju. Nista osveti ne fali, pogotovo kada je slucaj ovoliko jasan, crno-beo. Levicari - uvek dezurni licemeri i budale - se vole ismejavati filmovima kao sto su Rambo 2 (ili jos konkretnije Dirty Harry), a i osecaju se superiorno ljudima koji to vole. Ja nisam nuzno pobornik takvih filmova jer su mi uglavnom dosadni (s tim sto konkretno ovaj Rambo i nije tako los), ali totalno shvatam potrebu mnogih ljudi da pobegnu od "visoko-moralnih" pizdojebacina koje nam sole pamet o pacifizmu, prastanju i drugim kurajberskim fantazijama. Uostalom, film kao sto je Rambo 2 je neuporedivo iskreniji od bilo koje pompezne politicke drame jednog Roberta Redforda ili nekog drugog holivudskog ljigavca slicne marksisticke orijentacije. Film kao sto je Dirty Harry je bio jako popularan upravo zato sto je nudio realizam ljudima kojima je bilo dosta budisticko-gandijevskih levicarskih preseravanja o miru, nenasilju i tome kako "ne smemo da se spustamo na nivo losih ljudi". Jer levicari se nalaze na najvisem mogucem nivou, u oblacima. Oni su toliko iznad nas proletarijata koji zele da izvedu "na pravi put". Nema vece arogancije od levicarske arogancije. Uostalom, lako je bogatim/zasticenim/privilegovanim licemerima srati o moralu i ponasanju - kao sto je i lako piscima/scenaristima da zauzimaju "visoko-moralni" stav iza bezbednosti svojih kompjutera. Mnogo je teze, da ne kazem nemoguce, biti toliki gandijevac u praksi. Uostalom, zasto bi i morali ljudi biti takvi? Ako ti je neko ubio devojku, kompletno bez provokacije i samo da bi se finansijski ovajdio, onda zasluzuje mnogo gore od giljotine. Stavi bilo kojeg od ovih "uzvisenih" mudroseratora u neku pravu, realnu, surovu situaciju koja od njih zahteva surovost kao odgovor i resenje, i rezultat ce biti isti kao i kod fanova krvavih akcionih filmova... Lako je srati na kompjuteru (kao sto ja to upravo radim, uostalom)... Debeli (parafraziram odnosno sumiram njegovo "ne" na Alvarovo pitanje): "Ne osecam se bolje nakon ubistva gnjide koji je moju bivsu prodao nekom vracu da bi je taj zverski ubio u nekoj brutalnoj paganskoj ceremoniji." Ma sta mi naprica, Triljo... Ni sam verovatno nije verovao u tu glupost koju je napisao, ali je zato vrlo dobro znao da takve jeftine levicarske fore dobro prolaze kod izdavaca, kriticara, novinara i ostale neiskrene stoke - koji jos kako mogu da mu budu od pomoci u daljnjem razvoju karijere. Ili to, ili je naprosto bio mlad i naivan, zadojen potrebom da bude politicki korektan - jer je to vecina radila (a sad tek skoro svi to rade). Uostalom, najlakse je ici rame uz rame sa establishmentom, jer ko jos ima hrabrosti i energije da mu se suprotstavlja time sto ce biti iskren u prikazu ljudi? Zato toliko volim stripove Kramba, Metabarone i jos poneki redak strip koji je beskrompomisan u svom prikazivanju ljudi (ili makar humanoida). Malo vise iskrenosti i prizemljenosti bi bilo lepo, a to znaci mnogo manje politicke korektnosti odnosno neiskrenog foliranja. Ovako je debeli trebao da mu odgovnjori: "Naravno da sam sretan! Nikad sretniji! Sto pitas? Da ti nije mozda zao sto smo ga roknuli? Da si mu samo video facu kad sam zamahnuo sekirom prema njegovoj supljoj glavi, kako li se samo usrao! O ovome sam mastao dugo, da ga prepolovim, da se trese od straha, i napokon sam to postigao. Sada mogu malo da se opustim, znajuci da sam em osvetio zensku em pomogao svetu da se otarasi jos jednog teskog shljamingosa. Ovo nam je bila najbolja avantura do sada, bez konkurencije!" Sta je bilo Alvare, nemas sta da kazes na to? |
 |
| Ogledala: Zanimljiva prica, mada jos jedna sa ultra-idealistickim zavrsetkom. Misteriozni lebdeci mrtvac nudi blago svakom ko prezivi sva tri svoja odraza u tri ogledala u nekoj zgradi u dzungli. Posto Alvar - naravno - uspesno obavi zadatak, za nagradu dobija obecano blago... Odnosno "pticu koja peva" i "cvet koji siri svoj miris". A to je tek pocetak! Ima tu jos mirisljavih cvetova, cvrkutajucih ptica - pa cak i leptira! Cekaj bre... Pa to je sve imao i pre zadatka. Cemu se onda drndati s ogledalima, cemu onoliki stres? Koja bajna nagrada, a? Poenta: "budi zadovoljan sto si ziv, uzivaj u lepotama prirode, budi skroman, ceni svoju slobodu i male stvari" i sta god jos. Sve je to lepo, Gos'n Triljo, ali od cvrkuta ptica i mirisljavog cveca se ne zivi. Cak su i hipici to naucili, jer izmedju obilatog lencarenja, ulicnog demonstriranja protiv "fasistoidnog" Niksona, drogiranja, kurvanja i generalnog dangubljenja - ipak je tu bilo i dosta odlazaka kod roditelja (srednje i vise klase) da se uzme po koja kinta, da bi se nanovo lencarilo, demonstriralo protiv "svinja", fiksalo, orgijalo i dangubilo. Alvar i njegova posada medjutim nemaju privilegije i blagodeti hipika 60ih/70ih: oni nemaju rodbinu od kojih bi prosili "kintu" (i to poprilicnu), niti imaju prodavnice i supermarkete (te zle zle zle kapitalisticke tvorevine) u kojima bi potrosili deo tog novca tj kupili sve sto im treba da se bezbrizno provedu uz drndanje akusticne gitare na nekoj lepoj obali. Oni su u nekoj ekvatorijalnoj dzungli iz konkistadorskog doba, ne u modernoj Kaliforniji, a kada si u dzungli gladan znojav i umoran onda ti bas i nije toliko stalo do cvrkuta ptica i lepog cveca. Ali otkud bi to znali Triljo i Breccia? Pa oni nikada nisu bili gladni, verovatno... Lako je srati ovako kada ti nista ne fali, kada si zbrinut a frizider pun mesa i piva, dok spremas neki idealisticki strip u svojoj radnoj sobi. Ljudi, ovo je 16. vek, nisu hipici, nema civilizacije, zivot je brutalan. Ajde malcice vise realizma. Malo vise pragmatizma, nesto manje idealizma. OK, malo preterujem, a mozda se malo i zajebavam. Prica je solidna, ali primecujem u ovom delu integrala da su scenariji poceli previse da idu na mudropreseravanje. Nemam nista protiv neke manje doze "poeticnaskaje" romantizacije sveta, pogotovo prirode (uprkos tome sto nam je ona daleko vise neprijatelj nego saveznik), ali da je Alvar makar za nagradu dobio prase na rostilju, pa da se ekipa na brodu malo poraduje... Ja da sam na Alvarovom mestu, opsovao bih tu lesinu na pet svetskih jezika, a onda i na srpskom, cisto onako jer mi se moze, a i hoce. "Pi*ka li ti smrdljiva, mene si nasao da podjebavas, jel? Daj da te malo pomilujem svojim nozem, da proverimo koliko si zaista mrtav, pa ako nisi sasvim da te malo priblizim tom stanju, stoko neopevana. Ebem ti i seme i pleme i budalu od demona koji te je ovde posadio da lazes ljude o blagu, samo da bi se sladio dok sebe posmatraju u ovim pisljivim ogledalima! Obecavas blago onima koji prezive zadatak, a onda im nudis crvkut ptica kao nagradu, jel? Smradu nedojebani, pticu jebacicu da ti nabijem u cmar, gnjido vaskava, a i mirisljavo cvece da ti nabijem u tu pokvarenu tintaru, da te naucim kako Alvar kaznjava trolove koji hoce da se igraju s njim, budaletino trula..." Tako nekako. Uostalom, zar ne bi Alvar bio mnogo zanimljiviji da je ovakav tj kao ja? Naravno da bi. Suvise mi je on nekako moralno savrsen, bez mana kao i svi stereotipicni heroji; sav je nekako bezlican, nedefinisan, previsa dobrica, previse razuman, nikada ne gresi, nikada se ne gubi. Ako su Trulji i Breccia vec hteli da osmisle neki "cerebralni" strip, onda su trebali Alvara da nacine originalnijim, ne toliko ustogljenim i nezanimljivim. Ako cemo pravo, on je ubedljivo najdosadniji lik u serijalu, sto znaci da sluzi samo kao instrument naraciji, kao klin o koji se kaci radnja svake price. Vise dodje kao neki simbol bezgresnika nego kao realni - te zanimljiv - predstavnik coveka. Ali OK, on je i heroj, a heroji valjda ne smeju nikada biti previse interesantni. Tu ulogu prepustamo zlikovcima i raznim epizodostima. Tek u prici Poslednje poglavlje prvo poglavlje (koja se pojavljuje negde blizu polovine serijala) Alvar donekle postaje obican covek. Ja ovaj serijal nikada ne bih nazvao po glavnom junaku, jer je on maltene nebitan. Vazno je ono sto se dogadja oko njega, razni likovi koji za razliku od njega jesu iole realni, a i zanimljiviji. Jedino sto je kod Alvara upecatljivo je ogromna njonja, ali Enrike voli da crta ogromne njonjare, to mu je zabavno. (Cak ponekad ni kod zena ne moze da odoli a da im ne da velik nos.) Sto se "moralisanja" tice, uvek treba citaocu dati sansu da sam zakljuci moral price. Ne treba mu taj poruku servirati na tacni, bukvalno, npr u stilu kako se ova prica zavrsava - time sto Triljo citaocu fakticki "narcta" poentu time sto je izrecituje u zadnjem kadru (ove) price. To mi je nekako jeftino, a i vredja inteligenciju. Dovoljno bi bilo da je Alvar posmatrao prirodu, u nekoliko panela, i na taj nacin bi citaoc - tj vizuelno - shvatio sta je poenta. Uostalom, stripovi koji svoju poentu ili "mudrost" (retki koji je imaju ili zele da je imaju) vizuelno dostave citaocu su daleko upecatljiviji nego oni koji poruku izrecituju rec po rec. Medjutim, pravi razlog zasto sam odlucio i ovu pricu da komentarisem je Alvarovo iskustvo sa drugim ogledalom, strana gore, koje ga je toboze prikazalo kao starca. Interesantno, jer ko bi rekao da ce Alvar da dozivi 230. godinu - pogotovo s tim nacinom zivota, koji je prepun riskantnih avantura u latino-americkim zabitima i gudurama. Salu na stranu, ali kakve veze ima Alvarovo lice od 30 i kusur (?) s ovim metuzalemom? Ovaj je dovoljno star da je pohadjao istu osnovnu skolu kao i Broj 1 iz Alan Forda, ista obdanista. Mozda se i poznaju jos od Drevnog Rima? Shvatam ja da Breccia voli da karikira sve sto je ruzno i staro, ali bre, pretera ga bas sa ovim crtezom... Jer mu nos porastao zbog lazi? Nema logike, jer Alvar je moralno suvise besprekoran da bi toliko lagao... |
 |
| Prodavci zena: U ovoj prici mi je lakoca s kojom banditi iznenade Alvara i ekipu blago recena preterana. Em su na konjima, em vuku za sobom neki ogroman kavez sa desetak zarobljenih zena. Kako je moguce da ih bas niko nije ni video ni cuo kako prilaze? Jasno je meni da ovaj skraceni pripovedacki format od po 12 strana nosi sa sobom nemogucnost da se radnja elegantnije razvije, stoga imamo ovako "uzurbane" dogadjaje koji su ponekad neminovno pomalo trapavi. Medjutim, mogao je Triljo resiti ovaj problem otmice na neki logicniji nacin a da ne razvlaci (kratku) radnju. |
 |
| Jesam li ja to malopre pomenuo neki ogroman kavez? Sudeci po ovom crtezu, kavez je toliko mali da u njemu jedva mogu stati 3 male devojcice a kamoli 10 odraslih zena. Malo se ovde Breccia zeznuo sa proporcijama. Ali OK, to se desava i najboljima. Sta tek reci o Korbenu koji ljude crta kao neke glavate patuljke maltene. Ili je kavez sitan ili su pljackasi divovi. Trece nema. Inace je ova prica jos jedna koja je duboko ukorenjena u svetu fantazije. To je dvostruka prednost, kako za citaoce tako i za scenaristu: s jedne strane bajkoviti elementi cine price zabavnijim, a s druge strane svet fantastike pomaze Trilju da se lakse iskobelja iz situacija u kojima ne moze doci do dobrog resenja. Konkretno, u ovoj epizodi je bilo pitanje: kako ce Alvar da sustigne razbojnike i spasi devojke kada nema konja? Resenje je u tome da je sve moguce, jer je ovo fantazija, te ih zato spasava u snu, uz pomoc leteceg konja. |
 |
| Zlokobni vetar (delovi 1 i 2): Triljo je ovde pomalo krenuo da se ponavlja: ovo je vec cetvrta prica, posle Prorocanstvo, Tumaci Sudbine, i Prodavci zena - i druga zaredom - u kojoj se neki dogadjaj iz buducnosti predvidja na pocetku price a onda se kasnije realizuje i u stvarnosti. Luciji se predvidja da ce se neckati izmedju Alvara i nekog bogatasa, i ona zavrsi sa bogatasem. Znaci, u prvom delu ove price se koristi ova fora, a onda opet i u drugoj, kada Gavran biva ubijen. Pritom citaoc vec unapred zna da ce prorocanstvo vezano za sudbinu Gavrana biti ispunjeno (jer uvek tako biva), a jos gore je sto sam odmah znao da ce to biti ovaj mongoloid (gore) koji ce da ispuni to prorocanstvo. Na taj nacin Triljo gubi zbog predvidljivosti, a i los mu je potez ovu foru zloupotrebiti u tri epizode zaredom, ukupno vec pet puta. Pritom je ova dvodelna prica nekako usiljena, izvestacena, prosto je previse jasno da je Triljo bio smislio neke nove avanture sa Alvarom a tu su mu smetali likovi Gavrana i Lucije, te ih je uklonio iz daljnjeg toka serijala - i to na previse neuverljiv i uzurban nacin. |
 |
| Legenda o nevinome: Nazalost, u ovom delu integrala, tik pred sredinu serijala, pocinju da se nizu gluposti sve cesce i cesce. Ovog puta je u pitanju nebulozna prica o zlu "belog coveka" (ili o cemu vec, nije verovatno nikome jasno). Vec je na samom pocetku serijala Triljo bio malo po malo kenjuckao kao neki zagrizeni Antifa white-guilt moron o zlu "belog coveka", i to na neubedljiv i trapav nacin. Ima tu nekoliko sustinskih problema... Kao prvo (a ovo se odnosi na sve price u kojima Triljo govori o "belom coveku"), invaziju na juznoamericki kontinent nije zapoceo beli covek vec Spanci. Nije isto. Zaista nije isto da li invaziju nekog podrucja ili drzave vrsi Svedjanin, Englez, Nemac, Spanac ili Rus (kao sto nije isto da li je to Kinez ili Japanac). Stavljati sve njih u isti kosh je previse simplisticka i trula stvar, banalizacija kojom se bave iskljucivo jeftini manipulatori i debili. Naravno da je s tacke gledista ondasnjih domorodaca bilo logicno da im Spanci budu "beli ljudi" jer oni nisu ni znali da su belci odavno podeljeni na drzave, drzavice, grofovije, qrce i palce, i da nisu svi isti. Svi Spanci nisu isti, a kamoli sve belacke narodnosti. Medjutim, Triljo ne koristi taj izraz "beli ljudi" samo na taj nacin, od strane neukih Indijanaca 16. veka, vec je tu mnogo slozenija tema u pitanju. Sto me dovodi do drugog razloga, a to je sto mi je jezivo to kenjkanje belih scenarista o "zlu belog coveka", a i veoma otrcano i dosadno. Cemu ta mrznja prema sopstvenoj rasi? Da li se tu krije neka intrinzicna mrznja prema sebi koja se onda projektuje na citavu rasu iz nekog friojdovskog razloga? Zasto moderni Zapadnjak ima potrebu da se stidi svojih predaka i da ih sve baca u kosh genocidara i ubica? Zasto tako naivno i tupavo nasedati na lazi levicara koji zele da izmisle neku novu ljudsku istoriju a da pritom izbrisu sve prave istine i cinjenice? Zasto verovati u kompletno apsurdan mit o nekoj fiktivnoj proslosti u kojoj su samo belci klali i ubijali dok su druge rase (posebno crnci i Indijanci) samo bili zrtve i nista drugo? Poseduje li iko vise i gram mozga u "beloj Evropi" i od skora kompletno maloumnoj USA? Prosto je neverovatno kakva se masovna lobotomija uspesno obavila medju belim narodima na Zapadu - sto zapravo vise vuce na naki zakljucak o ekstremnoj lakovernosti i gluposti "belog coveka" a manje o njegovom zlu. Pritom se vrlo dobro zna ko se zapravo krije iza ovih anti-belackih, ekstremno rasistickih lazi... I sta je zapravo njihov krajnji cilj. Zar je beli covek jedini "istorijski zlikovac"? Sve rase su to bile. Crnacka plemena su napadala jedni drugi i krvavo se klali i ubijali, pre nego sto je iko od njih ikada i upoznao belce. A pre belaca su redovno Arapi porobljavali crnce. Cak su i sami crnci porobljavali crnce, isto kao sto su u srednjovekovnoj Evropi belci bili u velikoj meri kmetovi odnosno najobicniji robovi. A da ne pricamo o Drevnom Rimu, u kojem su ljudi skoro svih rasnih i nacionalnih pripadnosti mogli zavrsiti u okovima. Isto vazi za Arape, za Azijate i sve ostale, svi su bili robovi kao i robovlasnicki krvnici. Niko u tom istorijskom smislu nema ciste ruke, ali ni blizu. To izdvajanje "belog coveka" kao sinonima za zlo je levicarska budalastina za koju se hvataju naivcine, umno poremeceni belci, zna-se-ko-jos - a i naravno ne-beli rasisti koji mrze belce iz plejade (mahom tupavih) razloga. Trece, juznoamericki Indijanci su jos i te kako imali debeli istorijat genocida, nasilja i drugih oblika ekstremnog divljastva. Asteci i Maje, na primer, a da ne pricam o raznim sitnim, manje poznatim ili jedva poznatim plemenima. Na srecu, Triljo nije bas bio toliki maloumnik da ne prikaze i Indijance u ponekoj epizodi kao nasilne divljake. Medjutim, gde su tu opisi kao npr "crveni covek", i to u negativnom kontekstu u kakvom se iskljucivo koristi fraza "beli covek"? Cetvrto, konkretno se odnosi na ovu pricu, nacin na koji je Indijanac pretvoren u "zlog belca" je cistokrvni kretenizam. Citiram Indijanca: "Vracaro, zelim da me pretvoris u bice koje ujedinjuje tigrovu snagu, lisicje lukavstvo, zmijinu mudrost i osinju pakost." I vestica ga pretvori u obicnog zlotvora, Julian Matheu, gore na slici, pri cemu ona idiotski izjavljuje da ga je pretvorila u "belog coveka". Taj lik uskoro biva utepan od strane naseg heroja, jer se ispostavlja da je obican lazov, lopov i (verovatno) ubica. Ali Triljo nam ne objasnjava niti cak suptilno sugerira kako je to Julian spoj mudrosti, lukavstva, snage i pakosti. Po cemu ima posebnu snagu? Alvar ga dobija u duelu, i to cini se relativno lako. Gde je tu mudrost? Nema je ni pod razno. Sve se cini da je vestica preskocila snagu i mudrost i dala mu samo lukavstvo i pakost. Koja je uopste poenta ove price? Da su svi belci (pogotovo oni plavi) zli? Da vestice uvek lazu? Da ako trazis od vestice spoj nekoliko stvari dobijes samo polovinu njih? Da je Alvar nedovoljno brzo trcao da spase Hernana? I cemu oni cudni komentari naratora? (Npr na 7. strani.) |
 |
| Sledece tri price - Rogo, Druga verzije price, i Prica koju prica Tihuo (strana gore) - se nalaze u sredini serijala. Nemaju scenaristicke probleme, ali zato Enrikeova sve veca traljavost postaje teret stripu. Crtez je vidno slabiji nego sto je bio u prvoj trecini serijala. Nema vise onih veoma detaljnih zanimljivih lica prikazanih u velikom kadru, pozadine su sve oskudnije i prosecnije, a linije sve ruznije. Crtez deluje nedisciplinovano, likovi nikad nisu ruznije i bangavije izgledali, cak i Mesec i Sunce koje Enrike tako dobro zna da nacrta su sve manje okrugli, sve gori. Rogo je jedna od boljih prica, a steta je sto nije bolje ilustrovana. Cak su i scene bitke lose: kadriranje je konfuzno, nije sasvim jasno ko pije a ko placa, ko koga i gde udara, a to vazi i za duel u prici nakon te, Druga verzija price, "parodiji" Crvenkape. Breccia je definitivno ili poceo da gubio interes u serijal, ili u crtanje, ili je imao neke licne probleme, ili ih je izdavac pozurkivao, ili je Breccia odlucio da ce pokusati da zapliva u hipsterske vode odnosno da se vodi maksimom "sto ruznije i traljavije to lepse". Zaista ne znam sta je uzrok, ali prelistavajuci na brzinu ostatak tj drugu polovinu integrala, reklo bi se da nema poboljsanja u kvalitetu crteza. Ne poznajem dovoljno Enrikeovu stripografiju da bih znao da li u ovom periodu njemu generalno pada crtez ili ovo vazi samo za Alvara. U svakom slucaju prosecni kvalitet integrala se drasticno srozava zbog takvog ofrlje pristupa radu. |
 |
| Junak Villa Rice: Crtez se ovde popravlja. Medjutim, Breccina "rezija" je blago receno konfuzna i estupidna. Ono sto me zbunjuje je kljucna scena, ubistvo guvernera. (Na slici.) Kako je ubijen? Sta se desilo u ovom dvoboju? Kakvi su ovo glupi, sitni i beskorisni kadrovi? Sve cesce Enrike lose rezira scene duela i nasilja. Nekako to radi preko qrca, bez truda, bez planiranja. Crtanje likova u pokretu je zahtevnije od panela sa mirovanjem, otud verovatno ta lenjost. Blago Yatzil-Itze: U ovoj epizodi crtez se opet vraca na mediokritetan nivo. A u prici saznajemo da je Alvar zapravo jedan najobicniji papucar. To je mukica, debil koji tvrdi da je i dalje zaljubljen u Luciju, zenu koja ga je sutnula cim joj se pruzila prva prilika da uzme nekog bogatasa. (Sto je uradila u prici Zlokobni vetar.) Jak mi heroj. Pred njim je Ana, zgodna riba koju je otkupio u prethodnoj epizodi i s kojom bi mogao da se smuva od shale, medjutim nece jer on i dalje kuka za Lucijom, koja ga ne sljivi nula posto, koja je udaljena stotine kilometara, i vec se naveliko keca sa novim muzem. Ovakvo samoponizavanje nije osobina jednog inteligentnog, samopouzdanog i sposobnog alfa muzjaka (kao sto je predstavljen) vec jedne obicne gnjide bez karaktera i bez samopostovanja. Kakav blam od scenarija. Samo se kompletni luzeri tj poneki beta i gama muzjaci drze zenske koja ih je bez osnova sutnula i koja nema interesa za njih. Ali ko zna, mozda Triljo projektuje sopstvene cuck-slabosti na Alvara. Mozda je Triljo tip kukavca koji pada na kolena da preklinje zene da mu se vrate. A mozda jednostavno smatra da je Alvar toliko naivan patoloski romanticar da ce dozvoliti da bude igracka nekoj prakljaci... sto je potpuno nerealno. |
 |
| Biti slobodna: Jos jedna slabo ilustrovana prica. A i kraj je glup. Veliki zavodnik oslobadja ropkinju Mariju, i sta ona prvo radi da bi proslavila svoju novostecenu slobodu? Uzima noz, i cini harakiri. (Strana gore.) Em lose nacrtana, em luda k'o struja. Sta je ovde poenta? Kako je nju urnisao zivot ropstva i prostitucije? Urnisao je mnoge pa se nisu isekli prvom prilikom, pogotovo ne kada ih je neko izbavio iz muke. (Bukvalno prvom prilikom: ni 5 sekundi nije bila slobodna, vec je zgrabila noz.) Jel poenta kako je samoubistvo ultimativni cin slobode? Glupost, jer gde pise da moras biti ne-rob da bi se ubio... Drugim recima, sta ju je sprecilo da se pre ubije? A da, ranije nije imala "slobodu da cini sta zeli". Kakva idiotarija od rezona. Da je zaista zelela da se ubije mogla je to davno uciniti. Zasto bi postovala zelje svojih robovlasnika da ostane na zivotu? Suluda logika. Nidje veze. Pre ce biti da je Triljo bio nesiguran kako da zavrsi pricu, a posto ima dara za preterivanje i bombasticnost onda je jednostavno odlucio da "shokira" citaoce totalno nepredvidljivim krajem. S tim sto nepredvidljivost nema nikakvog znacaja ukoliko je glupa i nelogicna... Pritom postoji tu i jedna jedva primetna (totalno nenamerna/slucajna) komicna nota, koje Triljo garantovano nije bio svestan, a koju verujem da ni 99% citaoca nisu konstatovali - a to je da se zenska ubila uprkos tome sto joj je slobodu dao "veliki sarmer i zavodnik" Alvar. U prevodu, njoj je smrt bila daleko bolja opcija nego da bude u njegovom drustvu kao slobodna zena... Ma bre, ova prica je ziv pish... Ali ko ovu "stripsku poeziju" smatra inteligentnom i dubokoumnom, nek' izvoli. Nemam nista protiv. Vec sam odavno navikao da se budalastine interpretiraju kao genijalstine. |
 |
| Nedohvatljivo blago: Prvo good gnus a onda bad gnus. The good news je sto je crtez nesto bolji u ovoj epizodi. The bad news je sto opet imamo los zavrsetak i felericnu pricu. Alvar, nas veliki heroj i moralni lider, prihvata posao vodica za bandu budala i ubica, da bi nasli blago u nekom tajnom gradu Inka. Alvar je ubedjen da to mesto ne postoji ali prihvata posao. Kada se ispostavi da mesto jos i te kako postoji, Alvar ucestvuje u pokolju indijanskih staraca koji "brane" tvrdjavu. Odnosno nije jasno iz prilozenih crteza da li ucestvuje u masakru ili samo stoji po strani. Bilo kako bilo, nas veliki moralni lider Alvar hteo ili ne hteo ucestvuje u pokolju neduznih ljudi, jer je bandite upravo on odveo na tu lokaciju. Drugim recima, em je "mudri" Alvar ispao glup jer nema pojma o tome koji gradovi postoje a koji ne (a ovamo se pravi sveznalica), em je "moralni" Alvar ispao nemoralan jer je mirno posmatrao kako banditi kolju stotinak staraca. Nesto sto je verovatno mogao da spreci. Divan heroj: zenska ga sutnula (Lucija, u starijoj epizodi), ropkinja Marija (iz prethodne price Biti Slobodna) radije sebi zabada noz nego sto bi samo minut duze provela u njegovom drustvu, nepismeni banditi bolje od njega znaju da li je neka mapa verodostojna ili ne, a onda mu ne smeta sto je 100 staraca pobijeno - delom zbog njega, jer je bandite odveo do grada. Jel to mene neko zajebava? Ne znam koga je Triljo ovde hteo da prevesla, ali mene sigurno ne. Kap koja je prelila casu je zadnja strana (gore) u kojoj imamo totalno besmislen "razgovor" tj monolog vladarke misterioznog grada. Nista sto prica nema smisla, jer je nepovezano. Jedino sto razumem je vec otrcani, pateticni, usiljeni anti-belacki govor koji ona daje, ovaj o ljubavlju, u prva dva panela na strani. Da, Triljo, shvatili smo vec, ne moras da ponavljas u svakoj petoj epizodi! Belci su zli, a Indijanci poznaju ljubav (sem kada kolju nevine ljude iz zasede, u ovom istom serijalu). Totalno nebulozan kraj price koja solidno pocinje ali se moronski nastavlja. |
 |
| Tri smrti Alvara Majora, 1-3: O prvoj prici nemam nista znacajno da iskomentarisem, sem sto je Alvarov ubica veoma dobro nacrtan, i sto prorocica Alvara naziva "braniteljem istine i pravde". Jel to onaj isti "branitelj pravde" koji je dozvolio da se izmasakrira stotinak ljudi u prethodnoj epizodi Nedohvatljivo blago? Jel o tom Alvaru pricamo? E sad, da li ga vestica tako naziva sarkasticno ili ne, nije sasvim jasno. Ali nema sumnje da je on tako koncipiran od Trilja, da bude klasican stripski heroj sa visokim principima. Uostalom, ti principi su opet stavljeni na veliki test bas u ovoj prvoj prici, i taj test Alvar polaze bravurozno: inati se svom ubici jer nece da "prizna" da je lagao o Valdezu, te biva ubijen zbog toga kao sto mu je zapreceno. Druga prica je vec problematicna. Opet imamo kraj koji je previse glup i nebulozan. Alvara unajmljuje neki lik da pronadje porodicno blago i da locira svoju veliku ljubav. (Na slici gore; napokon je neku zenu lepo nacrtao Breccia. Vec je bilo i vreme! 470. strana ili tako nesto...) Posto su ustanovili da blaga vise nema, a i da je zenska sada u braku, s decom, Alvarova musterija popizdi, promrmlja neku glupost kako nema svrhe ziveti jer je hteo godinama da trazi obe stvari - pa ubija Alvara! Notorna budalastina. Opet Triljo ne zna kako da zavrsi pricu a da Alvar u njoj nastrada (jer mu je ovo druga smrt kaobajagi), zato pribegava ovako nasumicnom "resenju". Opet je citaoc namagarcen, jer se udusio nadati se necem inteligentnom. Ne ovaj citaoc, doduse. Ja sam bio prestao da cekam dobre zavrsetke jos davno... Vec sam najkasnije posle trecine integrala shvatio da Triljov nivo pisanja postepeno opada te da ce biti jos puno drugih propusta. Uostalom, nekako je logicno da crtez i scenario zajedno propadaju, a ne samo jedno od njih. Inace je ova trilogija vec 5. put posle Prorocanstvo, Tumaci Sudbine, Prodavci zena i Zlokobni vetar kako Triljo koristi foru sa prorocanstvima koja se kasnije ispunjavaju. Treca prica ima zanimljiv crtez, u delovima kada starica prepricava trecu smrt tj buducnost. Starica na kraju dodaje sol na ranu kada podjebava Alvara kako "ces umreti zbog jedne glupe zene" (Lucije, naravno). Lepo mu i kaze... Ali sta to vredi? Alvar i dalje pristaje da se ukrca na brod koji ce ga odvesti do Lucije i do svoje pogibije. Ili neceg drugog? Jos nisam stigao dotle. |
San punog meseca:
Ova prica je nezadovoljavajuca kako zbog lenjosti u scenariju tako i zbog banalnog zavrsetka.
Alvar odgovara na molbu jedne Indijanke da kidnapuje ni vise ni manje nego poglavicu suparnickog plemena, i to samo zbog nekog sna u kojem taj lik ubija njenog oca. A njen otac se plasi da se san ne obistini. Znam, znam... U ovom serijalu su snovi uvek najave buducih dogadjaja. Ali zapravo nije toliko problem zasto Alvar treba da kidnapuje poglavicu, vec kako to on uradi.
Triljo nije umeo da izmisli nacin kako bi tako nesto apsurdno Alvar mogao sam da izvede, pa je zato pribegao vrlo jadnom "resenju" - na stranama 3 (gore na slici) i 4. Triljo kroz Alvara na ovim stranama objasnjava kako ce misija biti jako teska - a pritom na crtezima ne nista ne pokazuje, kako je to nemoguce kidnapovanje izvedeno. Crtezi su namerno vrlo nejasni i oskudni u prikazu icega, a da bi izbegao prikazivanje nemoguceg, Breccia je koristio veoma uzane vertikalne panele (na strani 4) u kojima je ionako nemoguce biti detaljan - i da hoces.
Na ovaj (veoma jeftin i neubedljiv) nacin Triljo se ponadao da ce citaoc poverovati u mogucnost da Alvar moze ovako nesto nebulozno izvesti - odnosno uci u ratnicki indijanski logor, tek tako doci do poglavice (koji je pritom opaki ratnik a ne neki cupi), zarobiti ga (kako?), izvesti ga iz logora uprkos silnim ratnicima koji sigurno nisu retardi a da ne primete nesto, pobeci iz logora, a da za sve to vreme poglavica ne pokusa da ga ubije, da se oslobodi - ili da makar oda svoj polozaj vikanjem.
Mnogo glupo i nerealno. Ali bas ono dibidus. Kao sto je uopste i glupo da Alvar prihvati takav samoubilacki zadatak, a da ne pricam koliko je takodje glupo da ona zena uopste od njega trazi tako nesto. Pa valjda su ona i njen otac dovoljno inteligentni da znaju da je takav zadatak neizvodljiv - a pritom gotovo sigurno zavrsava smrcu Alvara, njihovog prijatelja.
Ali ne. Ovaj zadatak nije nemoguc vec moguc. Zato sto je ovo strip i "sve je dozvoljeno". E pa meni nije. Ja ne prihvatam svakojake budalastine. Postoje ipak granice. Bez tih granica svaka budala moze da pise stripove i romane. A i da je barem kraj price dobar, pa da jos i nekako oprostim ovakvu budalastinu...
Prica se zavrsava tako sto onaj drugi Indijanac ipak umire, iako mu je veliki neprijatelj iz sna bio zarobljen te noci. Razlog? Zato sto je kaobajagi ovaj zarobljenik sanjao isti san - kako ubija oca one ribe - te je nekako taj lik ipak ubijen, onako "telepatski" ili kako vec.
Takav prosecni "plot-twist" se moze pronaci u najslabijim epizodama Zone Sumraka. U toj "ironiji" od zavrsetka nema nicega lukavog, inteligentnog, nema ni poente ni pravog iznenadjenja - a ta fora sa prorocanskim snovima je vec toliko puta upotrebljena u serijalu da je vec izgubila smisao.
 |
Noćna povorka: Ova priča ne samo da je uglavnom naškrabana (samo u šačici kadrova se vidi trud), već je kompletna besmislica. Pretenciozna kvazi-filozofska pizdarija sa gomilom Facebook-ovskih mudrosernih citata koji mogu da opčine samo domaćice i naravno vlasnika Fibre koji smatra da je ovaj serijal bezgrešan. Zato ga je i valjda izdao čak tri puta u tri sasvim različite varijante, čak i u jednom besmisleno velikom formatu - koji još više omogućava estetičarima da primete sve greške i lenjosti koje je Breća Junior negovao. Mada, kako odmiče serijal a kvalitet crteža (drastično) pada, te greške postaju toliko lako uočljive da ih ja vrlo lako zapažam i u ovom mom usrano-ciglastom izdanju koje je najmanje od ova tri. Ima toliko loših crteža u ovim kasnijim epizodama da ovakva traljavost ne bi prošla ni na Bonelli formatu. Priča započinje sa tinejdžerskim Alvarom, koji izgleda kao neki šmokljan - te ne čudi što što ga ženska u koju je zaljubljen ne yebe 0%. Najednom se radnja veoma trapavo seli mnogo godina unapred, kada se Alvaru preti smrću ukoliko ne spreči zatamnjenje Sunca. Avaj, Alvar je iz 16. veka te ne zna da bi strelu trebao da odapne malo kasnije, ne bi li napravio efekat "oslobađanja Sunca". Kompletno besciljna priča, bez poente. Triljo krije svoju lenjost iza praznih filozofskih mudroserija, u nadi da će biti budala koji će da nasednu na ovaj jeftin trik. Kao što već rekoh milion puta, budala ima pregršt, a to znači da je Triljo slobodno mogao čitav serijal da otalja, ne samo pojedine priče... Početak avanture (prvi deo) označava jasan boljitak u crtežu kao i u priči. I dalje ima povremenog žvrljanja, kao na primer četvrti kadar na petoj strani (na slici; pozdrav od ušljivog Pikasa), ali je vrlo očigledno da se Breća više potrudio ovog puta. Jordi u ogledalu postaje ptica, što znači ili da je on jedan od ptica koji su pobegli iz kaveza džina iz priče, a što bi značilo da priča nije puka fantazija, ili je to opek neki lenj Triljov "simbolizam". Devojka Aldana smara Jordija sa željom da ga uvuče u neku (novu) avanturu, jer on tobože više ne veruje u avanture - a ona je iz nekog nedorečenog razloga fanatički zainteresovana da ga (ponovo) uvuče u neku avanturu - jer ga već pet godina(!) prati s takvim idejama. Sve je to nekako pretenciozno i nebulozno... Kako bi bilo ubaciti malo jasnije i prizemljenije motive likova, Karlose? |
 |
Ali nema veze, jer je nastavak tj drugi deo Luda Avantura verovatno najbolja priča čitavog serijala. Iznenađujuće duhovit pristup (pogotovo s obzirom na pretencioznost mnogih prethodnih priča) koji se zasniva na originalnom konceptu jedne petoročlane grupe odbačenih ludaka i mentalno zaostalih Španaca. Ređi momenat inspiracije Trilja, barem u ovom serijalu, a i vrlo je jasno da mu je bilo veoma zabavno crtati te likove. Crtež je još bolji nego u prethodnoj priči, a neuporedivo bolji nego u gomili priča koje su prethodile. Da li je to zbog toga što je Breća imao više vremena ovog puta, sudeći po datumu (koji je ispisan u zadnjem kadru svake epizode), ili što je bio inspirisan mogućnošću da crta neke veoma zanimljive i blesave likove? Kako god bilo, možda je trebao čitav serijal da uradi baziran na ovim ljudima. Jedina glupost u scenariju je na strani šest (na slici) kada Aldina prvo zaključi kako napad ludaka na tvrđavu nema nikakve šanse da uspe, da bi odmah potom ustanovila kako bi za nju i Alvara bilo dobro ako uspeju! Znači ona je šizofrenik, ništa bolja od tih pet manijaka? Zanimljivo je koliko je loše crta Breća, pogotovo u odnosu na trud koji je uložio u pet ludaka, još jednom potvrdivši da su ga samo tih pet likova zanimali. Mogu misliti koliko mu je bilo već dojadilo da crta Alvara, na primer. Taj navodni major em nema preterano zanimljivu facu, em ga je ovaj morao crtati mali milion puta. Nije ni čudo što mu je dokurčilo... Valjda je i zato, možda, Alvar postao maltene sekundaran lik u nekim od ovih kasnijih priča. Možda je Breća zamolio Trilja da ovaj Alvara malo baci u neki drugi plan da ne mora toliko da se smara s njim. |
 |
Treći deo, Put se Nastavlja, i dalje hrabro gazi u sprdnju i apsurdni humor, što je nakratko osvežilo serijal. Nešto mi govori da pretenciozniji fanovi ovog serijala (drugim rečima na primer hipsteri koji kupuju sve Fibre) ne vole ovaj deo ili ga čak i mrze. Realno, ovaj iznenadni slepstik se nikako ne uklapa u atmosferu i uzvišenu filozofiju Alvar Majora. Naravno da ovo meni daleko više odgovara nego neki "dubokoumni" pesnički zaključci o kosmosu... Scena u kojoj ludaci gledaju Aldanu golu vuče malo na Ričarda Korbena, npr Svet Mutanata u kojem takvih situacija ima više. Breća opet žene crta bezveze, mada nešto bolje nego obično u ovoj epizodi. Vrlo je neobično za crtača iz te ere, pa još i Argentinca, da bude tako loš u prikazivanju žena. On kod lica voli da senči, a linije mu nisu nešto posebno precizne, pa su to možda ta dva razloga zašto mu nije išlo od ruke da ih crta bolje. Kod ženskih lica je najbolje nedetaljisati previše (sem ako si Serpijeri) i biti što precizniji sa linijama. Kao generalno pravilo... Četvrti deo Opšte ludilo je slabije. Potraga za dijamantom, ili šta li je već, završava se manjim incidentom, u kojem Alvar još jednom, na prilično dosadan i kliše način, iskazuje svoju moralnu superiornost. Triljo, shvatili smo već: njemu novac nije bitan, on ima super-duper principe, nema mane, uvek stavlja druge ispred, nesebičan je, i slično. Nema potrebe da to stalno podvlačiš, kao da je nešto novo i interesantno. Osim što je dosadno jer totalno otrcano ima u tome još jedan problem: u prethodne tri epizode serijal je iznenada postao farsa, sa veoma blesavim likovima nacrtanim u karikaturnom stilu, u vidu pet ludaka, prema tome je nemoguće očekivati od čitaoca da da najednom prihvati neku tobože ozbiljnu situaciju - u kojoj se Alvar još i mršti, kao da želi da pokupi Oskara za najbolju dramsku ulogu. Strana 11, na slici. Babe i žabe ne idu, farsa i triler tek nikako ne idu. |
 |
Peti i zadnji deo, Kraj ludosti, sadrži povremeno veoma dobar crtež (strana gore), ali me nanovo smara konstantno moralisanje. Na relativno nesuptilan način Triljo nam daje do znanja da nije lud onaj koji deluje da je lud već onaj koji je gramziv i zao. Sere mi se od ovakvih banalnih pridika... Strip treba da bude zanimljiv, nepredvidiv, a ponajviše zabavan. Ne trebaju mi isprazna i jeftina filozofiranja, maltene neka vrsta virtue-signaling. Ako se već redovno pridikuje kao u crkvi, onda neka pridike budu veoma suptilne i sekundarne umesto da se guraju u prvi plan kao da je Karlos otkrio točak ili rupu na saksiji. Ali se valjda hipsteri upravo najviše lože na ovakve baljezgarije, jer za njihove sitne mozgove ni odličan strip ni odličan film ni odlična muzika nemaju apsolutno nikakvu svrhu ni značaj ukoliko nemaju političku ili (ne)moralnu podlogu. Sve mora da se intelektualizuje, da ima neku "poruku", da nas podučava nečemu... Hvala na brizi za moje moralno stanje ali ja bih radije nešto zabavno. |
 |
Dva puta Villazona: Jedna od najgore ilustrovanih epizoda. Jedini trud se vidi u licima seljana, dok je glavni ženski lik očajno išvrljan: ona bukvalno u svakom svom kadru izgleda nakaradno - a kaobajagi treba da bude neka super-zgodna riba! Način na koji je Alvar ižvrljan na predzadnjem kadru druge strane je blagi očaj. (Na slici.) Čak bi i vlasnik Fibre bio suviše posramljen da pokuša da brani Breću za ovakav veoma očigledan nehaj i neprofesionalnost. Scenografiju krasi lenjost, manjak senčenja, i odvratne zbrzane krivudave linije. Iako je Breća Junior nesumnjivo talentovan, gadi mi se kada se lenji i nedisciplinovani crtači stavljaju na pijedestal u odnosu na one koji su fokusirani i vredni - a takođe talentovani. Džaba meni sav talenat ovog sveta ako crtač nema nameru da ga iskoristi maksimalno, a to se postiže samo uz veliku disciplinu i gotovo fanatične radne navike. Mene ne zanima potencijal već krajnji rezultat. Čitava radnja zavisi od velikog tvista, koji nažalost ne funkcioniše jer je kompletno nerealan: nemoguće je da jedna žena sa komadom drveta uspe da pomeri pa čak i sruši čitav kip, i to još totalno precizno smrvivši glavnog zlikovca. To ti je valjda ono kada scenarista mora da strpa čitavu priču u 12 strana, baš svaki put 12, pa neki put radnju toliko ubaci u ćorsokak da ne zna kako da se ispetlja. Meni baš odgovara što se serijal sastoji isključivo od kratkih priča, što bi se moglo nazvati argentinskom (i donekle španskom) tradicijom, ali definitivno nije lako da se baš svaka priča ispriča u identičnom broju strana. Treba postojati neka fleksibilnost; recimo da svaka priča može biti između 8 i 12 strana. Uostalom nije ni svaki francuski BD 45 strana... Pa čak ni Bonelli nisu totalno šturi u tom smislu. |
 |
Karte i sudbine (strana gore) nudi dosta bolji crtež od prethodne epizode, i solidnu priču. Triljo je morao da izmisli neki način da se kockar oduži Alvaru i žrtvuje za njega i žensku, mada način na koji to postiže ne pije vodu baš. Poenta je bila da jedan od trojke begunaca mora da se žrtvuje da bi u klancu zadržao brojne progonitelje da bi oni dvoje preživeli. Ja ne vidim koliko je kockar dugo mogao da zadrži to pomahnitalo pleme da bi obezbedio Indijanki i Alvaru beg. Je l' imao mitraljez sa sobom? Je l' bio Rambo? U najboljem slučaju je mogao par minuta da ih zadrži, a ne kapiram kako je to moglo da napravi razliku između uspeha i neuspeha... Glavni ženski lik je opet jadno nacrtan, ali to nije ništa novo. Niti je sasvim logično da bi jedan kockar prevarant sebe žrtvovao da bi se odužio totalnom strancu. Kako to da je takav lik odjedanput toliki dobrica? Ne govorimo o običnoj nesebičnosti, koja bi sama po sebi već bila čudna za ovakvog lika, već od totalnoj požrtvovanosti u onom najnerealnijem i najpatetičnijem partizanskom smislu. |
Opširne recenzije:
Jodoverse:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/kasta-metabarona-gimenez.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2022/09/castaka-das-pastoras.html
Bernet:
Corben:
Toppi:
Bilal:
Manara:
Boucq:
Fernandez:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/09/zora-and-hibernauts-fernandez.html
Battaglia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/legionar-dino-battaglia.html
Ortiz:
Font:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/jon-rohner-alfonso-font.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/11/zarobljenik-zvezda-alfonso-font.html
A. Breccia:
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mitovi-o-ktuluu-breccia.html
https://vjetroscomics.blogspot.com/2020/10/mort-cinder-breccia.html
Solano Lopez:
Grrl-Power:
No comments:
Post a Comment