Ovaj legendarni serijal je ostao urezan u glave mnogih klinaca koji su u 80im kupovali Stripoteku, medju kojima je bila i moja malenkost tj velikonenkost. Pogotovo ova epizoda, a jos konkretnije prvih 4-5 strana koje imaju skoro ikonski znacaj za neke od nas (sada matorih drtina). Jedino neke Korbenove strane u boji iz te iste revije, Stripoteke, su imale (i jos uvek imaju) jos veci znacaj za mene. A tu je i prva epizoda Storma. Mozemo slobodno ove albume nazvati Svetom Trojkom kolornih dodataka tadasnje Stripoteke: Storm, Najamnik, i Korben (odnosno Svet mutanata, Bladstar i Den 1.) Nista zarkije nisam tada zeleo da imam u kompletnim albumima tada, a bogami mozda ni sada.
40 godina je trebalo da se neko seti da ovo napokon izda na Balkanu (ne racunajuci inferiorno SC izdanje 90ih, samo ove prve epizode, u kojem kolor nije na nivou).
Lokomotiva je u rekordnom roku izbacila prvih 9 albuma, tj za samo nekih 6-7 meseci sto je za balkanske pojmove (a kamoli za male izdavace) neverovatan tempo, ali je to doslo s cenom: uspeli su da delimicno upropaste prva tri albuma, i to talasastom stampom, kao da je neko prao stripove u kadi pa ih onda okacio o stipaljke da se suse. Na srecu nisu svi primerci s takvim lelujavim papirom, ali velik broj jeste - a neki ljudi su se zajebali jer su "napamet" kupili svoja prva tri primerka, ne obracajuci paznju na nizak kvalitet, ne prelistavajuci albume kako treba, radi provere. (Ili ih kvalitet nije tangirao, bilo im samo bitno da lepo izgledaju na polici.)
Pritom je ovaj izdavac upotrebio tanji i jeftiniji papir koji nije bas najidealniji za ovakav umetnicki crtez odnosno slikarstvo odnosno uljani strip. Ali tako je to kada placas najjeftiniju (?) strip stampariju - notorni Simbol - da ti radi stripove, i kada pokusavas da stedis na materijalu, a pritom imas muda da nalepis zapadne cene na svoje albume. Jedan Lokomotivin Najamnik kosta samo 2.5 evra manje od nemackog izdanja, a ovo nemacko ima uz to i bolji papir. S te tacke gledista sam veoma razocaran u Lokomotivu, koji su se pokazali kao ili nesposobni ili alavi (jedno od ta dva, a mozda i oba trojica), a koji su se ranije bili pokazali daleko sposobnijim kad su izbacili nekoliko Druuna i Mladog Torgala (ili kako li se vec zove taj debilni serijal) na veoma dobrom papiru, veoma kvalitetno. Sta im bi da stede na materijalu bas za tako dugo ocekivanog Najamnika? Neoprostivo. Da sam u stanju, ja bih uzeo sve brojeve na nemackom, ali posto nemam tu opciju bio sam "prisiljen" da se zadovoljim ovim. Kvalitet (u neiskrivljenim primercima) nije los, ali papir je morao da bude deblji.
Crtez spada u one retke slikarske radove tipa Don Lawrence, Richard Corben, Fernando Fernandez, Carlos Puerta i Bilal - cije sam stripove vec komentarisao na blogu. (Linkovi dole.) U smislu hiper-realizma, Segrelles predvodi ovu skupinu; jedino mozda jos Puerta priblizno realno prikazuje svet i likove. Uljane boje i uljani akvarel ovde dominiraju, ali ne na neki uzurban, deciji nacin (da ne navodim sada primere) vec su boje pomno birane i strpljivo nijansirane te stvaraju dubinu i realizam kakvi se veoma retko srecu u stripu. Segreljes sve radi jako dobro, npr scenografija mu je odlicna: stene, vodu, nebo i planine sve lepo radi, pogotovo u ranijim epizodama. Ali portreti lica i depikcije cudovista su mu uza specijalnost. Ono sto njegovim slikama daje poseban kvalitet je sposobnost kreiranja sjaja. Neki portreti u Segreljesovim albumima su skoro kao fotografije lica, sto ne samo da imponuje s tehnicke strane vec (sto je mnogo bitnije) fantasticno deluje.
Nisu svi kadrovi na istom visokom nivou, ali to se ni ne moze ocekivati. Segreljesu je trebalo u proseku 10 dana da zavrsi jednu stranu, a da je radio sve "savrseno" verovatno bi mu trebalo duplo vise. Bitan je ukupan utisak, ne samo svaki individualan kadar. Uostalom, za svaka 2-3 "prosecna", manja kadra koji nisu spektakularni dodje najednom neki veci (ili manji) koji je odlicno odradjen i prosto te oduva. Sveukupni efekat ovakvog stila (i strpljenja i rada) je da drasticno poveca efektivnost price time sto joj daje kredibilitet i atmosferu.
Konkretno u ovoj epizodi scenario je veoma dobar, uprkos cinjenici da ju je Segreljes radio "navrat-nanos": prvo je eksperimentalno uradio sest strana kao jednu pricu, pa onda to prosirio, pa onda nekako pokusao da i to prosiri na stabndardni BD format kada je potpisao ugovore sa raznim izdavacima. Zato prica i deluje kao da ima segmente. Njemu su i ostali albumi neretko takvi, a on bi prvi priznao da nije neki poseban scenarista.
SPOJLERI:
Prvi album nekog unikatnog serijala je taj koji se obicno najvise ovajdi o faktor originalnosti, zato prica i da ima vece propuste bi mogla da se izvuce zbog tog "revolucionarnog" crteza i neobicne atmosfere. Struktura epizode kao sto rekoh jeste neobicna, jer u sustini imamo dva dela koja su samo labavo povezana. (Ali su ipak povezana.) Mozda to nekome smeta, meni sigurno ne; kod stripa se nikada ne opterecujem (klasicnom) strukturom scenarija, vec mi je jedino bitno da uz dobar crtez ide prica koja mi nije dosadna. U oba dela Najamnik spasava neku sjajno ilustrovanu (polu)golu zensku (jedna crnka, druga plavusa), znaci sve taman kako treba! Sto se mene tice, da je u svakoj drugoj narednoj epizodi Najamnik spasavao neku golu ribu na spektakularan nacin - i to bih pozdravio. Tits & violence. Nazalost, serijal u scenaristickom smislu dozivljava jedan veci pad od 4. do 6. albuma, a pritom i sam Najamnik biva ponekad delegiran u polozaj sporednog lika - koji umesto da spasava ribe dobija instrukcije od njih (tj jedne konkretno). Ali kasnije cu vise o Vinsovim greskama...
Svaki album sadrzi i dodatni tekst koji je propracen (uglavnom) impozantnim ilustracijama, u duzini od nekih 15ak strana. Jos bolje, ovi prilozi nisu neka prazna baljezganja "kriticara", analiticara i ostalih vrsta govnara (koji za razliku od mene, sebe - kao uostalom i scenarije - previse ozbiljno shvataju) vec u njima Segreljes licno pojasnjava sve, od toga kako je usao u svet stripa (tema ovog broja) do detaljnih opisa arhitekture sveta u kojem se serijal odvija. Dodaci dosta variraju po kvalitetu od albuma do albuma, zavisno od teme, ali su sveukupno uspesna stvar. Ja sam generalno protivnik propratnih stripskih tekstova, pogotovo onih maratonskih (kao kada npr Fibra ubaci u cigletinu tesku 2.5 kilograma citavih 50 strana usranih analiza, neupadljivih skica i nepotrebnih ili cak felericnih objasnjenja), jer samo debljaju vec teske stripurine, a retko sadrze zanimljive tekstove. Ovde to nije slucaj, jer niti su dodaci kilometarski (tj kilogramski) a sami albumi su ionako standarni BD format, sto znaci da tezina nije bitna jer nikada nema vise od 65 strana. |
No comments:
Post a Comment